SERBIA TODAY

[Meho Krljic]

možda je Vlada problem, ali ta ista Vlada mora da sprovede deregulaciju, pa kako onda nije tada problem?

tako je Vlada problem kad reguliše a nije problem kad dereguliše, a obe stvari su državne intervencije

zvuči malo licemjerno kada libertarijanci onda kritikuju intervencionizam a istovremeno traže ogromnu intervenciju (deregulaciju)

statistika se u suštini nije promijenila zadnjih 40 godina, ne drma se njima stolica zato što 10% ljudi posjeduje 90% bogatstva

Hm, pa deregulacija je ipak povlačenje vlasti iz privredne sfere, dakle, jeste čin države ali čin kojim se smanjuje prisustvo države u privrednim odnosima. Nisam siguran da se to podrazumeva kad pominjemo intervencionizam.

Edit: Setih se da postoji ovaj jednostavni tekst koji pobraja neke od "nepredviđenih" mada je poštenije reći, po mišljenju autora negativnih efekata deregulacije. Dobro za započeti razmišljanje:

http://www.howstuffworks.com/10-effects-of-deregulation.htm#page=0

a klinca u vaspitno-popravni dom, nek se jebu i on i obijesni roditelji

nije to neki mamlaz iz komšiluka, znam dovoljno debila koji su se izvlačili za ubistva, ne pomažu tu nikakve vaspitne mjere, nikakav društveni rad, samo zatvoriti bagru

A glede ovoga, prvo ne jurimo pred rudu, ne znamo ovaj partikularan slučaj. A drugo, ja naprosto nisam siguran da je zatvaranje nekog ko je napravio klasičan "error in judgement" i to najverovatnije jer su ga roditelji pustili da radi stvari bez nadzora, a za koje nije kadar, da je njegovo zatvaranje u ekosistem gde će biti u društvu pravih kriminalaca, pa makar i maloletnih, dobar način da se od njega jednom napravi koristan član zajednice.  Ali, da, već se zna da ću ja tako nešto napisati. 

[scallop]

U oba dela komentara uglavio si eufemizam "nisam siguran". A u šta si siguran?

[Meho Krljic]

Valjda se već naširoko zna da ja ni u šta nisam siguran. Da jesam, ne bismo raspravljali nego bih ja vama objašnjavao kako stvari stoje i očekivao usvajanje mojih stavova aklamacijom.

[Ugly MF]

Zerbija tudej, dici ce akcize na gorivo!
Eto politicarima para za lep zivot, 4- 5 dinara po litri goriva, ihaaaaa, ima se moze se!
Sta se bre onda sekirate, nasi su suvi genijalci, zacas nadju lovu!

[scallop]

Da naštampaju?

[Ugly MF]

Auf, ja sad ne znam dal smeju tek tako, zavisi ko je u kojoj masonskoj lozi...
Odavno nisam cuo na vestima, "narodna Banka sprecila pad dinara kupovinom deviza trlababalanitd.."
Misliiiim, ako je onom sto ima svoj evro kao valutu, interes da evro kod nas bude 120, 130, 300, 5000 din, on ce tako i da rekne,koga lazemo?

CrnaciGorci uveli sebi evro, boooli svakog dupe sto nisu u nekakvoj uniji i statijaznam, i njih i ove druge, oni tamo u EU , pa moraju da imaju svoju valutu, Madjari, Bugari, hehehehe....

Necu namecem nikom nista , ali Serbska ekonomija odaaaavno ne pripada Serbima, i u to sam siguran,(a ne ko Meho )
.
Nisam ni u jednoj politickoj partiji nit me zanimaju, ali ako neko oce da napravi partiju "Ukinimo dinar,ne zajebavajmo Srbe" evo ja se odma upisem.

[-_-]

možda je Vlada problem, ali ta ista Vlada mora da sprovede deregulaciju, pa kako onda nije tada problem?
tako je Vlada problem kad reguliše a nije problem kad dereguliše, a obe stvari su državne intervencije
zvuči malo licemjerno kada libertarijanci onda kritikuju intervencionizam a istovremeno traže ogromnu intervenciju (deregulaciju)

Hm, pa deregulacija je ipak povlačenje vlasti iz privredne sfere, dakle, jeste čin države ali čin kojim se smanjuje prisustvo države u privrednim odnosima. Nisam siguran da se to podrazumeva kad pominjemo intervencionizam.

Bata zeza, naravno da deregulacija nije intervencionizam LOL  U to budi suiguran! 

Intervecionizam je recimo ovo pomenuto povecanje akciza na gorivo.
Moji stavovi o slobodnoj privredi i minimalnoj drzavi ovde od nekih nisu prihvaceni,
pa se nadam da ce isti ti clanovi sada, placanjem skupljeg goriva, uzivati u blagodetima intervencionizma. 

ako neko oce da napravi partiju "Ukinimo dinar,ne zajebavajmo Srbe" evo ja se odma upisem.

Tja, kad bi ukidanje domace valute resilo nagomilane probleme srpske privrede i ekonomije, prvi bih bio za to.
Medjutim i nazalost, nece da moze...

[scallop]

pa se nadam da ce isti ti clanovi sada, placanjem skupljeg goriva, uzivati u blagodetima intervencionizma. 

Jao, jao, jao! Kako ću sad da vozim svoja luksuzna kola?

[Ugly MF]

Tja, kad bi ukidanje domace valute resilo nagomilane probleme srpske privrede i ekonomije, prvi bih bio za to.
Medjutim i nazalost, nece da moze...

Nikad i nista nece resiti probleme koje imamo, moze ih samo ublaziti...smanjiti ,kako oces...

[-_-]

Nikad i nista nece resiti probleme koje imamo, moze ih samo ublaziti...smanjiti ,kako oces...

Defetisticki stav, ali ne mogu da kazem da nije tacan.
Al opet, eto truckamo o tome dal i zasto (ne) moze...

[Albedo 0]

ima i Crna Gora inflaciju, ništa ne znači kad imaš evro...

inače, ne znam zašto mislite da se zezam, pa za kompletnu deregulaciju je potrebno br 5-6 godina,a  kod Srba i 10 godina, dakle imate ogromne državne intervencije u privredi kako bi se ta privreda deregulisala, i to bi imali kompletnu deceniju, i onda neko priča da je protiv intervencionizma, kad je jasno da je deregulacija držvna intervencija najvišeg nivoa

dakle, deregulacija, nacionalizacija, i slične acije su NAJVEĆE zamislive državne intervencije, sa najvećim privrednim potresima, nestabilnosti, trebam li da spomenem čuveni termin koji sami deregulatori nazivaju ''ŠOK TERAPIJOM''?

A ''doktor'' je naravno država, deregulaciona operacija uspjela, pacijent mrtav.

