One More Day (Spider-man)

[Meho Krljic]

Malo sam se iznervirao:

Code Select Expand

http://72.167.87.226/index.php?option=com_content&task=view&id=619&Itemid=48

Pomalo je depresivno biti old-skool Marvel ljubitelj ovih dana. Nije da Marvel nema dobrih autora danas, i nije da nema dobrih stripova. Zapravo, neki od najboljih autora u američkom mejnstrim stripu danas rade za Marvel: Ed Brubaker i Garth Ennis, Warren Ellis i Matt Fraction, Christos Gage i Marc Guggenheim, Brian K. Vaughn i Joss Whedon, J. Michael Straczynski i Mike Carey... Dobrih priča ne manjka, čak i kada ih treba lupom tražiti u moru prosečnih i naprosto loših stripova. Međutim, i dalje je pomalo depresivno biti ljubitelj sa kilometražom iz prostog razloga što su neka od najvažnijih i najvoljenijih imena Marvelovog univerzuma danas, da tako kažemo, na niskim granama.  

Neka su i niže od niskih grana - Kapetan Amerika, na primer, mrtav je već mesecima. Kep mi nikad nije spadao u sam vrh omiljenih Marvelovih likova, ali otkada ga je Ed Brubaker preuzeo strip je dramatično dobio na kvalitetu i zanimljivosti i smrt Stevea Rogersa u smiraj Civil War histerije je prilično loše uticala na (ne samo) moje raspoloženje. Brubaker i dalje piše iznadprosečno dobar strip, pogotovo kad se u obzir uzme odsustvo titularnog protagoniste ali prilično je jasno da se tok priče određuje nekoliko nivoa odlučivanja iznad njegovog i da talentovani scenarista mora da izvuče najbolje što može iz firmine direktive vezane za smrt i oživljavanje ovog lika.

Isti taj Civil War je bio zaslužan za činjenicu da ogroman broj vernih Marvelovih čitalaca danas mrzi Iron-mana. Ili bar da mrzi način na koji je ovaj lik iz heroja pretvoren u manipulativnog političara. Da budem iskren, sa ovim nemam toliki problem. Iron-man jeste jedan od meni najomiljenijih superheroja ikad, ali mislim da je zanimljiv način na koji je većina scenarista (uz (ne tako?) časne izuzetke) tretirala njegovo politizovanje pitanja superherojstva i svoje pozicije unutar Marvelovog univerzuma, te SHIELD-a, svetske policije. Pomaže i to što otac i sin Knaupf, u ulozi scenarista aktuelnog Iron-man serijala već dve godine unazad pišu vrlo dobre priče koje na interesantan način koriste kako nove moći koje je Tony Stark sebi obezbedio Ellisovim retkonovanjem unutar Extremis arca (daljinska kontrola nad tehnologijom, između ostalog), tako i njegovu poziciju na čelu SHIELD-a. Miniserijali koji su u međuvremenu izlazili (The Inevitable, Hypervelocity i trenutno aktuelni Enter the Mandarin) su takođe bili solidnog kvaliteta i ono što devojačku sreću kvari je uglavnom što Tonyju Starku nad glavom i dalje vise hipoteke nekih problematičnih poteza (kloniranje Tora, na primer) a koje mu scenaristi poput J. Michaela Straczynskog redovno utrljavaju na nos...

S druge strane, Wolverine, drugi po važnosti najomiljeniji Marvelov superheroj u mom panteonu, nije bio te sreće. Otkada je Marc Guggenheim završio Civil War arc, glavni Wolverineov magazin je još gori od spinoffa Wolverine Origins (koji je... prilično loš). Gotovo je neverovatno da Marvelovi urednici uzimaju jednu zdravu, kod publike proverenu formulu koja je i u poslednjih nekoliko godina dobro poslužila Wolverinea, i zatim je odbacuju u korist nategnutih, mistifikatorskih priča o kojekakvim tajnim poreklima lika i njegovih moći. Već sam nekoliko puta ovde ronio suze nad užasnim arcom koga je napisao inače solidni Jeph Loeb (Wolverine kao predstavnik nekakve rase koja je paralelnom evolucijom napravila ljude od vukova... koji sa žderavcima, naravno nemaju nikakve veze), kao i nad povratničkim arcom Marca Guggenheima (Wolverine uspeva da preživi i najužasnije povrede jer se, er, njegova duša svaki put kada on 'umre' bori sa, er, Đavolom za spas) koji jeste postao malo bolji u poslednjem nastavku, ali koji ne obećava nekakve radikalne pomake unapred. I Loeb i Guggenheim su solidni, povremeno odlični scenaristi i njihovi recentni radovi na Wolverineu su očigledno rezultat sprovođenja suludih uredničkih ideja u delo, sa prilično katastrofalnim učinkom.

