SERBIA TODAY

[scallop]

Nisu imali pare za novu plocu.

[Albedo 0]

SERBIA YESTERDAY AND TODAY

http://camerapolitica.blogspot.com/2011/03/inic.html

pa uporedite sami...

[Anomander Rejk]

A evo kako se u Srbiji zapošljava i izlazi iz krize...
Lokalna Filijala Fonda PIO u Vranju, otpustila je skoro osmoro radnika, a onda zaposlila Gradimira Jovanovića, 60-godišnjeg šefa lokalnog PUPS( da nam živi, živi, živi rad...), na mesto referenta za matične poslove. Jovanovića kolege u šali zovu ,, mlađi referent Pantić ''.
Inače, direktor Filijale je kadar DS, tako da sve miriše na uobičajeni partijski dil.
Jovanović jeste pravnik po struci, i formalno ispunjava uslove, ali zar u Vranju nema mladih i sposobnih kadrova ?

[scallop]

Verovatno treba utepati tog zlotvora koji se u 60 godina zapošljava, kao da 65 godina i penziju (?) ne može sačekati nezaposlen.

[Loni]

Kako je izgledao prvi susret nekih članova Srpske Napredne Stranke, dovedenih iz udaljenih sela na miting u Beograd, sa pokretnim stepenicama...

I ovo su Naprednjaci.mp4

[Ygg]

Već kačeno danas negdje na forumu. Na topiku Gluposti, čini mi se.

[Mark]

Ono sto je malo ko od liberalne elite razumeo je da su ovo isto tako glasaci, i da glas ovih ljudi vredi apsolutno isto koliko vredi glas... sad sta ja znam... Aleksandra Molnara ili Slobodana Samardzica. Ako ova dvojica uopste izadju na izbore!

[pokojni Steva]

Špic Brašo!

http://www.youtube.com/watch?v=-VlAzoXCQtQ&feature=player_embedded#at=76

[Meho Krljic]

Uvek je lepo videti novi video sa Hitlerom.

[tomat]

Code Select Expand

http://www.pescanik.net/images/stories/media/atentat_nasa_privatna_stvar.wmv

[Mark]

Eh, sa su samo glasaci problem... Eto Nis ovih dana briljira ... Ovi video-klipovi su zaista zabrinjavajuca slika stvarnosti u smislu sta sve prolazi u Srbiji i ko sve ide u politiku. Posto jelte najbolji ljudi nisu ludi da sa u to petljaju, u stranke se trpa svakakav polusvet ...

PS
Postov'o i na Glupostima:

Ds nis praznine u glavama .flv

[Meho Krljic]

Ovaj priča o sedam godina od atentata. Možda ovo nije iz ove godine? U svakom slučaju, niški deo DS je prepun ludaka, to je jasno.

[lilit]

Moguće da ste već stavljali ove klipove, ali ja sam, bez obzira na sve, iskreno zabezeknuta. Mislim, jbt, da li ovu decu neko tera da rade ovo: DS izlozba fotografija - mladi recituju - Sladja

[Meho Krljic]

Stavljano juče, na dva druga topika, ali valja da se ponovi.

[Meho Krljic]

Potpuno mi je nejasno otkud ministarstvu nauke moja imejl adresa, ali evo da prenesem šta su mi poslali:

POZIV ZA MEDIJE:                  17.mart 2011.godine

Reci NE ukidanju Ministarstva za nauku!

Reci NE Tim Vas poziva na konferenciju za novinare na kojoj će biti predstavljena inicijativa "Reci Ne ukidanju Ministarstva za nauku" i peticija koju je do sada potpisalo skoro 5000 srpskih naučnika, akademika i univerzitetskih profesora, kao i brojnih drugih građana.

Petak, 18. mart u 11 časova

Medija Centar, Terazije 3

Učesnici konferencije:

-   dr Zoran Petrović, redovni član SANU
-   dr Zorana Kurbalija Novičić, Institut za biološka istraživanja "Siniša
Stanković"
-   dr Aleksandar Bogojević, Institut za fiziku
-   dr Milovan Šuvakov, Društvo za promociju i popularizaciju nauke
-   Nemanja Đorđević, Istraživačka stanica Petnica


Zbog organizacije konferencije, molimo Vas da svoj dolazak potvrdite Tanji Bogdanov PR-u akcije ,,Reci NE" na broj telefona 064.175.28.19 ili putem maila pr@ministarstvonauke.com




Od četvrtka, 10. marta, na adresi www.ministarstvonauke.com pokrenuto je potpisivanje elektronske peticije protiv ukidanja Ministarstva za nauku. Ova peticija će nakon potpisivanja biti uručena Predsedniku republike Srbije.

[lilit]

Hm, da, država je sad pametno smislila da merĐuje Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za prosvetu, što je potpuno sumanuto, ali pošto nisam objektivan posmatrač, neću komentarisati takvu odluku. 

[SIMERIJANAC]

Turska ambasada učestvuje u izgradnji Spomen-kuće na Čegru
Autor: Z. Miladinović

Niš - Ambasada Turske u Srbiji učestvovaće u izgradnji Spomen-kuće na brdu Čegar kod Niša posvećenoj Čegarskoj bici (1809) koja važi za jednu od najznačajnijih u Prvom srpskom ustanku protiv Turaka i najtragičnijih u istoriji Srbije, potvrđeno je Danasu.

-Izgradnja Spomen-kuće trebalo bi da započne krajem ove ili početkom sledeće godine, odmah po dobijanju saglasnosti ministarstava kulture i životne sredine. Na inicijativu naše opštine, izgradnju će finansirati grad Niš, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, ali i ambasada Turske. Istorija jeste izuzetno važna, ali mi moramo da budemo okrenuti budućnosti, vodimo politiku pomirenja i gradimo nove mostove u kulturi, politici i ekonomiji. Uostalom, činjenica je da su u bici na Čegru osim srpskih izginuli i turski vojnici - rekao je juče za naš list Slaviša Dinić, predsednik niške opštine Pantelej, na čijoj teritoriji se nalazi Spomen kompleks Čegar, koji za sada ima samo Spomenik vojvodi Stevanu Sinđeliću i izginulim srpskim vojnicima.

Dinić je istakao da bi ,,zajednička" Spomen kuća trebalo da bude završena do 31. maja sledeće godine, kada će se obeležiti 202. godišnjica Čegarske bitke. Učešće Turske dogovarano je pre dva meseca, kada je delegacija opštine Pantelej posetila ambasadu te zemlje, kao i početkom ovog meseca, kada je turski ambasador Ahmet Suha Umar posetio Niš. Kao prvi turski ambasador koji je posetio Čegar, i klanjajući se senima poginulih u Čegarskoj bici, Umar je kazao da su ,,Srbi i Turci više od 500 godina živeli zajedno" i da je ,,srećan što to činimo opet".

- Čuo sam da ima nekih protivljenja ideji da mi učestvujemo u izgradnji, ali mislim da to pomaže našem prijateljstvu i promociji zajedničke kulture i istorije - rekao je on. Ovakvoj ideji prethodno se suprotstavila SRS, ocenjujući da ona predstavlja ,,nedopustivo prekrajanje istorije".

U Čegarskoj bici izginulo je svih tri hiljade srpskih vojnika, kao i šest hiljada Turaka, nakon što je vojvoda Stevan Sinđelić, uvidevši da je poraz Srba protiv nadmoćnije turske vojske neminovan, pucao u barutanu i digao brdo Čegar u vazduh. Posle bitke, turski zapovednik Niša Huršid paša naredio je da se ,,u znak odmazde i zastrašivanja", od srpskih glava sagradi jedinstven spomenik na svetu, Ćele kula, u koju su uzidane 952 lobanje srpskih vojnika.

Srpsko-turska kuća iz 19. veka

Spomen-kuća na Čegru biće objekat muzejskog tipa, urađen u ,,moravskom" stilu, autentičnom za obe kulture, srpsku i tursku, s početka 19. veka. Imaće 170 kvadratnih metara, arkade, veliki trem, salu za prijem i prezentaciju, suvenirnicu i postavku vrednih predmeta vezanih za ovu bitku. Projekat je uradila niška opština Pantelej u saradnji sa niškim Zavodom za zaštitu spomenika, a sa njim su se saglasili turska ambasada i srpsko Ministarstvo za rad. Vrednost radova iznosiće 11, 6 miliona dinara.

[varvarin]

E, OVO JE VEST!! 
Pa mogli bi onda i Gazimestan...

[Meho Krljic]

Pa Turci već imaju svoje ulaganje u Gazimestan, što materijalno, što u ljudima, jedini vodič koji sedi tamo da uputi turiste je Turski građanin. Doduše, zbog Murata, ali ipak, tu su.

[varvarin]

Ovo mi se dopalo. Reče čovek sve što ima.
Dobro je opisao kakvu spoljnu politiku vodimo u najvažnijem segmentu... I kako se useremo, kad bilo ko kaže: BUU!

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Afera-sa-strategijom.sr.html

Чедомир Антић
Афера са стратегијом
Како је промењен текст владиног документа о српском народу у дијаспори

После срамоте са случајевима Ганић, Пурда, Дивјак... разних доказа слабости Србије, политикантске злоупотребе њених установа, странчарења у државној политици, додворавања разним овдашњим и међународним мрачњацима, дошли смо и до афере са владином стратегијом према српском народу у дијаспори.