Thanks, but no thanks, Boris neka čita Šok doktinu od Naomi Klajn (Klein) da vidi kako je superiška

[Albedo 0]

A glede ovoga, prvo ne jurimo pred rudu, ne znamo ovaj partikularan slučaj. A drugo, ja naprosto nisam siguran da je zatvaranje nekog ko je napravio klasičan "error in judgement" i to najverovatnije jer su ga roditelji pustili da radi stvari bez nadzora, a za koje nije kadar, da je njegovo zatvaranje u ekosistem gde će biti u društvu pravih kriminalaca, pa makar i maloletnih, dobar način da se od njega jednom napravi koristan član zajednice.  Ali, da, već se zna da ću ja tako nešto napisati. 

sve bih potpisao da klinac nije rekao: ne zovite policiju, roditelji mi više neće dati da vozim kola

to bi rekao samo klasični psihopata

poslati klinca na liječenje bre, eventualno mu naći nekog mentora tipa Deksterovog ćaleta i usmjeriti ga da svoje porive iskali na političarima i tajkunima, sa ciljem čišćenja Srbije

[Meho Krljic]

Što se efekata deregulacije na distribuciju dobara tiče, mislim da sam dosta referenci ostavio u prethodnim postovima, pa da ne pričam dalje o tome. Ali što se semantike tiče  deregulacija kao akt je prekidanje intervencionizma kao političke orijentacije, dakle intervencija da prekine dalje intervencije. Mislim, u semantičkom smislu, možda je ovo "intervencionizam" ali u praktičnom je suprotno, zar ne?

Uzgred, meni je doktrina o minimalnoj državi bliska u mnogim oblastima i sklon sam idejama o decentralizaciji i spuštanju političke moći na nivo zajednice (recimo opštinske). No, ovo treba znati izbalansirati sa nekim stvarima koje zahtevaju centralističko odlučivanje - uobičajeno pričamo o odbrani, recimo, a kreiranje privrednog ambijenta koji favorizuje pravično poslovanje i sprečava monopolizam i kartelsko ponašanje deluje kao logična oblast u kojoj ima mesta centralnoj vlasti. Ja ovo čak i ne smatram intervencionizmom, naravno.... Mada znam da ekstremniji libertarijanci insistiraju da je i ovo neprihvatljivo...

[Albedo 0]

hajde da pitamo još nešto Borisa, iako očigledno izbjegva odgovor na svako škakljivo pitanje. Šta misli o ovoj situaciji na slobodnom tržištu?

''Pretpostavimo da se u jednoj od tih bakalnica uprazni mesto za jednog službenika, a prvi kandidat sa
odgovarajućim kvalifikacijama slučajno bude crnac. Pretpostavimo da zakon kaže da ta
bakalnica mora da ga zaposli. Posledica ovog postupka biće smanjenje obima posla ove
radnje i gubici za vlasnika. Ako je preferencija zajednice dovoljno jaka, prodavnica će se
možda i zatvoriti. Ako vlasnik radnje zaposli belce umesto crnaca u odsustvu tog zakona,
on možda neće izražavati bilo kakvu sklonost, ili predrasudu ili sopstveni ukus. On
jednostavno prenosi ukuse zajednice''

[Meho Krljic]

A glede ovoga, prvo ne jurimo pred rudu, ne znamo ovaj partikularan slučaj. A drugo, ja naprosto nisam siguran da je zatvaranje nekog ko je napravio klasičan "error in judgement" i to najverovatnije jer su ga roditelji pustili da radi stvari bez nadzora, a za koje nije kadar, da je njegovo zatvaranje u ekosistem gde će biti u društvu pravih kriminalaca, pa makar i maloletnih, dobar način da se od njega jednom napravi koristan član zajednice.  Ali, da, već se zna da ću ja tako nešto napisati. 

sve bih potpisao da klinac nije rekao: ne zovite policiju, roditelji mi više neće dati da vozim kola

to bi rekao samo klasični psihopata

poslati klinca na liječenje bre, eventualno mu naći nekog mentora tipa Deksterovog ćaleta i usmjeriti ga da svoje porive iskali na političarima i tajkunima, sa ciljem čišćenja Srbije

Kod klinaca nije baš tako jednostavno dijagnosticirati ASPD odnosno ne koriste se isti kriterijumi kao kod odraslih. A mi naročito na osnovu novinske vesti ne bi trebalo da smo spremni da odmah dijagnostifikujemo i presuđujemo. Ko zna kako je on to rekao, kako je sve to izgledalo, možda nije bio svestan da je oborio ženu a skoro sigurno nije bio svestan da ju je ubio itd. Mislim, da se razumemo, klinac je kriv bez ikakve sumnje ali baš zato što je klinac, krivi su roditelji i roditelji treba nekako da reaguju na ovo što se desilo.

hajde da pitamo još nešto Borisa, iako očigledno izbjegva odgovor na svako škakljivo pitanje. Šta misli o ovoj situaciji na slobodnom tržištu?

''Pretpostavimo da se u jednoj od tih bakalnica uprazni mesto za jednog službenika, a prvi kandidat sa
odgovarajućim kvalifikacijama slučajno bude crnac. Pretpostavimo da zakon kaže da ta
bakalnica mora da ga zaposli. Posledica ovog postupka biće smanjenje obima posla ove
radnje i gubici za vlasnika. Ako je preferencija zajednice dovoljno jaka, prodavnica će se
možda i zatvoriti. Ako vlasnik radnje zaposli belce umesto crnaca u odsustvu tog zakona,
on možda neće izražavati bilo kakvu sklonost, ili predrasudu ili sopstveni ukus. On
jednostavno prenosi ukuse zajednice''

Nije li ovo hiperklasičan libertarijanski primer? U njemu se obrt i profit stavljaju iznad potencijalno pozitivnih socijalnih efekata, odnosno uvećanje kapitalne dobiti se smatra za vrhunsku društvenu vrednost.

Trik je da se pokaže da je uvećanje kapitalne dobiti najbolje za najveći broj ljudi, a to je već komplikovanije. Ja sam malo pozaboravljao različite teorije o redistribuciji dobara ali Rawlsovi kriterijumi pravičnosti mi uvek deluju kao dobra polazna osnova za svaku raspravu sa kojima bi se svaki sagitaš mislim složio...

[Albedo 0]

Što se efekata deregulacije na distribuciju dobara tiče, mislim da sam dosta referenci ostavio u prethodnim postovima, pa da ne pričam dalje o tome. Ali što se semantike tiče  deregulacija kao akt je prekidanje intervencionizma kao političke orijentacije, dakle intervencija da prekine dalje intervencije. Mislim, u semantičkom smislu, možda je ovo "intervencionizam" ali u praktičnom je suprotno, zar ne?

Uzgred, meni je doktrina o minimalnoj državi bliska u mnogim oblastima i sklon sam idejama o decentralizaciji i spuštanju političke moći na nivo zajednice (recimo opštinske). No, ovo treba znati izbalansirati sa nekim stvarima koje zahtevaju centralističko odlučivanje - uobičajeno pričamo o odbrani, recimo, a kreiranje privrednog ambijenta koji favorizuje pravično poslovanje i sprečava monopolizam i kartelsko ponašanje deluje kao logična oblast u kojoj ima mesta centralnoj vlasti. Ja ovo čak i ne smatram intervencionizmom, naravno.... Mada znam da ekstremniji libertarijanci insistiraju da je i ovo neprihvatljivo...

pa da, evo gore sam postavio citat da poslodavac ne mora ni ljudska prava da poštuje pri zapošljavanju, ako mu crnac ne odgovara, i onda kada ga država podsjeti da time krši zakon onda to ispada zli intervencionizam

inače, deregulacija jeste intervencionizam, možeš da ga zoveš ''intervencijom za prekid intervencija'', ali nisam ja rekao da je Vlada problem nego libertarijanci. AKo je Vlada nesposobna kako sada ispada sposobna da dereguliše? Je li nesposobna ili je sposobna? AKo je sposoban da dereguliše, kako nije sposobna da reguliše?

Njima odgovara crno-bijela slika u kojem bilo kakva intervencija ne valja.

