SERBIA TODAY

[Albedo 0]

kad bismo naveli čime su se sve Srbi busali, dobili bismo otprilike spisak karakteristika koje Srbi nemaju

što se Sirijaca tiče, u zemlji u kojoj svi tvrde da nemaju šta da jedu a niko neće da se bavi poljoprivredom svakako su dobrodošli oni koji hoće

kako reče jedan srpski zajebant: dovedite i Ukrajinke i Kineskinje za udaju

nema leba od Srba više, to treba skloniti s ovih prostora, odavno nisu nizašta

štaviše, sa tom Sirijom bi napokon stara priča o narodu najstarijem mogla malo da se približi stvarnosti, bukvalno bi nam istorija išla do srpske Mesopotamije!

[Usul]

Mora da imaju opasan sir u Siriji

[SuperSynthetic]

Posto smo pohapsili dilere sada ce azilanti morati da valjaju gudru. Kao u Svici, Austriji itd. Evropa.

[Ghoul]

što reče jedan čovek sa ulice preneki dan: to su ionako sve pripadnici narkomanskog opredeljenja!

[lilit]

Jbt cuo si ga? I onu gusku posle njega? To bre sve u rudnik treba poslati i tiraniju vaspostaviti.

[Agota]

Komentar jednog "genija" na temu Adil prebio suprugu : "Zene treba tuci, ne bas jako, ako su neposlusne. Podrzavam blago klepanje, ali sutiranje u stomak ne. Tako da, malo sam neodlucan po ovom pitanju. Verovatno ju je trebalo klepiti, i ja bih isto, ali ne nogom u stomak. Neka se utvrdi kako ju je tukao, onda cu znati jel podrzavam ili ne."........ eto, molimo nadlezne da utvrde da li je zasluzila : blago klepanje jer je neposlusna ....

[Truman]

U hotelu u Obrenovcu održali svirku za azilante. Ima nade za Srbe...

[Tex Murphy]

Шта су им свирали? Можда ово

https://www.youtube.com/watch?v=Q8Tiz6INF7I

[lilit]

Шта су им свирали? Можда ово

https://www.youtube.com/watch?v=Q8Tiz6INF7I

ne nego ovo:
https://www.facebook.com/photo.php?v=594902973909261 ...

[lilit]

ovo bi bilo uhapšeno da se ja nešto pitam.

https://pbs.twimg.com/media/BbR1LcHIQAAUPou.jpg:large

[Meho Krljic]

Samo zato što vole boga, naciju (svoju, prezjumabli) i rad?? Kakva si ti to ateistička, lenja autošovinistkinja???

[Truman]

Slažem se s Mehom. Ne možeš uhapsiti nekoga samo zato što se izjašnjava kao vernik i nacionalista.

[Meho Krljic]

Ma, naći ćemo im već neke prekršaje. Mislim, ta proseravanja o bogu naciji i radu plus korišćenje ikonografije koja se vezuje za naciste... ti ljudi prosto zovu da budu uhapšeni ili makar javno prezreni.

[tomat]

Slažem se s Mehom. Ne možeš uhapsiti nekoga samo zato što se izjašnjava kao vernik i nacionalista.

i radnik.

[Meho Krljic]

Ili navijač Rada. Nije to baš do kraja razjašnjeno u toj njihovoj lakonskoj izjavi za javnost.

[lilit]

truki,

ne moraš da ideš predaleko al kreni od hansa otta pa guraj dokle stigneš.

[sleep]

Pa to je samo malo belog nacionalizma, ima boljih kandidata za hapšenje. Recimo Dinkić.

[Truman]

truki,

ne moraš da ideš predaleko al kreni od hansa otta pa guraj dokle stigneš.

mrzi me da guglam o tom frajeru...

[lilit]

Tako je jedino ispravno Truki.

Nego, Matrix na sabahu:
Govoreći o prodaji srpskih poljoprivrednih preduzeća kompaniji Al Dahra, Vučić kaže da su najsmešniji oni koji su napadali taj sporazum, govoreći da "nikad nećemo da damo našu zemlju".

[tomat]

Tako je jedino ispravno Truki.