Србија је током претходне деценије омогућила веома широка права својим националним мањинама. Таква политика је јако добра, зато што је праведна. Она је и у складу са жељама наших суграђана који припадају другим народима. Ако је уопште потребно још нешто додати, таква политика је могла да постане узор нашим суседима и аргумент у нашој легитимној борби за права српског народа. Наравно, од тога није било ништа. Српски народ у региону, а реч је броју становника који је раван укупном броју грађана Словеније, нема иза себе јасну и постојану политику Републике Србије. Данас у Црној Гори држава сузбија српски језик, у Хрватској негирају потпуно спровођење Ердутског споразума и враћање десетина хиљада станова, а Србија о свему томе нема шта да каже. Важно је да се председници бивших југословенских република јако лепо друже.

Упркос очекивањима, наша влада је била усвојила споменуту стратегију. Омакло им се па баш нису пажљиво прочитали оно што су усвојили. Стратегијâ се у овој нашој демократији ионако нико не држи, па што би их онда читао. Срећом, наши суседи, иако су неки од њих 1991. комисијски спалили све ћириличне књиге које им се стотинак година вуку по библиотекама, или су напели да поред заставе промене и традиционално писмо најтиражнијих новина, још увек умеју не само да анализирају већ и да прочитају документе на страном писму. Подигли су велику буку. Чуле су се и ритуалне клетве: ,,Наставак агресивне политике!" и ,,Ново Начертаније!"

У једном сажетом сегменту стратегије били су наведени и циљеви политике Републике Србије. Влада Србије се овом стратегијом обавезала на одбрану изворног Дејтонског споразума, на спровођење свих међународних уговора, залагање за повратак конститутивности за српски народ у Хрватској и успоставу конститутивности као предуслова за равноправност српског народа у Црној Гори. Када су чули критике из региона, представници владе нису чекали ни да демарш стигне, одмах су телефонским путем изменили стратегију. Вођа једне од дванаест ортакиња садашње коалиције још је грдио стратегију као ,,наставак Милошевићеве политике". Добро, ја не бих да коментаришем личност критичара: биће да он, као некадашњи Милошевићев коалициони партнер, то најбоље зна. Баш као што својевремено, може бити, није знао да Албанија неће за коју годину постати чланица ЕУ, као што ни Босна и Херцеговина још увек није у (вољеном) НАТО-у. Али не мора то свако да зна... није сваки политичар шеф дипломатије; мада сваки може то да постане, прилика је важна.

Иначе, за необавештене: Срби су у Хрватској конститутивни народ (у то време признати као други политички народ) још од 1867. године. У таквом статусу су потврђивани 1905, па 1946. године. Статус им је промењен, не случајно, на Видовдан 1990. године. Савет Европе је 2006. године препоручио Хрватској да српски народ врати у устав у овом статусу. Кад је реч о Црној Гори, Срби тамо немају статус. У Србији је питање избора за националне савете мањина велико политичко питање, у Црној Гори је то много једноставније. Срби не желе да буду мањина у држави у којој нема националне већине, а већина говори српски језик. Они желе своја права. У овом тренутку у државном чиновништву Срби су осам пута мање заступљени од удела који чине у укупном становништву! Кад бошњачки представници заједнички установе БиХ траже права за Бошњаке у Новом Пазару (каква не уживају Срби у Федерацији БиХ), онда се нико у Србији не буни.

Желим да будем искрен. Тај део предлога стратегије писали су, на позив Министарства за дијаспору, стручњаци из Напредног клуба.

Зато, можда би било добро да, у насталим околностима, слободе буде лишен главни аутор овог дела стратегије. Познато је да је још у студентским данима (1997–2000) против њега била вођена истрага по линији српског екстремизма и тероризма. А он неће вриштати, нити је неки тамо херој Пурда, или љути опозиционар кога суд треба да упропасти пред следеће изборе.

[Melkor]

Malopre dobih ovo na mail, pa reko' da prosledim

Đubre svetsko a kontejner naš

Potrošači u Srbiji godišnje su opljačkani za stotine miliona evra, nevidljivim ali podlim trikovima proizvođača i trgovaca,
uz dobru pomoć države koja ne primenjuje zakone i ne
sprovodi u potrebnoj meri, a često i nikako, obavezna
ispitivanja uvoznih ali i domaćih proizvoda za koje je više puta
utvrđeno da su doslovno opasni po život
Nikola Vlahović

