SERBIA TODAY

[varvarin]

E, izgleda da nam je treb'o.
Ko je iz  prethodne garniture  doveo šeika za rukav?
Ko je pre njega u Agoli ugovorio projektovanje, i verovatno učešće u  izgradnji   tri velika objekta?
Ko je pre njega oživeo stare veze među tzv. nesvrstanima?
Ko je iz prethodne garniture ponovo oživeo stare veze vojne industrije?
Jel dovoljno za ovo kratko  vreme?
Oni  pre  doveli su Amerikance u Smederevo. Super, ali ...
I oni pre ugasili su većinu toga što se ovde proizvodilo, i zaista moglo prodati - makar ovde i u Republici Srpskoj. Da pričam opet  kako je ugašena proizvodnja jedine domaće moderne telefonske centrale - jer su Simensov i Alkatelov lobi u Telekomu to tako odradili?
Pustimo  Vučića da radi. Jer  radi.

[Джон Рейнольдс]

Ko je pre njega u Agoli ugovorio projektovanje, i verovatno učešće u  izgradnji   tri velika objekta?

"Нелт" је још прошле године увелико радио на склапању послова у Анголи.

[scallop]

Hajde, Džone, ne zajebavaj.

[Джон Рейнольдс]

Извињавам се, прошле су две и по године. Време лети. 

http://www.neltangola.com/en/about.html

[scallop]

Prodaju Proctor&Gamble.

[Джон Рейнольдс]

Моја поента је да је у Анголу српска пословна нога крочила и пре Вучића. Нека продају шта продају, то ради српска фирма а не нека друга. Ту је негде и поука мудријашима из екипе "нећемо ми с Кубом и Северном Корејом".

[scallop]

Kako bi bilo da ja tebe obučim šta je proizvodnja, a šta trgovina? Nekako imam utisak da sam o tome šta se proizvodilo i koja je pamet dobro prodavana naokolo mnogo znao pre nego što si i pomislio da to postoji.

[Джон Рейнольдс]

Моја поента је да је у Анголу српска пословна нога крочила и пре Вучића.

Шта је твоја поента? Мудролија "производња је важнија од трговине"? Окренеш саксију кад оно... Еурека!

[scallop]

Moja je poenta da se zna ko se vadi trgovinom, a da mi mora da se vadimo, ako hoćemo da se vadimo, proizvodnjom i prodajom pameti, onako kako je nalagao koncept uspešnosti decenijama. U moje vreme smo u inostranstvu prodavali vojne aerodrome po milijardu dolara komad, a gradili brane kao što je Piura u Južnoj Americi. Uljanik u Puli je gradio tankere vredne više od godišnje proizvodnje žitarica kod nas. Meni su na obučavanje dolazili istraživači iz Indije, a ne znam koliko je oficira iz tih nesvrstanih zemalja bilo kod nekog drugog (ono šta sad Vučić pokušava). Idi bolje i vidi da li je D. dobro naučila Bobana kako se pišu krajevi priča. To će ti biti zanimljivije. I zdravije.

[Ghoul]

when you live in serbia



http://whenyouliveinserbia.tumblr.com/

da se razumemo, neki postovi ovde su downright EMBECILNI, ali vredi baciti pogled zbog onih koji valjaju...

[Truman]

Ja oću da radim za NELT, je l imate neku vezu?

[varvarin]

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Americki-obavestajci-stizu-na-Kosovo.sr.html

Амерички обавештајци стижу на Косово


  ...Долазак 525. борбено-извиђачке бригаде на Косово не значи да би та јединица евентуално и директно учествовала у сламању било каквог отпора Срба на северу покрајине. То није задатак 525. бригаде. Они долазе да у региону буду ,,очи и уши" америчке копнене војске следећих девет месеци. Зато и треба очекивати повећан број летова америчких беспилотних летелица над севером Косова и над југом централне Србије. Амерички обавештајци долазе и због Руса и ,,Јужног тока", путеви гасовода увек се и обавештајно надгледају и прате. Вашингтон жели да се на време обавештајно лоцира, да све има под контролом. Ту је и обавештајна обука нове косовске војске, треба помоћи детету које сте породили.
Што се тиче Србије, ми немамо разлога за било какву забринутост, ми смо одавно рекли да све решавамо мирно и дипломатски, да се свих других метода унапред одричемо за сва времена. Хоће ли и нас припадници 525. бригаде надгледати и електронски пратити? Наравно да хоће, али ми смо савезници, па је то и логично...