što se decentralizacije tiče, nisam siguran šta hoćeš da kažeš, opština je državni organ, dakle ni to nije minimalna država. Minimalna država je ona koja ukida čak i obavezu osnovnog obrazovanja, o zdravstvenom osiguranju da ne pričam.

Dakle, minimalna država nisam siguran ni da ima centralnu banku, ima odbranu, policiju, sudstvo i to je to, ministarstvo kulture je čisti komunizam.

Hajek je to lijepo objasnio da libertarijanci žive u 19. vijeku i ne uviđaju ne samo koliko je čovječanstvo napredovalo i koliko ima raznih usluga koje država nudi i koje su potrebne, već i da bi društvo propalo kada bi se vratili na nivo države iz 19. vijeka

[Albedo 0]

čitam ja onaj tekst o posljedicama deregulacije, nego ne stižem da komentarišem

ima tu svačega, ali evo već prva stvar pokazuje da država, umjesto da garantuje slobodu kretanja, ona prenosi tržištu da se time bavi, i sloboda kretanja nestaje jer neprofitabilne rute željeznica ne pokriva

to otprilike znači da je na ''slobodnom tržištu'' sloboda us tvari neprofitabilna

pa znali smo mi to i ranije, zato je prepušteno državi a ne tržištu da brine o slobodi kretanja i ljudskim pravima poput prava crnaca na zapošljavanje

[Albedo 0]

Nije li ovo hiperklasičan libertarijanski primer? U njemu se obrt i profit stavljaju iznad potencijalno pozitivnih socijalnih efekata, odnosno uvećanje kapitalne dobiti se smatra za vrhunsku društvenu vrednost.

Trik je da se pokaže da je uvećanje kapitalne dobiti najbolje za najveći broj ljudi, a to je već komplikovanije. Ja sam malo pozaboravljao različite teorije o redistribuciji dobara ali Rawlsovi kriterijumi pravičnosti mi uvek deluju kao dobra polazna osnova za svaku raspravu sa kojima bi se svaki sagitaš mislim složio...

pa da, ali Rolsovi principi su intervencionistički

ovo gore je citat Miltona Fidmana iz knjige ''Kapitalizam i sloboda'' (sic!)

[Meho Krljic]

već prva stvar pokazuje da država, umjesto da garantuje slobodu kretanja, ona prenosi tržištu da se time bavi, i sloboda kretanja nestaje jer neprofitabilne rute željeznica ne pokriva

to otprilike znači da je na ''slobodnom tržištu'' sloboda u stvari neprofitabilna

pa znali smo mi to i ranije, zato je prepušteno državi a ne tržištu da brine o slobodi kretanja i ljudskim pravima poput prava crnaca na zapošljavanje

Pa, da, pogledaj moj edit grornjeg posta: ja mislim da je neophodno da se razdvoji ideja o maksimalističkom uvećanju kapitalne dobiti od ideje o opštem društvenom dobru jer one nisu uzajamno zamenjive. Država upravo postoji da bi obezbedila pravičniju redistribuciju dobara umesto "optimalne", tj. prirodne, pošto ljudi žive u društvu a ne u prirodi.

Glede ovog gore o minimalnoj državi, nemam ja potreban vokabular da o tome pričam jasno, dakle, ne govorim o nekom teorijski utemeljenom konceptu minimalne države, više sam hteo da se nadovežem na Borisovo pominjanje ovog koncepta mojim mislima da u načelu podržavam ideju o spuštanju političke moći na nivo zajednice itd.

A mislim da libertarijancima olako pripisuješ to da misle da je država nesposobna, mislim da oni smatraju da je ona pre svega politički "zla" a tek posle da nije efikasna. Ako uzmemo Ayn Rand kao ideološkog utemeljivača savremene libertarijanske misli, čini mi se da se kod nje pre svega vidi maltene metafizičko oponiranje ideji državne kontrole nad individuama a da je tek na nekom kasnijem mestu problem sa neefikasnošću redistribucije dobara. Doduše, nije da sam ja čitao Ayn Rand, više je poznajem iz druge ruke...

Nije li ovo hiperklasičan libertarijanski primer? U njemu se obrt i profit stavljaju iznad potencijalno pozitivnih socijalnih efekata, odnosno uvećanje kapitalne dobiti se smatra za vrhunsku društvenu vrednost.

Trik je da se pokaže da je uvećanje kapitalne dobiti najbolje za najveći broj ljudi, a to je već komplikovanije. Ja sam malo pozaboravljao različite teorije o redistribuciji dobara ali Rawlsovi kriterijumi pravičnosti mi uvek deluju kao dobra polazna osnova za svaku raspravu sa kojima bi se svaki sagitaš mislim složio...

pa da, ali Rolsovi principi su intervencionistički

ovo gore je citat Miltona Fidmana iz knjige ''Kapitalizam i sloboda'' (sic!)

Apsolutno su intervencionistički ali su kriterijumi pravičnosti, rekoh, nešto sa čime bi se svako ovde složio. Hoću reći, mislim da ni Boris niti iko drugi ne bi imao šta da im zameri.

[Albedo 0]

pa ako vrijeme odmiče mislim da Boris itekako misli da odstrani i Rolsa iz priče

ili uopšte ne zna ko je Rols, što je takođe vjerovatno

a sigurno ne zna ko je Randova, riba koja je branila zapošljavanje dvanaestogodišnjaka u rudnicima i teškoj industriji, objašnjavajući to tako da je ''jednostavno moralo'' to da se radi dok se kapitalizam tek upostavljao kao ekonomski sistem

niko joj nije javio da su radnici i marksisti uzeli močugu u ruke pa natjerali Borisove slobodne peduzetnike da promijene zakon 1847.  godine. poslije drugog ''močuganja'' zabranjeno je da djeca rade i u trgovinskim i zanatskim radnjama 1867. godine, pa je onda uslijedilo treće močuganje za osmočasovno radno vrijeme, i tako je bilo još dosta močuganja da bi dobili kakvu takvu humaniju privredu

šta će vam veći dokaz za neophodnost močuganja nego što sada opet mnogi rade više od 8 sati dnevno, sve na slobodnom tržištu. Močuga je iz raja izašla.

Boris koliko vidim mnogo govori o ekonomskoj teoriji ali malo o praksi a još manje o istoriji

[scallop]

jes' da nema leba bez motike, ali leba i mas' nema bez močuge.

[Albedo 0]

Boris bi mogao da kaže da je močuga 1847. izašla na tržište, zbog velike potražnje

[Meho Krljic]

Heh... ali sa druge strane, uvođenje "socijalističkih" ideja kao što je garantovana minimalna nadnica (što se može lako povezati i sa garantovanim radnim vremenom) je generator inflacije, dakle, libertarijanci su u pravu kada kažu da intervencionizam smanjuje efikasnost rada odnosno uvećanje kapitalne dobiti. Opet velim, ono gde ja mislim da nisu u pravu je mišljenje da je mobilnost kapitala vrhunska društvena vrednost, ali tu smo na filozofskoj teritoriji: libertarijanci su skloniji socijalnom darvinizmu, mi drugi smo skloniji socijalističkim idejama o tome da mora postojati minimum digniteta i udobnosti koji se garantuje svakoj jedinki itd.