Nego, Matrix na sabahu:
Govoreći o prodaji srpskih poljoprivrednih preduzeća kompaniji Al Dahra, Vučić kaže da su najsmešniji oni koji su napadali taj sporazum, govoreći da "nikad nećemo da damo našu zemlju".

i on je bio takav, samo više nije. bar je tako rekao u intervjuu na rts-u.

[lilit]

ma gledala sam. i posle pojela kilo sladoleda da se iskuliram i zaboravim promenjenog i prosvetljenog vučića. belaj.

[lilit]

Da se Vučić oženio, o tome bismo sigurno čitali u novinama?

[Meho Krljic]

Pa, sigurno je o tome pisala Velika Srbija u vreme kad se uzeo sa Ksenijom.

[lilit]

Al danas u Velikoj Srbiji nema ništa, a tad on nije bio PPV.

[Meho Krljic]

Ćirjakovića ne potežem često, ipak je on isuviše prosrpski orijentisan za nas Bošnjake, ali evo jednog pažnje vrednog teksta iz današnje Politike:

Манделина лекција за лоше балканске ђаке

У Јужној Африци данас ће бити сахрањен велики човек чије моћне идеје, нажалост, нису имале довољно одјека у бившој Југославији. Нелсон Мандела није био само предводник црначке заједнице која је деценијама била мета монструозних злочина – и сам је био велика жртва. Ипак, он је одлучио да за себе и људе своје расе не тражи правду оличену у кажњавању извршилаца.
Мандела се определио за оснивање Комисије за истину и помирење и тиме је интересе једне сложене, вишенационалне заједнице ставио изнад права жртава и апстрактног принципа правде. ,,Другачији човек који је прошао кроз исто искуство можда би тражио трибунале за ратне злочине", пише лондонски ,,Економист".
Захваљујући Мандели, две заједнице данас живе заједно у демократском друштву. Вишерасна Јужна Африка представља сведочанство о ваљаности његовог модела и визије да ће до помирења доћи само ако се жртве одрекну ретрибуције и освете над белцима.
Постојала је и друга могућност. ,,Свуда где се дешавало масовно насиље увек постоји избор између правосудног приступа и преговора у које морају бити укључене све стране, без обзира на то колико су велики злочини које су починиле, како би се разговарало о будућности", пише Махмуд Мамдани, професор на Универзитету Колумбија у Њујорку који проучава геноцид и његову политизацију.
Уместо Манделиног, на Балкану је примењен судски, нирнбершки модел. Штавише, Мамдани истиче да је ,,логика Нирнберга" по завршетку Хладног рата постала не само пожељни већ, практично, једини дозвољени одговор.
,,Проблем је у томе што масовно насиље никада није само ствар криминала, пошто оно укључује кривична дела која имају политичке последице", каже Мамдани.
Радослав Стојановић био је изложен оштрим нападима када је, позивајући се на апартхејд, покушао да укаже да политички спорови ,,какав је конфликт, међурелигијски, међудржавни, није битно... нису примерени судском решавању".
Жарко Пуховски је његов став назвао бесмисленим и неодрживим. Али београдски професор је, у суштини, само изложио Манделину логику која је омогућила наставак суживота у једном злочинима затрованом друштву.
Кључну улогу у окончању апартхејда и постављању одрживих темеља дубоко подељене земље имала је Конвенција за демократску Јужну Африку.
Док неки овдашњи национални лидери одбијају да седну за преговарачки сто под изговором да се ,,не може преговарати са злочинцима", Мандела током трајања Конвенције није само разговарао са злотворима – он им је дао огромне уступке.