  Мирослав Лазански, објављено: 11.03.2013. 

[lilit]

jeste da mi đinđić nikad nije bio prevelika simpatija, al mal da povratim jutros kad ugledah ovu fotku:

[scallop]

Da su Đinđićevi "slebdenici" nešto uradili, slika bi bila drugačija.

[Джон Рейнольдс]

Али не и лепша.

[scallop]

Naročito Ketrin Ešton.

[Agota]

http://www.kurir-info.rs/ruzica-dindic-vucic-je-isti-kao-moj-zoran-clanak-690713

[Ghoul]

DJINDJIĆ: Voleo je život, voleo je cveće...



http://ljudska_splacina.com/2013/03/djindjic-voleo-je-zivot-voleo-je-cvece.html

[Джон Рейнольдс]

Sic semper tyrannis!

[varvarin]

Što se tiče Jaše almulija kao novinara, da ne bude zabune, poštujem njegov rad. Ovo ozbiljno.

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Odgovor-Sendi-Market.sr.html

E sad, u današnjoj POLITICI je kopija njegovog odgovora mlađanoj Amerikanki srpskog porekla, koja optužuje američke Jevreje za ono što se desilo Srbiji 1999.
Gospodin Almuli samo želi da skine hipoteku sa Jevreja pa kaže:

"...Ја сам на то написао писмо Сенди Маркет у коме сам навео три ствари.
Прво, да постоји велики знак питања о јеврејству утицајних особа на положајима у Вашингтону којe су наводно навелe САД да нападну Србију.
Медлин Олбрајт, министарка спољних послова у Клинтоновој влади, која је извршила агресију на Србију, католкиња је, јер су њени родитељи прешли у ту веру. Виљем Коен, министар одбране у тој влади, имао је оца Јеврејина и мајку хришћанку и декларисао се као припадник Унитаријанске хришћанске цркве.
Генерал Весли Кларк, који је као командант НАТО руководио бомбардовањем Србије, изгубио је оца Јеврејина кад је имао само четири године и подигли су га хришћанска мајка и хришћански очух који му је дао презиме Кларк. Он је по вери баптиста.
Два злотвора, Џејмс Бергер, Клинтонов саветник за националну безбедност, и дипломата на високим положајима Ричард Холбрук, имали су јеврејске родитеље али никакав удео у јеврејској активности."

UKRATKO,  JESU GOVNA   AL NISU JEVREJI.   Ok.

A u srce me pogodila sledeća rečenica, ja to pričam jednu deceniju:

"... Упутио сам је на оцену Џорџа Кинија, до 1992. године главног реферанта за Југославију у Министарству спољних послова САД. У чланку ,,Прерана смрт" он је описао свој сусрет са Слободаном Милошевићем у Хашком затвору. На питање Милошевића ,,зашто су нам САД и НАТО то урадили" он је рекао да после пада Берлинског зида у Европи није више било места за једну независну велику државу која се противи глобализацији."

Ukratko, krivi su drugi, ne Jevreji. Jevreji koji su se eksponirali oko bombardovanja radili su to kao Amerikanci, ne kao Jevreji. ITD.  Ljupko.
Ne, ne pada mi na pamet da optu\ujem Jevreje ya ne[to.
Pamtite li jedan slučaj kad je Srbin ovako branio Srbina ???

[scallop]

Tomislav Nikolić: "Nikad nismo bili bliži..." Sad će, u inat EU, da štrajkuje glađu.

[lilit]

Toma mi postaje idol!
Ko šta radi, on deli ordenje!!!
Pronaš'o se čoek!!! 
http://www.blic.rs/m/Vesti/Politika/372759/Nikolic-podelio-novo-ordenje-Odlikovao-Babakova-i-Dohlana

[Anomander Rejk]

Ima onaj vic, kad ajkula proguta Crnogorca, pa se žali drugoj ajkuli kako nedelju dana sere ordenje.
Moraće Crnogorca u vicu zameniti Tomom  .

[Albedo 0]

Fudbal skraćuje časove u Novom Sadu
Izvor. B92, Tanjug

Nastava u novosadskim osnovnim školama u popodnevnoj smeni trajaće do 17.50h kako bi osnovci mogli da gledaju TV prenos fudbalske utakmice Hrvatska – Srbija.

[džin tonik]

jadna djeca.

