SERBIA TODAY

[Kimura]

''Аутор текста, који је желео да остане анониман...'' 

[Mme Chauchat]

Plus, demantuju da su tražili 13. platu:
http://www.novimagazin.rs/vesti/kontrola-letenja-demantuje-da-je-trazila-dozvolu-za-isplatu-13-plate#.UrnYQ61zU-o.twitter

Meni ovo liči na Vučićevo spinovanje, al ja nisam objektivan posmatrač.

Ima tako nekih užasnih trenutaka kad uhvatim sebe kako mislim "dakle, Milošević je zbilja imao više stila".

[Meho Krljic]

Ali niko nema više stila od Velje Ilića!!!!!!!!

Protiv ustaša se moramo boriti svim sredstvima. Na primer:

Sud u Čačku ukinuo rešenje protiv Velimira Ilića zbog latinice!

NOVI SAD- Osnovni sud u Čačku ukinuo je rešenje o izvršenju naplate sudske novčane presude protiv Velimira Ilića, jer je advokat novinara Vladimira Ješića napisao podnesak latiničnim pismom.



Osnovni sud u Čačku je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, uz obrazloženje da nije u skladu sa sa Zakonom o parničnom postupku i Ustavom Srbije, u kojima su srpski jezik i ćirilica precizirani kao službeni jezik i pismo, piše u presudi u koju je agencija Beta imala uvid.
   
Predsednica veća koje je donelo tu odluku bila je sudija Gordana Šuluburić i sudije Tatjana Kandić i Svetlana Mitrović.
 
Pravna zastupnica novinara Vladimira Ješića, Dragica Horovic izjavila je u oktobru da ministar građevinarstva u Vladi Srbije Velimir Ilić ne isplaćuje odštetu njenom klijentu, iako postoji pravosnažna sudska presuda kojom je Iliću naloženo da Ješiću isplati 1,3 miliona dinara.
 
Sud je doneo pravosnažnu presudu po kojoj Ilić Ješiću mora isplatiti 1,3 miliona dinara, jer ga je taj političar na snimanju intervjua za novosadsku Televiziju Apolo 2003. godine u prostorijama Nove Srbije u Beogradu šutnuo nogom, izvređao, ispsovao i pokušao fizički na njega da nasrne.
 
Dragica Horovic je tada agenciji Beta kazala da postoje "neobjašnjive" teškoće u naplati sredstava, s obzirom na činjenicu da je sud u Čačku još 19. juna odobrio rešenje o prinudnom izvršenju i uputio ga na adresu Ilićevog ministarstva i Vlade
Srbije.
 
Prema tom rešenju, nadležna isplatna blagajna dužna je da Iliću skida dve trećine od zarade u ministarstvu, ali se od juna nije postupilo po rešenju suda, kazala je Dragica Horovic.
 
Nekadašnji novinar Vladimir Ješić rekao je agenciji Beta da je ovaj slučaj još jedan pokazatelj koliko su ministri u vladi "bahati" jer ne priznaju ni odluke suda.
 
"Ako je sud utvrdio da me je Ilić šutnuo a on tvrdi suprotno, jasno nam je koliko je besmisleno očekivati da će bilo ko od njih poštovati zakone, pa možemo očekivati da će ponoviti iste stvari, a naročito napade na novinare", kazao je Ješić.
 
Dodao je da će novac od presude uplatiti u humanitarne svrhe za pomoć Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.
 
Podsetio je i da je protiv Ilića podneo i krivičnu prijavu zbog istog slučaja, ali se Ilić tada pozvao na poslanički imunitet i tako "izbegao" suđenje.
 
Ješić je podsetio i da je nasilnik koji je Ilića napao 2010. godine na ulici u Beogradu vrlo brzo potom uhapšen a kasnije i osuđen na dve godine zatvora.

[Truman]

Divno, sve gore i gore: http://mondo.rs/a647061/Info/Drustvo/Ukida-se-placeni-godisnji-odmor.html

[Meho Krljic]

Pa, da. A za slučaj da si propustio jučerašnji Radulovićev blog post ekspoze u Politici gde pojašnjava strategiju bežanja od državnog intervenisanja i protekcionizma a u ime nevidljive ruke tržišta i drugih neoliberalnih aveti, prenećemo ga u celosti:


САША РАДУЛОВИЋ, министар привреде за ,,Политику" Реформе у леру политичке воље

Док смо штитили ,,права" преко 700.000 запослених у јавном сектору и јавним предузећима, изгубили смо 300.000 радних места у приватном сектору. Ко штити права преко 700.000 незапослених?




Пуна су нам уста реформи, а оне иду јако споро. Отпори су огромни. Део због страха од непознатог, а дуги је губитак привилегија. Да ли у реформама можемо себи да приуштимо корак по корак? Да ,,радимо" у леру или на ,,гурку"? Могло је пре 10 година. Много теже пре пет година. Данас не може. Споре промене воде нас у сигурно пропадање. Уместо ,,гурке" морамо у пету брзину. Не можемо узети десети део лека и очекивати да нам буде боље. Мора цео.
Партитократија је појела друштво. Управља свим сегментима друштва. Привредом, културом, информисањем, здравством, школством, науком. Негативна страначка селекција је завладала целим друштвом. На местима директора, по управним и надзорним одборима, по министарствима, државним органима и институцијама, јавним предузећима, државним и друштвеним предузећима, школама, болницама и домовима здравља. Ово овако више не може. Односно може, али је цена превисока. Плаћају је сви грађани.
Када почнемо да говоримо о томе ко треба да носи терет реформи, ту подршка реформама почиње да се топи. Отпор реформама креће од свих који су добитници овог пропалог система, који сада паразитирају на леђима друштва, свих грађана, пореских обвезника. Сви би реформе, само да не утичу на њих и на њихове позиције. Паразити су и најгласнији.
Волео бих да можемо да спроведемо реформе, а да нико не изгуби посао. Али не може.
Било би одлично када би јавна предузећа и државна администрација могли да се реформишу без партијских запошљавања, огромних вишкова запослених који практично примају дебелу социјалну помоћ. Да нам свима буде боље без свеобухватних реформи. Нажалост, не може.
Реформе значе и јачање урушених институција система. Поштовање правила и укидање самовоље појединаца. У привреди то значи да министар више неће ићи по Србији са џаком пара и делити их тамо где смисли да треба. И да министар више неће најављивати инвеститоре и отварати фабрике. Држава не треба да отвара ни фабрике ни радна места. Отвара их привреда. Држава треба да ствара добар амбијент за привреду не би ли била успешна. Да привреда ствара профит,да инвестира и отвара фабрике. Да запошљава.
Спремност на реформе мериће се спремношћу да донесемо кључне законе и почнемо њихово неселективно спровођење. Законе о раду, планирању и изградњи, стечају, приватизацији и јавним предузећима... Али они су само почетак. Следећа 2014.бићетешка година и мора бити година дубоких реформи свих друштвених система. Од дубине и успеха реформи зависи и то да ли ћемо имати већи привредни раст 2015. А од њега зависи да ли ће привреда створити профит, инвестирати и отварати нова радна места. А од тога зависи да ли ће грађани живети боље, да ли ће расти плате и животни стандард. Волео бих да може обратно. Нажалост, не може.
О Закону о приватизацији
Кључна одредба нацрта новог закона о приватизацији јесте укидање страначки постављених надзорних одбора и постављање приватизационих управника. Они директори који су кроз израду личних карата и пословних планова за 2014. стекли поверење Агенције за приватизацију и Министарства привреде, запослених и њихових синдиката, аутоматски ће бити постављени за приватизационе управнике. Они који у томе нису успели, биће смењени. Питање је да ли постоји политичка воља за саморазвлашћивање политичких странака?
Закон не дозвољава нове ,,Вршачке винограде" и ,,Прве петолетке". Не дозвољава намештање продаја. Захтева транспарентност. Једнаке услове за све учеснике приватизације. Досадашњи приступ који каже да та предузећа нису ништа вредна, да у ствари треба да платимо инвеститорима да преузму њихову имовину. То више неће моћи. Доста је било.
О закону о раду
Закон о раду треба писати и читати са становишта микро и малих предузећа, занатлија и породичних фирми. У микропредузећима (мање од 10 запослених) запослено је преко 500.000 људи. У малим предузећима (од 10 до 50 запослених) још 200.000. Са друге стране, у јавном сектору, јавним, државним и друштвеним предузећима предузећима, јавним установама ради преко 700.000 људи. За кога је писан садашњи Закон о раду?