Да није завршена (болним) компромисом, не би било ни Комисије за истину и помирење, нити би мржњом набијене заједнице почеле да живе у миру.
Насупрот томе, Мамдани каже да тамо где је завладала логика Нирнберга две стране, по правилу, живе раздвојено. Интереси преживелих на тим просторима ,,морају увек бити стављени на прво место у сваком политичком поретку који је успостављен после периода масовног насиља.
У Руанди данас, као и у Израелу, држава влада у име жртава", пише амерички професор. Штавише, веровање да у Руанди постоје нови ,,Јевреји" и ,,нацисти" утрло је пут ,,другом геноциду" – (Тутси) жртве су постале убице (Хутуа).
Мамдани сматра да је ,,Нирнберг" временом идеологизован, одвојен од свог историјског и политичког контекста и претворен у рецепт: ,,једини политички исправан и морално прихватљив одговор на масовно насиље".
У случају Немаца и Јевреја, логика Нирнберга савршено је функционисала у једном ,,неполитичком контексту" – у условима када су етнички одређене жртве и злочинци постали раздвојени и када ,,будућност друштва" више није била тема.
Када овај услов није задовољен, пише Мамдани, идеја ,,новог Нирнберга" постаје опасна. У њеној сенци заједнички живот постаје могућ само у условима диктатуре или ,,хуманитарне окупације", каква је она којом у Босни и Херцеговини управља високи представник.
У Сарајеву и Бањалуци нико утицајан више не трага за историјским компромисом. Дејтонски мир почиње да личи на дугачко примирје – за скоро две деценије ова земља се ни за милиметар није померила ка самоодрживости.
Логика Нирнберга цементирала је балканске поделе. После Хашких пресуда тешко је замислити да припадници народа који су добили оправдање да себе виде као колективне жртве могу поново живети заједно с нацијама које је Хаг уоквирио као злочиначке.
И у Босни и на Косову и у Хрватској постало је прилично очито да не само да се преко судница не може стићи до заједничког живота – већ ни до правде. Нико у региону није задовољан Хашким трибуналом, најамбициознијим отелотворењем логике Нирнберга.
Жртве нису добиле довољно правде, а паранаучно доказивање наводно културалних корена ,,удруженог злочиначког подухвата" претворило се у пресуду једном народу и његовој историји.
Многи данас верују да је и ћирилица ,,геноцидна". Истовремено, хашке пресуде су на свим странама монструме претвориле у модерне свеце.
При томе, нирнбершка ,,злочин и казна" логика не може да постоји упоредо с Манделином ,,злочин и признање" логиком – једна, заснована на принципу све или ништа, искључује ону другу, која подразумева компромис. Зато су овде различите државне и регионалне комисије или брзо пропадале или су од самог почетка представљале покушај злоупотребе велике идеје.
Мандела је спречио да будућност Јужне Африке постане потчињена ружној прошлости. На мржњом и сећањем на зло натопљеном Балкану логика Нирнберга охрабрила нас је да наставимо да живимо у прошлости.
У маленим националним државама све је подређено ,,јучерашњим жртвама". Успут смо остали и без правде и без заједничке будућности. Нажалост, не само да није било поредивог великана, већ нисмо успели да научимо најважнију Манделину лекцију.Зоран Ћирјаковић   објављено: 15/12/2013