Kada je pre dve godine jednim istraživanjem otkriveno da
pekari u Srbiji godišnje zarade 48 miliona evra zakidajući na
gramaži hleba, niko se nije ni osvrnuo na tu činjenicu osim jednog
uplašenog direktora mlinsko-pekarske firme koji je nevešto
objašnjavao da hleb nakon nekoliko sati izgubi na težini "jer mu
voda ispari"! No, istina je malo drugačija...
Na kesi i fiskalnom računu piše da taj proizvod teži 500
grama, ali ako "isparavanje" prema jednom istraživanju bude
teško i do 50 grama, to je onda od svakog građanina oko sedam
kilograma otetog ("isparenog") hleba godišnje.
Istraživanje rađeno na primerima vekne od 500 grama uzete od
proizvođača poput "Pančevačke pekare" (hleb "sava"), "Klasa" i
mnogih drugih širom Srbije, pokazalo je da nijedna vekna od 500
grama nije imala 500 grama, nego uvek upadljivo manje.
Slučaj masovne prevare sa razlikom u ceni belog i žutog šećera
posebna je priča, jer tu nije reč o zakidanju na težini nego u
vređanju zdrave pameti...
Jer, prema stručnim tumačenjima, energetska vrednost žutog i
belog šećera je potpuno ista. Jedina razlika je u zanemarljivoj
količini vitamina i minerala u korist takozvanog žutog šećera,
kojem je zbog te propagande i cena viša i prodaja mu bolje ide.
Mesečno su u pitanju na desetine tona samo preko jedne prodajne
mreže. Zapravo, jednostavnijim rečima rečeno, žuti šećer je jedna
obmana koju šire trgovci i trgovačke kompanije preko medija,
mahom "ženske" štampe... Beli šećer se proizvodi od šećerne
repe, a žuti od šećerne trske, tako da je tačno samo to da su
sirovine različitog porekla. Ali i jedan i drugi se najvećim delom
sastoje od saharoze.
Osim toga, žuti šećer je poluproizvod, jer se u proizvodnji
belog koristi upravo žuti šećer, pa bi baš usled činjenice da je u
pitanju poluproizvod trebalo da bude jeftiniji, a ne tri puta skuplji
kao što je ovde slučaj. Proizvođačima je zarada na žutom šećeru
neznatno veća nego na belom, ali zato na njemu trgovci lepo
zarađuju šireći propagandu o "zdravijem žutom".
Nažalost, u Srbiji samo pet odsto stanovništva čita deklaracije
na proizvodima, ali i oni koji bi da ih pročitaju imaju problem sa
namerno sitno odštampanim slovima koja ne može da pročita
niko bez teške muke, ili uz pomoć optičkih sredstava. U ovom
"žutom" slučaju, na deklaraciji proizvoda piše da je u pitanju
rafinisani šećer "kome je dodata boja".
Umri mršav i srećan
Među najprodavanijim artiklima na domaćem tržištu nalaze se
i takozvana "energetska pića", dodaci prehrani, začini, dečja
hrana, konditorski proizvodi, džemovi, čajevi... Na njihovim
deklaracijama u više od 50 odsto slučajeva napisana su lažna
obaveštenje o prisutnosti "aktivnih materija" i drugih različitih
sastojaka, mada ih tamo uopšte nema.
Prodajne mreže u Srbiji prepune su uvozne dečje hrane u
pahuljicama, keksa i alkoholnih pića, kojima nije izvršena analiza
kao što je to slučaj u Hrvatskoj (mada su u pitanju isti proizvodi
iz uvoza!) i gde je utvrđeno prisustvo rizične količine
kancerogenih i halucinogenih materija štetnih za srce i krvne
sudove!
Brojni su primeri poput jeftinog kineskog cimeta, kojeg ima u
slobodnoj prodaji na srpskom tržištu i koji se najčešće koristi za
industrijsko spravljanje poslastičarskih proizvoda (takođe kolača i
torti u kućnoj radinosti), a za koji je utvrđeno (opet ne u Srbiji
nego u Hrvatskoj) da ima osam odsto nedozvoljene kancerogene
materije "kumarin". Te kancerogene materije u nedozvoljenoj
količini ima i u cejlonskom cimetu koji važi za kvalitetniji i koji
je, naravno, znatno skuplji.
Skandal koji je pre godinu dana izbio oko takozvane "zelene
kafe", kada je zdravstveno-sanitarna inspekcija Crne Gore
zabranila dalji uvoz i promet tog proizvoda (čije su promoterke u
Srbiji dve ovdašnje pevačice, Jelena Karleuša i Leontina
Vukomanović), otkrio je dva proizvođača iz Amerike i jednog
njihovog imitatora iz Srbije, čiji "dijetetski proizvodi" nisu
bezbedni za ljudsku upotrebu. Bili su to American Leptin
Pharmaceuticals, Santa Fe i srpski proizvođač Elephant CO -
Strong Natura...
No, kasnije je beogradski proizvođač takozvane zelene kafe za
mršavljenje nekako uspeo da se izbori za dalje prisustvo na tržištu
i nastavak sporne proizvodnje.
U jednom od najviše korišćenih energetskih pića pod imenom
"guarana", koje se može naći u svim prehrambenim i
ugostiteljskim objektima u Srbiji, zvanično je glavna biološka
materija kofein dobijen iz guarane. Reč je o dokazanoj obmani
potrošača koju nema ko da sankcioniše. Naime, u ovom
proizvodu nalazi se čisti kofein! I to je taj "energetski proizvod".
Uspešna poslovna prevara
Česti su i prepakovani uvozni proizvodi. Uvezeni original
dobije novu, srpsku nalepnicu sitno odštampane deklaracije koja
uglavnom ne odgovara stvarnom stanju u zapakovanom
proizvodu.
Dokazano je i u Srbiji i u zemljama bivšeg jugoslovenskog
regiona da su brojni proizvodi iz uvoza lošijeg kvaliteta od onoga
na tržištu Evropske unije. Tu su u pitanju i prehrambeni i svi
drugi proizvodi, poput deterdženata i kućne hemije...
Ali, ima i proizvoda iz Srbije koji su najobičnija masovna
prevara građana, i koji kao takvi ne mogu u zemlje Evropske
unije. Naime, ovde se prevara podrazumeva kao oblik uspešnog
poslovanja, ali se, kad se uhvati na delu, kažnjava. Reč je o
sokovima, na kojima najčešće piše da su 100 odsto od voća. I to
baš od onog voća čija je slika na ambalaži. Ali, u praksi nije tako.
Radi se o mešavini raznog voća, i to kad ga ima. A uglavnom ga
nema u onome što na tržištu prodaju kao sok.
Nije teško ustanoviti da je u ovom slučaju reč o gruboj povredi
više zakona, a pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti
potrošača, kao i Zakona o bezbednosti hrane. Naime, u samo
jednom rutinskom ispitivanju kvaliteta sokova od dvadesetak
proizvođača, utvrđeno je kršenje tih zakona. Ali, ništa više od
toga. Niti je ko odgovarao, niti su proizvodi povučeni sa tržišta.
Neko je dao časnu reč a neko platio gde treba da se o tome ćuti.
Prevario se jedino jedan tehnički direktor aleksandrovačke
Župe izjavom da je "...kontrola kvaliteta sokova rađena na osnovu
tabela koje su preuzete iz EU" i da su "korišćene metodologije
koje u Srbiji ne važe..." Ako je sve tako, zašto onda srpski
proizvođači sokova na tržište EU ne mogu da prodaju nijedan
svoj proizvod? Da nije možda zbog toga što sadrže tri puta manje
voća od propisanog?
Širokogrudi, očerupani, prevareni i neinformisani kupac u
Srbiji, jedinstvena je pojava u savremenoj Evropi, koja nije
objašnjiva čak ni genetikom, onom koja je nastala od pola
milenijuma pod Turcima.
Ali takav kupac svakog roga za sveću, dobro je došao i
domaćim lopovima, i stranim prevarantima, i svima koji
posreduju u nečasnom poslu masovne obmane i otimačine. Zbog
tako krotkih podanika i postoje "državni nameštenici" u srpskim
vladama, poput sadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina ili
njegove preteče Ivane Dulić-Marković, ili njihovog duhovnog
praoca Dragana Veselinova, ali i mnogih drugih koji su svoja
akademska znanja sticali u kompanijama koje proizvode smrt sa
odloženim dejstvom.
Tako školovani kadrovi najbolje znaju da upravljaju sudbinom
mase, sugestivno izgovarajući epohalne laži o opštoj dobrobiti,
dok u stvari pomažu monstruozne projekte svojih učitelja.
Modifikovana g... u Ministarstvu poljoprivrede
Divlje (ulično-pijačno) srpsko tržište, bogato je svim i svačim
pa čak i ogromnim količinama genetski modifikovane soje koju,
uprkos zabrani, poljoprivredne apoteke slobodno prodaju.
Mada se u Ministarstvu poljoprivrede ponašaju kao da problem
uopšte ne postoji, dokazano je da u Mačvi već punu
"demokratsku" deceniju seljaci koriste ovo seme na više od 300
hektara, a neki su od pokošenih ostataka hranili i bikove na
farmama! Takođe, uprkos zvaničnoj zabrani uvoza genetski
modifikovane sojine sačme, ranije uvezene količine (naravno, iz
Amerike) uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, nesmetano su
na tržištu.
Treba li pominjati kakva "svojstva" ima genetski modifikovana
soja? Seljaci su izveli eksperiment još odavno: tamo gde prskaju
herbicidima osuši se sve, samo ona (GM soja) koja raste
nesmetano. Neće otrov na otrov. A sve je prepuno (negde i do 70
odsto sadržaja) takve soje. Sve mesne prerađevine, parizeri,
viršle, šunkarice, paštete, mortadele, mesni obroci, konzervisana
gotova jela...
Sve do 2004. godine, ondašnji savezni fitosanitarni inspektori
tražili su da nadležna ministarstva i carina poštuju zakon i spreče
ulazak genetski modifikovane soje, padale su i tužbe, ali je
svakom prilikom (uvek u drugostepenom postupku) intervenisala
Ivana Dulić-Marković, ondašnja ministarka poljoprivrede,
rudarstva i vodoprivrede, ali i direktorka bivšeg Saveznog zavoda
za biljne i genetičke resurse, i kasnije potpredsednica vlade.
Doslovno je ukidala ta rešenja i donosila nova, drugostepena,
kojima je uvoz omogućen. Tako je samo u tri navrata, uz njenu
agresivnu kampanju, u Srbiju ušlo zastrašujućih pola miliona tona
genetski modifikovane sojine sačme, i sigurno još toliko od
"dobrotvora" u vidu donacije, pa je ta količina deljena besplatno u
Vojvodini i nekim drugim delovima Srbije (najviše Niški region).
Otišla je Ivana Dulić-Marković još dalje, pa je tada dala
dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica šljiva, jabuka i drugog
voća, zaraženog tumorima korenja. Ovaj "poklon" primili su
poljoprivrednici Šumadije. Recimo da sve ovo nema veze sa
činjenicom da je Ivana Dulić-Marković svojevremeno bila
stipendista američke kompanije "Monsanto", koja se bavi
proizvodnjom genetski modifikovane hrane, te da joj je baš ta
kompanija platila više studijskih boravaka širom sveta, ali... U
Srbiji od karcinoma godišnje oboli oko 30.000 ljudi. Ako je samo
jedan odsto njih umrlo od onoga što je uvezeno uz njenu pomoć,
onda je reč o smišljenom zločinu.
Direktor Ekološkog pokreta iz Novog Sada Nikola Aleksić
raspolaže podacima da je u aprilu 2009. godine ta ista američka
kompanija "Monsanto" dobila dozvolu da godinu dana vrši
eksperimente sa kukuruzom u Vojvodini! Crni humor je da su se
u to vreme seljaci u nekim medijima hvalili kako im je baš taj
genetski modifikovan kukuruz "dobro uspeo".
Sadašnji ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin, inače
"kadar" koji je tu tako reći za ruku dovela Ivana Dulić-Marković,
zbog ovakvih i sličnih stvari nema kome da polaže račune. I on je
prethodno bio na stručnom usavršavanju u američkoj kompaniji
"Monsanto" koja, očigledno, preko svojih kadrova koje školuje,
ulazi u države poput Srbije i sprovodi svoje bolesne ali
profitabilne naume.
Obmanjivanje kupaca: ko je kažnjen po ovom zakonu
(Krivični zakonik RS - "Sl. glasnik RS", br. 85 od 6. oktobra
2005; 88/05 i 107/2005)?
Član 244.
Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet
proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne
odgovaraju sadržini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili
stavlja u promet proizvode koji po svojoj količini ili kvalitetu
ne odgovaraju onome što se redovno pretpostavlja kod takvih
proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o
sadržini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva
oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda
služi očigledno lažnom reklamom, kazniće se zatvorom do tri
godine i novčanom kaznom.
Sita Srbija, bogata Kirgizija
Srbija je samo u toku 2010. godine kupila i uvezla sa stranog
tržišta više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka,
oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, 4.800
tona paprika, krušaka, krastavaca, paradajza, belog luka, kupusa,
pa čak i šljiva, i tone peršuna i drugog zelenila...
Prema dostupnim podacima pograničnih službi, uvozi se čak i
iz Kirgizije! Na spisku zemalja koje izvoze u Srbiju su još i Kina,
Španija, Češka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Egipat, Grčka,
Holandija, Italija itd. Jabuke Srbija uvozi iz BiH, kupus iz
Makedonije, jagode iz Grčke, pasulj iz Turske, beli luk iz Kine...
Svinjarija
Trgovačke prevare šire se regionom nekadašnje Jugoslavije po
istom receptu. Tako je jedan pravnik iz Sarajeva odlučio da
nekoga tuži jer je, prevaren, kupio kesicu želatina u listićima
proizvođača "Dr Oetker" (za ramazanski kolač), pa je tek nakon
detaljnog čitanja sastojaka na deklaraciji proizvoda shvatio da se
radi o svinjskom proizvodu! Problem je bio u tome što je podatak
da je u pitanju svinjski želatin saznao kad je slučajno pročitao i
deklaraciju na srpskom jeziku, na istom pakovanju, koja je bila
zamaskirana, zapravo prekrivena na pakovanju.
Riba koja se lažno predstavlja
Do kojih granica idu masovne prevare i pljačke građanapotrošača,
govori i podatak da na srpskim tržnicama traje prodaja
ribe iz jugoistočne Azije, iz reke Mekong, jedne od deset
najzagađenijih na svetu! Njeno ime je pangasius, a ovde je prodaju
kao domaći list ili somovinu, zbog sličnosti. Količine se mere
tonama, a njenu evidentnu zagađenost teškim metalima još niko
nije obznanio, ili ispitivanje količine otrova uopšte nije rađeno.
Zaleđeni pangasius košta manje od tri evra i ima ga u skoro
svakoj prodavnici, mesari, pijaci, pa čak i u divljoj, uličnoj
prodaji. Prevara je masovna, a najbolje uspeva u gradskim
restoranima gde je nakon raznih "termičkih obrada" nemoguće
utvrditi šta je somovina, šta list, a šta otrovna riba latinskog imena
iz daleke i mutne reke Mekong u koju su Amerikanci u
vijetnamskom ratu bacili toliko bombi i otrova, koliko je dovoljno
da sve bude otrovano još hiljadu godina.
U danima kada traju srpske posne slave, lako je zaključiti šta
sve završi na stolovima miliona ljudi. Jedino nije jasno šta
nadležna srpska ministarstva i pogranične službe rade, gde su ti
korumpirani administrativni kanali kojima zatrovana hrana sa
drugih kontinenata stiže, i koliko se novca tu obrće. Ili je sve
jasno, ali samo kupcu, prodavcu i posrednicima...
Ekološki pokret Novog Sada,
Nikola Aleksić