Međutim, sve ovo bledi u poređenju sa kataklizmom koja obeležava kraj šestogodišnjeg rada J. Michaela Straczynskog na Amazing Spider-man serijalu. Pre par dana sam pročitao najnoviju, treću (od četiri predviđene) epizode arca One More Day, koji je najavljen kao jedna od najvažnijih priča o Spajdermenu u poslednjih XXX godina i zatekao sebe kako blenem u prazan prostor ispred sebe nemo ponavljajući reč 'Zašto?' Treba li da kažem da su me mačka i žena čudno gledale, lagano odstupajući prema najbližem izlazu?

Na ovom mestu sam već pisao o ovim stvarima u fragmentima i razlog što se ponovo vraćam ovoj temi je pre svega zastrašujuće razočarenje koje osećam nakon što sam video u kom pravcu se priča razvija. Izgleda da su sve najcrnje slutnje koje su ljubitelji Spajdermena imali u poslednjih godinu dana na putu da se ostvare.

Evo, ukratko kako to izgleda:

Marvelov glavni i odgovorni urednik, Joe Quesada je, naravno u mnogome zaslužan za dobre stvari koje su se Marvelu desile poslednjih godina, kao i za dobre stvari koje je Marvel napravio za to vreme. Istovremeno, Joe Q je zaslužan i za mnogo stvari koje nas u poslednje vreme teraju da se ježimo: nekontrolisan uspon krosovera, promovisanje godišnjih (i negodišnjih) događaja kao centralnih tačaka razvoja univerzuma, konfuziju između urednika različitih magazina oko kontinuiteta sveta u kome se likovi nalaze... Nije preterano reći da je Joe Q dobio popriličnu količinu kritika od strane čitalaca i kritičara (pre svega blogera, naravno) na račun velikog broja poteza koje je povukao poslednjih par godina. Ali utisak je da i posle House of M, posle Civil War, i posle Endangered Species, nivo žuči koji je prosut zbog stvari koje su urađene Spajdermenu ne može da bude dostignut.

Već sam pominjao da Spajdermen, makar u svom glavnom magazinu, Amazing Spider-man, poslednjih godina nikako da dobije makar tračak nade. Čak i najtoleratniji čitalac je svakako morao da se zapita hoće li nesrećnom Peteru Parkeru išta krenuti od ruke: nakon pridruživanja Avengersima Spajdermen je prvo umro, pa je posle reinkarnacije bio prinuđen da se demaskira pred kamerama (čin koji je i u pravim medijima, u 'našem' svetu uspeo da dobije prilično pažnje), zatim je pretvoren u begunca od zakona, onda mu je strina pogođena snajperskim metkom namenjenim njemu i poslednjih pola godine on pokušava da joj, bežeći od zakona i superheroja u službi američke administracije, obezbedi opstanak i izlečenje. Sve crnje od crnjeg i, u izvedbi J. Michaela Straczynskog sve to je ispalo jako depresivno, melodramatično, razvučeno... Kako već negde rekoh, naglašena patetika i melodrama jesu integralni delovi Spajdermen estetike i odvajkada su bili, ali ako se glavnom liku oduzme i poslednji tračak njegovog trejdmark blesavljenja kada stavi masku onda to ne samo da osiromašuje strip nego i demonstrira nerazumevanje lika. Jedna od poenti Spajdermena je uvek upravo bila podvojenost između Petera Parkera shrvanog zemaljskim problemima i Spajdermena slobodnog da se bavi tuđim brigama, sve usput prosipajući šale.

Dobro, ti neželjeni 'razvoji' lika su se dešavali u Amazing Spider-man, ali smo barem svo to vreme na raspolaganju imali Sensational i Friendly Neighborhood Spider-man, dva magazina takođe u mejnstrim kontinuitetu i 616 univerzumu, a koji su pričali tradicionalnije, zabavnije i lepše priče. Međutim, matematika je jedna sumorna, neprijatna maćeha, pa je Marvelu postalo jasno da ni jedan od ova dva naslova po prodaji ne može ni da primiriše Amazingu, te se došlo do epohalne ideje o kolabiranju sva tri naslova u jedan. Od sledeće godine u mejnstrim univerzumu postojaće samo Amazing Spider-man, koji će izlaziti nedeljno (ili barem triput mesečno), sa rotirajućim kreativnim timovima sastavljeni od nekih od najboljih scenarista i crtača u Marvelovoj ergeli. Publika će, dakle, dobiti ono što najviše voli, samo u četiri puta većoj količini, a kontinuitet će biti dotegnut tako da se sve u okviru Spajdijevog života jedno sa drugim lepo uklapa.

Zvuči kao plemenita ideja. I ne mogu da kažem da nisam uzbuđen što ću između ostalih videti Dana Slotta i Marca Guggenheima u ulozi scenarista Spajdermena, ali, pored toga što ovo užasno smrdi po 'proizvođačkom' pristupu rada na serijalu, bez makar privida autorskog šmeka, postoji tu još jedan veliki problem.

A taj problem je, ako je verovati Joeu Quesadi, to što je Peter Parker oženjen.

Ne, najozbiljnije. (http://www.spiderfan.org/rave/2007/0907.html)

Joe Quesada je u više mahova izrazio negodovanje što je jedan od najvažnijih likova u firmi koju vodi sputan brakom. Iz nekog razloga, Joe Q Peterov brak sa Mary Jane Watson vidi kao ograničavajući faktor u proizvodnji dobrih priča (drugi ograničavajući faktor je, veli on, to što su likovi stariji), pozivajući se valjda na klasične priče iz srebrnog doba u kojima je Peter Parker bio neshvaćeni geek čiji je ljubavni život bio serija nesporazuma i propuštenih prilika. Nema sumnje da je to u ono vreme bilo interesantno i kontrastiranje herojskog Spajdermena sa problemima siromašnog studenta kome tajni alter-ego često zna da smrsi konce na ljubavnom planu je znalo da bude moćan motiv.

Ali, Joe Quesada kao da ne prihvata ideju da likovi u stripu mogu da sazrevaju, kao, uostalom i publika koja ih čita. Uostalom, Peter Parker se oženio 1987. godine (Spectacular Spider-man Annual 21) što znači da je bilo ko ko je počeo sa praćenjem njegovih avantura u poslednje dve decenije započeo sa Peterom kao oženjenim čovekom. A većina star(insk)ih fanova je sasvim pozitivno prihvatila promenu u Peterovom životu, prihvatajući sazrevanje likova i neku vrstu simboličke nagrade za koju se još od ranih šezdesetih osećalo da jednog dana mora uslediti. Uostalom, za šta služi mučenički geekovski život prepun odricanja, ako na kraju svega ne dolazi nagradica u vidu braka sa crvenokosim supermodelom?

Nije zgoreg primetiti i da je tretman braka između Mary Jane i Petera imao i veoma dobre momente. Istina je da je Spajdermen u poslednje dve decenije imao neke užasne priče (Clone Saga, recimo), ali one nisu imale mnogo veze sa brakom između Petera i MJ. Štaviše, spretni scenaristi umeli su vešto da se poigraju sa bračnim drugovima Parker, razdvajajući ih i (melo)dramatično ponovo spajajući u emocijama nabijenim epizodama.

Svemu ovome dolazi kraj jer su se Marvelovi urednici, na čelu sa Joeom Q dogovorili da se ovako više ne može: brak između Petera i MJ se mora zaustaviti. I ne samo zaustaviti. Nešto tako prozaično kao razvod nije bilo dovoljno za Marvel. Ne, ovaj brak se mora raščiniti tako da ne samo prestane da postoji, već i da se učini da nikada nije ni postojao.

Drugim rečima: retkon. (http://en.wikipedia.org/wiki/Retcon)

Zvuk koji čujete je zvuk hiljada Marvelovih fanova koji se u istom trenutku udaraju dlanom po čelu psujući na sva usta i Marvel i Joea Quesadu. Prirodna reakcija, nemojmo im zamerati.

Retkon nije najveće zlo na ovom svetu. Čak i ako ga ne poredimo sa ratovima i epidemijom žutice, ako se zadržimo u strogo stripovskim okvirima, retkon ponekad ume da bude korisna stvar. Naravno da će tvrdokorni fanovi uvek psovati i pozivati na bojkot kada se božanskom intervencijom promeni nešto što je bio jedan od temelja lika ili univerzuma koje su voleli godinama, ali ponekad to ume da bude na bolje. Čak i Spajdermen je u svojoj karijeri imao nekoliko korisnih retkona (na primer klasičan retkon koji se ticao Tinkerera i njegovog vanzemaljskog porekla). Ali poslednjih dvadesetak godina, kao da ništa dobro nije proizašlo iz ove prakse. Džumbus koji je Marvel napravio u Spajdermenovom kontinuitetu sa Clone Sagom bi trebalo da je nešto naučio urednike. Nažalost, reklo bi se da ih nije naučio dovoljno.

Joe Quesada je odlučio i ovo je sada zvanična partijska linija Marvela: od sledeće godine Peter Parker neće više biti u braku sa Mary Jane Watson i što se tiče svih likova u 616 univerzumu, priče o Spajdermenu koje smo čitali poslednjih dvadeset godina, nisu se dogodile. Simbolično nazvan 'Brand New Day' je novi početak za Spajdermena, slobodnog čoveka u rukama četvorice scenarista koji obećavaju da o njemu napišu neke dinamične, sveže, zabavne priče, neopterećeni balastom istorije poslednjih par decenija.

Možda će ovo i doneti nešto dobro u nekoj krajnjoj analizi, ali ipak, sada, dok se retkon dešava pred našim očima teško je a ne škrgutati zubima i nervirati se što smo prinuđeni da čitamo patetično loše priče samo zato što su neki urednici zamislili da se ne mogu ispričati dobre priče sa sadašnjom postavkom likova i istorijskih činjenica. Naravno, sjajan rad Petra Davida na Friendly Neighborhood Spider-man u poslednje dve i po godine je dokazao suprotno, ali izgleda da to nije bio dovoljno jak dokaz za one koji odlučuju.

Da stvari budu gore, Marvel već ima ne jedan nego dva tekuća serijala koji se bave rebootovanim Spajdermenom (Ultimate i Marvel Adventures) i u kojima priče o neoženjenom i kao ptica slobodnom Peteru Parkeru mogu da se pričaju do mile volje. Čovek bi pomislio da bi bilo sasvim logično da se 616 Spajdermenu omogući da zadrži svoju zrelost i akumuliranu personalnu istoriju sa Mary Jane, ne samo iz poštovanja prema pričama iz poslednjih dvadeset godina i publici već i zbog potencijala da se tu ispričaju različite priče. Čovek bi izgleda bio u krivu.

Da stvari budu smešnije, još otkada je Peter Parker skinuo masku pred kamerama pre nekih godinu i kusur dana, u okviru Civil War storije, čitaoci su nagađali da će ovaj događaj kad-tad biti retkonovan kako bi se uspostavio barem nekakav balans u pričama o Spajdermenu, odvajkada zasnovanim na njegovom tajnom identitetu. Umesto toga, retkon koji nam se smeši bavi se jednom mnogo manje problematičnom komponentom Spajdermen stripa - brakom.

Najgore od svega u ovom momentu je način na koji se retkon priprema. Do sada su izašle tri od četiri epizode arca One More Day i četvrta će biti ona presudna, ona dramatična, u kojoj će se promena desiti i koju će Marvel, nema sumnje besomučno reklamirati sledećih par nedelja. Od tri dosadašnje epizode, prva je potrošena na ponavljanje onoga što je JMS pisao u prethodnom story arcu - strina May u komi, Peter koji, krijući se od zakona pokušava da joj spase život što visi o koncu, Mary Jane kao tiha, lojalna snajka koja pruža podršku. Nakon što su 'zemaljska' sredstva istrošena, druga epizoda pokazuje uzaludnost korišćenja natprirodnih sila. Dr. Strange, majstor mističnih umetnosti lično, plastično objašnjava Peteru da je vreme da njegova strina konačno ode na onaj svet ipak došlo i da bi on to trebalo da prihvati. Zrela osoba bi, pretpostavljam shvatila da je učinila sve što je ljudski (i neljudski) moguće i, možda žderući se od krivice, ipak prepustila stvari da idu svojim tokom. Ne i Peter Parker, briljantan naučni um i heroj, nažalost zarobljen u kandžama Joea Quesade i JMS-a.

Sećate se kada je Brian Bendis pretio da će House of M da pocepa Internet na pola? E, pa, treća epizoda One More Day je uspela da učini nešto slično. Ili barem da isprovocira popriličan broj Marvelovih čitalaca da na nebrojenim Internet forumima uglas zaurlaju protiv onoga što se sa njihovim omiljenim junakom čini, kao i da zaprete bojkotom budućih Marvelovih izdanja.

Dobro, ne treba previše pažnje obraćati na bilo šta što Internet govori, ali, nema sumnje da je treća epizoda OMD zaista jedan od najblatantnijih primera siledžijskog pristupa rešavanju nepostojećih problema i odbijanja da se kako liku tako i publici koja ga voli prizna mogućnost sazrevanja.

Peter Parker i Mary Jane neće se razvesti. Mary Jane neće biti ubijena niti ucenjena od strane Kingpina da Petera ostavi bez objašnjenja i ode negde da se krije od njega do kraja života. Ona čak neće ni, u nastupu neočekivane racionalnosti pokušati Peteru da objasni da je sasvim okej digne ruke od strine čije je vreme neumitno došlo i da bi trebalo da se okrene budućnosti, zbog čega bi Peter, u napadu užasnog konzervativizma mogao da se naljuti i da je otera od sebe. Sva ova rešenja bila bi bolja, hrabrija i poštenija od onoga što je Marvel izgleda odabrao.

A to je, nažalost, pogodba sa samim Đavolom.

Zaista, One More Day broj tri spada u neke od najgorih epizoda Spajdermena u njegovoj skoro poluvekovnoj istoriji. Kada se izuzme činjenica da je Joe Quesada u ovoj epizodi pružio jednu od najboljih crtačkih partija u poslednje vreme (možda i zato što u njoj nema akcionih scena), scenario i dijalozi u OMD 3 su u najboljem slučaju nespretni, u najgorem neprijatno potcenjivački spram likova i čitalaca. Peter je ovde prikazan kao praznoglavi glupan koji, uprkos svom britkom intelektu ne shvata ni natprirodnost događaja oko sebe, a ni, nažalost, primitivnost metafora koje je za njega pripremio JMS, pa smo mi, kao čitaoci prinuđeni da istrpimo i njihova objašnjenja u neprijatno ekspozitornim dijalozima. Kao šlag na tortu, na kraju u strip ulazi Mephisto lično, nudeći jednu od najglupljih faustovskih pogodbi u istoriji faustovskih pogodbi: koristeći svoje natprirodne moći, on će učiniti da strina Mej oživi ako mu u zamenu Peter da, ne svoju dušu ('Ama šta će mi to, kako si krenuo nju ću dobiti i ovako i onako.') već - svoj brak. Da, dobro ste pročitali, moćni gospodar pakla će se ovom prilikom zadovoljiti time da Peter i MJ pristanu da se njihov brak izbriše iz postojanja, zajedno sa njihovim sećanjima (kao i sećanjima svih drugih) na taj brak, a što će jedan mali delić njihovih duša učiniti toliko neizmerno tužnim da će, iako oni toga neće biti svesni, ovo hraniti Mephistovu perverznu glad u decenijama koje dolaze.