Uzgred, evo Fridmana koji plastično pokazuje da i sami liberalni kapitalsti, koji se kunu u deregulaciju, rado aktivno lobiraju za intervencionizam onda kada im to odgovara u datom trenutku. U tom smislu, libertarijanizam se možda može opisati kao "tanka" ideologija koja pre svega misli o profitu u narednom periodu i "big picture" stavlja na drugo ili neko niže mesto:


Milton Friedman o ulozi proizvođača u povećanju regulacija

[Albedo 0]

najveći kapitalisti u Americi su libertarijanci samo na jeziku, to je jasno, ja to Borisu stalno i govorim, Amerika uopšte nije slobodno tržište, najbolji primjer je nafta, gdje država plaća ogromne tarife za preradu nafte u inostranstvu dok ne plaća gotovo ništa za preradu na američkoj teritoriji, iako tamo ima podosta resursa.

dakle, naftna industrija sve i da hoće ne isplati joj se da buši u Teksasu kad joj je višestruko jeftinije da prati vojna osvajanja po Bliskom istoku i Libiji. Američka Vlada u potpunosti kontroliše tržište nafte i usmjerava ga ka trošenju inostranih izvora.

Ovo oko medicine mi djeluje kao da lupeta, mislim odmah se sjetim jeftinih vesterna gdje neki nadriljekar na Divljem zapadu kaže ''čuje i počujte, eo napitka za besmrtnost, protiv ćelavosti i uraslih noktiju''

i onda dođe Fridman i kaže ''ograničili su ulazak u polje medicine'', damn right nego šta su, samo bi falilo da nas liječe Boženi i Kleopatre

[Meho Krljic]

Ja ne znam otkad mu je ovaj snimak, ali prezjumabli da je doživeo da vidi Obamaker, ubio bi se.  Sa druge strane, mi odavde, koji gledamo u šta se zdravstvena zaštita u SAD pretvorila tokom poslednjih trideset godina, ježimo se. Ne da je kod nas sjajna, daleko bilo, užasna je, ali ovo što postoji u Americi je strašno.

[-_-]

hajde da pitamo još nešto Borisa, iako očigledno izbjegva odgovor na svako škakljivo pitanje.

Boris ne izbegava odgovor, vec kaze kako misli i koliko zna,
i nema zelju da stalno citira svoje postove, kao na temi o Odiseji.

Šta misli o ovoj situaciji na slobodnom tržištu?

''Pretpostavimo da se u jednoj od tih bakalnica uprazni mesto za jednog službenika, a prvi kandidat sa
odgovarajućim kvalifikacijama slučajno bude crnac. Pretpostavimo da zakon kaže da ta
bakalnica mora da ga zaposli. Posledica ovog postupka biće smanjenje obima posla ove
radnje i gubici za vlasnika. Ako je preferencija zajednice dovoljno jaka, prodavnica će se
možda i zatvoriti. Ako vlasnik radnje zaposli belce umesto crnaca u odsustvu tog zakona,
on možda neće izražavati bilo kakvu sklonost, ili predrasudu ili sopstveni ukus. On
jednostavno prenosi ukuse zajednice''

Zaboravio si da dodas da kupci u bakalnici imaju averziju prema tome da ih opsluzuji crnci.
Onda je tek primer jasan.

A meni ne preostaje nista drugo nego da se slozim za zakljuckom tog poglavlja.

AKo je Vlada nesposobna kako sada ispada sposobna da dereguliše?
Je li nesposobna ili je sposobna? AKo je sposoban da dereguliše, kako nije sposobna da reguliše?

Ne moze biti sposobna da regulise, jer joj nedostaju informacije sa terena,
nema mogucnosti da se disperzirano znanje (informacije)
sakupi i prenese na neki centralni drzavni organ (Hajek, "Upotreba znanja...").

U vezi minimalne drzave, ne treba je mesati sa decentralizacijom,
vec smanjivati njeno rasprostiranje u sve drustveno-ekonomske delatnosti.
Drzava treba da uspostavi fer pravila igre i to je sve!
A konkretizacija te ideje... imamo to kod Smita (pravni sistem, odbrana, osnovno skolstvo).
Naravno, drzave su se od tad razvijale, pa i ovo valja dopunjavati (problem monopola, recimo)...

Za kraj jutrosnjeg javljanja
Boris ne moze ni da prihvati ni da ne prihvati Rolsove kriterijume,
jerbo mu je jedino u pamcenju ostala Rolsova funkcija drustvenog blagostanja,
a ne zeli da trucka o necemu u sta nije siguran.

edit - nove poruke:

pa ako vrijeme odmiče mislim da Boris itekako misli da odstrani i Rolsa iz priče

Odgovoreno iznad, uz napomenu da ne mogu iste sekunde da odgovaram.

a sigurno ne zna ko je Randova, riba koja je branila zapošljavanje dvanaestogodišnjaka u rudnicima i teškoj industriji, objašnjavajući to tako da je ''jednostavno moralo'' to da se radi dok se kapitalizam tek upostavljao kao ekonomski sistem

niko joj nije javio da su radnici i marksisti uzeli močugu u ruke pa natjerali Borisove slobodne peduzetnike da promijene zakon 1847.  godine. poslije drugog ''močuganja'' zabranjeno je da djeca rade i u trgovinskim i zanatskim radnjama 1867. godine, pa je onda uslijedilo treće močuganje za osmočasovno radno vrijeme, i tako je bilo još dosta močuganja da bi dobili kakvu takvu humaniju privredu

šta će vam veći dokaz za neophodnost močuganja nego što sada opet mnogi rade više od 8 sati dnevno, sve na slobodnom tržištu. Močuga je iz raja izašla.

Da ne bih stalno citirao, preporucujem Mizesov tekst "Kako je nastao kapitalizam", moze se naci ovde.

edit 2:

najveći kapitalisti u Americi su libertarijanci samo na jeziku, to je jasno, ja to Borisu stalno i govorim,
Amerika uopšte nije slobodno tržište

Savrseno slobodno trziste ne postoji, sa tim se slazem, jer je u pitanju cilj, koji se ne moze dostici (strogost pretpostavki).
A ono sto ja stalno govorim (i tu se vracam na ono sa pocetka posta o sopstvenom citiranju)
je da treba gledati preovladjujuci koncept, pa da su zemlje razvijenije sto su blize tom cilju - koji se ne moze dosegnuti.

[Meho Krljic]

Ali šta znači "razvijenije"? To je ono što od pre par dana pokušavamo da utvrdimo. Da li je činilac razvoja dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite? Ujedinjene Nacije (koje američki libertarijanci paranoično optužuju za pripremu preuzimanja vlasti u SAD) misle da jeste, ali po tom kriterijumu Kuba je razvijenija država od SAD. Pokušavam da sugerišem da "razvijenost" ne može da se svede na BNP i njegov rast, što je recimo bio ključni Dinkićev kriterijum pokazivanja da naša ekonomija posle 2000. godine ide u zdravom smeru. Međutim, od 2008. godine vidimo da nam BNP opada a da zdravi temelji naše ekonomije nisu bili baš toliko zdravi.

[-_-]

Ali šta znači "razvijenije"? To je ono što od pre par dana pokušavamo da utvrdimo.

Pa to je kompleksan pojam. Treba gledati parcijalne pokazatelje (GDP pc PPP, inflacija, nezaposlenost...),
pa posto oni imaju manjkavosti, onda ukljuciti i zbirne (HDI, GCI, indeks ekonomskih sloboda - bese Dzeferson institut, jel?).
Tek onda se dobija neka slika razvijenosti.

Da li je činilac razvoja dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite?

Naravno, zato sluze pomenuti zbirni pokazatelji.