[Albedo 0]

Текст проф. др Радивоја Радића објављен у данашњој ,,Политици" поводом армије српских ,,коленовића":

СВИ СМО МИ СА ДВОРА ЦАРА ДУШАНА

Пре неколико година једна познаница која се презива Лазаревић рекла ми је да је она непосредни потомак деспота Стефана Лазаревића. У првом тренутку сам њену изјаву прихватио као домишљату досетку и пропратио је нехајним осмехом. Међутим, када је приметила да је нисам озбиљно схватио, срдито ми је рекла да је она заиста потомак ,,високог Стевана" и да је моје неповерење не само неумесно него и увредљиво. Премда је добро познато да деспот Стефан Лазаревић није имао деце, одустао сам од било какве расправе.

Онда сам у једном књижевном часопису прочитао писмо Радована Караџића у којем бивши председник Републике Српске старину свога рода протеже у временском луку од осам векова и, без трунке интелектуалне сумње, везује за двор Немањића. Недавно смо имали прилике да у једној од књига које су се појавиле о Јованки Броз прочитамо како некадашња ,,прва дама" Југославије наглашава: ,,Моји далеки преци били су високо котирани на двору цара Душана!"

У пролеће прошле, 2012. године, у једном београдском (,,Новости") и једном бањалучком дневном листу (,,Глас Српске") бучно је најављена књига извесног ,,историчара, географа и књижевника" Божидара Кљајевића под сензационалистичким насловом ,,Потомци Немањића у српском роду данас". Овај полихистор наглашава да му је књига ,,базирана на потомцима наше славне династије по женској линији". Аутор је после 37 година истрајног и самопрегорног рада ,,дошао до невероватних сазнања". Ево неколико имена са подугачке листе ,,потомака" Стефана Немање: књижевници Матија Бећковић, Добрица Ерић и Бранко Ђопић, политичар Зоран Ђинђић, глумци Небојша Кундачина и Весна Чипчић, фудбалер Душан Савић и рукометаш Драган Шкрбић, музичар Горан Бреговић, певачи Жељко Јоксимовић и Петар Грашо, певачице Лепа Лукић, Јелена Броћић и Емина Јаховић итд.

Још даље је у тражењу својих породичних ,,корена" отишао један од псеудоисторичара, припадник неозбиљне дружине самоуверених ,,свезналица" којима се Срби привиђају на свим географским меридијанима и у свим епохама почев од палеолита, који гордо тврди ,,да се његово братство помиње у римској литератури пре две хиљаде година".

Ипак, до најдаље тачке у овом фантазмагоричном путовању кроз време доспела је Олга Луковић-Пјановић, ауторка књиге ,,Срби народ најстарији", која је смело и убеђено тврдила како су њени преци са мајчине стране сасвим сигурно били житељи Балкана још у другој половини IV века пре Христа, тј. у доба Александра Великог, ,,када су истребљени последњи лавови на Балканском полуострву".

Ово је већ епидемија, признадох себи резигнирано, која опасно прети да прерасте у пандемију. Одмах се намеће и епохални закључак да смо заправо сви ми са двора династије Немањић, а то eo ipso значи да средњовековној Србији уопште и није било сељака. Надам се да енглеска краљица Елизабета II не чита суботњи Културни додатак ,,Политике" јер би морала да се постиди пред овом громадном армијом српских ,,коленовића".

Наравно, сасвим је беспредметно и истицати да је реч о произвољним конструкцијама које се не могу доказати ниједним ваљаним аргументом. Меродавни стручњаци за народну традицију и колективно памћење упозоравају да породична, али и друга ,,сећања" углавном не сежу даље од прича сеоских учитеља XIX века. Ту је и у нашој средини позната и популарна породична сага, која је већ попримила карактер ,,општег места", а по којој је неки наш предак негде у Херцеговини убио турског агу и онда се спасао тако што је побегао у Шумадију. Од таквог непокорног јунака наводно потиче велики број наших данашњих породица. У овом случају су невоља, али и комична страна, у томе што не мали број људи у поменуте конструкције најискреније верује. Психолози и социолози би могли да објасне ову појаву која у наше време све више прераста у праву помаму.

С тим у вези, не могу а да се не сетим једне реченице коју у позоришној представи ,,Корешпонденција", заснованој на прози Борислава Пекића, о извесној госпођици лаког морала изговара Симеон Његован Лупус у маестралном тумачењу Данила Бате Стојковића. Он са лаким, али немилосрдним подсмехом вели ,,да се у круговима дотичне госпођице за аристократу сматра свако онај ко зна за оца!"

И, напослетку, можда би требало да се и сам попнем на ту раздрагану опсенарску љуљашку и попут толиких других пронађем властите корене у средњем веку. Ето, на пример, у XV столећу у српској држави био је добро познат извесни великаш Радич који је носио угледну титулу челника. Сличност Радич/Радић готово је потпуна и намах моје далеке претке смешта у дворску елиту српске средњовековне државе. Уколико, пак, зароним дубље у прошлост, можда ,,добацим" и даље, до XII века и Стефана Nемање, на пример, па, зашто не, и самог Константина Великог. Ионако се налазим на пољу необузданих маштарија где је све дозвољено. А одатле ни Асирци и Вавилонци нису далеко.