[Anomander Rejk]

Eh, sa su samo glasaci problem... Eto Nis ovih dana briljira ... Ovi video-klipovi su zaista zabrinjavajuca slika stvarnosti u smislu sta sve prolazi u Srbiji i ko sve ide u politiku. Posto jelte najbolji ljudi nisu ludi da sa u to petljaju, u stranke se trpa svakakav polusvet ...

PS
Postov'o i na Glupostima:

Ds nis praznine u glavama .flv

Zbog omladinke Slađe i dotičnih pao opštinski odbor DS u Nišu...)

[Meho Krljic]

Kako se i dalo naslutiti, Izveštaj Dika Martija je za sada tek bura u čaši vode:

Да ли прети заборав злочина из ,,жуте куће"

После почетног шока који је у међународној јавности изазвао извештај Дика Мартија, специјалног известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе, чини се као да има све мање снаге и воље да се на прави начин и докраја истражи случај трговине органима Срба на Косову. Три месеца од обелодањивања овог извештаја, који директно за најтеже злочине оптужује неке од челника ОВК и самог премијера Косова Хашима Тачија, Еулекс је још у фази прелиминарне истраге у којој, како каже његов шеф Гзавије де Марњак, нема осумњичених. Да ли ће за ове злочине неко одговарати или ће временом на Мартијев извештај пасти прашина у некој фиоци у Бриселу?

Како незванично за ,,Политику" кажу у Влади, Србија ће на све начине покушати да извештај добије судску завршницу. О детаљима онога што чине, како кажу, још не могу јавно да говоре, али сви напори Србије усмерени су ка томе да се истрага о трговини органима води под окриљем УН. Наш извор подсећа да је министар спољних послова Вук Јеремић покренуо то питање на седници Савета безбедности УН када је вођена редовна тромесечна расправа о функционисању Унмика.

,,Мислимо да је неизбежна истрага, не може једноставно да нестане неколико стотина људи. На крају, сви европски пријатељи па и Американци кажу да мора да буде истраге. Питање је само ко ће да је води. Може то да буде и Еулекс, али под патронатом УН. То је питање које се сада решава. Ни Србија не спори да Еулекс треба да буде укључен, али само мислимо да он није довољан. Између осталог и због тога што не може да обезбеди адекватну заштиту сведока и што је мандат те мисије јасно дефинисан тако да она може деловати само на Косову", каже наш саговорник из Владе Србије.

Ово потврђује и Де Марњак. Према његовим речима ,,једино Еулекс може да заштити сведоке, али тренутно нема капацитете да то и учини". Зато он тражи помоћ држава ЕУ за финансирање програма заштите сведока и њихових породица. Са ставовима Србије слаже се и сам Дик Марти који каже да је потребно основати ад хок правосудну структуру. Он сматра да државна и међународна правосуђа у региону нису у стању да заштите сведоке које брутално убијају.

Сви ови аргументи, међутим, нису били довољни јер су се на седници Савета безбедности, која је одржана средином фебруара, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Немачка успротивиле предлогу Србије и заложиле да истрагу води искључиво Еулекс. На страни Србије нашле су се Русија, Кина, Габон и Јужноафричка Република које су оцениле да Савет безбедности треба да формира међународни истражни механизам.

Марти и његов извештај на мети су критике неких европских парламентараца па и Еулекса још од појављивања те приче у медијима. У мисији ЕУ на Косову тврде да ни после више позива Мартију да им достави доказе за наводе из извештаја, он то није учинио.

Такође, на једном затвореном састанку одржаном прошле недеље у ЕП неки парламентарци, међу којима је предњачила Дорис Пак, оштро су критиковали Мартија. У једном интервјуу који је после тога дала, Пакова је рекла: ,,Неозбиљно је да се понаша као тужилац, јер он више није тужилац. Као парламентарац, никада се не бих усудила да изнесем такве оптужбе, толико озбиљне. Марти се понаша као да све зна, али не може да пружи ниједан доказ", категорична је Дорис Пак која се протеклих година осведочила као антисрпски лобиста.

Занимљиво је, такође, да је такорећи на нож у Европи дочекана понуда бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте да она помогне у истрази. Дел Понтеова, која је прва проговорила о трговини људским органима и ,,жутој кући", такође сматра да је потребно формирање независне међународне институције за истрагу и заштиту сведока.

,,Мене би занимало да преузмем такву истрагу на Косову. Али видим да на ту могућност нико није мислио. Остаје да видимо колико је велика политичка воља да се истрага спроведе. Сад је на потезу Европска унија, а и Американци би ту требало да помогну", рекла је Карла дел Понте у интервјуу за швајцарски лист ,,Ноје Цирихер цајтунг". Њену иницијативу подржао је тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић уз образложење да она познаје све главне актере у региону и да је била и у Албанији, а као главни тужилац Хашког трибунала радила је на косовским злочинима.

Професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Француској др Предраг Симић сматра да у овом тренутку има мало изгледа да Еулекс направи битно другачију истрагу, односно објективнију него што је то до сада чинио с обзиром на то да је и оно о чему говори Мартијев извештај постало могуће због политике Еулекса која је била недоследна.

,,Не верујем да онај у чијој су се сенци одвијали ови догађаји може данас да уради нешто суштински другачије. Немојте заборавити да је Мартијев извештај донео неприлике многима који су стајали иза независности Косова. То је можда разлог зашто он, најблаже речено, у неким круговима наилази на зид ћутње па и активног оспоравања које би требало то клатно да врати у другом правцу", оцењује др Симић.

Историчар др Слободан Марковић, такође с Факултета политичких наука, истиче да је извештај постигао један важан циљ, а то је да се уздрма дотадашња слика о Косову.

,,Извештај је примљен веома озбиљно у свим релевантним западним круговима. Он је важан не само зато што говори о трговини органима него и зато што скреће пажњу на корпус могућих злочина које су починили припадници ОВК и током трајања сукоба и непосредно по престанку интервенције НАТО. О њима се годинама није говорило у западним медијима иако се за њих знало. Сада су изашли на светлост дана, постали ствар о којој се врло озбиљно говори и разматра и то је за сада највећи домет Мартијевог извештаја", сматра др Марковић.

Није, како каже, потребно бити неки аналитичар да би се закључило да су последња хапшења Фатмира Лимаја и других у великој мери подстакнута медијском пажњом у свету који је Мартијев извештај побудио. ,,Он већ даје конкретне резултате и њих не треба само везивати за питање трговине органима већ и за друге злочине за које постоје озбиљне сумње", истиче др Марковић.

Према мишљењу др Симића, у овом тренутку мање се ради на оспоравању извештаја, а више се препушта да он пропадне у мочвари међународне бирократије и да буде заборављен пред плимом нових догађаја. У овом тренутку, како каже, међународне институције имају много чиме другим да се баве –од реактора ,,Фукушима" до зоне забране летења над Либијом и то је начин да се цела ствар релативизира и препусти забораву.

Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Од ПС Савета Европе до УН

Пре него што је постао тема у УН, Мартијев извештај је 16. децембра 2010. године усвојио Комитет Парламентарне скупштине Савета Европе за људска права и законодавство. Затим је, на основу тог извештаја, 25. јануара ове године Парламентарна скупштина Савета Европе, двотрећинском већином гласова, усвојила Резолуцију о нехуманом поступању према људима и нелегалној трговини људским органима на Косову, коју је Марти предложио.

објављено: 20.03.2011

[Meho Krljic]

Zaboravih da okačim Fleksovu kolumnu od juče. Meni to što priča deluje razumno (što je u principu retkost), ali nemam dovoljno neposrednih uvida u tematiku da bih umeo da komentarišem. Šta kažu pravnici na forumu na ovo? Da li je ovo samo prirodna odbrana jedne relativno zatvorene profesije od konkurencije ili stoji da država nepromišljenim, šićardžijskim potezom ide još dalje u kvarenju pravosudne scene?