Замислите да сте основали своју малу породичну фирму и да треба неког да запослите. А онда читајте право на регрес, на топли оброк, минули рад, боловање, на процедуре запошљавања и отпуштања, отпремнине, на проширено дејство колективног уговора. Да ли бисте запослили некога под оваквим условима? Шта ако вам посао не крене како сте планирали?

За средње и велике фирме као и за јавни сектор служе колективни уговори и синдикати који преговарају о њима са државом и великим послодавцима. И с њима преговарају о правима већим од минималних права гарантованих Законом о раду.

Закон о раду служи за заштиту права радника, не за товарење социјалне политике на терет послодаваца. И не служи за заштиту вишка запослених у јавном сектору и партијски запослених кадрова у државној администрацији. Трошак овакве политике плаћају сви грађани.

Нема бесплатног ручка. Свака политика има своје трошкове. Трошак свих непродуктивних носе продуктивни. Трошак свих злоупотреба сносе они који раде поштено. Трошак најгорих носе најбољи. Зато и пропадамо. Тај трошак постао је неподношљив.

Док смо штитили ,,права" преко 700.000 запослених у јавном сектору и јавним предузећима, изгубили смо 300.000 радних места у приватном сектору. Ко штити права преко 700.000 незапослених? Са оваквим законом неће наћи посао, јер је ризик запошљавања превелик. Зар нам искуство претходних 10 година не говори довољно?

Добри послодавци воде рачуна о добрим радницима. Лош закон штити лоше раднике од добрих послодаваца. Да ли има лоших послодаваца? Напретек. Али не постоји законско решење које може да вам осигура добро радно место код лошег послодавца. Од њега морате да одете.

Закон о раду и неразумни намети на рад су највеће препреке привредном расту и стварању нових, здравих радних места и главни генератори сиве економије. Они су, поред криминалне приватизације и партитократске привреде, међу најважнијим узроцима нашег економског пропадања.
О Закону о стечају
Измене Закона о стечају повећавају права радника и уводе њихово приоритетно намирења за све године за које нису примили плату, као и повезивање радног стажа. Закон ствара и претпоставке за транзициони фонд за раднике који остају без посла. Повезана лица, офшор компаније, власници фирми који су их довели до стечаја намириваће се последњи. Уводи се потпуна транспарентност поступка, већа одговорност стечајних управника, већа права необезбеђених поверилаца, углавном добављача и запослених, могућност да смене стечајног управника и поставе новог.
О Закону о јавним предузећима
Измене овог закона уводе лиценцирање директора и чланова надзорног одбора. Да би водили јавно предузеће, мораће да имају одговарајућа знања. Нешто као МБА диплома на Западу: мастер бизнис администрације. Такође, биће обавезно постављање пословних циљева сваког предузећа и јасна мерила успеха на основу којих ће се оцењивати директори. Да ли постоји политичка воља и за ово саморазвлашћивање политичких странака?
  објављено: 26.12.2013.

[Anomander Rejk]

Veliki broj zakonskih odredbi Zakona o radu je samo mrtvo slovo na papiru, i ne primenjuju se u praksi. Dosta ljudi koji rade u privatnom sektoru, kod privatnih poslodavaca, niti znaju koja su im prava, niti imaju vremena i para da traže sudsku zaštitu tih prava, niti se mnogi uopšte usuđuju da i zucnu naglas ijednu o svojim pravima, jer leba se jesti mora, a ako nećeš ti, naće se očas posla drugi koji će šutiti, trpeti i raditi. Bojim se da je problem dublji nego što je sveden na nivo ,,zakon je crn ili beo.'' Može zakon biti i najbolji, ako se u praksi ne primenjuje, ništa mu neće vredeti kako je napisan.

[Meho Krljic]

U dobroj meri si u pravu. U Srbiji je odsustvo (precizne) legislative istina problem, ali manji problem od toga da se postojeća legislativa ne sprovodi. Recimo, unazad par godina je išla debata o tome da treba umanjiti obavezne poreze i doprinose vezane za lični dohodak jer je to preveliki teret za poslodavca pa ako se to smanji oni će radije zapošljavati ili davati više plate (koliko sam ja svestan, ovo se nije desilo u aktuelnoj verziji nacrta zakona o radu jer je valjda nekom došlo iz dupeta u glavu da će time nacionalni budžet i fondovi biti još manje pokriveni). Međutim, u praksi svi znamo da pogolem broj poslodavaca već ima "elegantno" rešenje u kome rado učestvuju i zaposleni (jer nemaju nekog drugog izbora) a to je prijavljivanje radnika na minimalac, i time minimizovanje obaveznih poreza i doprinosa a onda plaćanje neke razlike do stvarne plate na ruke u kešu. Dakle, poslodavci su VEĆ u praksi rasterećeni pa je veliko pitanje šta bi legalizacija ove prakse suštinski promenila.

[Truman]

Nisam propustio, sve to što on priča deluje divno i bajno, ali će imati katastrofalne posledice u vidu pogoršanja uslova zaposlenih u privatnom sektoru. Inače, gospodin je bivši stečajni upravnik što mu je najveće dostignuće u biznisu. Ko ga je tu postavio i koliko se para nafatirao možemo samo da pretpostavljamo.

[Meho Krljic]

Ma, ne deluje divno i bajno, deluje apokaliptično. On ne tvrdi da će sve da odjednom krene na bolje, obećava veoma tešku godinu pred nama ali smatra da će patnja kroz koju društvo prođe biti vredna uspostavljanja nove doktrine i filozofije koje će da postave državu na zdravije osnove u domenu privrede. Odnosno da će država konačno početi samo da se bavi stvaranjem uslova za častan i efikasan biznis a da će onda tržište samo regulisati ostalo.

No, problem je što je ova vrsta doktrine jako dovedena u pitanje u ozbiljnijim društvima nego što je naše....... Juče je u Politici taman bilo pismo vođe jednog od sindikata koji je između ostalog ukazao da u Španiji izmene zakona o radu i uslova za zapošljavanje (urađene u smeru sličnom koji Radulović propoveda) nisu donele privredni rast i ozbiljnije investicione skokove.