Радивој Радић

[Father Jape]

Vredi spomenuti onaj zgodni mentalni eksperiment: ako svako od nas ima dvoje roditelje, četvoro baba i deda, i tako dalje, pri čemu je svaka generacija unazad broj dva na još jedan stepen. Ako uzmemo da je generacija 25 godina, onda pre 500 godina imamo dva na dvadeseti predaka, što je preko milion, što je više nego što je Srbija tada imala ljudi.

[Meho Krljic]

U tekstu ne piše za šta je čovek kažnjen, da li je u pitanju napad na službeno lice, remećenje javnog reda i mira, lična uvreda/ kleveta ili već šta. Ali u svakom slučaju, čoveku koji je Dačiću viknuo "Izdajniče" presuđeno da plati 10.000 dinara ili da ide deset dana u tvorza.

Vikao Dačiću "izdajniče", kažnjen sa 10.000 dinara

Lozničanin Slaviša Miletić (34), funkcioner Pokreta ,,Dveri", po odluci Prekršajnog suda u Loznici dužan je plati 10.000 dinara ili da odsluži deset dana zatvora jer je prilikom obeležavanja 99 godina od Cerske bitke na Tekerišu viknuo premijeru Ivici Dačiću: ,,Izdajniče!".



- Žaliću se i tražiću da se novčana kazna preinači u zatvorsku jer kao otac petoro dece nemam nameru da finansiram Dačićeve hirove. I dalje mislim isto što i 19. avgusta: ,,Dačiću, izdao si Kosovo i Metohiju" - rekao je za ,,Blic" Miletić.

[-_-]

Nemam pojma, mozda je iznosenje misljenja postalo kaznjivo u Srbiji...?
Kako se to nekad zvalo, verbalni delikt?!

[Meho Krljic]

Pa, da, ali naše aktuelno zakonodavstvo to ne poznaje, zato se pitam šta je sad primenjeno.

[neomedjeni]

Mogle bi bili uvreda ili kleveta.

[Meho Krljic]

Znam, ali baš me zato i zanima. Uvreda/ kleveta je građanska parnica, dakle, Dačić bi morao privatno da tuži, da dolazi na ročišta itd. i pitanje je koliko je realno da bi se tako nešto završilo za četiri meseca. Dakle, je li ovde u pitanju delo koje je gonjeno po službenoj dužnosti i koje je? nasrtaj na državnog funkcionera? Povreda časti države? Lupetam?

[Albedo 0]

možda ugrožavanje reda i mira tokom ceremonije, ali to je baš ono nategnuto

mislim da sad izađe pred Vladu i dere se ne bi mogao biti kažnjen

[Meho Krljic]

Da, pa to nekako i ja mislim da je najverovatnije ali tu smo zaista na tankom ledu. Ako je čovek dobacivao dostojanstveno  i nije, po osećaju većine prisutnih remetio red i mir, onda je ovo klasičan primer korišćenja moći države da se zapuše usta kritičarima.

[neomedjeni]

Tek sad vidim da je u pitanju Prekršajni sud, nisam pažljivo pročitao tekst. Krivična dela ne dolaze u obzir, ovde se radi o prekršaju, a njih ima mali milion. Verovatno nešto što se tiče javnog reda i mira, kao što pominjete.

Možda ga je prijavio neki revnosan policajac koji je obezbeđivao taj skup.

[Meho Krljic]

Da, onda je "tehnički" sve u redu. Ali svakako da se pitamo da li je moguće da se u nekim slučajevima suđenja ovako brzo završavaju kad u drugim traju mnogo duže.

[Albedo 0]

čovjek dostojanstveno dobacivao ''izdajniče!'' a oni ga kažnjavaju




normalno da je sve zloupotrebljeno, javne ličnosti bi čak trebale da budu manje zaštićene od ovakvih napada, ako vrše odgovorne funkcije




mada, generalno gledano, ne znam zašto Dveri toliko negoduju, nije kao da je Kosovo 1912. postalo dio Srbije u skladu sa današnjim standardima međunarodnog prava. Otišlo je na isti način kao što je i došlo, i eventualno će se vratiti na isti način.


U tom smislu, potpuno je nevažno šta je Dačić potpisao.