[Ghoul]

Direktor zaposlio celu rodbinu u školi
Miljana Leskovac | 29. 03. 2013.

Vladimir Kalčić, direktor OŠ "Sveti Sava" u Nišu, u poslednjih nekoliko godina mandata zaposlio je četiri člana familije kao nenastavno osoblje. Rođeni brat je blagajnik škole, brat od strica naplaćuje iznajmljivanje školskih hala, rođaka je šefica računovodstva, a supruga Ukrajinka je sa diplomom mašinskog inženjera donedavno radila u školskoj biblioteci.

Da bi zaposlio užu i širu porodicu, Kalčić je menjao čak i školske propise.


- Pod njegovom ingerencijom školski odbor je prošle godine promenio pravilnik o sistematizaciji radnih mesta jer je ovaj pravilnik koji postoji već decenijama unazad, propisivao da se na mestu blagajnika može raditi samo sa završenom ekonomskom školom. Kako je Kalčić na tom mestu hteo da zaposli rođenog brata koji ima završenu gimnaziju, ova stavka promenjena je neposredno pre raspisivanja konkursa. Iako su se na konkurs prijavili čak i ljudi sa diplomom ekonomskog fakulteta, posao je na kraju dobio direktorov brat gimnazijalac i primljen je u stalni radni odnos - počinje priču sagovornik "Blica" koji je upućen u dešavanja u školi.


Sumnjivo zapošljavanje Kalčićevog brata danas pokušava da ospori i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).


- Kada se u školi "Sveti Sava" oslobodilo mesto nastavnika geografije, njega je trebalo da zauzme neko sa liste tehnoloških viškova. Međutim, direktor je prikrio da je ovo mesto slobodno i tu je zaposlio blagajnicu škole koja je u međuvremenu završila fakultet, a onda je na njeno mesto doveo rođenog brata. Od oktobra prošle godine čekamo reakciju prosvetne inspekcije ili inspekcije rada. Međutim, obe su se proglasile nenadležnim - priča Ljubiša Dinić iz USPRS.


Prijave su pljuštale i kada je Kalčić pre četiri godine u školskoj biblioteci zaposlio suprugu Ukrajinku koja je po struci mašinski inženjer i ne može se pohvaliti poznavanjem srpske književnosti. Nakon prijava ona je premeštena u biblioteku niškog PMF-a.


- Moja supruga bolje poznaje srpski jezik i književnost od 90 odsto ljudi sa ovog područja. Tačno je i da sam u školi zaposlio braću, ali je sve bilo po zakonu - odgovara Vladimir Kalčić.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/374581/Direktor-zaposlio-celu-rodbinu-u-skoli

[angel011]

Antisemitski plakati po Beogradu

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=29&nav_category=12&nav_id=700036

Prenosim zbog: "Mržnja prema Jevrejima i optuzbe za bombardovanje samo nanose ogromnu stetu i Beogradu i Srbiji. Takve pojave dodatno ubijaju stotine hiljada srpskih zrtava koje su pale u borbi protiv fasizma", rekao je Omerović.

[Mme Chauchat]

Ajmo redom: 
manje za izjavu a više zbog plakata. Leta Gospodnjeg 2013. ovako nešto pisati se može jedino bez dva grama mozga.

[angel011]

Nik!

[Mme Chauchat]

Ihaa! Nisam ni ja najgore od sve dece!

[Tex Murphy]

У коментарима пише да је плакате поставила организација Крв и част.
Својевремено сам за вријеме једног испита на клупи нашао неки њихов слоган који је гласио отприлике
"Уби (сиц) Хрвата
Закољи Босанца
Запали црнца"

Види се да је у питању озбиљна и врло опасна организација са развијеном логистиком.
Не би ме зачудило да нам чак они обезбјеђују и материјал за поменуто спаљивање црнаца!

[Джон Рейнольдс]

"Крв и част" (Blood and Honour) је међународна организација и нису баш толико безопасни, али немају значај који им придају медији који - гле сад "чуда" - 14 година касније гурају НАТО агресију под тепих; уосталом, окачио сам насловницу Der Blitzenа од 24-ог, а није било вести чак ни на десетогодишњицу.