Uzgred, vezano za kapitalizam, jos jednom bih preporucio pomenuti Mizesov clanak,
narocito deo od 'najvece obmane' pa nadalje.

[Albedo 0]

dobro, Boris i dalje izbjegava odgovor tako da ću da se povučem

jasno sam ne jednom već dva puta rekao da razvijene zemlje mogu da zahvale kolonijalnoj eksploataciji i Maršalovom planu, gospodin Boris Katalaksija dva puta nije odgovorio na argument

ostalo prećutkivanje me mrzi da spominjem, piše sve gore, isto je dva puta spominjano

[Albedo 0]

jbg, sad moram na ovaj bezobrazluk da odgovorim

dakle, ja sam rekao da su dvanaestogodišnjaci radili u rudnicima

a Mizes govori da su dvanaestogodišnjaci radili u rudnicima jer nisu imali šta da jedu

super je to, uopšte neću da mu protivrječim jer bi mi trebalo tri toma da naučim Borisa neku predistoriju

samo ću reći da Mizesov odgovor izgleda pravi Nedićevski 

IONAKO BI JEVREJE POBILI NJEMCI, PA ŠTO ONDA MI TO NE UČINIMO I JOŠ IZVUČEMO KORIST IZ TOGA!

e to je Mizesova logika, dame i gospodo

ne priča čovjek da je populacija uvećana zbog toga što su spaljivali vještice i sve žene koje nisu htjele da rađaju kao sumanute proglašavali istim

a populacija ej uvećana da bi se, paz ad, uvećao broj vojnika, a broj vojnika se uvećava, pazi sad, zarad OSVAJANJA KOLONIJA

a kolonije se, jelte, eksploatišu, zato što su Mizesovi kapitalisti bili sposobni da pehrane nacije, pa ovi nisu morali da idu na druge kontinente i kradu iz tuđih usta

tri kontinenta su gladovala, ali koga biga, pošto ''majke u Engleskoj nisu imale kuhinju''!


eo pjesme da svi pjevamo!




THE WINDMILL

Behold! a giant am I!
   Aloft here in my tower,
   With my granite jaws I devour
The maize, and the wheat, and the rye,
   And grind them into flour.

I look down over the farms;
   In the fields of grain I see
   The harvest that is to be,
And I fling to the air my arms,
   For I know it is all for me.

I hear the sound of flails
   Far off, from the threshing-floors
   In barns, with their open doors,
And the wind, the wind in my sails,
   Louder and louder roars.

I stand here in my place,
   With my foot on the rock below,
   And whichever way it may blow
I meet it face to face,
   As a brave man meets his foe.

And while we wrestle and strive
   My master, the miller, stands
   And feeds me with his hands;
For he knows who makes him thrive,
   Who makes him lord of lands.

On Sundays I take my rest;
   Church-going bells begin
   Their low, melodious din;
I cross my arms on my breast,
   And all is peace within.

[-_-]

Sto se tice prve poruke, ok - ne mozemo se dogovoriti, nista strasno.
Sto se tice neslaganja sa Mizesom... pa i na to se moze odnositi ovo sto sam gore rekao.

Nego da neko ko ovo raspravu ne prati detaljno, evo jednog klipa koji pokazuje
da postoji ogromna razlika (sto je i logicno!) izmedju kapitalizma i ovoga sto Bata govori:

www.youtube.com/watch?v=PIJMZK8bwTo

Problem nastaje kad se licni, subjektivni stavovi ukljuce u analizu,
ali i o tome sam - o gle cuda - vec govorio

[Albedo 0]

Mizes optužuje duge da falsifikuju činjenice a upravo on to čini

ŽAN BODEN, najgrđi predak totalitarnih ideologija, teoretičar suvereniteta i jedan od najvećih intelektualaca  u 17. vijeku, propagirao je progon vještica sa jedva skrivenim ciljem višestrukog uvećanja stanovništva nakon kuge koja je odnije pola evropske populacije

dakle, stanovništvo je bilo sasvim usklađeno sa onim što privreda može da proizvede i onda je Boden sa ostalim lovcima na vještice (koji btw NISU POPOVI) pokreće kampanju za ogromno povećanje nataliteta

a cilj je jasan - MASOVNA ARMIJA koja bi trebalo daokupira 4 svjetska kontinenta

Mizes malo ''zaboravlja'' da je zbog withchunta došlo do nestašice hrane, to jest to i nije bila nestašica, hrane je bilo sasvim dovoljno za normalnu populaciju, bez jurenja vještica, spaljivanja i propagiranja nataliteta zarad IMPERIJALIZMA

dakle, prvo se poseru u tanjir, pa onda dovedu dvanaestogodišnjake da to počiste, da bi onda neki Mizes još imao obraza da tvrdi da su ''kapitalisti spasili gladnu ruralnu populaciju''!

ne znam je li Boris čuo za riječ ''podmetačina''?

[Albedo 0]

Problem nastaje kad se licni, subjektivni stavovi ukljuce u analizu,
ali i o tome sam - o gle cuda - vec govorio

pošto subjektivnost ima neke veze da ugledni evopski intelektualac Žan Boden napiše knjigu o tome kako prepoznati vještice i kako im suditi?

pošto je valjda subjektivni stav priznati činjenicu da je spaljivanje vještica najveći genocid u Evropi poslije holokausta nad Jevrejima?

Pošto nisu objektivne činjenice svi popisi u evropskim državama koji potvrđuju ogroman rast stanovništva u zadnjih 400 godina, to jest do svjetskih ratova?

sve je to Bata izmislio, zna Mizes da Bata laže, sve komunjare lažu, zar ne, vještice nikad nisu spaljivane

[Anomander Rejk]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/432125/Srbin-u-uzem-izbor-za-put-na-Mars-Rekli-su-mi-da-nisam-normalan

[-_-]

Romska deca, koja na ulicama Beograda brišu šoferšajbne automobila zaustavljenih na semaforima,
odnedavno su počela da simuliraju povrede, bacajući se ispred vozila,da bi potom iznudili novac od preplašenih vozača
– saopštio je Beogradski sindikat policije i policijskih starešina.

VESTI online: Romi se bacaju pred kola, da bi iznudili novac

[Meho Krljic]

Ma, dobro, pusti Beograd, nego Užice I DALJE nema vodu za piće. Prosto je zapanjujuće da se ovako nešto dogodilo. Mića će već umeti da kaže koliko je ovo nebriga a koliko zla sreća

Ужице добија воду из Чајетине

Ужичани ће добијати воду из Чајетине - најбрже решење за проблем водоснабдевања тог града, договорено на састанку Александра Вучића с директорима јавних предузећа и локалним властима. Том водом Ужице би се снабдевало док се не очисти језеро Врутци.
Проблем снабдевања водом Ужица биће решен тако што ће бити направљен крак из водовода из Чајетине преко којег ће овај град добијати пијаћу воду, потвђено је РТС-у