[neomedjeni]

Nemojte me pogrešno razumeti, uopšte ne branim sud, štaviše, ovakva praksa mi se uopšte ne dopada, ali suđenje pred Prekršajnim sudom, na osnovu onoga što sam čuo dok sam stažirao u sudu, uopšte nije suđenje u pravom smislu te reči. Sve se završava po kratkom postupku. Imaš stranu koja je podnela prijavu, što je obično MUP ili neki inspekcijski organ, i imaš građanina na drugoj strani. Sudija sasluša policajca, sasluša prijavljenog, i ako ne postoji neviđeno uverljiv dokaz da ono što policajac tvrdi nije tačno, automatski donosi osuđujuću presudu. Sve se završava na jednom ročištu.

Tako da me ne čudi brzina kojom je stvar rešena, nego me čudi što niko ne čini ništa da ovakav sistem promeni. U stvari, ni to me ne čudi.

[Meho Krljic]

Nemojte me pogrešno razumeti, uopšte ne branim sud, štaviše, ovakva praksa mi se uopšte ne dopada, ali suđenje pred Prekršajnim sudom, na osnovu onoga što sam čuo dok sam stažirao u sudu, uopšte nije suđenje u pravom smislu te reči. Sve se završava po kratkom postupku. Imaš stranu koja je podnela prijavu, što je obično MUP ili neki inspekcijski organ, i imaš građanina na drugoj strani. Sudija sasluša policajca, sasluša prijavljenog, i ako ne postoji neviđeno uverljiv dokaz da ono što policajac tvrdi nije tačno, automatski donosi osuđujuću presudu. Sve se završava na jednom ročištu.

Tako da me ne čudi brzina kojom je stvar rešena, nego me čudi što niko ne čini ništa da ovakav sistem promeni. U stvari, ni to me ne čudi.

Aha, jasno. Dobro, to onda malo objašnjava celu situaciju. Ja sam zamišljao da se tu kao nešto visokoparno sudi, da se izvode svedoci koji tvrde da je dobacivanje uznemirilo okupljene građane itd.

čovjek dostojanstveno dobacivao ''izdajniče!'' a oni ga kažnjavaju




normalno da je sve zloupotrebljeno, javne ličnosti bi čak trebale da budu manje zaštićene od ovakvih napada, ako vrše odgovorne funkcije




mada, generalno gledano, ne znam zašto Dveri toliko negoduju, nije kao da je Kosovo 1912. postalo dio Srbije u skladu sa današnjim standardima međunarodnog prava. Otišlo je na isti način kao što je i došlo, i eventualno će se vratiti na isti način.


U tom smislu, potpuno je nevažno šta je Dačić potpisao.

Ma, dobro, o tome i ne pričamo ovde, pričamo o tome da je čovek kažnjen ne zato što je državnom funkcioneru rekao "Budalo" ili "lopove" što bi teorijski bile uvreda i kleveta, tim redom, nego "izdajniče" što je već stvar za filozofiranje.

[mac]

Ne, isto je kleveta. Ako si ukrao onda si lopov, i ako bez dokaza kažeš da je neko ukrao, onda klevetaš. Logika je primenjiva i na izdaju i izdajnika. Izdaja je verovatno dobro definisana u zakonu.

Doduše, ako je čovek samo viknuo "izdajniče" onda treba prvo ustanoviti (na sudu) šta je tačno tu izdano. Možda optužuje premijera da je izdao svoje principe, ili zbirku priča, ko zna.

[Meho Krljic]

Pa, eto vidiš da to nije baš jasno definisano - mislim je li izdaja raditi na političkom rešenju koje u duhu ako ne u slovu ide protiv preambule ustava, a pogotovo ako to rešenje u principu vidno uvećava mogućnost biološkog opstanka određene etničke grupe na određenom prostoru itd. itd. itd. Dakle, ne mislim da je tu kejs za klevetu tako jasno definisan.

[varvarin]

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Izlozba-o-albanskim-zrtvama-u-Kulturnom-centru-Beograda.sr.html

"Изложба о албанским жртвама у Културном центру Београда..." 

OK, svi treba da se suoce sa onim sto je uradjeno u njihovo ime.
Ali  ima li ovo smisla, ako se ne napravi paralelna izlozba u Pristini - o pobijenoj srpskoj deci koja su se kupala na reci pre sedam -osam godina, na primer?