"Крв и част" и сателитске организације попут "Националног строја" и "Комбат 18" (због њихових унутрашњих сукоба није могуће раздвојити ко је ту ко и ко је шта и ко је где, али су у сваком случају оригинал љубим-швапско-дупе и сањам уједињену Европу нацисти) просто користе вакуум који праве петоколонашки медији и прозападне политичке странке, али притом гурају и своју антисемитску идеологију, те НАТО агресија бива двоструко искривљена. Да се тај рат изучава и обележава како би требало, овакви "индиценти" били би од трећеразредног значаја, моронско лупетање с маргине.

[ALEKSIJE D.]

More, sve ti je to ljotićevski šljam.
Bloody Fairytale / Крвава Бајка (1969), English subtitles - Holocaust in Yugoslavia
na 65 minutu ima  poenta za takve.

[ALEKSIJE D.]

Pardon, 66 minut.

[tomat]

У коментарима пише да је плакате поставила организација Крв и част.
Својевремено сам за вријеме једног испита на клупи нашао неки њихов слоган који је гласио отприлике
"Уби (сиц) Хрвата
Закољи Босанца
Запали црнца"

Види се да је у питању озбиљна и врло опасна организација са развијеном логистиком.
Не би ме зачудило да нам чак они обезбјеђују и материјал за поменуто спаљивање црнаца!

to me podseća na neku emisiju koju sam gledao na RTRS negde devedesetih, u kojoj su intervjuisali neke lokalne skinse-omladince, pa su ih pitali što mrze crnce, a ovi im rekli "zato što su nam uzeli posao".

[Tex Murphy]

Да се тај рат изучава и обележава како би требало

Ех, да... 

[Mme Chauchat]

Je li bilo ovo?
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kralj-Lir-ne-moze-na-tender.sr.html

Позоришни живот Републике Србије, а самим тим и један од најрепрезентативнијих сегмената домаћег савременог стваралаштва, озбиљно је угрожен новим Законом о јавним набавкама. Поменути закон није уважио елементарне чињенице на којима се темељи пракса позоришног рада свуда у свету, те овдашњим театрима налаже, између осталог, и спровођење јавних набавки у случају ангажовања уметничких стваралаца (писаца, редитеља, глумаца, оперских певача, композитора, сценографа...). Ово се наводи у писму које ће данас бити упућено премијеру Ивици Дачићу, а поводом ступања на снагу Закона о јавним набавкама 1. априла.

Писмо су иницирали и потписали Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште, Атеље 212, Битеф театар, Звездара театар, Народно позориште из Ужица, позориште ,,Тоша Јовановић" из Зрењанина, Народна библиотека Србије, као и друге установе културе, са апелом да им премијер Дачић омогући да се у оквиру законских могућности обезбеди изузимање програма установа културе из примене новог закона о јавним набавкама. Биће послато и Министарству финансија и привреде, Управи за јавне набавке, Министарству културе и информисања, Секретаријату за културу града Београда...

Спровођење јавних набавки, наводи се у писму, у директној је супротности са логиком уметничког, креативног рада, а свој апсурдни положај позоришне куће поткрепљују конкретним примерима:

– Кад се припрема представа, набавља  се материјал за израду сценографије, костимографије, као и услуге које подразумевају ауторско ангажовање редитеља, глумаца, сценографа, костимографа,  затим маркетиншке услуге... Ове набавке обављају се управо ради даље продаје и пласмана производа: представе. У питању су специфичности и искључивости одређене ауторовом замисли и сходно томе несврсисходно је спроводити поступак јавне набавке, јер за одређене материјале и технологије специјализовано је једва једна до две фирме (на пример степ ципеле). Аутор, односно сценограф или костимограф одређују прихватљивост избора на основу своје ауторске замисли.

Такође, у поступку реализације сценографија и костимографија, наводи се даље у писму, временски фактор је још један разлог за изузимање установа културе из режима ЗЈН. Технички је врло тешко благовремено спровести поступак јавне набавке с обзиром на то да за комплетну опрему представе позориште има између месец и два месеца. Избора драмских писаца, редитеља, сценографа, костимографа... није подложан поступку јавних набавки, јер циљ рада у театру није могуће процењивати с финансијским параметрима, већ се он процењује уметничким критеријумима.