Како је рекла повереница СНС-а у Ужицу Ивана Стојиљковић, на састанку потпредседника Владе Александра Вучића са директорима "Србијавода", Дирекције за воду и представницима локалне самоуправе одлучено је да је најбрже решење за проблем водоснабдевања Ужица пијаћом водом коришћење изворишта у Чајетини.
Том водом Ужице би се снабдевало док се не очисти језеро Врутци.
Директор "Србијавода" Горан Пузовић рекао је за РТС да је на састанку договорено да се спроведу све мере и радње како би се Ужичанима обезбедила здрава, пијаћа вода.
Према његовим речима, договорени су кораци који ће се спроводити 24 сата дневно и да се за решавање проблема водоснабдевања града предузму две мере.
Прво је тражење алтернативног водоизворишта. Постоје Сушичка врела у Чајетини, која ће моћи да дају довољне количине воде, навео је Пузовић.
Стојиљковићева је објаснила је да ће бити направљен крак цевовода од један и по километар којим ће се спојити водовод у Чајетини са ужичким водоводом и додала да ће град добити пијаћу воду протока 400 литара у секунди.
Према њеним речима, помоћ у изградњи овог крака пружиће Војска Србије, а цевовод би могао да се заврши за десетак дана.
Пузовић је навео да је предвиђено да се на постојећој акумулацији и постројењу за воду спроведу све мере како би се ниво алги свео на нормалан ниво.
Најавио је да ће се кризни штаб сутра ујутру састати са министром одбране Небојшом Родићем и начелником генералштаба Војске Србије Љубишом Диковићем, где ће се направити коначан план, да би се најбржем могућем року омогућило снабдевање града пијаћом водом.
Како сазнаје РТС, Тужилаштво је покренуло поступак против одговорних за овакво стање воде за пиће у Ужицу.
Раније данас, неколико стотина Ужичана окупило се испред Градске куће у знак протеста због проблема са водом, која је, због присуства алги у њој, још од 26. децембра у овом граду забрањена за пиће и припрему хране

[-_-]

Meho, uz svo saosecanje prema Uzicu, ovo sto sam ja linkovao, ne odnosi se samo na Beograd.

Isto se desilo u jednom gradu u centralnoj Srbiji, otac drugarice moje devojke je tako morao da plati grdne pare (troskovi + odsteta)
iako nije bio kriv, vec mu je pesak namerno podmetnuo pod vozilo.

[Meho Krljic]

Dobro, jasno. Saosećamo i sa ovim problemom. 

[Anomander Rejk]

Dobro, to je opšte poznato, recimo s ujedima pasa je prava navala u parničnim postupcima.
Ljudi su generalno jako siromašni i koristiće svaku rupu ili neodređenost u zakonu i postupku da zarade neki dinar.

[scallop]

Moj problem je što komšinica iznad nas ima psa koji piša po stepenicama. A ne zna šta mi je struka.

[Ghoul]

Horor na liniji 56:
Pretio bombom i izvadio sekiru, a vozaču naredio da ne staje

09.01.2014. - 14:28 
Putnik koji je ušao u gradski autobus na liniji 56 u Žarkovu oko 12:50 sati pretio je da će da raznese vozilo bombom, a potom je izvadio sekiru i prisilio vozača da vozi na Banovo brdo, umesto na Zeleni venac, saznaje "24 sata".


Kada je autobus prispeo u okretnicu, razjareni otmičar nije dopustio da putnici izađu, već je sekirom razbio šoferšajbnu.

Nakon jednog minuta agonije, drama je okončana.

Kako kažu u dispečarskom centru GSP-a reč je o privatnom autobusu a u incidentu nije bilo povređenih. Na okretnici ,,Banovo brdo" napadača je privela policija.

Putnici i vozač su bili pribrani i zahvaljujući tome je izbegnuta tragedija.

[Truman]

uuups, to je moja linija.

[Meho Krljic]

Mnogo se na drugom topiku povraćalo po intervjuu koga je Sv. Basara uradio sa PPVom Vučićem. Miša Đurković u današnjoj Politici utrljava sol u ranu:
О мрачним бојама и диктатури

Поводом текста ,,Наличје критичког мишљења"

У суботу 4. јануара у ,,Политици" је објављен текст Зорана Аврамовића ,,Наличје критичког мишљења". У њему је колега Аврамовић, који се потписује као социолог и научни саветник, напао оне који критикују власт, а при томе ,,користе само мрачне боје" и чак ,,говоре о пропасти Србије". Поштеније би ипак било да се колега Аврамовић лепо потписао као члан главног одбора СНС, или бар као високи функционер владајуће странке, јер бисмо тиме видели његов егзистенцијални интерес у писању оваквог текста. Јер овај текст је, рекао бих, далеко испод оног што је он писао раније, док је био опозиционар. Аврамовић је данас у ситуацији да брани једну по мени неодбрањиву политику и стога он то чини веома лоше и неубедљиво.


Покушаћу да у овом тексту аргументовао и сажето покажем зашто Србија заиста пропада и зашто је долазак ове власти додатно убрзао и погоршао ионако лоше процесе. Но пре тога морам да укажем на доста неочекиван покушај уваженог колеге да све оне који његовог партијског шефа оптужују за диктаторске намере и тенденције дисквалификује као необразоване и као неког ,,ко понижава историју политичке мисли" и сл. Добро, кад је у скорашњој историји ове државе било забрањено свим медијима да пишу о разводу и свадби најмоћнијег човека у Србији? Како Аврамовић тумачи чињеницу да нико не сме да објави вест да се овај човек поново оженио, а да у исто време таблоиди ,,блиски власти" детаљно и свакодневно извештавају о брачним проблемима лидера највеће опозиционе странке? Где то има осим у режимима који показују ауторитарне тенденције? Где има да један човек о свему даје свој суд, да о свему одлучује, да јавно упозорава правосуђе како ће он лично бити погођен ако Мишковић буде пуштен на слободу?


Е сад да видимо шта Аврамовић убраја у успехе. Креће с борбом против криминала и корупције. Уверавам колегу Аврамовића да то не постоји, то јест да се читав виртуелни феномен који он тако назива користи како би се обичан пук залуђивао, подстицала популистичка мржња сиротиње против богатих људи, a исти, то јест тајкуни, рекетирали, како би се, коначно, тржиште које су контролисали богати Срби полако препуштало тајкунима из других земаља. Хајде да видимо са колико ће се и каквих правоснажних пресуда окончати читаво ово зидање рејтинга и колико ће на крају држава Србија морати одштете да плати онима који се данас хапсе под крајње сумњивим оптужницама.


За мене је прилично шокантно да Аврамовић као успех наводи Косово!? Или конструктиван однос са иностранством!? Па зар заиста мој пријатељ Аврамовић сматра да је интегрисање четири општине са севера у уставноправни систем независног Косова и одустајање од поделе Косова успех? Зар заиста сматра да је успех што предајом севера Косова правимо конструктивне односе са Немцима, Американцима и тако даље? Хоћемо ли одмах да им понудимо и Војводину па да направимо још боље и конструктивније односе са њима? Узгред, зашто ја или неко са сличним ставовима не може да добије на било ком озбиљном електронском медију могућност да са људима из власти полемише о Бриселском споразуму као o ,,успеху"? Или о било чему у погледу чега се овде не слажемо?



Следи прича о ,,здравој привреди и јефтиној држави". Ово стоји једино ако не живимо у истој земљи. Динар је данас више прецењен него у време Шошкића. Држава се за ових годину и по дана задужила преко четири милијарде евра, а толико се планира и за следећу годину. Ниједан економски проблем није ни дотакнут, а камоли да се отпочело с његовим решавањем. Нигде живог новца нема, дубиозе предузећа су све веће, а власт једино нуди бајке о арапским парама од којих неће бити ничега. Једина конкретна ствар је почетак градње ,,Јужног тока", што је наслеђено, а против чега се министарка енергетике бори на све могуће начине.