[Truman]

Ne da neće doneti privredni rast nego će domaće gazde dodatno motivisati da grebu kožu s leđa narodu. Pa ćeš tek videti kak imaju jahte i voze se u besnim kolima dok zaposleni koji su i onako bedno plaćeni ne smeju ni da mu odu na odmor jer neće dobijati platu za to vreme.
A porasta zaposlenosti neće biti.

[Meho Krljic]

 

Da se razumemo, ja već sve to znam iz iskustva, platu nisam primio ni za Novembar a kamoli za Decembar, plus mi nije plaćen neki honorarni posao koji sam odradio još u Oktobru. Već mi je najavljeno da će kad me prijave, od Januara, to sve biti na minimalac, a da se ne ložim da ću dobiti otpremninu ako me šutnu jer nema od čega. A i sećam se pre više od decenije kad je odlazak na odmor značio da po povratku sa odmora radiš duple smene jer i kolega treba da ide na odmor, tako da... sve sam ja to iskusio.

I bilo bi lepo da se to nekako izreguliše ali kako rekoh gore, mislim da sama promena legislative neće doneti tu regulaciju. Mi nemamo efikasan državni aparat koji bi sprovodio svoje zakone, počev od suda, preko poreznika i raznih inspekcija pa na dalje...

[Truman]

Razmišljam sad nešto o našem ministru Stečajnom upravniku i padaju mi na um samo 2 stvari:
1. čovek je diletant za ekonomiju, neznalica poput Dinkića
2. radi u tajkunskom interesu

Šta god daje ovoj zemlji se ne piše dobro.

[mac]

Ne gledate širu sliku, pa su vam samo domaći kapitalisti trn u oku. Mi ne možemo imati konkurentnu privredu dokle god postoji jeftinija radna snaga. U drugim delovima sveta prava radnika su znatno manja i njihova primanja su time niža, i zato negde drugde cveta izvoz. Problem nismo mi nego MMF koji neće da nam da pare ako se štitimo od jeftine, a obespravljene radne snage. Ni te pare ne bi bile toliki problem, kad mi ne bismo bili alavi na iste, i kad bismo smanjili svoju potrošnju, ali kako, kad smo se navikli na relativno pune stomake i donekle tople stanove...

Sve to je začarani krug u kome se standard ovde uravnjuje s Bangladešom. Kad svi budemo podjednako bedni možda će se neko dosetiti da uspostavi neke minimalne standarde na globalnom nivou. Neće nam biti bolje, ali bar će nam svima biti isto.

[Truman]

Ma nikad mi nismo krivi Zašto onda zapadne zemlje gde je radna znatno skuplja nisu propale? Jeste, imaju i one problem sa jeftinijom konkurencijom ali njihova privreda ipak opstaje. Npr. SAD važi za zemlju koja je u buli, ali oni veoma visoku produktivnost...Pa Srbi za svojih 1000 godina nikada dobro nisu živeli od svog rada ( za vreme SFRJ finansirali nas Amerikanci ), a sad su nam krivi kosooki...

[Meho Krljic]

Ma, mac sad širi priču izvan onoga što nam je objektivan trn u oku: zakon koji radniku garantuje jedno i praksa koja to onda krši a država čiji je posao da zakon sprovodi a građanina pomaže - to ne čini.

[mac]

Produktivnost fabrika i standard radnika nije isto. Države ne propadaju, ali stanovništvo im se osiromašilo. Grad Detroit je u totalnom rasulu, tamo je gore nego u Beogradu. Ljudi rade po nekoliko poslova zbog novčanih problema. Kod nas to još nije toliko izraženo, ali stiže kapitalistička uranilovka...

Dokle god svi ljudi i svi sistemi mogu slobodno da raspolažu svim svojim resursima nikakav zakon neće moći da reši klupko zvano "i dobar standard i dobar izvoz", a države koje misle da imaju to rešeno su samo dalje od provalije nego što smo to mi. Kad potroše zalihe nafte, litijuma, zlata, ili čega već naleteće i one na problem.

[PTY]

Ma, mac sad širi priču izvan onoga što nam je objektivan trn u oku: zakon koji radniku garantuje jedno i praksa koja to onda krši a država čiji je posao da zakon sprovodi a građanina pomaže - to ne čini.

Ali država se finansira kroz porez od samih građana, tako da je bespredmetno govoriti o zakonima koji radniku garantuju bilo šta, ako država nema para da mu to i obezbedi. Naravno, jedan deo krivice otpada na unutrašnje probleme same države (nesposobnost, korupcija, itd.), ali, u globalu, samo države sa zdravim poreskim aparatom mogu da pošteno ispune to slovo zakona na papiru. Tako da, prava radnika mogu da garantuju samo zdrave države, a paradoks je da upravo radnicima u nezdravim državama ta pomoć najviše treba. S te strane, nadam se da si svestan da živiš u zemlji koja pomaže građanina preko svojih mogućnosti, i da neki benefiti koje uživaju građani tvoje zemlje ne nude ni daleko bogatije države. Zdravstveno i penziono osiguranje, na primer i između ostalog...  vredi se toga setiti, tu i tamo...

[Albedo 0]

prvi put čujem da ova država nekome nudi zdravstveno i penziono osiguranje

[Meho Krljic]

Ma, mac sad širi priču izvan onoga što nam je objektivan trn u oku: zakon koji radniku garantuje jedno i praksa koja to onda krši a država čiji je posao da zakon sprovodi a građanina pomaže - to ne čini.

Ali država se finansira kroz porez od samih građana, tako da je bespredmetno govoriti o zakonima koji radniku garantuju bilo šta, ako država nema para da mu to i obezbedi. Naravno, jedan deo krivice otpada na unutrašnje probleme same države (nesposobnost, korupcija, itd.), ali, u globalu, samo države sa zdravim poreskim aparatom mogu da pošteno ispune to slovo zakona na papiru. Tako da, prava radnika mogu da garantuju samo zdrave države, a paradoks je da upravo radnicima u nezdravim državama ta pomoć najviše treba. S te strane, nadam se da si svestan da živiš u zemlji koja pomaže građanina preko svojih mogućnosti, i da neki benefiti koje uživaju građani tvoje zemlje ne nude ni daleko bogatije države. Zdravstveno i penziono osiguranje, na primer i između ostalog...  vredi se toga setiti, tu i tamo...

Naravno, u pravu si u velikoj meri (verovatno je i mac, ali je ne mogu sasvim da uhvatim kako se to što on piše konkretno odnosi na ovo što smo Truki i ja raspredali), no, da probam da tu napravim određenu poentu: naša država je nezdrava jer je veliki deo njenog aparata korumpiran i tu mora da se seče. Dakle, nije ona nezdrava jer, eto, živi u začaranom krugu uvozno-izvoznog deficita, velikih socijalnih davanja (da u to uguram i penzije i zdravstvo, mada tehnički nisu ista stvar, ali za potrebe ovog primera je okej) i malog kruga redovnih poreskih platiša nego je u velikoj meri sebe dovela u taj položaj jer se nije bavila rešavanjem pitanja konkurentnosti, smislenijim postavljanjem sistema socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja i naplatom poreza. A ljudi koji je to trebalo da reše nisu rešavali. Ne da nije bilo strategija, bilo je. Ali nisu sprovedene. Zato sad Radulović s pravom može da kaže da ove reforme koje on namerava da sprovede moraju da budu bolne, da nema čuvanja kratkoročnog socijalnog mira na račun dugoročne propasti itd. E, sad, ja naprosto nemam dovoljno znanja da ozbiljno komentarišem njegove strateške smernice (sem da prepričavam ono što pričaju drugi, sindikati itd. a što mi deluje smisleno) ali mogu da kažem da se pitam koliko on ima realnu političku moć da u delo sprovede te reforme, uzevši da je nestranačka ličnost u milisti PPV-a Vučića a da moć u Srbiji za sada u dobroj meri počiva na strankama i tajkunima...

prvi put čujem da ova država nekome nudi zdravstveno i penziono osiguranje

Ma, nudi, nije to sporno. Ali nema kapacitet da tu ponudu i ispuni.