– Евидентно је да при доношењу закона нису узети у обзир аргументи који указују на процес рада у позоришту, у коме управни одбор, а не комисија за јавне набавке, мора да одобри ангажман одређеног писца или редитеља. Не може тендерска комисија одлучити кога ће писца режирати који редитељ, или ко ће играти краља Лира, јер ти људи једноставно немају знање о позоришној пракси и естетици, што је потпуно разумљиво. Када је у питању Битеф фестивал, ту одлуку доносе селектори, јер замислите селекцију фестивала која зависи од мишљења комисије за јавне набавке, у којој седи неко ко вероватно никада није ни био на Битефу. А новац за представе и фестивале је ионако ограничен буџетом који је сведен на минимум. Уговори су доступни оснивачу, све је јавно. Зато не желимо да пристанемо на овај апсурдни систем који би озбиљно угрозио рад институција, и то у тренутку када се читава област културе бори за голи опстанак – каже Јелена Кајго, директорка Битеф театра.

Тамара Вучковић, челница Југословенског драмског позоришта сматра да ће Закон о јавним набавкама потпуно укочити рад позоришта, али и изражава наду да ће се после ове иницијативе предузети одређени кораци.

Од 1. априла морамо да шаљемо Агенцији за јавне набавке да нам одобри преговарачки поступак, што успорава динамику процеса рада. То је питање ауторског дела које је другим законима заштићено. Не може наш рад да се поистовети са набавком сијалица, чишћењем зграда, обезбеђењем портира – тврди Маша Михаиловић, директорка БДП-а.

-----------------------------------------------------------------

И издавачи на губитку

Захваљујући новим одредбама Закона о јавним набавкама, објашњава Радош Љушић, директор ,,Службеног гласника", ово јавно предузеће изгубиће 45 одсто послова. Наиме, до сада, сви тендери су морали да се објављују у ,,Службеном гласнику", а по новим одредбама Закона о јавним набавкака само тендери већи од пет милиона динара. Рачуница показује да ће ,,Службени гласник", само по овом основу, изгубити ове године 325 милиона, а догодине чак 450 милиона динара. Поред тога, и ,,Службени гласник" мора да расписује тендер за набавку папира и осталог репроматеријала, као и сва друга јавна предузећа.

У Заводу за уџбенике из Београда, пошто немају своју штампарију, објашњава Иван Прибићевић, директор сектора за стратегију и развој, морају да расписују тендер за штампање сваке књиге и чекају најјефтинију понуду. Најјефтинију, а не и најквалитетнију, јер би се увек неко нашао да пита зашто се Завод одлучио за скупљу варијанту. Ем не може да се изабере најквалитетнија понуда, ем све ово продужава рокове штампања за најмање две недеље, док се не заврши процедура избора штампарије. Тендер, наравно, мора да се расписује и за набавку папира и свега другог што је Заводу за уџбенике потребно за нормалан рад.

Б. Г. Требјешанин, З. Радисављевић

[ALEKSIJE D.]

Ovo je super. Kad raspisšu tender napraviš dramu sa jednim likom, bez scenografije, bez kostima, trajanje do 30 minuta, kako bi se štedeli reflektori tj. struja (može nešto Beketovsko: drži glumac šibicu ili sveću pod vilicom). Daš cenu teksta napr. 100 dinara ili sve za 99,99 din.
"I, kulturo eve me!"-kriknuše mladi dramaturzi i ini pisci na javnom tenderu Ateljea 212!
Ili, verovatnija stvar, ima samo da gledamo nešto po piscima koji su uginuli od gladi pre 50 godina, bez familije, tako da nema autorskih prava i honorara. Sterija, Nušić, Koštana, Centrifugalni igrač i Dramske gatke kao krajnji pozorišni dometi.
Radujem se unapred!

[scallop]

Kad dođe do zloupotrebe uvek najebu pošteni. Da su projekti bez lopovluka niko se ne bi setio tendera.

[Meho Krljic]

Na istu temu, iz današnje Politike:

Србија разговара: Каква нам је културна политика потребна

  У Битеф театру је пре десет дана Либерално-демократска партија организовала скуп посвећен проблемима културне политике у Србији. Уз општу сагласност уметника да је, када је у буџету издвојено минималних 0,62 одсто за културу, готово апсурдно говорити о даљим корацима, чули су се, осим једногласног незадовољства, и неки конкретни предлози и мишљења у вези с могућим усмеравањем културне политике у Србији.
О томе шта су проблеми, грешке, а како би ситуација евентуално могла да се поправи, разговарали смо с редитељком Јеленом Богавац и чланом Председништва ЛДП-а Бојаном Ђурићем.
Политика: Који проблеми су најакутнији у културној политици у Србији до сада?
Богавац: Требало би деполитизовати културне институције, а конкурси да буду јавни. До тога се стиже кроз евалуације. Треба да се подстиче одговорност институција за програме и тако отвара могућност за донирање и расподелу средстава. Култура мора да изађе на тржиште, то стоји, али мора да постоји ниво субвенционисања високе, елитне културе којом ми као мало тржиште конкуришемо на већем, европском тржишту.
Ђурић: Морам прво да кажем да не волим термин ,,радници у култури" јер он као да гура те људе у позицију нужно зависног положаја у односу на државу.
Слажем се да једна врста субвенција мора да постоји. То је питање критеријума. Кад се успоставе критеријуми, с државних јасала отпадају они који су ту деценијама, а питање је да ли су постигли креативне и професионалне резултате. Не припадам онима који би у 2013. све објашњавали Милошевићем, али једну врсту неразумевања и резигнације вучемо из тих времена. Фокус је био обрачун с њим, а мало се разговарало шта треба да буде културна политика. Следи повратак у вредности деведесетих година прошлог века, на шта се наслања опште сиромаштво и кулминира са 0,62 одсто за културу и нулом за кинематографију.
Богавац: Иза тог броја више нема о чему да се разговара и на основу тог броја правити неку стратегију је надреално.
Политика: Да ли уметници осећају да их је демократска власт изневерила?
Богавац: Било је тада добрих кадровских решења као што су Јелена Кајго, Мија Давид...
Ђурић: Шта ми зовемо демократском влашћу? Било је много уметника на бинама ДС-а, не знам да ли су злоупотребљени, али сигурно нису добро ,,употребљени" касније. Ја не бих могао да изједначим власт, ако говоримо о периоду 2001–2003. и онога што се дешавало између 2004. и данас, или макар 2004–2007, када је на власти била политичка коалиција коју је представљао Војислав Коштуница, када је ДСС имао јасан светоназор у различитим областима, па и у области културе. Ако је естетика 2008. била молебан за Косово, сада имамо бизаран национални пројекат о Константину Великом.
Политика: Утисак је да странке десније оријентисане имају јаснији идеолошки концепт када је култура у питању, а да демократе то нису имале...
Богавац: То је само номинално, а заправо крије исту шизофренију, што значи потпуно непостојање смера културне политике. Никада се није десило да имамо петогодишњи план развоја културне политике. Нисмо се никада бавили дугорочним планирањем у култури.
Политика: Како у том смислу видите улогу Националног савета за културу?
Богавац: Они имају саветодавну улогу и од нас су тражили да својим акцијама ,,одоздо" потпомогнемо потписивање неких административних пракси. Постоје меморандуми које би држава требало да потпише, како бисмо дотакли фондове и надоместили слабост државе. Наравно, ако нудимо нулу, тешко ћемо ући у европски копродукциони систем.
Ђурић: Тај савет је нека врста оуризације културе. Расправљамо како да се минимални новац у култури подели, што је погрешно. Треба јасније дефинисати интерес и на политичком тржишту борити се за своје интересе. Кључно је ко је одлучио да се огромни буџетски новац потроши на субвенције ,,Фијату", а не за културу или неку другу област. Имамо 1.700.000 пензионера који врше јасан притисак и увек ће се изборити за 2,5 милијарде евра буџета.
Политика: Да ли то значи да људи који раде у култури нису довољно организовани?
Богавац: Крајње је време за тај степен самоорганизације, и то је могуће.
Ђурић: Тада ће се ти интереси сусрести са интересима других странака. Чини ми се да се улепшава прошлост, сања се о седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века, када је наводно држава више бринула о култури. Нисам сигуран да је тако. Чуо сам за предлог да се врати порез на шунд, али проблем је што ће о томе опет одлучивати политичари.
Богавац: Као када народњацима дајемо националне пензије. Дивна идеја, само је питање ко ће да додели и коме.
Политика: Да ли је могућа департизација културе и како је ви замишљате?
Богавац: То звучи сулудо, оптимистично и необјективно. Прво мора да се успостави критеријум у бранши јер имамо пад критеријума.