Део објашњења налази се такође у ономе што Аврамовић наводи као успех: кадрови на јавним функцијама. Одговорно тврдим да никад лошији и некомпетентнији људи нису водили ову државу. При томе, занимљиво је да Вучић за најважније функције све више узима ,,проверене" кадрове ДОС-а попут Весића, Човића, Малог итд. То само потврђује тезу да СНС у потпуности представља континуитет са претходним погубним политикама.


Узгред, не знам зашто колега Аврамовић игнорише све веће јавно приближавање његовог шефа другосрбијанским интелектуалцима и партијама? Чеда Јовановић је у праву када тврди да је ово данас реализација његове идеологије и политике па се стога и он, и Драшковић, и Чанак и Беба Поповић природно приближавају Вучићу. Да ли и Зоран Аврамовић почиње да прихвата ту идеологију против које је ратовао петнаестак година? Нека нам растумачи шта је данас њихова идеологија ако их Петар Луковић интензивно хвали и брани, блатећи при томе сваког њиховог критичара.


Због ограничене дужине текста овде морам да престанем. Захваљујем свом пријатељу и колеги Аврамовићу што ме је подстакао да овако отворимо полемику о разним питањима у вези са природом актуелне власти и система. Надам се да ће се и други у њу укључити јер озбиљност тренутка то заиста захтева.


Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Миша Ђурковић     објављено: 09.01.2014.

[lilit]

Povraćalo se po Vučićevim odgovorima i bljuvotini. Neki od nas, bar.

[Albedo 0]

Đurković rastura kao i uvijek

inače sam fasciniran tim tipom, piše o svemu od EU preko narodne muzike, Prljavog Harija i drugih filmova do ekonomije i međunarodnih odnosa

[-_-]

Rispekt za Djurkovica, objasnio je ovim tekstom! 

[Anomander Rejk]

Nakon Adila i Ane Ramadanovske novi fizički obračun na estradi...i lažni brak ??
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/433442/Jovana-Nikolic-poslala-saopstenje-medijima-Danijel-me-je-fizicki-zlostavljao-ja-sam-mu-bila-pokrice-jer-je-homoseksualac

[Meho Krljic]

Pa, to je to, strast koja procveta u zatočeništvu ne mora nužno da izrodi nežnu ljubavnu vezu i toplo porodično gnezdo na slobodi... Da je drugačije, bilo bi mnogo više interrasnih jednopolnih brakova u praksi.

[klem]

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:472462-Ubila-komsiju-jer-mu-je-dugovala-300-evra

[Meho Krljic]

 
Da čujemo malo i drugu stranu.