[Albedo 0]

nadam se da razlikuješ činjenicu da ti plaćaš oba osiguranja dok neki nezaposleni ima osnovno zdravstveno, a nema penziono?

mislim da ova druga grupa ima osiguranje koje se ne razlikuje nešto posebno od npr francuskog, ali hajde neka bude da pričam napamet i da nisam 100% siguran u to, al moja sujeta kaže da jesam

[Meho Krljic]

Ma, nemoj sad da ulaziš u tehnikalije, postoji državni penzioni fond koji je u budžetu ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i to je dovoljno za ovu priču.

[Albedo 0]

ja se samo osvrćem na ovo : ''neki benefiti koje uživaju građani tvoje zemlje ne nude ni daleko bogatije države''


to nije tačno, i to je to


upravo suprotno, Srbija nudi benefite koje nude i bogatije zemlje, s razlikom što ona ne može da ih finansira


Francuska ima univerzalno zdravstveno osiguranje, a penziju prima svako ko napuni određeni broj godina, kod nas 67?, visina se određuje prema stažu, kod seljaka prema plaćanju poreza na obradive površine, i kod onih koji stvarno nemaju nikakav staž vjerovatno samo neki minimalac na osnovu starosti


al to nude i bogatije zemlje, i to je moja jedina poenta, Srbija nije ispred bogatiih zemalja po tom pitanju, sem ispred SAD, ali i Etiopija je ispred SAD


a ne možeš da glasaš za četnike pa se čudiš što nestaju komunističke socijalne institucije

[Meho Krljic]

Da, mislim da je ovo dobar sažetak:

Srbija nudi benefite koje nude i bogatije zemlje, s razlikom što ona ne može da ih finansira

Ono što je možda pre u skladu sa Libeatinom percepcijom da Srbija nudi više nego bogate zemlje su druge stvari tipa regresi u firmama, kao automatski, podrazumevani dohodak, tipa otpremnina koja se obračunava na čitav radni staž (a ne na staž u konkretnoj firmi) itd. Međutim, te stvari novi zakon o radu (u predlogu) ukida ili značajno redukuje ali, i to je opet moja poenta, samo zato što te stvari postoje u sistemu kao zakonski propisane, zapravo ne znači da se u praksi i dešavaju. Čak sam i ja prošle godine ostao uskraćen za deo otpremnine jer moja firma  - Međunarodni Crveni krst - nije htela da poveruje da se obračunava na osnovu celog staža iako sam ih uputio na relevantna mišljenja ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Pravnica koja radi u Ženevi je bukvalno napisala u mejlu "Ne mogu da verujem da takav propis postoji igde u svetu, to je potpuno nelogično" i ja sam izgubio recimo hiljadu i po evrića jer sam suviše lenj da se s njima natežem i eventualno tužakam. No, poenta je, ogroman broj privatnika i alarmantno visok broj javnih preduzeća naprosto ne poštuje ove obaveze - ne plaćaju regrese, ne uplaćuju u fondove, ne daju otpremnine itd. Jer se zakoni ne sprovode. E, sad, uvažavam, možda su loši ali to ne znači da će bolji zakoni biti oni koji smanjuju prava zaposlenog niti znači da će ono biti bolje sprovođeni.

[Albedo 0]

moj komentar na to je već sažet: ''ne možeš da glasaš za četnike pa se čudiš što nestaju komunističke socijalne institucije''

jel sad vidiš da je Karađorđe tajkunčina?

[-_-]

Zanimljiva tema, ajd da i ja reknem koju

Radulovicev stav je u osnovi ispravan - Zakon o radu mora da se menja.
Odrednica da celokupnu otpremninu mora da placa poslednji poslodavac je do te mere imbecilna, da je njen autor zasluzio motku!
Sto se tice lakseg otpustanja - i to je tacno, lakse otpustanje poveca spremnost ka zaposljavanju - ali samo pod jednim uslovom:
da je razvijena konkurencija! Jedino u tom slucaju, smanjenje nameta na rad nece otici u dzepove poslodavaca, naustrb radnika.
Bojim sa da Radulovic to previdja.

Neko (cini mi se Truman) spomenu strucnost ministra.
Ministar nije ekonomista, vec je zavrsio ETF i vidi se da mu fali neko osnovno ekonomsko znanje.

Povecanje zaposlenosti ne moze biti cilj per se, vec samo posledica privrednog rasta. Stoga, ako hocemo smanjenje nezaposlenosti, treba raditi na merama privrednog rasta. Drugo, smanjenje nameta na rad ima smisla tek nakon sto se rastereti rashodna strana budzeta. Obrnuto nece da moze.

Pa ovo sto on predlaze, treba da se sprovede, ali paralelno sa ovim sto sam gore napisao.

Takodje, ne cini mi se ispravnim da je on zatitinik tajkuna. Jednostavno, covek ima liberalno shvatanje privredne aktivnosti i nastupa u skladu sa tim. Naravno, to znaci da ce neke drustvene grupe biti pogodjene, ali to je normalno - treba gledati interes pojednica (jer njegovim zadovoljavanjem svi prosperiraju), a ne interes grupa za pritisak. (Ovo je Hajek jako lepo objasnio u, cini mi se, "Pravo, zakonodavstvo i sloboda")

I na kraju, sto se tice prosperiteta zemalja... Samo kapitalizam (zasnovan na slobodnom trzistu) proizvodi samoodrziv ekonomski rast i razvoj.Zemlje koje su blize takvom nacinu ograzivanja privredne aktivnosti, su najvise i odmakle u napretku. Druge, gde i sami spadamo, koje se zamlacuju razlicitim vrstama socijalizma, su tu gde jesu. Ovo moze nekom da se svidi li ne, svejedno je, jer - bolji nacin ne postoji. I da se razumemo, ni meni se on ne dopada - recimo, nije human. Sta da radimo, bolji, pri sadasnjem stepenu razvoja nauke i tehnike, jednostavno ne postoji!

Zaboravih sto se tice otpustanja. Ne vidim nikakav problem u tome ako se gomila neradnika u drzavnom sektoru otpusti. Sad bi neko mogao da kaze pa to su ljudi, imaju porodice, decu... Ma jel, a onih par stotina hiljada iz privatnog sektora, to nisu ljudi i nemaju porodice!? Ljudi, shvatite - Srbija ima predimenzioniran javni sektor koji gusi privatni i dok se to ne promeni (paralelno sa uvodjenjem slobodnog trzista), od povecanja blagostanja nema nista.