Advokati nisu baterije za korporacije

Da nam se ne dogodi nova narodna: ,,Kadija te tuži, kadija ti sudi, kadija te brani".

Reč advokat potiče od latinske reči advocatus, što u prevodu znači onaj koji je dozvan u pomoć. Vekovima je ova stara profesija bila poslednji bedem koji je štitio pojedinca od državne svemoći, a ponekad i samovolje. Iz tog razloga se advokatura vremenom razvila kao potpuno samostalna profesija, a njeni propisi i kodeksi su nastajali u okviru samog esnafa, kao način da se sačuva nezavisnost. Mnoge velike istorijske ličnosti, kao što su Demosten, Ciceron, Tomas Mor, Gandi, Kastro, Mandela, Franc Kafka itd, bile su po profesiji advokati. Sloboda i kreativnost njihovog zanimanja, kao i poznavanje života i ljudskih sudbina, inspirisalo je ove velikane na dela koja su ostavila pečat u istoriji. Advokati su često istupali kao jedini istinski predstavnici naroda, zbog čega su bili proganjani, poput braće Grah – narodnih tribuna iz doba rimskog carstva.

U našoj zemlji advokatura je prolazila kroz izuzetno teške periode: okupacije, ratove, nasilne promene režima, diktature... Od trenutka kada je dr Mihajlo Polit-Desančić branio pred Okružnim sudom u Budimpešti Svetozara Miletića do suđenja Draži Mihailoviću, na kome su advokati odbrane Nikola Đonvić i Dragić Joksimović imali status narodnih izdajnika. Međutim, advokatura je uspela da prebrodi sve istorijske vrtloge, sve do ulaska u tranzicioni period i prelaska na liberalni kapitalizam, kada je sveopšta erozija vrednosti i te kako uticala na ugled i nezavisnost ove profesije. Ironično, ni apsolutistički režimi Broza i Miloševića, koji su nastojali da kontrolišu svaki segment naših života, nisu imali nameru da upropaste advokaturu, tako da se danas mnoge starije kolege sa setom prisećaju tih ,,zlatnih" vremena. Bilo je potrebno izboriti se za pravnu državu i vladavinu prava da bismo konačno postali obespravljeni.

Nikada ranije advokati nisu morali da stoje pogureni na ciči zimi, ispred zalupljenih vrata države. Nikada ranije država nije donela Zakon o advokaturi s namerom da ograniči slobodu nama čije je zanimanje i dužnost da se borimo za prava i slobode drugih. Novi zakon o advokaturi, koji su napisali Ministarstvo pravde i šačica ,,advokata", koji su izdali svoje kolege i struku, preti da branioce i punomoćnike pretvori u obične mastiljare sa crnim rukavima. Namera države je da potpuno reguliše način rada i izbor organa advokatskih komora u Srbiji, što je nekada bila isključiva nadležnost struke i njenih internih pravila. Žele da nam narede kako treba da dišemo, i time potvrđuju Kafkine reči: ,,Zakon, naime, zapravo i ne dopušta obranu nego je samo trpi, a sporno je čak i to treba li to mesto u zakonu protumačiti tako da se obrana uopšte trpi. Stoga, strogo uzevši, taj sud uopšte ne priznaje advokate, i svi oni koji pred tim sudom nastupaju kao advokati, zapravo su samo nadriadvokati".

Novi zakon o advokaturi otvoriće vrata srpske advokature raznim nadriadvokatima i korporativnim krvopijama. Omogućiće strancima da se bez ikakvog reciprociteta bave advokaturom na teritoriji Srbije. Mi ćemo i dalje ići da čistimo njihove ulice, a oni će se šepuriti po našim sudovima, privatizovati naša preduzeća, krčmiti naše resurse. Država će učiniti sve da oni budu u prednosti. Novi zakon će uvesti obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje domaći advokati-početnici neće moći da plate; povećaće dažbine koje će nas gurnuti u bankrot. Pojedinci se više neće baviti samostalnom advokaturom nego će moliti Boga da ih zaposli neka velika advokatska korporacija sa obavezna dva-tri prezimena u nazivu. Na sve to, novi zakon o krivičnom postupku uvešće i dodatna ograničenja za mlade advokate: advokati neće moći da postupaju pred višim i apelacionim sudovima bez pet godina radnog iskustva, a pred Vrhovnim kasacionim sudom – bez sedam godina! U prevodu, ne možemo više da radimo za sebe već isključivo za nekoga. A taj neko su advokatske kompanije koje stoje iza ove ,,reforme".

Čitajući ovaj tekst, sigurno se pitate zbog čega se sve ovo događa. Mnogi od vas smatraju da je ovo ekskluzivni problem šačice ljudi, i da vi nemate ništa s time. Verovatno imate loše mišljenje o advokatima, koje smo, priznajem, često i sami zaslužili. Dosta toga je i proizvod negativne kampanje koju država vodi protiv naše profesije. Međutim, suština je da vlast preko novog zakona o advokaturi želi da kontroliše jedan slobodni deo našeg društva, koji ne zavisi od njenih dogmi. U Indiji je jedan advokat odlučio da živi asketskim životom i sam šije svoju odeću, što je dovelo do oslobođenja od kolonijalne vlasti. Oni koji kontrolišu svet i naše sudbine ne žele da se ponovo pojavi neki Gandi. Oni bi da nas sve priključe u Matriks, da budemo baterije za korporacije i da ne pravimo nikakve probleme. Iako možda mislite da ovo nije vaš problem, tražim od vas da sagledate širu sliku. Da nam se ne dogodi nova narodna: ,,Kadija te tuži, kadija ti sudi, kadija te brani".

član grupe ,,Beogradski sindikat", advokat

Feđa Dimović
objavljeno: 18.03.2011.

[Anomander Rejk]

Ništa neće biti od toga. Svedoci su pobijeni, dokazi uništeni. EULEKS je i došao da pravi albansku državu, primaju lepe pare i sarađuju s kosovskim vlastima. Neće oni seći granu na kojoj sede.

[Meho Krljic]

I evo još ovo. Ja bih se sa ovim Mikijem Kostićem jebao. Miki Kostić, ovakav ili onakav, imao je višestruke intimne odnose sa Natašom Bekvalac ali interesantno je slušati šta veli o poljoprivredi.

Srbija može da izveze hrane za 25 milijardi evra

Ključno je pitanje kako efikasnije iskoristiti zemlju kao resurs. – Malog seljaka ne treba podsticati, nego socijalno pomoći


Hrana jeste ,,srpska nafta" i Srbija ima sposobne preduzetnike u poljoprivredi koju mogu godišnje da izvezu hrane za 25 milijardi evra. Ali, za to su potrebni novo državno uređenje zasnovano na subvencijama po toni proizvedene robe, a ne po hektaru obrađene zemlje i razvojni fond od milijardu evra, tvrdi vlasnik ,,MK grupe" Miodrag Kostić, poznat kao jedan od najvećih investitora u poljoprivredu.

Povodom učestalih nestašica spominju se subvencije? Jesu li one socijalna kategorija ili razvojna?

Subvencija je napravljena da uvek bude razvojna, ne da pomaže socijalno ugroženom stanovništvu, nego da se proizvede više hrane. Otuda je nelogično da srpska vlada daje subvencije po hektaru, a ne po toni. Interes je da subvencioniraš onog ko proizvodi više i podstičeš ga da još više proizvodi.

Za državu nije važno čije su šećerane, uljare, sojare jer su one samo disperzija srpskog nacionalnog bogatstva. Vlasnici samo kupuju pravo da ih koriste, u njih ulažu stotine miliona evra i učestvuju u stvaranju bruto domaćeg proizvoda. Interes vlade i građana je da imamo disperziju nacionalne odgovornosti za proizvodnju što većeg BDP na što veći broj učesnika.

Srbija i sa ovako malom moći izvozi 2,5 milijarde dolara poljoprivrednih proizvoda. Kad se to podeli sa četiri miliona hektara, ispada da je izvoz po hektaru 450 evra. Ali, evo drugačije računice. Prošle godine prosečna proizvodnja repe po hektaru bila je 55 tona, od toga se dobije 6,5 tona šećera, koji kad se izveze po sadašnjim cenama zaradi 4.500 evra po hektaru. Znači šećer 10 puta multiplikuje izvoz po hektaru. Još bolji rezultat daje smrznuto povrće. A pogledajte računicu kod jabuke: 60 tona jabuka po hektaru u izvozu vredi 36.000 evra, a prosek našeg poljoprivrednog izvoza je 450 evra po hektaru.

Dakle, kad bi poljoprivredno zemljište adekvatnom politikom subvencija završilo u rukama ljudi koji znaju da njime upravljaju, Srbija bi povećala izvoz na 25 milijardi evra.

Šta su adekvatne subvencije?

One koje se obračunavaju i isplaćuju po toni proizvodnje, kako bi resursi iz ruku manje efikasnih korisnika društvenog bogatstva prešli u ruke efikasnijih korisnika.

Podrazumeva li to promenu državne agrarne politike?

Ne samo politike, nego i državnog uređenja. Uspešnim poljoprivrednicima nije potrebna pomoć, oni nisu siromašni. Njima trebaju adekvatne mere da bi bili još uspešniji zarad cele Srbije.