Политика: Позоришта су покренула иницијативу да се програми установа културе изузму из примене Закона о јавним набавкама...
Богавац: Тај закон је апсурд и ја то не могу да коментаришем.
Ђурић: Тада ће ревизорски полицајци процењивати колики треба да буде буџет, или ансамбл, као што је градоначелник хтео да глумцима додели статус јавног службеника. То значи радно време од осам сати и да не смете да будете нападно нашминкани на радном месту, дакле, на позоришној сцени.
Богавац: Доћи ћемо брзо и до аутоцензуре која ће нас сахранити.
Политика: Политичари неретко заступају тезу о изласку културе на тржиште...
Ђурић: Мене нервирају институције културе какве су данас. Политичари сигурно мисле да је овај модел бољи, али ваљда нико не жели да буде вечити хипик. Квалитет и комерцијалност је могуће спојити, држава то може да омогући, рецимо реформом пореског система. Привредник може део пореске обавезе да намени за културне програме.
Богавац: Апсолутно. То мора да дође из саме власти. Има сувише институција и не може све да их одржи у животу.
Политика: Мислите да је отпуштање запослених решење?
Ђурић: Не мора, тада залазимо у закон о раду. Ту су уговори на одређено и неодређено, то је проблем установа јер су странке запошљавале своје, мање талентоване људе. Уметници питају зашто уговори важе само за њих, а не и за друге у јавним установама. Разматра се да ли да уговори буду на три, а не на једну годину, што је боље. Уговор на годину дана је пре био изузетак, посао се добијао у 23. години а са 65 се ишло у пензију.
Политика: Да ли Београд може без Битефа и Феста, као што је на трибини рекао Чедомир Јовановић?
Ђурић: Мислим да би Београд ,,цркао" без Феста, али ће исто ,,црћи" ако сваки Фест почне снимком о великим временима кад су овде биле велике звезде. Нема више Тита.
Богавац: Битеф и Фест као такви не могу више да функционишу. Све ово што смо рекли, требало би применити на Битеф. Дајте културу у образовање јер смо видели ко су идоли матурантима. Ту нам гори, за децу никад није касно.
Ђурић: Али, кључно питање је какав нам је учитељски факултет? Лепо је то, увођење културе и уметности у школе, али ко ће да спроводи такво образовање? Па на учитељски факултет се гурају мање амбициозна деца, понавља им се да ће имати мале плате, али да ће бити на сигурним јаслама до пензије. Нисам сигуран да такви кадрови могу да спроведу образовни програм о коме говоримо.
Политика: Да сте на месту министра културе, у земљи у којој је издвојено 0,62 одсто за културу, шта бисте најпре учинили?
Ђурић: Укинуо бих субвенције за ,,Железнице Србије" и државне губиташе, па би 10 одсто тих субвенција решило акутне проблеме установа културе. Вршио бих политички притисак на оне који се баве другим ресорима да не уништавају будућност неопрезним изјавама, у стилу ,,да је Ниш највећи римски град после Рима!". И сада има потенцијала који се не користе јер у Србији светски продуценти могу да снимају под повољнијим условима. Али, то не може да буде прича о томе како је пре 30 година изгледао ,,Авала филм" и како је све упропастила приватизација. Није то проблем, него оно што је 1989. или 1990. неко рекао: ,,Не умемо да радимо, него умемо да се бијемо".
Богавац: Највише бих се ослонила на кадровску политику. Позоришним речником речено, добра подела је 80 одсто добре представе. Трудила бих се да у том начину одлучивања будемо искључиво конкурсно и отворено вођени професионалним квалификацијама које нас вреднују за обављање неке дужности у култури.
Политика: Али професионална квалификација је у Србији релативизована...
Богавац: Не може да буде релативизована ако се направе такви конкурси који тачно прецизирају шта и како. И чиме конкуришеш.
Политика: У реду, али дође нови управни одбор и промени статут и услове конкурса за новог директора. У том смислу говорим о релативизацији...
Ђурић: Ако је критеријум диплома, је л' би то била искључиво диплома државног факултета?
Богавац: Не мора да буде. Али да се закључи степен стручности то је озбиљан и велики посао. Сад се купују докторати и то указује на невероватну параноју.
Политика: Како ви, Бојане, објашњавате да је ЛДП-у неколико људи баш из света уметности окренуло леђа. Мислим на Биљану Србљановић, Ненада Прокића...
Ђурић: Не бих их стављао у исти кош. Они су привремено били учесници политичког живота у Србији. Ту пре свега мислим на Биљану Србљановић. Она није ни имала амбицију да буде прави професионални политичар. Изнела је неке своје примедбе и имали смо нормалан дијалог. У случају Прокића не треба много да објашњавам његову и нашу позицију. ЛДП не би смео да посматра Александра Вучића феноменалним политичарем, модернизатором Србије. Прокић у овом тренутку из неких својих разлога тако размишља, а ја му желим сву професионалну и личну срећу.
  Марија Ђорђевић, Мирјана Сретеновић објављено: 01.04.2013. 