Ekonomska nauka nudi resenja, a ako se ona ne prihvataju/sprovode, a onda jbg - preostace samo prazne price i vrtenje u krug. Kako vidim, to je najizvesnije sto nam sledi...

edit: Vidim da se spominje nesprovodjenje zakona. Razumljivo mi je sto privatnici imaju podsticaj za tim, ali - sama je drzava kriva, ako donosi lose zakone, koji se podzakonskim aktima dodatno "razblazuju", tj. preusmeravaju (dalje od onog sto jezakonodavac imao na umu). Kao slag na torti - prva ih krsi, a posledice ne snosi.

[Meho Krljic]

Ja kao laik za ekonomiju mogu u pogledu poverenja u samoregulativne moći tržišta da se pozovem na Ha-Joon Changa (na Kembridžu predaje političku ekonomiju) koji veli da države koje pričaju o supermoći potpune deregulacije tržišta svoj trenutni dobar ekonomski položaj u velikoj meri duguju protekcionističkoj ekonomskoj politici koju su vodile u prošlosti. Mislim, najpoznatija knjiga (Kicking away the ladder) mu je o tome.

Tako da deluje kao da je ideja o nevidljivoj ruci koja sve rešava dobrano demantovana makar kroz bailoute garantovane velikim američkim firmama u poslednjih pet godina i da je sad mudrost naći pravi odnos tržišne ekonomije sa intervencionističkim i protekcionističkim merama.

E, sad, opet velim, ja ne mogu da smisleno diskutujem o tome šta Radulović radi i koje će biti stvarne dugoročne posledice ovoga što on crta kao privrednu strategiju, mogu samo da ponovim pitanja koja se tiču njegove moći da zacrtano sprovede uzevši u obzir raspored moći u Srbiji, kao i ona koja se tiču izmene legislative koja se ionako ni danas ne sprovodi pa se postavlja pitanje da li će se i izmenjena sprovoditi tako da se smanji korupcija a poveća produktivnost.

[Anomander Rejk]

edit: Vidim da se spominje nesprovodjenje zakona. Razumljivo mi je sto privatnici imaju podsticaj za tim, ali - sama je drzava kriva, ako donosi lose zakone, koji se podzakonskim aktima dodatno "razblazuju", tj. preusmeravaju (dalje od onog sto jezakonodavac imao na umu). Kao slag na torti - prva ih krsi, a posledice ne snosi.
Ovo nije sasvim tačno. Nisu svi zakoni loši, krše se i dobri zakoni i/ili barem dobre odredbe pojedinih zakona. Država sa instrumentima vlasti i sile, jeste najodgovornija,ali ni ona ne može sve, dok se mentalitet društva ne promeni. Evo, najednostavniji primer. Određene su prostorije za pušenje i određeno lice da kontroliše zabranu istog u kancelarijama(postoji znak na vratima). I ? Ništa. Puši se i dalje gde je zabranjeno. Meni kao nepušaču koji uz to ima i alergiju na duvanski dim to itekako smeta, škodi mi i zdravlju. Imam zakonsku podršku da to ne moram da trpim, ali sam je mogao okačiti mačku o rep, takvo je realno stanje stvari. A da ne pominjem šta tek se ljudima radi kod privatnika-ne prijavljuju ih, ne uplaćaju doprinose, nema vikenda, dostupan si mu kad god hoće da te pozove, kasni s isplatama,itd,itd.
Ljudi sami krše zakone na svakom koraku. S takvim mentalitetom nema uspešnog društva.

[Truman]

Borise, ne brinu mene otpuštanja u državnom već u privatnom sektoru. Radulovićeve mere neće doneti privredni rast, ali će zato dovesti do dodatnog osiromašavanja građana i stresa koji će značajno urušiti ionako oštećeno mentalno zdravlje nacije.
Slažem se s Mehom za protekcionizam. Velike zemlje poput SAD-a i Francuske imaju unutrašnje slobodno tržište, ali su zato vrlo striktne kada je reč o trgovini.

[Albedo 0]

Samo kapitalizam (zasnovan na slobodnom trzistu) proizvodi samoodrziv ekonomski rast i razvoj.Zemlje koje su blize takvom nacinu ograzivanja privredne aktivnosti, su najvise i odmakle u napretku.

Hong Kong i Čile?

[Meho Krljic]

Određene su prostorije za pušenje i određeno lice da kontroliše zabranu istog u kancelarijama(postoji znak na vratima). I ? Ništa. Puši se i dalje gde je zabranjeno. Meni kao nepušaču koji uz to ima i alergiju na duvanski dim to itekako smeta, škodi mi i zdravlju. Imam zakonsku podršku da to ne moram da trpim, ali sam je mogao okačiti mačku o rep, takvo je realno stanje stvari.

Heh, isto i kod mene u firmi. 

[Meho Krljic]

Uzgred, apropo otpremnine koja se obračunava na čitav staž, ja apsolutno razumem koliko je to načelno apsurdan institut i kako je prirodno da svaki poslodavac bude protiv toga i pristane samo na otpremninu koja se tiče staža u njegovoj firmi.

Ali ona nije potpuno nerezonski osmišljena. Prvo što treba da se setimo da se ona očigledno tiče mnogih ljudi koji su devedesetih godina bili formalno u radnom odnosu ali bez uplate staža. Ovo je neka vrsta kompenzacije njima mada naravno da nema mnogo pravičnosti u tome da im neko drugi to nadoknađuje.

No, važnije, na filozofskom planu postoje bar dva razloga zašto otpremnina na osnovu čitavog radnog staža može da ima smisla.

Prvi je svima sasvim očigledna istina da su danas stariji ljudi (dakle, stariji od 40 godina, ne nekakvi starci od 90) veoma teško zapošljivi, odnosno proporcionalno mlađim ljudima, načelno onima sa manje staža, gotovo nezapošljivi. Dakle, veća otpremnina je neka vrsta bezbednosne mreže za njih. Pošto im između dva zaposlenja prođe osetno više nego mlađim ljudima, ima logike da im otpremnina bude veća bez obzira na staž proveden u poslednjoj firmi, naprosto kao određena forma socijalne politike. Sad, Radulović veli da socijalnu politiku treba da vodi država a ne da je prebacuje na teret poslodavaca i to poštujemo ali onog momenta kada se promeni princip obračunavanja otpremnine i veže se samo za staž u datoj firmi, stariji zaposleni postaju samo lakši za otpuštanje što ne mora da se automatski odrazi i na lakše njihovo zapošljavanje. Ponovo, iz prakse znamo da nisu visoke otpremnine čest razlog što ljudi neće da zaposle starije osobe, tako da si smanjenjem otpremnine rešio problem koji možda i nije toliko značajan, ali si istovremeno poslodavcu dao mnogo više slobode u otpuštanju starijeg radnika a tom radniku si smanjio nivo socijalne sigurnosti.

Drugo, visoka otpremnina za starijeg radnika je neka vrsta indikatora poslodavcu da treba da dobro zna šta traži na tržištu rada i da odmeri koliko su za njegov slučaj bitni škola, koliko iskustvo, koliko znanje stečeno u praksi, koliko cena potencijalnog otpuštanja zaposlenog, koliko cena obuke zaposlenog itd.