Propast reformi

Miša
Brkić | 09/01/2014

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) proglasila je reformatore za 2013. godinu – priznanje je dodeljeno u četvrtak 26. decembra u 16,30 sati ministru privrede Saši Raduloviću (u kategoriji "ministar") i direktoru Poreske uprave Ivanu Simiču (u kategoriji "rukovodilac regulatornog tela"). U obrazloženju nagrade, NALED je naveo da je Saša Radulović "zaslužan za pokretanje izmena četiri sistemska zakona koji treba značajno da olakšaju uslove poslovanja a da je njegovo Ministarstvo kreiralo nove zakone o privatizaciji i stečaju i aktivno učestvovalo u izmenama Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji presudno važnih za brže privlačenje investicija i za rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju i stečaju". Za Ivana Simiča kaže se da je "pokrenuo vitalne projekte i inicijative kako bi obezbedio lakši administrativni postupak prijave poreza, vidljivost u radu Poreske uprave i ambijent za dalje reforme poreskog sistema, inicirao projekte objedinjavanja naplate poreza i doprinosa, on line prijavu PDV-a i poreza na imovinu i započeo pripreme za unapređenje sistema fiskalizacije".
Samo dva sata posle dodele nagrade, grupa sindikalista i ekstremnih levičara izviždala je i umalo izbacila Sašu Radulovića sa tribine na Pravnom fakultetu protestujući protiv reformi koje on kao ministar pokušava da sprovede. Tribina na Pravnom delić je neviđene hajke kojoj je izložen Saša Radulović (i njegova porodica) od trenutka kada je izgovorio samo "r" od reformi. "Ako preživi Radulović, neće Srbija", zlokobni je refren koji koriste protivnici reformi kako bi zaustavili ministra u nameri da reformiše ambijent za poslovanje.
A posle 16 sati sledećeg dana (petak 27. decembar), drugi reformator godine, Ivan Simič podneo je ostavku na mesto direktora Poreske uprave. Simič je postao "sumnjivo lice" kad je izašao u javnost s podatkom da građani, preduzetnici i kompanije duguju na ime poreza šest milijardi evra a postao je trn u oku političkih miljenika (pojedinaca, preduzetnika i firmi) onog trenutka kad je najavio i počeo da sprovodi praksu nulte poreske tolerancije.
U kakvom li su to stanju reforme, društvo i država kad je dvojicu refomatora zadesila ovak'a sudbina? Ko se to u Srbiji okomio na reformatore? Koja to koalicija tako tvrdokorno traži od Vlade da abortira tek začete reforme? Da li je restauracija pobedila pre nego što je reformacija i počela?
Od odgovora na neka od ovih pitanja zavisi sudbina građana i države. Ne treba podsećati da je pre deset godina ta Srbija koja se danas protivi reformama ubila reformatora koji je ozbiljno zasekao u trulo tkivo države i društva – Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera. Tada uspostavljena restauracija Vojislava Koštunice vratila je Srbiju deset godina unazad, koštala je dvadeset izgubljenih godina i stvorila neke anomije (nasilje, netoleranciju, retradicionalizaciju) od kojih društvo danas ozbiljno boluje.
Poslednja dva meseca protekle godine obeležila je grčevita borba antireformskog bloka da očuva status kvo, da se u Srbiji ništa ne menja i da se ekonomska politika nastavi po starom. Za kratko vreme oko antireformske platforme okupila se grupa "raznobojnih" protivnika, stiče se utisak kao da se digla "kuka i motika" protiv neke boleštine i pošasti koja preti da hara državom.
Ko se to uplašio reformi?
Rentijeri, odnosno klijentela. Oni se boje da će im reforme oduzeti nasleđenu rentu i stečena prava. Rentijera, odnosno klijentele ima danas u raznim društvenim grupama i slojevima a rođeni su davno kao paraziti u socijalizmu, odrastali pod okriljem populizma i školovali se uz državni intervencionizam.
Najreprezentativniji primerak srpskog rentijera/klijenta je onaj deo radničke klase koji je intravenozno konektovan na državu kao poslodavca – u svemu je zaštićen od vremena Josipa Broza i samoupravljanja do današnjih zagovornika očuvanja propalih preduzeća u restrukturiranju. Pre neki dan Politika je objavila tekst o jednom takvom preduzeću koji na uverljiv način odslikava rentijersko/klijentelističko "stanje duha" u kome se kaže da ta firma (Budimka) ima sjajnu budućnost, ali samo ako joj – država pomogne. Deo te rentijersko/klijentelističke radničke klase i kad ne radi (recimo) deset godina – uredno dobija platu od države. Neko će da kaže da je mala, ali suština je da je ona – nezarađena. A ako bi rentijer radnik eventualno dobio otkaz u propaloj firmi, država je po zakonu dužna da mu obezbedi i otpremninu. Tako otpremnina dođe kao nagrada onome ko je deset godina bio privilegovan da ništa ne radi a da dobija platu. I zato odjednom ima toliko protivnika novog Zakona o radu koji traže da se stari Zakon ne menja i da otpremnine ostanu kao i do sada.
Isti je slučaj i sa "radničkom klasom" u državnoj upravi, takozvanom administracijom. To je još "tvrđe" rentijersko/klijentelističko udruženje sa dobro organizovanim lobijem u obliku državnog SS (Saveza samostalnih) sindikata – ta klijentela brani zagarantovano radno mesto, sigurnu platu i ne previše zalaganja na radnom mestu. U slučaju otkaza (jer ih je previše), činovnici prete da će tražiti tako velike otpremnine da će ugroziti budžet. Da li, međutim, otpremnine zaslužuju rentijeri "radnici" koji su 15 ili 20 godina uživali neviđene privilegije – dobili su preko partijskih veza posao u državnoj administraciji i uredno primali plate koje su u vreme ekonomske krize 30 odsto veće od plata koje primaju radnici zaposleni kod privatnika?
Posebni rentijeri/klijentela su državna preduzeća. EPS, Železnica, bivši Jat, Galenika... prave ogromne troškove i zanemarljive prihode, odnosno imaju ogromne gubitke koji se desetinama godina pokrivaju iz budžeta. Radnička klasa-klijentela mnogo voli da radi u takvim preduzećima-klijenteli jer se posao dobro plaća (zato su i visoki troškovi), a malo se radi (zato i nema prihoda na tržištu).
Tu radničku klasu štite i nastoje da sačuvaju neke od sindikalnih centrala/rentijera. Vrlo često ispod te navodne klasne brige krije se lični rentijerski interes sindikalnih funkcionera. Ne treba ići daleko pa se u to uveriti – svaki radnik bilo kog privrednog društva u okviru Elektroprivrede Srbije potvrdiće da njegov "sindikalac" živi k'o "bubreg u loju" – nikad nije na radnom mestu, stalno je po sastancima, prima basnoslovno veliku platu za srpske prilike i vozi se službenim automobilom (obično je to audi ili mercedes) generalnog direktora.
Kao deo dobro organizovanog antireformskog udruženja, uz neke od sindikalnih centrala nametnule su se i pojedine partije. Pre svih, interesno političko-penzionersko udruženje porodice Krkobabić (PUPS) a zatim i Socijalistička partija Srbije. Ta politička udruženja stvorila su ozbiljne finansijske obaveze prema svojoj klijenteli koja sada ne želi da se odrekne stečenih renti u privredi, državnoj administraciji, javnim preduzećima, upravnim odborima, Univerzitetu, klinikama i domovima zdravlja, školama... Novozaposleni u proteklih godinu i po dana "preko veze" kontrolor pošiljki u Pošti, ložač u elektrani, referent u osiguravajućem društvu, čuvar u fabrici lekova, čistačica u osnovnoj školi... svi su oni rentijeri koji očekuju da im njihove partije sačuvaju radna mesta i obezbede plate. Renta je ključni interes stotina hiljada ljudi u Srbiji u vreme ekonomske krize koja traje najmanje 25 godina.
Među rentijere mogu da se ubroje policajci, oficiri, popovi ("dajemo im tolike pare, a oni nas pljuju", imaju običaj da kažu srpski političari), lekari, profesori i nastavnici...
Lokalne samouprave takođe su jedna vrsta rentijera i taj klijentelizam duboko je ukorenjen u sistemu državnog uređenja Srbije. Sem časnih izuzetaka, u Srbiji gotovo da ne postoji opština čije je rukovodstvo sposobno da osmisli način kako da samostalno zaradi novac za opštinski budžet. Najjednostavniji model je – novim taksama ojaditi preduzetnike (i uništiti svaku pomisao na bavljenje biznisom), a najčešći model je – tražiti novac od centralne države.
Srbija se ni posle raspada Jugoslavije nije izvukla iz nakaradnog sistema karakterističnog po neverovatnom stepenu preraspodele dohotka (rente) i po nedostatku strukturnih reformi privrede koji je više od pedeset godina građen na potpuno pogrešnim podsticajima. Sistem je godinama usavršavan, formirana je i dobro razvijena klijentelistička mreža – mnogo je onih koji traže usluge da bi bili lojalni. Usluge su, naravno, uvek u domenu preraspodele rente, a nikada u domenu stvaranja nove vrednosti.
Tako je Srbija godinama sve manje proizvodila, ali to se nije previše osetilo na životnom standardu.
Kako je to moguće?
Jednostavno, nastavljena je praksa zaduživanja u inostranstvu. S vremena na vreme u medijima se (obično u Politici) pojavljuju "mudra" pitanja (na primer) ko je pokrao 73 milijarde evra koje su ušle u Srbiju posle demokratskih promena. I obično u autorskim tekstovima neko od rentijera/profesora insinuira kako su "te pare pokrali političari". Možda su nešto i pokrali. Ali, najveća odgovornost političara je što su taj novac ubacili u klijentelističku mrežu koja je "pojela" najveći deo bespovratne pomoći i kredita koji su za 15 godina ušli u Srbiju:
– dve-tri milijarde evra godišnje na pokrivanje gubitaka državnih preduzeća
– milijarda-milijarda i po na plate radnika u firmama u restrukturiranju
– pola milijarde godišnje na višak zaposlenih u javnoj upravi
– 100-200 miliona na nereformisano zdravstvo i školstvo
– milijarda-dve za troškove lokalnih samouprava
– milijarda i po za Nacionalni investicioni plan
– ...
Rentijeri smatraju da njih i dalje treba plaćati jer su oni politička baza vlasti.
Nažalost, tako misli deo političara.
Šta to znači? Pa uglavnom pogoršanje privrednog ambijenta – novo zaduživanje države i uvođenje novih poreza. Pre neki dan to je javnosti lepo objasnio Milan Krkobabić iz PUPS-a u jednoj tv emisiji pred zblanutim Miodragom Kostićem: "Nego šta, udarićemo vam nove poreze pa će biti para koje će država da deli", a posle nekoliko dana dodatno razjasnio na naslovnoj strani Politike da je "dosta bilo neoliberalizma koji nas je upropastio" i da je vreme da se država brine za – klijentelu.
Pritisak antireformskog lobija toliko je veliki da Vlada polako ali vidljivo odustaje od jednog po jednog reformskog projekta. Zakoni o radu, o stečaju, o privatizaciji, o izgradnji, nulta poreska tolerancija... odlažu se i ostavljaju za ("bolje") vreme posle izbora.
Stiče se utisak da je Vlada krajem prošle godine bila prinuđena da abortira i "pobaci" reforme pod snažnim pritiskom moćne klijentelističke mreže zainteresovane da sačuva rentijersku poziciju i stečena finansijska prava.
Po cenu bankrota države.
To što ministar finansija Lazar Krstić misli da Srbija nije u opasnosti da doživi bankrot ne mora automatski da bude i tačno. O toj drugoj mogućoj opciji (neodrživosti klijentelističkog modela i sloma državnih finansija) uporno govori ministar privrede Saša Radulović.
Uostalom, nije bilo tako davno (mada je ministar Krstić u to vreme bio adolescent) kad su, pre manje od deceniju i po, golim okom mogle da se vide posledice političkog sistema koji je počivao na klijentelizmu – Argentina je krajem prošlog veka proglasila najveći moratorijum suverenog duga u istoriji kad država više nije mogla da plaća rentijere.
Moratorijum suverenog duga samo je stručno ime za – državni bankrot.

Peščanik.net, 07.01.2014.
Srodni link: Stefan Aleksić – Turu radnika gospodi za drugim astalom