Kako se samo ovo zgodno uklapa u Quesadine planove!! Oh, wait...

Kada se izuzme činjenica da imamo posla sa likom koji se uobičajeno pojavljuje u stripovima o Silver Surferu, Thoru ili Ghost Rideru i da se veoma loše (ili nikako) uklapa u realističniji ton priča o Spajdermenu u poslednjih nekoliko godina, mora se priznati da je sama silina kojom Marvel u naše lice baca svoje Deus ex machina rešenje za 'problem' braka Parkerovih ono što čoveka najviše najedi. Ovo je najvažnija priča o Spajdermenu u poslednjih nekoliko godina? Ova nespretna, nelogična, neprijatno nategnuta storija o liku koji već izvesno vreme demonstrira posramljujuć nedostatak inteligencije bi trebalo da nas navuče da nastavimo da čitamo o njegovim avanturama i verujemo da će Brand New Day biti očigledan korak na bolje?? Paaaa... ne znam...

Da ne ispadne da je u pitanju samo nerazuman ali očekivan jed fanova, evo šta je JMS lično napisao na sopstvenom sajtu (http://jmsnews.com/msg.aspx?id=1-17697) povodom ove priče:

Speak of the devil and he shall appear....

For whatever it's worth, the situation is not as clear cut as one might hope. The reality of any writer workingfor any company, DC or Marvel or Image, is that when you're handed a franchise character, you're basically entrusted with something that the company owns, and the company has final say in what happens to that character, because as a writer, you're only there for a certain amount of time and then the next guy has to come in. Spider-Man belongs to Marvel, not to me, and at the end of the day, however much I may disagree with things, and however much I may make it very CLEAR to all parties that I disagree, I have to honor their position.

In the Gwen storyline, yes, I wanted it to be Peter's kids, Joe overrode that, which is his right as EIC. I got the flack for that decision, but them's the breaks.

In the current storyline, there's a lot that I don't agree with, and I made this very clear to everybody withi  shouting distance at Marvel, especially Joe. I'll be honest: there was a point where I made the decision, and told Joe, that I was going to take my name off the last two issues of the OMD arc. Eventually Joe talked me out of that decision because at the end of the day, I don't want to sabotage Joe or Marvel, and I have a lot of respect for both of those. As an executive producer as well as a writer, I've sometimes had to insist that my writers make changes that they did not want to make, often loudly so. They were sure I was wrong. Mostly I was right. Sometimes I was wrong. But whoever sits in the editor's chair, or the executive producer's chair, wears the pointy hat of authority, and as Dave Sim once noted, you can't argue with a pointy hat.

So at the end of the day, all one can do is try to do the best one can with the notes one is given, and try to execute them in a professional way...because who knows, the other guy may be right. The only thing I *can* tell you, with absolute certainty, is that what Joe does with Spidey and all the rest of the Marvel characters, he does out of a genuine love of the character. He's not looking to sabotage anything, he's not looking to piss off the fans, he genuinely believes in the rightness of his views not out of a sense of "I'm the boss" but because he loves these characters and the Marvel universe.

And right or wrong, you have to respect that.

jms
 
Pa... Ako ovo ne uspeva da vam zagreje srce, ne znam šta će.

Sem, ako, naravno... Sem ako ovo sve nije dobro osmišljena šala na račun fanova, namerno inicirana kontroverza u kojoj su urednici i autori svi zajedno, u kojoj će se u poslednjem mogućem trenutku ispostaviti da su junaci pametniji nego što smo do sada mislili, u kojima će se farsa razvejati pred našim očima a Spajdijeva budućnost biti zasnovana na nečem boljem od beskičmenjačkog kompromisa. Naravno, Civil War i Sins Past nam govore da je verovatnoća da se tako nešto desi izuzetno mala... Ah... nada umire poslednja...

[SuperGoof]

Ne razumem. O cemu se radi?