[-_-]

i da je sad mudrost naći pravi odnos tržišne ekonomije sa intervencionističkim i protekcionističkim merama.

Sa strane prakse, ovo i meni deluje prihvatljivo. Ako nista drugo, barem za izvesno vreme.
Medjutim, problem je u tome sto protekcionizam ne znaci nista drugo do da potrosaci u domacoj zemlji placaju skuplju robu.
U vezi ovoga, preporucujem dobar tekst mog imenjaka, iz skorasnje Politike: Борис Беговић: Признање
E sad, mozemo diskutovati da li je to lose ili dobro (zastita domacih proizvodjaca),
ali se pre toga mora konstatovati ovo gore izreceno.

S takvim mentalitetom nema uspešnog društva.

Mislim da se mentalitet drustva stvara preko institucija
i da je prica narod X je vredan, a narod Y sklon devijantnom ponasanju netacna.

Borise, ne brinu mene otpuštanja u državnom već u privatnom sektoru.

Privatni sektor jednostavno mora imati tu slobodu da organizuje poslovanje kako ono smatra da treba.
A drzava je tu da stvori uslove da nema izrabljivanja!
Poslodavac nudi malu plati i preti otkazom, ako radnik ne pristane na sve sto se od njega zahteva?
Resenje je stvoriti okruzenje da postoji jos firmi u toj grani i ako izmedju njih vlada konkurencija,
prvo preuzece ce promeniti ponasanje, jer mu preti likvidacija (ostace bez radnika).

Radulovićeve mere neće doneti privredni rast, ali će zato dovesti do dodatnog osiromašavanja građana

Ne boj se, nece biti ni prihvacene.
Obrati paznju da mere drugog ministra (finansija) krecu od sledece godine
i da ce one, barem po mom misljenju, imati efekat koji spominjes.

i stresa koji će značajno urušiti ionako oštećeno mentalno zdravlje nacije.

Tja, ne znam, meni su ovo apstraktni pojmovi...

Velike zemlje poput SAD-a i Francuske imaju unutrašnje slobodno tržište, ali su zato vrlo striktne kada je reč o trgovini.

To stoji i po svoj prilici to je taj "srednji put" kojim treba ici.
Unutrasnje slobodno trziste je nesto sto je uslov uslova i gde ne sme biti popustanja.

A opet, prepisivanje resenja mi je nekako odbojno. Razlike u velicini trzista imaju znacajnog efekta.
Ovo sto ti spominjes, predlaze nemacka istorijska skola.
Priznajem da to i meni intuitivno deluje prihvatljivo, ali na dug rok? Ne znam... Nisam ubedjen.

Samo kapitalizam (zasnovan na slobodnom trzistu) proizvodi samoodrziv ekonomski rast i razvoj.
Zemlje koje su blize takvom nacinu ograzivanja privredne aktivnosti, su najvise i odmakle u napretku.

Hong Kong i Čile?

Nemam pojma za svaki konkretni slucaj.
Nisu mi - sem novinskih clanaka, poznate prave informacije, a na osnovu toga ne bih formirao misljenje.

[scallop]

Muka mi je. Borise, da li zaista veruješ u ono šta si ispovrteo u postu?

[Meho Krljic]

Znam, znam, kačio sam Begovićevu kolumnu na onaj topik o Rusiji pa sam bio oštro kritikovan da kačim tekstove nekoga ko je očigledan shill za neoliberalne centre moći 

Ja opet nisam dovoljno pametan da raspravljam je li protekcionizam koji u efektu daje skuplju robu (i potencijalno niži kvalitet iste te robe, nije samo cena ono što varira zbog konkurencije) sa druge strane dobar za društvo u celini jer garantuje i veću zaposlenost, viši dohodak, veću socijalnu sigurnost, veću naplatu poreza i doprinosa. To stvarno neko značajno upućeniji od mene mora da hladno analizira i predstavi ovde.

Ali se slažem da država najpre treba da se bavi stvaranjem i održavanjem uslova za poštenu tržišnu privredu. Koliki nivo njenog direktnog mešanja treba da bude, recimo u smislu subvencija granama privrede koje na duge staze treba izgraditi iako im kratkoročno tržište ne ide na ruku, recimo u smislu proizvodnje kadrova koji će za deset godina biti stub zdrave privrede, to ne umem da kažem, ali verujem da ljudi iz struke stalno raspravljaju o tome.

[scallop]

I ti, Brute! "Poštena tržišna privreda" je oksimorončina bez premca, Onaj ko ima ništa ne da dok mu ne otmu. Država je nekada bila zgodno rešenje.

[Truman]

Borise, mislim da imaš pomalo naivne stavove kada je reč o privatnom sektoru. Videćemo da li će njegove mere biti usvojene, ako da to će samo povećati emigraciju.
Ono s čim se takođe ne slažem je da institucije stvaraju mentalitet, mislim da je upravo obrnuto - kakav narod takva i vlast i institucije. Mada ova rasprava je više filozofske prirode, hajde da se držimo ekonomije.

[Meho Krljic]

I ti, Brute! "Poštena tržišna privreda" je oksimorončina bez premca, Onaj ko ima ništa ne da dok mu ne otmu. Država je nekada bila zgodno rešenje.

Da ne zaboravimo da je i socijalisticka privreda iz nase mladosti verovala u trziste, samo u regulisano trziste, kao i da je dobar deo naseg privrednog rasta u najboljem periodu pocivao na kreditima.

Sad, mozda drzava jeste bila zgodno resenje ali libertarijanci u SAD i Britaniji ukazuju da je posle tri ili cetiri decenije jake drzavne regulative efikasnost rada bila relativno niska a privredni rast usporen, dok su posle toga tri decenije deregulisane trzisne utakmice donele brz i neprekinut privredni rast te bogatija drustva.

NARAVNO ta bogatija drustva su osiromasila srednji i nizi sloj i smanjila njihovu socijalnu sigurnost, pa su u prosecno bogatijem drustvu zapravo bogatiji samo najbogatiji. E tu onda stvarno dolazimo do filozofije koju Truki pominje -  definisanja temeljnih vrednosti drustva, ne samo ekonomskih ciljdva it.

[Truman]

Ovaj narod nema vrednosti niti će ih ikada imati jer je mentalitet ( gotovo ) nemoguće promeniti. Možeš ti da definišeš vrednosti kol'ko hoćeš nema ništa od toga. Prof Madžar u jednom tekstu za Politiku pre par dana reč da smo od 2000 naovamo imali 107 strategija...možda su mnoge i bile dobre, al džaba ti kad nema ko da ih sprovede...Od vrha vlasti pa do građana...

[scallop]

Meho, stagflacija je bila posledica preregulacije države. Ova deregulacija je još gora. Koliko sam ja čitao, a već će me neko demantovati, evropski i japanski modeli delimične deregulacije su naneli manje štete, ali globalizaciju ne zanimaju takva rešenja. U prvom slučaju su drpale i arčile državne službe, u drugom "nosioci tržišne slobode". Ja sam uvek za rešenja sa manje nezadovoljnih i nesrećnih. Bre, sve ovo šta vam zakidaju ne zakida vam država nego onaj ko neće da vam plati. Ma, i državi zakidaju.