[Meho Krljic]

Pa, ima, naravno. Mislim, razume se da bi bilo lepo da i u Prištini prave slične izložbe, ali to što neko drugi ne radi dobre stvari nije razlog da ih ti ne radiš itd. Meni je milo da to kod nas može da se napravi i dopada mi se kako je izložba koncipirana, vrlo lično, vrlo konkretno.

[-_-]

OK, svi treba da se suoce sa onim sto je uradjeno u njihovo ime.

Kako bilo koji zlocin moze da se izvrsi u tudje ime?!
I sta to, dovraga, znaci - u tudje ime?!!
Meni je ova sintagma, koja je postala uobicajena postapalica, jednostavno van pameti.

Ali  ima li ovo smisla

Ima nekog drugog smisla, jer pokazuje kako su Srbi imbecilan narod.

ako se ne napravi paralelna izlozba u Pristini - o pobijenoj srpskoj deci koja su se kupala na reci pre sedam -osam godina, na primer?

Dok se i u Pristini i u drugim gradovima ciji su gradjani/vlasti malo pozaboravljali istoriju,
ne napravi izlozba o flasi i Djordju Martinovicu, ja ne ovo necu obracati paznju.

[varvarin]

...ali to što neko drugi ne radi dobre stvari nije razlog da ih ti ne radiš itd.

Ne mislim da je ovo dobro, ako nema simetrije.
Inace, Srbi se jedini mazu govnima po glavi, a drugi aplaudiraju.

[Meho Krljic]

Ja to ne vidim tako. Ne vidim ikakvu potrebu za simetrijom ako je u pitanju privatna/ individualna umetnička kreacija - dakle, ne radi se o državnoj politici nego o nečem što se događa u okviru umetničke sfere (eventualno bi neko mogao da dovede u pitanje to što se koristi galerija DKC koja je pod ingerencijama vlasti, ali mislim da je to jalova rasprava: državne institucije kulture nisu tu isključivo da sprovode kulturnu politiku koju definiše trenutna vlast). I drugo nikako ne mislim da je mazanje govnima po glavi kreirati rad u kome se pokazuje kako su neki konkretni pripadnici oružane formacije sistematski pobili grupu civila. Mislim da je to potpuno legitimno sa potpuno ljudskog stanovišta, ukazati na primer konkretne ljudske svireposti u savremenom i nama bliskom kontekstu kako bi nas to uvek podsećalo da kao građani treba da stremimo tome da imamo bolju kontrolu nad organima vlasti koji nominalno rade stvari sa našim odobrenjem.

Drugo je pitanje je li ta umetnost estetski kvalitetna, da li je u pitanju produbljeni umetnički jezik i bezvremeni simbolički sadržaj - to ne znam jer nisam bio na izložbi. Kao koncept, mislim da je legitimno i da nema nikakve veze sa time da li neko drugi radi nešto simetrično.

[varvarin]

O, ali ima veze.
I verujem da me razumeš.
Jer, dežurni krivci zna se ko su.

[Father Jape]

http://www.nytimes.com/2013/12/16/world/europe/a-testing-time-for-private-schools-in-eastern-europe.html?smid=fb-share&_r=0

[Meho Krljic]

O, ali ima veze.
I verujem da me razumeš.
Jer, dežurni krivci zna se ko su.

Ma razumem ja tebe, kao što razumem i sve svoje sugrađane, samo mislim da smo suviše obuzeti idejom da su etički činovi uslovljeni reciprocitetom, što verujem da nije ispravno ili barem ne zrelo shvatanje etike. Kako ja to uvek ponekad kažem, nije važno šta dobijamo etičkim činom nego kakav primer dajemo onima koji još nisu izgradili sopstvene etičke stavove.

[Meho Krljic]

http://www.nytimes.com/2013/12/16/world/europe/a-testing-time-for-private-schools-in-eastern-europe.html?smid=fb-share&_r=0

Njujork Tajmz nam objašnjava relaciju između termina "namiguša" i "megatrenduša". Ludilo.