[Meho Krljic]

Pa, um jesi li pročitao tekst??? NIje li iz njega jasno o čemu se radi? Ako nije, onda sam sasvim omašio u svom naumu...

[jaki Thor]

Fala Bogu da sam od Spydija diga ruke odavno Ali me je ova najava iznervirala, pa da kojim slučajem kupujem SM sigurno bi sada odusta i počeja skupljat pare za put u NY i posjet Marvelovoj redakciji sa nekim od "alata "kojim se Punisher tako dobro služi!

[Man Of Steel]

Hvala Bogu da sam od Spydija diga ruke odavno Sad Ali me je ova najava iznervirala, pa da kojim slučajem kupujem SM sigurno bi sada odusta i počeja skupljat pare za put u NY i posjet Marvelovoj redakciji sa nekim od "alata "kojim se Punisher tako dobro služi!

Skupljaj pare pa da udaramo zajednickim snagama!

[Man Of Steel]

Au...
Pa gde ce im pamet...
Sto je bilo bilo je idemo iz pocetka, ko sisa 20 godina lomatanja...
A ovo sa brakom je toliko uzasno ocigledno i istroceno da sam cak i ja mogao da smislim nesto bolje (kada vec hoce da "uklapaju")...
Nadam se da je sve sala, ali kao sto si rekao tesko da je...

[Man Of Steel]

Pa, um jesi li pročitao tekst??? NIje li iz njega jasno o čemu se radi? Ako nije, onda sam sasvim omašio u svom naumu...

Nije citao...
Kada je meni jasno, svima mora da je jasno...
Disaster...

[Meho Krljic]

Teški dizaster... jedino se nadam da će Brand New Day biti vredan sve ove patnje... Ako ne.. pa, barem je Bendisov Ultimate Spider-man poslednjih meseci pristojan. Ili barem pristojnjikav.

[Ayreon]

xaxaa sta je bre ovo, mefisto trazi spajdrmenov brak da bi spasio njegovu matoru strinu koja ima 300 godina i umire prirodnom smrcu    i posle kazu da su japanci optereceni trashom... al ozboljno kakvu ovo poruku daje klincima??

[Meho Krljic]

Da je razvod pussy way out i da je bolje čekati da se pojavi đavo i završi ti posao.

[Nightflier]

Pravo da ti kazem, druze Meho, ja sam u podebelom iskusenju da batalim sve zivo sem Ultimate univerzuma. Bas sam danas zavrsio UF4 - i mnogo mi je prijalo.

[Meho Krljic]

Onda treba da znaš da se Marvel upravo sprema da razbuca Ultimate univerzum. Prvi broj trećeg serijala Ultimates nije baš katastrofalan ali je vrlo slab. Jebo ih Jeph Loeb... Prvo je upropastio Wolverinea, a sada ovo...

[Nightflier]

Gggrrrrrrrrr!!!!!!!!!! Fak! Taman se dohvatim necega, a ono... Grmph! Iako su mi in general Spajdi i Vulverin omiljeni marvelovci (treci na listi mi je Tor), moram priznati da sam u Ultimate univerzumu najvise uzivao u F4 i Ultimatesima, mada su me i oni pred kraj iznervirali sa onim sranjem od iventa ili sta je vec. Jebiga, Perun sa srpom i cekicem!? Ma dajte ljudi... Nego, a sto ce kreteni da razbijaju UU? Zar im to nije zlatna koka?

[Djole]

Nije više. I zaista, 616 je poslednjih nekoliko godina mnogo interesantniji od ultimate univerzuma.

[massive]

A znam dosta likova koji bi ubili da im Mefisto ponudi zaborav na 20 godina braka...

[Man Of Steel]

A znam dosta likova koji bi ubili da im Mefisto ponudi zaborav na 20 godina braka...

Evo ti Meho, stavi ga na listu.
Najveca glupost od usmrcivanja  kapetana...
A ovo pretenduje da postane marvels shit number 1#...

[massive]

Na čemu si tu, majke ti?
Da ti nije žal za Kepom poremetila rasuđivanje?