[mac]

Ja nisam baš 100% siguran da je maksimizovanje ukupne sreće cele države dobar strateški cilj na duge staze, ali mogli bismo bar da probamo sa takvom ideologijom na par decenija. Sve treba probati, makar jedom.

[Truman]

A da naprosto probamo sa smanjenjem korupcije i administrativnih stega radi privlačenja velikih ( stranih, jer drugog izbora nemamo ) investicija? Ja zaista ne razumem kako neki koji se zalažu za preduzetništvo i otvaranje mikro i malih firmi misle da se to može postići ako nema onih velikih za koje će da rade ti mali. Ovo nije kritika macovog posta, samo me je podstakao da se nadovežem

[Albedo 0]

Borise, prvo si rekao da su zemlje koje su najviše primijenile princip slobodnog tržišta najviše napredovale, a Hong Kong i Čile su primjeri da to nije tačno.

U narednom postu si spomenuo taj ''srednji put'' a to je već nešto drugo.

SAD i Japan u vrijeme privrednog uspona nisu imale slobodno tržište već monopole, a slika nije bolja ni danas. Poznato je da su u Japanu političari određivali šta će koja firma da proizvodi, i jedino kada ih nisu poslušali jeste kada je Honda počela da proizvodi motore, što su joj političari zabranjivali kako ne bi pravila konkurenciju Kavasakiju.

Ali kompletna privreda je funkcionisala i funkcioniše tako što političari određuju šta će se proizvoditi.

u SAD sve krupno je pod kontrolom države, vojna i naftna industrija, a to je već ogroman komad privrede. Štaviše sedamdesetih godina odnos privatnog i javnog sektora u SAD je bio fifti fifti, a tada je Amerika i bila najjača na planeti.

Sada najbolje prolaze države poput Kine sa gvozdenom rukom, zajebano ali tako je.

Tako da nije tačno da kapitalizam daje najbolje rezultate, iako nije ''human'', kako kažeš, već kineska privreda daje najbolje rezultate.

Bira se između humanosti i efikasnosti, to si u pravu, ali si priču razvio u pogrešnom smjeru.

Ja ne znam nijednu državu koja je uspjela uz pomoć slobodnog tržišta da postane razvijena ekonomija.

[Albedo 0]

Ja nisam baš 100% siguran da je maksimizovanje ukupne sreće cele države dobar strateški cilj na duge staze, ali mogli bismo bar da probamo sa takvom ideologijom na par decenija. Sve treba probati, makar jedom.

prvo povješati sve lopove na Terazijama!

[-_-]

Muka mi je. Borise, da li zaista veruješ u ono šta si ispovrteo u postu?

Nauka je nauka (cak i drustvena), pa srecom njena (ne)isitnitost ne zavisi od toga veruje li neko u nju ili ne.
E sad, ja bih mogao malo detaljnije da objasnim sta mislim, ali vec znam da ti nisi osoba koja je spremna za zrelu diskusiju
(to sam na svojoj kozi osetio na temi o EU), tako da sad necu ponoviti istu gresku.

Uostalom, zar ti nisi skoro na nekoj temi spomenuo da ti deca i/ili unuci zive i rade u SAD?
U drzavi koja (gledano barem po unutrasnjem trzistu) vazi za nekog ko prednjaci u liberalnom kapitalizmu...?
Nebitni su konkretni razlozi, cinjenica je da ljudi emigriraju ka takvim drzavama, a ne ka npr. bivsim socijalistickim.

Znam, znam, kačio sam Begovićevu kolumnu na onaj topik o Rusiji
pa sam bio oštro kritikovan da kačim tekstove nekoga ko je očigledan shill za neoliberalne centre moći 

Stvar je u tome sto postoji ogromna kolicina subjektivnosti kad su drustveni odnosi u pitanju.

Evo, meni je na pocetku studija koncept liberalnog kapitalizma bio neprihvatljiv, los, odbojan,
ali ne zbog argumentovanih razloga, vec zbog mog subjektivnog osecaja nehumanosti.
Voleo bih ja da, verujte mi, da je neki drugi sistem bolji, ali jbg - ovaj je najmanje los.

Ja opet nisam dovoljno pametan da raspravljam je li protekcionizam koji u efektu daje skuplju robu (i potencijalno niži kvalitet iste te robe, nije samo cena ono što varira zbog konkurencije) sa druge strane dobar za društvo u celini jer garantuje i veću zaposlenost, viši dohodak, veću socijalnu sigurnost, veću naplatu poreza i doprinosa. To stvarno neko značajno upućeniji od mene mora da hladno analizira i predstavi ovde.

Da me ovde neko ne shvati pogresno, ali najveci umovi koji su se bavili ovim
nisu mogli da dodju do resenja (u smislu egzaktnih dokaza).
Izgleda da se do konkretnih dokaza ne moze doci, jer takvi su drustveni odnosi - teski, kompleksni.
Ako te zanima ta tema, baci pogled na "Erouvu teoremu nemogucnosti".

Borise, mislim da imaš pomalo naivne stavove kada je reč o privatnom sektoru.

Primedba stoji, jer je ne cujem prvi put
Stvar je, pretpostavljam, u tome sto je to posledica smera koji sam zavrsio, a sa druge strane, mrzelo me je toliko da pisem,
da pojasnim sta sam hteo da kazem.

Npr. da bi se ono sto sam napisao i ostvarilo, potrebno je ispunjenje silnih pretpostavki, recimo - savrsena mobilnost radne snage.
Naravno, slozicemo se svi da ona ne postoji, ali smatram ispravnim da je to cilj kome treba teziti, iako se nikad nece dostici.

Ono s čim se takođe ne slažem je da institucije stvaraju mentalitet, mislim da je upravo obrnuto - kakav narod takva i vlast i institucije.

Ovaj narod nema vrednosti niti će ih ikada imati jer je mentalitet ( gotovo ) nemoguće promeniti.

Za vlast se slazem, naravno.
Za institucije (sire posmatrano, odnosno institucionalni ambijent) se ne slazem, a evo i zasto.

Cesto navodim primer, nasih ljudi koji odu na mrski zapad.
Stalno se spominje kako oni tamo vise rade, kao da se njihov mentalni sklop nekako promeni kad predju granicu.
Meni ipak relanije deluje da podsticajno institucionalno okruzenje utice na promenu ponasanja i (ekonomskog) odlucivanja.

No,

Mada ova rasprava je više filozofske prirode, hajde da se držimo ekonomije.

ovde si potpuno u pravu, I coudn't agree more

Prof Madžar u jednom tekstu za Politiku pre par dana reč da smo od 2000 naovamo imali 107 strategija...
možda su mnoge i bile dobre, al džaba ti kad nema ko da ih sprovede...Od vrha vlasti pa do građana...

E, cek, cek! Ja mislim da je imao ko da ih sprovodi, pa problem nije u tome,
vec u tome sto nisu sprovodjene - zbog velikog otpora promenama.
I tu se vracamo n apricu o interesnim grupama i njihovom pritisku.

Evo ti samo par primera: uvodjenje konkurencije u taksi prevoz ili oporezivanje (preko PDV-a) advokatskih usluga.

[-_-]

E tu onda stvarno dolazimo do filozofije koju Truki pominje -  definisanja temeljnih vrednosti drustva, ne samo ekonomskih ciljdva it.