Koje?

Pod broj jedan – subvencije po toni. Država visinom subvencije opredeljuje koliko čega će se proizvoditi. Kukuruz, na primer, ima ekstraprofitnu cenu od recimo 220 evra po toni, a realna cena je maksimalno 150 evra. Država u tom slučaju nema potrebe da subvencionira proizvodnju kukuruza. Ali, zato vidimo da nema krompira i onda država kaže da za iduću godinu subvencionira proizvodnju krompira do određenog nivoa. To je onda ozbiljan posao, država se pojavljuje kao regulator tržišta, a osnovni kompenzator da neki ,,tajkuni" ne zarade ekstraprofit ili imaju ekstragubitak jesu robne rezerve.

Srbije za poljoprivredu izdvaja 160 miliona evra iz ukupnog budžet koji je osam milijardi evra. A Evropska unija iz svog budžeta za subvencije poljoprivredi odvaja 48 odsto.

Da li treba izvoziti više faze prerade poljoprivrednih proizvoda?

Pouzdano znam da bar dve srpske kompanije pripremaju projekte i studije za proizvodnju skroba u Srbiji. Za tonu skroba treba tona i po kukuruza. Tona i po kukuruza košta, gledajući desetogodišnji prosek, 150-170 evra, a tona skroba košta 300 evra. Gledano po hektaru to je 1.200 evra za kukuruz ili 2.500 evra po hektaru kad se kukuruz preradi u skrob.

Da bi se izvozila viša faza prerade nije dovoljno da se pojedinac zadužuje i gradi. Država je ta koja treba da ima razvojni fond i da se tako koncentrisanim parama poreskih obveznika principijelno orijentiše na određeni projekat, čime pomaže povećanje BDP i zapošljavanje.

Ukoliko možemo da skupimo milijardu evra koje želimo da investiramo u razvoj industrije bazirane na domaćoj poljoprivredi, to će biti signal za banke da daju svoju milijardu. Za ovakve investicije kamata mora biti niža nego na komercijalne kredite. Takve fabrike ne mogu da se prave s komercijalnim kreditima i kamatama i rokom otplate od pet godina. Sada se 50 do 60 odsto poljoprivredne proizvodnje finansira kreditima čija je kamata i 14 odsto, a rok otplate godinu dana. To se ne radi nigde u svetu jer je neodrživo, tu nema biznisa. Taj kredit se daje na 20 godina svakom privredniku koji želi da gradi industrijska postrojenja za određeni prioritet. Zato su neophodne podsticajne mere države.

Dakle, ako država kaže da joj je poljoprivreda strateška grana, onda mora iza toga i finansijski da stane.

Ključno pitanje je kako će država Srbija najefikasnije da iskoristi zemlju, jedan od najboljih resursa koji ima.

Koliko ima zaparložene zemlje?

Oko 200.000 hektara. To je godišnji manjak za državu najmanje 120 miliona evra koje može da zaradi od izvoza hrane. Da je na toj zemlji, na primer, posađena repa i da se sav šećer izveze, država bi zaradila 800 miliona evra.

Postoji još jedan problem o kome se malo vodi računa. Država ima svojih 340.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Realna cena te zemlje je između 3.000 i 4.000 evra za hektar, što je ukupno 1,2 milijarde evra. To je veliki kapital. A prosečna renta zakupa po hektaru je oko 100 evra. Dakle, s jedne strane država ima vrednost zemlje od 4.000 evra po hektari i s druge strane dobija 100 evra za zakup jednog hektara. Znači, da bi se isplatila vrednost jednog hektara, država treba da ga izdaje 40 godina.

Država se zalaže za pomaganje malog seljaka?

Tu nema pomoći.

Gde je mesto malog seljaka u Vašem viđenju poljoprivredne strategije?

Pitanje je šta je ,,mali seljak". Neko ko ima pola hektara zemlje je socijalni slučaj a ne mali proizvođač kome država hoće da pomaže i od njega želi da napravi tržišnog proizvođača. Nema podsticajnih mera koje to mogu da promene i ovakvi slučajevi se ne pomažu preko poljoprivrednog budžeta, već iz socijalne pomoći. Ekonomskim merama država treba da im pomogne da ukrupne posede da bi bili efikasni.

Onome ko ima hektar, a ima preduzetnički duh, treba dati pare da napravi voćnjak ili staklenu baštu. Najnovija generacija izraelskih staklenika, na primer, daje po hektaru 1.200 tona paradajza koji raste četiri metra uvis. To je 60 šlepera paradajza s jednog hektara koji treba da obere 40 radnika. Taj plastenik po hektaru košta do pola miliona evra. I to uspeva 12 meseci u godini.

Šta je funkcija Robnih rezervi?

Treba da bude veliki igrač na tržištu koji ne bi smeo mnogo da zarađuje, ali ono što ni slučajno ne bi smeo da radi je da – gubi pare. Jer, onda je on nelojalno konkurentan. Ne može država da svesno beleži gubitak i time još i ubija tržišnu privredu.

Ono što država može da uradi je sledeće: robne rezerve će da kupe pšenicu po 12 dinara, prodaće je po 14 i neće dozvoliti da ode na 26. Ali, ako smatraju da će pšenica iduće godine biti 20, prodaće je za 20 dinara – ne za 14, ili 26.

Mi sa uzgajivačima šećerne repe dogovaramo cenu u martu kada se repa seje, i garantujemo da će ona biti tolika i u septembru. Isto treba Robne rezerve da rade, ali ne u martu, već u septembru, da bi se isplanirao plodored i pripremili svi učesnici u procesu, sirovine i organizacija. Ne može seljak da osigura na pet hektara svoj budući profit jer je on mnogo mali.

Miša Brkić

-----------------------------------------------------------

Šećer i EU

I pored sume koju izdvaja za subvencije i EU ponekad promaši. Ove godine će, na primer, imati skok cena šećera od skoro 50 odsto, sa 550 na 840 evra po toni. I niko ne zna gde će to da završi.

Razlog haosa na tržištu šećera je reforma iz 2006. godine urađena pod pritiskom drugog, trećeg i četvrtog svetskog izvoznika šećera – Brazila, Tajlanda i Australije. Oni su Svetskoj trgovinskoj organizaciji tužili EU da nelojalno subvencionira svoj višak šećera. Ukupan spor bio je vredan 960 miliona evra, a da ga ne bi platila EU je išla na poravnanje i obećala je da će u određenom periodu smanjiti cene šećerne repe, ukinuti subvencije i dozvoliti da se umesto pet miliona tona šećera izvoza otvori uvoz tri miliona tona iz manje razvijenih afričkih zemalja.

U međuvremenu je Brazil politikom niskog kursa nacionalne valute i visokim kamatama podigao cenu sirovog šećera sa 160 na 400 dolara po toni. Sada priča o uvozu jeftinog sirovog šećera ,,ne pije vodu", ali nema više šećera od repe jer su proizvođači u EU dobijali subvencije da potpuno demontiraju šećerane – 720 evra po toni kapaciteta u prvoj godini, 620 evra u drugoj godini i 550 u trećoj godini. Eu je za to potrošila oko 300 miliona evra i sada više nema 50 odsto šećerana i nema šećera.

Za 2014. godinu najavljena je nova poljoprivredna reforma i sve ono što je važilo do 2011. više ne važi, a u industriji šećera pogotovo. I niko ne zna gde to ide. Sada je šećer na berzi 850 dolara, a desetogodišnji prosek je bio 450 dolara.

Zato je ovo istorijska šansa za Srbiju da proda više šećera od one stare kvote od 180.000 tona godišnje.

Zašto je šećer toliko važan?

Zato što je miltiplikator delovanja šećerne industrije tri-četiri puta veći od bilo koje druge industrije u poljoprivredi. Da se preradi repa potrebna su velika ulaganja, pšenica zahteva oko 400-500 evra po hektaru, a repa oko hiljadu evra. Za preradu repe potrebni su i drugi resursi, a za vreme kampanje u mojoj kompaniji radi 420 kamiona, 120 dana, 24 sata na dan. Ostatak godine još oko 300 kamiona vozi za mene non-stop jer u Srbiji kupujem 75 miliona evra repe, 150.000 tona uglja, 80.000 tona kamena, prevezem 2,2 miliona repe u fabriku, 20.000 tona dizela i 30.000 tona mazuta da bi kampanja prerade šećera bila moguća. Zatim proizvedem 250.000 šećera, 100.000 tona melase i 100.000 repinog rezanca. Na mojoj melasi rade tri fabrike.

I, na kraju, izvezem 60 odsto šećera za 105 miliona evra od 167 miliona evra ukupnog prihoda.

objavljeno: 20.03.2011

Naravno, kontroverzno zvuči to što on smatra da male poljoprivrednike ne treba uzimati previše ozbiljno i da treba ukrupnjavati kapital i vlasništvo, svaka naša komunistička ćelija u organizmu se buni protiv toga, ali nije netačno da to barem danas deluje kao sasvim razumno mišljenje.

[scallop]

Mali poljoprivrednici su trn u oku trgovinskih lanaca - ovi propadaju ako ne kontrolišu bilo koji proizvodni paket. Bili su lepi primeri iz Engleske o paradajzu i mleku. Hiper produkcija je OK, ali onda plasman izmiče iz ruku proizvođača. Svodi se na to da samodovoljne poljoprivrede (i mali poljoprivrednici) predstavljaju okosnicu za opstanak pojedinačnog društva. Izvozna politika jedino kompenzuje neophodan uvoz i idiotluk je verovati da je poljoprivreda rešenje. Onaj ko prodaje pamet i muda za bubrege (čitaj: ateste za proivod), kao i oni koji žive od bankarskog i investicionog zelenašenja imaju ključnu prednost. No, ja nemam linkove za citiranje, muzem iz nekog svog iskustva.

[Meho Krljic]

Ma, ima tu sigurno istine. Ja nemam dovoljno znanja niti uvida u situaciju da bih mogao ozbiljno da se bavim ovom temom. Ali je trenutno prilično vidljivo kako mali poljoprivrednici ili rade samo za sebe ili, ako rade za prodaju, to često završava gubicima jer oni nemaju dovoljno preduzetničkih skillova da se plasiraju tamo gde bi profitirali, a zadruge i država su im prilično očajan partner.

[scallop]

Kad bismo bilo koga raubovali onako kako se raubuje mala poljoprivreda, teško da bi išta u ovoj našoj opoganjenoj zemlji postojalo.

Da budem jasniji. I meni ide na jetru sitnosopstvenička politika poljoprivrednika, pa sada krompir košta i 120 din kilo (jebote, skoro koliko i paradajz iz uvoza!), pa smo dobrim delom na uvoznom puknutom krompiru iz ko zna odakle. Budući da su krompirići iz plastenika počeli da pristižu, za tri nedelje ima da slušamo kuknjavu kako ne mogu da prodaju rod i kako ih uvoz uništava. No, to će sve da reši novi ministar za seljake (ako Borisa Tadića zovemo Bota, kako li ćemo zvati njega?). Treba samo da prođe gugl lekciju o krompiru i biće stručan koliko i ortoped za urbanizam i planiranje. Praštaj, pun mi, Mesec traži da se nekom napijem krvi, nisam ni ja otporan na vampirizam kada su ovakve prilike.

[Meho Krljic]

Neka, neka, barem krvi imamo dovoljno.

Nego, apropo stručnosti ministara, ima danas u Politici anketa među nekoliko, da kažemo stručnjaka za politiku i upravljanje društvom. Sem Žarka Obradovića, svi ostali (troje) misle da nije nužno da ministar bude ekspert za svoj resor, jer su te pozicije ionako politički dodeljivane. Vele da svakako ne smeta i da je poželjno da je stručan za datu oblast ali da se pravim poslom tu pre svega bavi kabinet koji bi sam trebalod a je sastavljen od stručnjaka...

[Savajat Erp]

Da li je ovo samo prirodna odbrana jedne relativno zatvorene profesije od konkurencije ili stoji da država nepromišljenim, šićardžijskim potezom ide još dalje u kvarenju pravosudne scene?

И једно и друго...замисли да више не можеш да се обратиш било којем адвокату него само некој надрканој страној адвокатској канцеларији, која ће те одрати више него било који други адвокат? Мислим, не знам како изгледа тај нови закон, али ако је тако као што каже Флекс, онда ситуација није нимало наивна, биче јебено не само адвокатима већ и њиховим клијентима, природно је да адвокати (којих има много више него што мислите) дижу глас против овога, чуди ме да нису још гласнији...мада има их разних...један кога знам је већ пре неколико месеци почео да шурује са једном италијанском адвокатском канцеларијом која има интерес да се угузи овде код нас.

А ако стварно закон буде такав, ја почињем да губим наду...адвокатура ми је била последњи излаз ако не нађем нешто сигурније после правосудног...на крају ћу (поново) почети да се бавим физикалијом.

[scallop]

Vele da svakako ne smeta i da je poželjno da je stručan za datu oblast ali da se pravim poslom tu pre svega bavi kabinet koji bi sam trebalod a je sastavljen od stručnjaka...

Kada neko nije stručan svima život bude mučan.

Što mene niko nije pitao? Ako desnica ne zna šta radi levica, onda je izvlačenje da nisi stručan. Apsurd je da nestručni vode poslove, pa bilo to i ministarstvo. Alo! Zašto bi onda ljudi završavali škole? Da stignu tamo do nekog kabineta? Pa da im šefovi objasne da nešto nije politčki dobro, a stručno je možda OK? Neko u tim ministarstvima mora da ZNA šta se događa, a ne da mu to neko iz kabineta objašnjava. Ne mogu više da se natežem. Izgleda daje u ovoj državi znanje i umeće postalo poslednja rupa na svirali.

[Meho Krljic]

Pa, dobro, tamo su navedeni primeri Margaret Tačer koja je bila hemičar po struci i Džona Mejdžora koji nije ni završio fakultet. Nismo to mi izmislili.

Da li je ovo samo prirodna odbrana jedne relativno zatvorene profesije od konkurencije ili stoji da država nepromišljenim, šićardžijskim potezom ide još dalje u kvarenju pravosudne scene?

И једно и друго...замисли да више не можеш да се обратиш било којем адвокату него само некој надрканој страној адвокатској канцеларији, која ће те одрати више него било који други адвокат? Мислим, не знам како изгледа тај нови закон, али ако је тако као што каже Флекс, онда ситуација није нимало наивна, биче јебено не само адвокатима већ и њиховим клијентима, природно је да адвокати (којих има много више него што мислите) дижу глас против овога, чуди ме да нису још гласнији...мада има их разних...један кога знам је већ пре неколико месеци почео да шурује са једном италијанском адвокатском канцеларијом која има интерес да се угузи овде код нас.

А ако стварно закон буде такав, ја почињем да губим наду...адвокатура ми је била последњи излаз ако не нађем нешто сигурније после правосудног...на крају ћу (поново) почети да се бавим физикалијом.

Da, ovo Fleks kako opisuje stvarno deluje skeri. Ja uopšte ne znam kakva je praksa u drugim temljama u Evropi, istočnoj ili zapadnoj, kako je u okruženju itd.

[Savajat Erp]

Искрено речено, не знам ни ја, али претпостављам да постоји нека врста реципроцитета, а чини ми се да Флекс помиње непостојање истог у нашем случају.

[varvarin]

Možda u ovom trenutku samo baš dokone ljude zanima šta ima novo na Akademiji nauka... al ipak:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Krestic-protiv-Hajdina.sr.html

Крестић против Хајдина
Крестић: Председник није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику.- Хајдин: Дејство Крестићевог излагања најбоље ће се видети на предстојећој изборној Скупштини САНУ

...Академик Василије Крестић је веома оштрим речима говорио о раду академика Хајдина, оптужујући га да је у време његове владавине ,,смишљено протерана свака српска политика, а да је заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт". Академија се, рецимо, није огласила у време када се расправљало о Статуту Војводине, који није у складу с важећим Уставом и којем је циљ дезинтеграција српске државе. Хајдин није дозволио одржавање међународног скупа: ,,Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе". Скуп је, ипак, одржан, али Извршни одбор није хтео да финасира издавање зборника радова. Када је зборник објавила Српска књижевна задруга, један од чланова Извршног одбора тражио је да се књига избаци из излога књижаре САНУ.

Председник Хајдин није хтео да дозволи ни одржавање међународног скупа посвећеног проблемима Косова и Метохије. На састанку у кабинету председника, којем су присуствовали Коста Михаиловић, Михаило Ђурић, Стеван Карамата и Василије Крестић, Хајдин се запитао: шта ће нам поводом те намере рећи политичари? САНУ није на доличан начин обележила ни 200. годишњицу Првог српског устанка.

–Ни у време Јосипа Броза, ни у време Слободана Милошевића, извршни одбори Председништва САНУ нису спутавали одељења у њиховим настојањима да путем научних скупова разјасне поједина питања. Извршни одбори се тада нису понашали као да су политички комесаријати или цензори, нису били надређени одељењима, нити су им стајали на путу у остваривању њихових научних задатака. Ту нову праксу, раније непознату, завео је академик Хајдин – тврди Крестић, и додаје да се председник који се хвали да је из Академије протерао политику, претворио у ,,политичког комесара који све држи под контролом, без чијег допуштења се за Србију и Србе у Академији ништа не може учинити".

Академик Хајдин, наглашава Крестић, није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику.

[Albedo 0]

http://www.standard.rs/vesti/63-ostalo/6687-slobodan-antoni-mrea-kolskih-drugaraq-u-politikoj-eliti-srbije-.html

[varvarin]

DA li je iko od prisutnih gledao sinoć INSAJDER na TV B92 ??
Još sam pod utiskom.
Voditelj Jugoslav Ćosić, gosti Zoran Živković, bivši premijer, i Dragan Todorović, potpredsednik SRS.
Dakle, veći POBAČAJ od emisije nisam odavno video. Todorović je na kraju ispao najfiniji...
Nova saznanja? Teško. Najveći deo emisije Ćosić se nadvikovao s gostima, uvređen  i besan što ne dele njegovo (i njegove urednice Brankice) mišljenje da je istraga u vreme SABLJE pokazala na Vojislava Koštunicu kao mogućeg mentora atentata ( ), ali da je intervencija iz nekoliko zapadnih ambasada sprečila da se istraga završi ( ).
Montgomeri i Kroford štitili Voju Koštunicu od pravde?!  
Najinteresantnije i najkonkretnije je ono što je rekao Živković: Da je posle atentata ambasador Britanije Čarls Kroford dozvolio sebi da predloži čelnicima DOS novog premijera - Nebojšu Čovića. Zato je od Britanije zatraženo da ga opozove.

Jedini upitnik postoji iznad Šešeljevog govora pred odlazak u Hag, gde najavljuje naredne događaje: Ispada da i vrapci znaju da se igra KO ĆE KOGA između mafije i premijera, pa ko bude brži...
Ovde:http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=500879
vidim da fanovi B92 kliču: DOKAZANO JE!!!
Rekoh, ovo ni pas s maslom ne bi...

[Albedo 0]

DA li je iko od prisutnih gledao sinoć INSAJDER na TV B92 ??
Još sam pod utiskom.
Voditelj Jugoslav Ćosić, gosti Zoran Živković, bivši premijer, i Dragan Todorović, potpredsednik SRS.
Dakle, veći POBAČAJ od emisije nisam odavno video. Todorović je na kraju ispao najfiniji...

pa Todorović je dingospo, iako je radikal. Rijetko korektan čovjek, zato i jeste sada #1 u SRS, ali ni to im ne pomaže

[Джон Рейнольдс]

Meni taj Todorović deluje kao potpuni moron. Kad ga gledam, čini mi se da bi zamukao ako mu popusti koncentracija.

A čitava histerija na Koštunicu služi da se pokrije Čedomir Jovanović. Jbt, onaj Bagzi je na sudu izjavio da je ovaj direktno naručivao mafijaška ubistva. Ta izjava nije uvažena, kao - laže kriminalac, ali je uvaženo sve što se tiče Legije.

Vidovnjačke sposobnosti Bebe Popovića ne spominju u Insajderu, pretpostavljam.

[Albedo 0]

Meni taj Todorović deluje kao potpuni moron. Kad ga gledam, čini mi se da bi zamukao ako mu popusti koncentracija.

to se sasvim uklapa u moju teoriju da su većina dingospa totalni moroni

time opravdavam sopstvene bezobrazluke.

[Meho Krljic]

Od ovih nezaposlenih pošten svet ne može da živi:

Nezaposleni previše koštaju državu

Beograd -- U državnoj kasi nezaposleni svake godine naprave minus od najmanje 150 milijardi dinara. Naime, oko milion radno aktivnih stanovnika ne prima nikakvu platu.

Tako, zbog neuplaćenih doprinosa, budžet ostaje kraći za oko 115 milijardi dinara

Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje izdvoji bezmalo 35 milijardi na razna davanja onima koji nisu uspeli da pronađu posao.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje sabiraju da republički budžet godišnje "zaradi" oko 250 milijardi dinara na ime doprinosa 1,8 miliona zaposlenih u Srbiji. S druge strane, skoro isto toliko novca i izgubi zbog onih koji nemaju stalan posao.

Sličnu računicu imaju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Na njihovoj se evidenciji nalazi više od 730.000 punoletnih građana, ali broj onih koji traže posao, kako sami procenjuju, daleko je veći.

A kolike gubitke pravi ova armija nezaposlenih vidi se i po novcu koji se svake godine izdvaja iz republičkog budžeta. Tako će samo za redovne novčane naknade nezaposlenima u ovoj godini biti potrošeno 20,9 milijardi dinara.

"Skoro svi koji su na birou imaju pravo na mesečnu naknadu koja se kreće od 80 do 160 odsto minimalne zarade. Ona u ovom trenutku iznosi između 13.200 i 26.450 dinara", objašnjavaju u NSZ i dodaju da se, uz ova davanja, potroši i dodatnih 17 miliona dinara na zdravstvene preglede, markice...

Dodatnih 3,8 milijardi dinara će u ovoj godini biti podeljeno i stanovništvu KiM. Zaključkom Vlade 2004. odlučeno je da se oko 8.000 dinara mesečno uplaćuje stanovništvu koje je ostalo bez posla. Na spisak godišnjih troškova NSZ je u 2011. dodala i 2,2 milijarde dinara koje će biti uplaćene svim starijim građanima koji su ostali bez posla, a imaju najviše pet godina do penzije.

Kako bi se ovi rashodi u budućnosti sveli na najmanju moguću meru, u NSZ planiraju dodatna ulaganja.

"U mere aktivne politike zapošljavanja potrošićemo čak 5,55 milijardi dinara. Ove smo godine izdvojili i značajne iznose za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pa ćemo u mere i aktivnosti za njihovu profesionalnu rehabilitaciju uložiti 800 miliona dinara", kaže Dejan Jovanović, direktor NSZ.

Besposleni vrede kao cela vojska
Samo za redovne novčane naknade nezaposlenima u ovoj će se godini potrošiti skoro 21 milijarda dinara. U budžetu Republike Srbije će se približno ovoliko novca uložiti u Ministarstvo poljoprivrede, u plate svih zaposlenih u Vojsci Republike Srbije, a upola manje će iz republičke kase otići Ministarstvu nauke. Pet puta manji iznos pripao je Bezbednosno informativnoj agenciji, a čak 20 puta manji Komesarijatu za izbeglice.

[scallop]

Pa, naravno, kad smo ubili vojsku. Još da se otarasimo nezaposlenih i penzionera gde bi nam bio kraj. Bilo bi love za sve sledbenike.

[Джон Рейнольдс]

Pa opšte je poznato da je zbog penzionera Milošević ostao onako dugo na vlasti. Druga bi priča bila da su se pitali samo ... MLADI.

[scallop]

Mi penzioneri smo ubeđeni da se to dogodilo, jer ste vi mladi, na čelu sa njegovim sinom, želeli u nove pobede. Nama je svejedno ko će da nam daje penzije. Muka je preživeti sa onim što sad dobijamo. Moraćemo da ukinemo i školovanje, ionako ne drže časove.

[Albedo 0]

e u ovo sam se lično uvjerio kada sam istraživao strukturu članstva političkih partija, i DS kao ima 30% članova ispod 30 godina starosti, naspram npr SRS od 15%, ali SRS je imao jedno 4-5 puta veće članstvo, dakle u realnom broju SRS je imao veći broj mladih tokom devedesetih.

Penzioneri su fifti-fifti raspoređeni, a SPS (2000-tih DSS) je imao najveći broj fakultetski obrazovanih.

Al' koga briga kada nam Đilas i Pajtić vode glavnu riječ...

I kao mladi protestuju protiv režima ovo-ono, a 9. marta sve redom bili sredovječni četnici (koji nisu znali da se bore za gej paradu, kako im je to Drašković objasnio prošle godine), studenata u BG ima 20 hiljada u vrh glave, a sve ''studentske demonstracije'' i slične floskule.

Ja ne znam zašto DS i kompanija to čine, imaju sasvim normalnu strukturu članstva, skoro sve partije dobijaju glasove od simpatizera iz svih generacija, samo DS zapeo da se predstavi kao stranka mladih iako to nije.

To jeste zavodljivo ali je politički neodgovorno. Oni nude trend a ne program.

[varvarin]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/242521/Nis-Raspusten-opstinski-odbor-DS-zbog-bruke-na-Jutjubu


Niš: Raspušten opštinski odbor DS zbog bruke na "Jutjubu"
19. 03. 2011.

Gradski odbor Demokratske stranke u Nišu doneo je odluku da raspusti opštinski odbor DS Palilula zbog propusta napravljenih na izložbi fotografija "Lik i delo dr Zorana Đinđića" organizovanoj 12. marta u Nišu povodom godišnjice premijerovog ubistva.

...Propusti organizatora su, bez sumnje, naneli političku štetu ne samo DS u Nišu već stranci uopšte i stoga je Glavni odbor DS doneo odluku o raspuštanju opštinskog obora koji je bio koorganizator izložbe. Gradski odbor, između ostalog, doneo je ovakvu odluku jer smatra da je klub demokratske omladime Palilula Niš, koji je ranije raspušten, ne može i ne treba da jedini snosi odgovornost za propuste sa izložbe, saopštio je GrO DS u Nišu koji je uputio i izvinjenje porodici ubijenog premijera Srbije i predsednika DS Zorana Đinđića zbog propusta na izložbi.


ETO ŠTA BUDE KAD DECA RECITUJU.

[Plut]

Sirota Slađa. 

[Anomander Rejk]

Slađi je zabranjeno da daje izjave  .
Ima još jedan snimak od ranije, sa plavušom ( sad će me feministička ekipa provući kroz šake ) gde dotična ushićeno govori kako je Tadić ispunio sva obećanja. Na pitanje da navede jedno konkretno koje je ispunio, devojka se zbunila i posve minut dva rekla kako je ,, ispunio sva obećanja'' .
Ima i ona sa vrlo nespretnom formulacijom, gde su momci iz DS lupili kako im je posle smrti Đinđića ,, ostala praznina u glavama ''.

[Plut]

Smeće se sklanja sa beogradskih ulica, čiste se travnjaci, usisava prašina, posađeno 3.000 viola, priprema se 4.000 pandura (šta je to za tolikog čoveka)...

Zanima me samo da li su svi počeli sa ribanjem zuba i da li su zvezdaši oprali dresove.

[Anomander Rejk]

Kažu da će Putin prisustvovati utakmici Zvezda-Zenit. Zvezdaši se nadaju ozbiljnim investicijama i izgradnji novog stadiona.