[scallop]

Nekako sam progutao da se sve održava u zgradi Bitef teatra i da je to LDP (znam da su ih poseli kao demoni). Ali, čim je pomenuta reč "evaluacija" pukao sam. Ko evaluira evaluatore?

[Meho Krljic]

Dobro, uvek može u sumnjičavosti da se ide do neke dalje granice, ali nije nerezonski ovo što ona kaže: da se evaluiraju konkursi, da kriterijumi evluacije i rezultati budu obnarodovani itd. U tom slučaju ćeš imati makar mogućnost dijaloga o tome kako se dodeljuju sredstva među zainteresovanim stranama, zasnovanog na nekakvim svima dopstupnim informacijama. To je valjda neki okej prvi korak.

[scallop]

Naravno da je nerezonski. Intervjuisani su sami rekli da se sve može zloupotrebiti. Pa i evaluacije. Kad ima mnogo onda i preostane, kad je premalo mesa i za kosku se biju. Samo nam još u kulturi trebaju i evaluatori. Eno, Jason bez Argonauta se ubi da nas obavesti o čerupanju u izdavaštvu i zloupotrebi politike otkupa knjiga i obnavljanje bibliotečkog fonda. Šta misliš koliko bi nas koštala njegova evaluacija evaluacija? 

[Meho Krljic]

Pa, mislim, da su ljudi pošteni ne bi ti bili potrebni mehanizmi kontrolisanja. Pošto nisu, ovo deluje kao razuman mehanizam za prvi korak. Šta bi bila alternativa?

[scallop]

Eh, odlučite se već jednom. Bilo je i sredstava i dugoročnih planova i para i kulture. Ali, to je bio pogani socijalizam. Ne može u kapitalizmu da bude socijalističkih mehanizama. Nema i jare i pare. Koliko vam je decenija potrebno da se osvestite? Ko ima pare ima projekt i realizaciju, ko nema ima šipak. Sve ostalo je drpanje. Pa, još neko i da evaluira? Pogledaj sve tendere i privatizacije. Samo evaluatori i zastupnici vlasti uzeli svoje procente. Ko će ih sve poloviti? Ta grupa oko LDP nam prodaje lažne priče i ti ako hoćeš da veruješ u njih samo napred. Ali, ne zaluđuj naokolo.

[Meho Krljic]

Kad sam ja postao kapitalista u ovoj raspravi?????

[scallop]

Čim si počeo da tražiš opravdanja za još jednu svinjariju u ovoj zemlji.

[mac]

Na kraju je zatražio i alternativu.

[Ghoul]

Pas koji voli trolejbuse, koga je tražilo pola Beograda, pronađen je danas u Mladenovcu!



Snežana Bulajić, docent sa Veterinarskog fakulteta koja je rešila da mu pruži dom, potvrdila je za "24 sata" da je danas primila poziv od Dejana iz Mladenovca, da je pronašao psa na Lastinoj stanici.

"Jutros oko 6,30h telefonski poziv: 'Snežana, Dejan iz Mladenovca. Pas koga tražite je na Lastinoj stanici, pokušava da uđe u autobus za Beograd, ali ga putnici isteraše. On je, ima ožiljak. U petak popodne je na stanici Autokomande ušao u Lastin autobus za Mladenovac. Vikend je tamo proveo, ali, nedostaje mu izgleda Beograd, pa pokušava da se vrati'", napisala je Snežana na Fejsbuku.

Kako kaže, odmah je kontaktirala kolege iz Veterinarske stanice u Mladenovcu. U roku od deset minuta bili su tamo, identifikovali psa, i odveli ga u stanicu.

"Dočekao nas je spavajući u fotelji. Umiljat, mazan, izuzetan. Sklupčao se na zadnjem sedištu kola, i prespavao do Beograda. U Beogradu je", kaže Snežana.

Priča o psu koji se često vozi gradskim prevozom da bi se ugrejao, za vikend je eksplodirala na društvenim mrežama. Od tada, tražili su ga i vozači GSP i kontrolori "Bus-plusa", ali niko nije mogao da posumnja da će otići čak do Mladenovca.

[tomat]

je l do Mladenovca stigao trolom?