Ja nisam baš 100% siguran da je maksimizovanje ukupne sreće cele države dobar strateški cilj na duge staze,
ali mogli bismo bar da probamo sa takvom ideologijom na par decenija.

To otvara neke probleme (recimo merenje blagostanja).
Ja sam govorio samo iz ekonomskog ugla, normalno je da je potrebno cuti stavove svih drustvenih nauka.

Borise, prvo si rekao da su zemlje koje su najviše primijenile princip slobodnog tržišta najviše napredovale,
a Hong Kong i Čile su primjeri da to nije tačno.

Sve i da je tako - pa? Koliko znam sa drugih tema, ti se ozbiljno bavis nekom (cini mi se drustvenom) naukom,
pa bi trebao da znas i jedan od osnovnih postulata naucne metodologije:
rezultati jednog naucnog eksperimenta nisu konkluzivni, nego sugestivni.
Iako ovo zvuci prirodnjacki, "prevedi" na jezik drustvenih nauka i shvatices na sta mislim.

U narednom postu si spomenuo taj ''srednji put'' a to je već nešto drugo.

Mrzelo me da detaljisem, mea culpa

Elem, ne mislim da sam toliko pametan da znam resenja problema koja mnogo pametniji od mene nisu mogli postici.
U svakom slucaju, mislim da sam bio dovoljno jasan u prethodnom postu,
objasnivsi sta sam hteo da kazem i gde i meni neki stavovi ne deluju prihvatljivo, ali im ne mogu naci argument za obaranje.

SAD i Japan u vrijeme privrednog uspona nisu imale slobodno tržište već monopole

Za SAD sam siguran da ovo nije tacno, ako me ne bude mrzelo da kopam, uputicu te na par izvora,
ako nemas nista protiv da revidiras stav ponekad

Drugo, monopoli imaju neke pozitivne posledice, to je tacno, ali treba gledati kakav je preovladjujuci sistem.

Tako da nije tačno da kapitalizam daje najbolje rezultate, iako nije ''human'', kako kažeš, već kineska privreda daje najbolje rezultate.

Greska. Dao je najbolje rezultate.
Pozvao bih se, recimo na ovaj izvor:



Ugred, zapitaj se ovo. Zar ne bi trebao porediti Kinu ovakvu i Kinu sa slobodnim trzistem, pa onda reci sta bolje (efikasnije)?
E sad, to ne moze uraditi i u tome je problem. Sta nam preostaje?

[-_-]

Evo jos samo ovo i dosta za nocas, ne pamtim kad sam se ovoliko raspisao

A da naprosto probamo sa smanjenjem korupcije i administrativnih stega
radi privlačenja velikih ( stranih, jer drugog izbora nemamo ) investicija?

Pa naravno, ali je to lakse reci, nego sprovesti.
Na stranu sto treba uraditi jos brdo stvari uz to.

Nego sam ovo hteo da istaknem.
Spominjes administrativne stege. Radulovic upravo ide ka (liberalnom) konceptu koji ukljucuje i minimlanu drzavu - i vidi sa kakvim se otporom suocava.
A zamisli da se stvarno nesto uradi u tom pravcu. Jedna od posledica bi bila i smanjenje drzavne birokratije.
Mozes li samo da pretpostavis kakve bi to otpore i nezadovoljstva izazvalo...?

[mac]

Za privredu ekonomski sistem je skoro pa nebitan. Bitno je da izvoziš više, i uvoziš manje, a sve ostalo je dekoracija. Za sreću građana bitna je samo ravnomerna raspodela bogatstva. Ako svi imaju isto onda je, psihološki gledano, potpuno nebitno koliko je to tačno. Svi će biti podjednako (ne)srećni.

Liberalni kapitalizam sam po sebi ne rešava pitanje izvoza, a pogoršava pitanje sreće.

[Albedo 0]

Za SAD sam siguran da ovo nije tacno, ako me ne bude mrzelo da kopam, uputicu te na par izvora,
ako nemas nista protiv da revidiras stav ponekad

nemam, mada je moj izvor Džon Kenet Galbrajt, beat that

nisam čitao Bomola, ali pitanje ostaje i dalje isto - koja zapadna država je postala bogata zahvaljujući slobodnom tržištu, a ne kolonijalizmu ili Maršalovom planu?

[PTY]

@Meho: ma znam ja da su moji utisci danas već pomalo falični, iz nekog više turističkog ugla, otud i pratim šta vi insajderi imate da kažete.


ali ovo što kaže Boris:

Ja mislim da je imao ko da ih sprovodi, pa problem nije u tome,vec u tome sto nisu sprovodjene - zbog velikog otpora promenama.I tu se vracamo n apricu o interesnim grupama i njihovom pritisku.

se prilično poklapa sa mojim utiskom o reformama na ex-yu području, pošto sam imala prilke da prošle godine izbliza gledam fenomen uvođenja fiskalnih kasa u Hrvatskoj. Pa, bilo je skoro smešno koliko su mediji forsirali upravo građanski otpor, i to kroz toliko isforsirane i sumanuto periferne primere, da sam se valjala od smeha. Premisa je bila da će fiskalne kase uništiti maloprivredu pa su se u argment uzimale žalopojke sa ribljih pijaca, i kuknjave veštih prodavačica kako one ne mogu tako prljavih ruku da koriste fiskalnu kasu, a nemaju ni mesta, jer su tezge za robu, a ne za kasu, pa će samo na tome da izgube taman koliko treba da propadnu...    urnebes, života mi. A to me dovodi do onoga što sam zapravo htela da kažem: "nezdrav" poreski sistem je onaj koji počiva na prinudi, pa se u segment njegove administracije ulaže daleko više no što bi smelo, a onda je taj i takav glomazan birokratski aparat daleko više podložan korupciji i svemu ostalom što uz to ide. Mislim, videli smo već i na drugim topicima koliko je društvena svest ključan faktor kad se o zdravlju društvenih fondova govori, još onomad kad smo pričali o "pravu" građanina da se švercuje u javnom prevozu. A pošto ja ovisim isključivo o javnom prevozu kad svratim, otud i znam koliko je već taj banalni primer dobar pokazatelj zdravlja ostatka relevantne strukture.


a opaska:

Nebitni su konkretni razlozi, cinjenica je da ljudi emigriraju ka takvim drzavama, a ne ka npr. bivsim socijalistickim.

također efektno sumira moja zapažanja.

[Meho Krljic]

Pa, da se razumemo, jasno je da je ovde mentalitet takav da se odupiremo promenama, da je društvena svest na niskom nivou a oportunizam snažno utemeljen u ponašanju. Ali ja između ostalog snažno verujem u to da maksima "vlast je dobra ali narod ne valja" naprosto nikad nije tačna ili makar korisna. Vlast je izabrana da služi i vodi, njeni ciljevi su uvek eksplicitno izrečeni i njena dužnost je da radi ka ostvarivanju tih ciljeva, između ostalog i time što će u građanima podstaći pozitivno ponašanje   

I ja se sasvim slažem da gomilanje birokratije da bi se naplaćivala dažbina nije dobro rešenje makar jer vidimo to iz iskustva.Tu se opet vraćam najpre na to da ono što postoji ne funkcioniše - sudovi ne rade posao za početak.


Glede protekcionizma vs. slobodnog tržišta, evo dela Čangove knjige ovde pa ko želi da čita, može. Samo par izvadaka: