SERBIA TODAY

[Meho Krljic]

Pa, da, pa onda, ako radiš u trafici pa tog dana udari ciča zima, ne dobiješ pare ni da kupiš hleb i humus. Nije baš bez razloga sindikalni pokret izborio pravo na minimalnu nadnicu pre malo manje od sto godina. Ako se kompenazacija zaposlenog u potpunosti osloni na obrt, budi siguran da će zaposleni tu biti oštećen.

[Ugly MF]

Ma de , jadan on, pobego iz sela, ostavio i imanje i krave i koze i ovce i bastu i otiso u Beograd,
i sad jadan nema sta da jede!?!?
Ko ga jebe , nek crkne kad je lenstina koja oce da drvi i leba bez motike!!!
Seo u kios da zicka novine i cigare i diluje evre ako uleti koji gram belog, do jaja!?!?!?

Ma i taj sindikat, vidim ,sve se radnik nasitio od njihovog minimuma, cist prs u oko, oni i danas jedu mrsno a radnik glodje...
I misli taj neko ce mu sve dati ,umesto da razmisli, u se i u svoje kljuse i uradi nesto sam, on sve ceka, kuka jadan, i bitno je da vidi koja se pevaljka pojebala na Velikom Bratu i s kolko se Arapa Prcednik sliko...
Zdrav razum, nema sta!

[Meho Krljic]

Pa, dobro, ne mora da radi u kiosku. Evo, radi u fabrici, pa koliko napravi toliko zaradi. Kad bude bolestan, nema para. Kad komercijalista ne proda sve što je napravljeno, opet nema para za radnika itd.

To što je minimalac nedovoljan za život je problem veličine a ne problem samog koncepta. S druge strane, minimalna garantovana nadnica je generator inflacije, dakle, ona nije društveno bezopasna alatka, ali mislim da su njene pozitivne strane ipak prihvatljivije od negativnih.

[-_-]

Vezano za minimalnu nadnicu, sve zavisi od toga koji se cilj zeli postici (a u ekonomiji su oni cesto konfliktni).
Ocigledno je da stite prava vec zaposlenih, ali sta je sa nezaposlenima?

Ja sam skoro (na jednom predavanju) rekao da, ako nam je cilj smanjenje nezaposlenosti
da mislim da bi smanjenje (ne ukidanje) minimalne nadnice, doprinelo smanjenju nezaposlenosti.

Naravno, niko se nije slozio sa mnom (racunajuci i profesora), a ja mislim da ne gresim

Primer: Meho ima firmu, ja sam nezaposlen.
On mi kaze: vidi Borise, ja imam potrebu za jos jednim radnikom,
ali ne mogu da te platim koliko drzava kaze (20 i nesto hiljada), vec samo 15 hiljada.
Hoces ili neces?
Na meni je onda da prihvatim ili odbijem.
Ali ako procenim da nemam nista bolje, zasto bi drzava i sindikati skocili i rekli: a ne, ne, ili 20 hiljada ili nista.
Rezultat - ja sam i dalje nezaposlen.

Hteo sam ovim primerom da pokazem kako su stvari komplikovane, a da sve zavisi od toga sta je nameravani cilj.

[scallop]

Učite li vi na fakultetu o stvaranju novih vrednosti i potrošnji postojećih? Ili kladionicu i kupus vidite kao isto? E, ako je tako, onda razgovaram sa pogrešnom osobom. Rešavaćeš nam probleme sa slobodnom konkurencijom među taksistima i radom po učinku u javnim službama? Taksisti će se pobiti međusobno ili dogovoriti i zakrčiti ulice. Šta ćemo sa učinkom vatrogasaca? Da pale da bi mogli da gase? Da se molimo Bogu za dobru epidemiju gripa?


Borise, ne može država da se razvlasti, ako u najvažnijim segmentima tu vlast ni nema. Najpre mora da svakog poreskog obveznika prisili da plati porez, posebno one u neproizvodnom sektoru. Nema oprosta za pijavice, komarce i pacove. Ako su dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija legitimni, onda je legitimno i uskratiti podršku i beneficije onima koje se time bave u ljudskom društvu. Tvoja sloboda da se slobodno baviš slobodnim tržištem mora biti limitirana potrebom društva za tim bavljenjem ili ćeš tu slobodu platiti više od onih čija je delatnost društveno poželjnija. Nećeš mi reći da su na istoj lestvici kladionice, kafići i luksuzni restorani sa proizvođačima bilo koje hrane, odeće i obuće. Ozbiljna država najpre mora da postane uspešna država, a tek potom da eksperimentiše sa potpunom liberalizacijom, šta, još jednom da napomenem, nisam video bilo gde na ovoj zemaljskoj kugli. Ne moramo mi da budemo prvi i jedini. Već smo tamo bili i na kraju se nismo dobro proveli.

[-_-]

Učite li vi na fakultetu o stvaranju novih vrednosti i potrošnji postojećih?

Pa naravno. Kljucne reci: inovacije, konkurencija.

Ili kladionicu i kupus vidite kao isto?

Privatan biznis je privatan biznis, a ako drzava smatra da to je to lose, neka fiskalnom politikom reaguje.
Uzgred, znas zasto ne reaguje (izmedju ostalog)?
Usluge ce oporezovati sa visom stopom PDV-a i tako uzeti vise para.

Taksisti će se pobiti međusobno ili dogovoriti i zakrčiti ulice.

Hoce, ako nema doslednog sprovodjenja zakona!
I sta se mene tice ako sto nekom slobodna konkurencija ne odgovara.
Pa tako bi svi mogli da traze izuzece.
Po toj logici, trgovci na malo bi mogli da zakrce ulice, jer nema sprecavanja ulaska u tu granu.

radom po učinku u javnim službama?

Da, jer nema drugog nacina da se neko prisili da efikasnije radi.
Ako mu dohodak nije vezan za rezultate rada, nema podsticaja da vise radi.
Rezultat toga vidi svako ko je barem privirio u bilo koju administrativnu sluzbu u Srbiji!

Šta ćemo sa učinkom vatrogasaca?

Necemo banalizovati. U pitanju je (pominjano) javno dobro.

Najpre mora da svakog poreskog obveznika prisili da plati porez, posebno one u neproizvodnom sektoru.

Posebno treba prisiliti SVE!
A podseticu te da je zbog nemogucnosti da to uradi, prvi poreznik Srbije dao ostavku i otisao iz zemlje.
Toliko o pritiscima ka izuzecima.

Tvoja sloboda da se slobodno baviš slobodnim tržištem mora biti limitirana potrebom društva za tim bavljenjem ili ćeš tu slobodu platiti više od onih čija je delatnost društveno poželjnija.

Ko odredjuje cija je delatnost drustveno pozeljnija? 
Ok, sve i ako (bilo koja) trenutna vlast to propise, nemam nista protiv!
Sam cu onda proceniti da li nastavljam tu da poslujem ili menjan/gasim poslovanje.

Ozbiljna država najpre mora da postane uspešna država, a tek potom da eksperimentiše sa potpunom liberalizacijom

Sa drugim delom se mogu sloziti, ali izgleda da razlicito gledamo na to kako drzava postaje uspesna.
"Moj" recept je: stvori dobro (pravno i ekonomsko uredjenje) i pusti ljude da rade najbolje sto znaju.

[Albedo 0]

Smirimo malo strasti, pa nismo došli  da se jebemo nego da se bijemo. Ideja da rodni sadržaj u jeziku oblikuje način na koji mislimo, pa onda i kako društvo funkcioniše postoji i izučava se u nauci. Recimo, ova studija tvrdi da intenzitet razlika između rodova u jeziku utiče na učešće i uspeh na tržištu radne snage, na diskriminaciju u zapošljavanju, kvote za žensko učešće u politici i drugo. Naravno, to je jedna studija, a ne sveto pismo, ali ova rasprava se vodi već decenijama i ne može se reći da je u pitanju izmišljotina dokonih feminista.

ko tvrdi da je sociolog uopšte zanimanje koje je potrebno u svijetu koji nije muški? Možda uopšte ne treba da postoji, oh wait, šta će onda da rade svi ti feministi kad riješe sve probleme...

da li to neko tvrdi da su muškarci stvorili univerzalno zanimanje i da samo trebamo da ga zovemo drugačije i time je sve riješeno?

ako su muškarci stvorili univerzalna zanimanja onda svaka nam čast

onda izgleda žene nemaju šta da stvore, samo da preimenuju

[tomat]

U drzavnm sluzbama/administraciji uvesti da deo dohotka zavisi od ostvarenih rezultata.
Mislim da su jasni efekti.

ovo je u javnim preduzećima na nivou Beograda rađeno, ali nikada nije implementirano. radniku je zagarantovana minimalna zarada, a ostatak se isplaćuje prema učinku. problem je što je broj zaposlenih u JP toliki, da je učinak obesmišljen.

stimulativne zarade su primenjivane i u tekstilnoj industriji u Srbiji, tu je bilo interesantnih rezultata.

[Meho Krljic]

Smirimo malo strasti, pa nismo došli  da se jebemo nego da se bijemo. Ideja da rodni sadržaj u jeziku oblikuje način na koji mislimo, pa onda i kako društvo funkcioniše postoji i izučava se u nauci. Recimo, ova studija tvrdi da intenzitet razlika između rodova u jeziku utiče na učešće i uspeh na tržištu radne snage, na diskriminaciju u zapošljavanju, kvote za žensko učešće u politici i drugo. Naravno, to je jedna studija, a ne sveto pismo, ali ova rasprava se vodi već decenijama i ne može se reći da je u pitanju izmišljotina dokonih feminista.

ko tvrdi da je sociolog uopšte zanimanje koje je potrebno u svijetu koji nije muški? Možda uopšte ne treba da postoji, oh wait, šta će onda da rade svi ti feministi kad riješe sve probleme...

da li to neko tvrdi da su muškarci stvorili univerzalno zanimanje i da samo trebamo da ga zovemo drugačije i time je sve riješeno?

ako su muškarci stvorili univerzalna zanimanja onda svaka nam čast

onda izgleda žene nemaju šta da stvore, samo da preimenuju

WTF??? Svađaš se sa čovekom od slame??? Nadam se da je dobar sagovornik 

Vezano za minimalnu nadnicu, sve zavisi od toga koji se cilj zeli postici (a u ekonomiji su oni cesto konfliktni).
Ocigledno je da stite prava vec zaposlenih, ali sta je sa nezaposlenima?

Ja sam skoro (na jednom predavanju) rekao da, ako nam je cilj smanjenje nezaposlenosti
da mislim da bi smanjenje (ne ukidanje) minimalne nadnice, doprinelo smanjenju nezaposlenosti.

Naravno, niko se nije slozio sa mnom (racunajuci i profesora), a ja mislim da ne gresim

Primer: Meho ima firmu, ja sam nezaposlen.
On mi kaze: vidi Borise, ja imam potrebu za jos jednim radnikom,
ali ne mogu da te platim koliko drzava kaze (20 i nesto hiljada), vec samo 15 hiljada.
Hoces ili neces?
Na meni je onda da prihvatim ili odbijem.
Ali ako procenim da nemam nista bolje, zasto bi drzava i sindikati skocili i rekli: a ne, ne, ili 20 hiljada ili nista.
Rezultat - ja sam i dalje nezaposlen.

Hteo sam ovim primerom da pokazem kako su stvari komplikovane, a da sve zavisi od toga sta je nameravani cilj.

Naravno, pošto je ovaj primer star sto godina, i kontraprimer je isto toliko star.

Jer, svakako je jasno da ću ja sutra doći i kazati, "Boki, slušaj, znam da smo se dogovorili za petnaest hiljada, al ja tebi ne mogu da dam više od deset.". "Ali ja ne mogu da živim od deset hiljada, Mehmete, kakav si to čovek?" "Možda niko ne može, al pogle koliki se red protego ispred vrata kojekakvih imigranata, penzosa i balavurdije koji hoće da rade za PET hiljada. Pa zaposlim tri takva, ima keve da im se najebavam svakog dana, da ih teram da rade prekovremeno, zavlačim oko plate i na kraju da ih išutiram bez plaćanja jer, među nama, iza stoji još toliko onih koji bi da rade za TRI hiljade jer nemaju ni stan da ga plaćaju, ni porodicu da je izdržavaju i uradiće sve da makar mogu da pojedu jedan obrok dnevno."

Dakle, upravo se o cilju radi: država ima mandat, obavezu i, nadamo se, cilj, da obezbedi građaninu (koji je na nju preneo deo suvereniteta nad sopstvenom ličnošću) dostojanstven život. Ne samo život. I njena regulatorna uloga je tu da obezbedi da poslodavac ne može isključivo profitom da se vodi u određenju nadnice, odnosno da mu minimalna nadnica bude fiksni deo projekcije troškova.

Ja znam da je neoliberalna mantra da socijalom treba da se bavi država a da privreda treba da se bavi prihodovanjem, ali pošto je deo te iste mantre da privreda treba da bude rasterećena i od poreza & doprinosa za fondove, nisam siguran od čega bi se onda država bavila socijalom i kako bi činjenica da mnogi ljudi zaista rade a da od rada ne mogu da se izdržavaju, pa su na teretu fonda za socijalnu pomoć ikome bila od koristi na duže staze, uključujući poslodavce. Ponavljam, minimalna nadnica je tekovina radničke borbe od koje su svi imali koristi, uključujući poslodavce u zemljama gde je prva uvedena, time što je radna snaga postala skuplja ali i platežno potentnija, pa mislim da je rasprava o tome da li ona treba da postoji ili ne prevaziđena.

[Truman]

I kad mi pričate o ekonomskim brojkama 60-70-tih, o usponima, ali stalnom padu, uče li vas šta se u isto vreme događalo u "ostaloj" Evropi? Koliko je meni poznato, tamo su se suočavali sa daleko većim problemima.

Neka me neko ispravi ako grešim, ali to su upravo bile godine najvećeg razvoja u Zapadnoj Evropi koja je od tada industrijski lider. Neki ljudi nikako da prihvate činjenicu da je onaj standard koji smo imali u SFRJ bio nerealan i da nam se pogrešan model razvoja obio o glavu 80-ih.
A što se tiče profesora Zeca...njega sam primetio, jer za razliku od većine vrlo jezgrovito i jasno objašnjava stvari tako da može svako da ga razume. On jeste teoretičar, al da bi bio praktičar čoveku moraš da daš vlast u ruke. Glavni problem ovde je nedostatak političke volje, ne treba biti genijalac da bi nešto promenio...treba ti jaka volja i mooda. Postoje modeli koji su primenjivani u svetu za zemlje kao što je naša ( posttranzicione ), mi to možemo preuzeti ali jednostavno naša politička elita to ne želi i nikada neće želeti.

[-_-]

jednostavno naša politička elita to ne želi i nikada neće želeti.

Ja bih to rekao ovako.

Politicka elita je previse slaba da se odupre pritiscima onih ciji bi polozaj bio ugrozen uvodjenjem promena.
Tj. izmedju pobede na izborima i promena koje donose suprotno, prioritet se daje ovom prvom.
Pritom se to shvati tek kad se dodje na vlast. Zato primedbe iz opozicije ili sa strane izazivaju cudjenje zasto se nesto ne uradi.

A kad smo kod prvog...
Radulović objasnio ostavku: Kabinet prvog potpredsednika je glavni kočničar reformi

[Meho Krljic]

Da, mislim da si to lepo rekao.

A i iz ovog Radulovićevog oštrog pojašnjenja deluje kao da je baš tako. Doduše, nije prozvao PPV-a direktno, ali, eto, ako svi oko PPV-a koče reforme, nemoguće je da je PPV jedini nedužan, reklo bi se. Pogotovo mi se dopada što čovek lepo kaže "kaki bre sindikati zaustavili reforme, nemojte da ste neozbiljni".

[scallop]

Samo još jedno pitanje za Borisa i Red Johna:


Jeste li se ikada iskustveno suočili sa RL?


I jedan predlog za Red Johna: Pogledati pod stagflacija.

[-_-]

Da, mislim da si to lepo rekao.

Hvala Meho  Ako ikad napravim blog (a nesto se razmisljam), ocekujem da ces ga posetiti 

Samo još jedno pitanje za Borisa i Red Johna

Jeste li se ikada iskustveno suočili sa RL?

Moras da pojasnis sta je RL.
Gugl pretraga mi, izmedju ostalog, daje real life.
Ako je to u pitanju, moj odgovor mislim da znas.
Nastupam sa teorijskog stanovista, pa pokusavam da dopunjavam primerima iz prakse.
Npr. ovo sto sam ti gore rekao za poreske prijave.
I posto je moj odgovor negativan, da pokusam da se "odbranim",
mislim da nema niceg loseg da u sukobu teorije i prakse dodjemo do, eto, nekih resenja.

[Ugly MF]

Pa, dobro, ne mora da radi u kiosku. Evo, radi u fabrici, pa koliko napravi toliko zaradi. Kad bude bolestan, nema para. Kad komercijalista ne proda sve što je napravljeno, opet nema para za radnika itd.

To što je minimalac nedovoljan za život je problem veličine a ne problem samog koncepta. S druge strane, minimalna garantovana nadnica je generator inflacije, dakle, ona nije društveno bezopasna alatka, ali mislim da su njene pozitivne strane ipak prihvatljivije od negativnih.

Sorry, nisam bio tu,
Meho, jebes fabrike, ako su tolko vredni i dobri da rade u fabrici, nek osnuju vise malih zanatskih radnji, pa nek cela Srbija bude ko Bascarsija, sa milion sitnih radnjica.
Mi za bolje i nismo, nit nam treba...
7 000 000 ljudi? Pfffffff, pola zapadne kasabe...

[Meho Krljic]

Ma, dobro, sad može tu da se raspravlja do neba, jasno je da nije svako sposoban da bude istovremeno i stručnjak da posao radi i da ga vodi, kao i da mala zanacka radnja ne može da proizvodi delove za avione ili automobile, a koji su možda nečija šansa u nekom trenutku. Ja mislim da je ta vrsta intervencionizma vlasti, dakle, garancija minimalne nadnice dovoljne da se (dostojanstveno) preživi, jedna dobra osnova za društveni život u kome i dalje imaš prostora i mesta za zdravo tržišno nadmetanje, a da opet niko ne umire od gladi.

[scallop]

Ma, jasno mi je da imate iskustva ko devica Marija. Ne možeš da zamisliš koliko sve može da bude banalno. Obavim višednevne konsultacije, gotovo dve nedelje, sa japanskim kolegama, naravno, moram ja jer niko ne zna jezike, a prvo pitanje, od strane pukovnika koji je u tom trenutku bio nešto iznad mene, je: "A, gde su za mene značke?" A moja pozicija ne raste, jer nikako da se upecam da mi nešto "učine". Najgore kod svih današnjih političkih kadrova je što je svako od njih dopustio sebi neku od slabosti na kojima se gradi uticaj u politici. Kad god primetiš neko dobro odelo na političarima, zapitaj se kako ga je zaradio. Od plate to ne ide. I potkupljivanje nisu izmislili Srbi.


Uzgred. Uglu MF mi zveči kao neprijatan bias. Pitanje i za njega: Jesi li nekad nešto korisno radio?

[Ugly MF]

Dobro, ja malo karikiram, izvinjavam se sto nisam preozbiljan za svaciji ukus, nekako je to jace od mene.
Koris'an rad...?
uffff sad bas.... jel se racuna crtanje stripova?

[scallop]

Šta si crtao? Nekada sam pisao scenarija z stripove.

[Josephine]

Batice, koštaće te ta zaglavljenost u sopstveni ego, koji ne vidi tuđa osećanja, a misli da je uvek u pravu. Bićeš drugi scallop kada porasteš.

[Meho Krljic]

Šta si crtao? Nekada sam pisao scenarija z stripove.

Eh, šta je crtao... Ktulua, naravno!!!!!

[Mica Milovanovic]

Svaka čast! Nego šta nego se računa...


Uzgred, da li je zaista potrebna ova diskusija? Čovek se pita zar zaista inteligentnim ljudima nije jasno šta se u ovoj zemlji dešava.


Mi svi živimo mnogo bolje nego što to u ovom trenutku možemo, a to činimo na račun budućih generacija.
Da bi smo iz ovoga izašli, mora nam biti mnogo gore nego što je to sada.


A naši vladari moraju nam obezbediti uslove da možemo mnogo više da radimo nego što sada radimo, za šta ćemo dobijati manje para nego što to sada dobijamo. I onda nam polako, za nekih tridesetak godina, možda može biti nešto malo bolje...


To je verovatno jedini realni scenario, a da se izbegne neka radikalnija solucija koju ipak ne bih voleo da doživim...


Oduvek sam bio optimista...

[Ugly MF]

Evo Mehe,
ja PM-ovo da ne oftopikujem .

[Truman]

Ugledajmo se na vladara Palmu: http://www.kurir-info.rs/1000-jagodinaca-zeli-da-radi-u-fabrikama-clanak-1201577

[Meho Krljic]

Evo Mehe,
ja PM-ovo da ne oftopikujem .

Ktulu nikad nije oftopik na temi o Srbiji danas!!! To mora biti aksiom.


A Mića je objasnio, mada na ovo posebno treba obratiti pažnju:

A naši vladari moraju nam obezbediti uslove da možemo mnogo više da radimo nego što sada radimo, za šta ćemo dobijati manje para nego što to sada dobijamo.

Problem trenutno u dobrom delu (Evrope i) sveta je upravo što vladari (vlade i korporacije) više ne misle da moraju da nam obezbeđuju da radimo više (a za manje para) jer neko drugi negde drugde može to da radi za još manje para. Globalizacija i autsorsing su dramatično poremetili tržišta rada do te mere da je veliko pitanje kada će se i kako stabilizovati. Tekst tanje Vujić iz nedeljne Politike daje dosta dobar siže:


Генерација високог ризика

Они данас имају између 15 и 24 године живота, без посла су и без шансе да га ускоро нађу. Широм света, њих је данас око 74,5 милиона, са тенденцијом да их колико сутра, буде много више без радне и животне перспективе, осујећених младалачких амбиција. За ову генерацију омладине пред којом је тек живот, данашња политичка, пословна и научна елита света одавно је сковала надимак  ,,изгубљене генерације".
После расправе о њиховој судбини, углавном ултрабогати и надасве утицајни учесници управо завршеног 44. Светског економског форума у Давосу разишли су се уз два суморна закључка. Плима незапослене омладине у следећој деценији представља један од кључних ризика за стабилни развој света. И, лидери света немају ни изблиза целовит план како да младежи раскрче простор на тржишту рада будућности. Што је најгоре, Форум је сасвим свестан да оних 74,5 милиона младих су тек мањи део омладине која једва саставља крај са крајем.
Око 300 милиона младих – што је нешто више од четвртине светске младежи – нема продуктивни посао, процењује Светска банка. Када се овоме додају лоше плаћени омладинци који раде на селима и урбани самозапослени млади, ,,изгубљена генерација" нарасте на око 600 милиона људи! Да слика буде још мрачнија, сваке године на глобално тржиште рада пристигне још 120 милиона младих људи, углавном у земљама у развоју, наводи годишњи извештај Форума.
На шта ће мислити ти клинци, када се придруже већ постојећој ,,армади" од 202 милиона незапослених одраслих људи која ће се, по процени Међународне организације рада, до 2018. године увећати за још 13 милиона нових незапослених? Глобална елита, окупљена у Давосу, признала је да нема јединствен одговор, нудећи оквирни предлог да системе образовања широм света, дугорочно треба прилагодити новонасталом посткризном свету. Да ли ће такве реформе задовољити животне потребе већ стасалих милиона младих неизвесно је. Ко и како данас да објасни, на пример, шпанској омладини (више од 50 одсто незапослених) како се догодило да тамошњи сектор грађевинарства од избијања кризе укине 60 одсто радних места, а факултети архитектуре и грађевинарства повећају број дипломираних инжењера за 175 одсто? Примера раскорака између потреба урушене привреде и образовног система који штанцује кадрове по квоти из неких бољих времена, на претек је широм света.
Светски економски форум, означио је прошле седмице још један кључни ризик за уравнотежени развој света: застрашујући и растући јаз између најбогатијих и остатка света – у који свакако спада све гневнија омладина без перспективе.
Сва светска штампа пренела је прошле седмице извештај британске невладине организације ,,Оксфам" да 85 најбогатијих људи на свету поседује исто имовине колико и половина човечанства (3,5 милијарди људи). Оно што је мање знано је, како су учесници Форума у Давосу реаговали на ,,Оксфамов" налаз.
,,У чему је проблем? То да се половина светског богатства налази у рукама 85 људи је фантастична вест. То ће подстаћи сиромашне људе широм света да засуку рукаве и нешто учине са својим животом", изјавио је канадски бизнисмен Кевин О'Лири.
Где и како да засуче рукаве армада незапослене омладине широм света, учесници Форума, просечне старости 52 године живота (85 одсто делегата су били мушкарци), остаје нејасно.
У том концептуалном вакууму, оснивач и извршни директор Форума Клаус Шваб и председник Светске банке Џим Јонг Ким виде глобалну опасност која би могла да измакне контроли садашњих лидера света.
,,Јужна Европа ризикује да изгуби читаве генерације младих због хроничне незапослености. То је незамислив сценарио", описао је Ким.
У међувремену, у вртлогу ових кошмарних предсказања, Светски економски форум ретки траг наде види у Србији. У поглављу о изазовима незапослености младих широм света, годишњи извештај Форума дословно наводи: ,,У борби против незапослености младих постоје и охрабрујући примери: Национални акциони план за запошљавање младих Србије који је Савет Европе означио као модел и немачки програм шегртовања који је помогао да се број незапослених међу младима преполови у односу на европски просек".
Србија има план за запошљавање младих, који Светском економском форуму служи као пример за углед. Међутим, засад млади у Србији не могу да буду одушевљени као светска елита у Давосу, будући да око половина омладине у Србији није запослена.
  Тања Вујић   објављено: 26.01.2014

[Ugly MF]

Ahh, vlade i korporacije! Znaci slazemo se da upravljaju i sudbinu nam finansijsku kroje razne masonerije, iluminatorsi i ostali sektasi  i satanisti.

E , sad nisam jos prokljuvio kolko ih ima frakcija i kako ratuju izmedju sebe, a tek pojma nemam koji je od nasih politikanata u kojoj ...

Daklem, sta god mi pametno rekli  i smislili... dzabaaaaaaa....

[Meho Krljic]

  Hahahh, nebre, kakvi masoni, iluminati i satanisti? Nemojmo odmah nizbrdnom putanjom paranoidnih teorija zavere o tajnim društvima, kad je zavera prilično javna i jasna i u njoj i mi sami u dobroj meri učestvujemo, delom kao potrošači, delom kao radnici u neprihavtljivim kontekstima.

[Ugly MF]

 

Breeeee, dobro, ali daj mi malo kredita, pa ipak su neki nasi politikanti priznali da su masoni.....

Salim se ja , znam da mi drugovi to mozemo, mi hocemo, i posle Tit....cek, zajebo sam se..

aha...

S verom u Boga , hrabro napred , Srbijaaa!!!

[Albedo 0]

Batice, koštaće te ta zaglavljenost u sopstveni ego, koji ne vidi tuđa osećanja, a misli da je uvek u pravu. Bićeš drugi scallop kada porasteš.

aj razmisli ponovo pa se javi

WTF??? Svađaš se sa čovekom od slame??? Nadam se da je dobar sagovornik 

pa ne, mislim da ne vrijedi odgovarati na nešto što je u startu pogrešno


Delez je to odlično sročio, postoji knjiga napisana mastilom (ideje, ideologije itd) i postoji knjiga napisana krvlju (biološki organizam, priroda, naše stvarno biće)


Feminizam se temelji na ideji da je nametanje knjige mastila fašističko. Šovinistička ideja se nameće ženskom biološkom organizmu. I tu je onda kao OK reći da, između ostalog, to može da se octa u gramatici, iako je diskurs nešto šire od gramatike, al ajd...


ali kako to feministi zamišljaju da postoji neko nefašističko mastilo? Kao, promjeniš gramatički rod i onda to mastilo nije fašističko?


Malo morgen, SVAKO nametanje mastila je fašističko.

[Meho Krljic]

Ali je makar u pitanju fašizam u kome ravnopravno učestvuju obe polovine čovečanstva. Prezjumabli.

[Ugly MF]

Ja najbolje obozavam to ravnopravno ucestvovanje oba pola...zovu ga 69....

[Josephine]

aj razmisli ponovo pa se javi

evo, razmislila sam se i javila sam se ponovo. ajd sad ti.

[Albedo 0]

izgleda da moram da crtam

Batice, koštaće te ta zaglavljenost u sopstveni ego, koji ne vidi tuđa osećanja, a misli da je uvek u pravu. Bićeš drugi scallop kada porasteš.

gdje su npr ''moja osjećanja'' u tvojoj gramatičkoj priči?

[Josephine]

Ti dovoljno misliš o svojim osećanjima. Vreme je da počneš da misliš o tuđim. Stavi se malo u tuđu kožu, na mesto drugih. Zajebi ta nadmudrivanja i logička nadmetanja, uopšte ne komuniciram sa tobom na tom nivou sada.

[Albedo 0]

Moj odgovor na to je (u skladu sa spuštanjem svakog kriterijuma kvaliteta, da bi sagovornik mogao da razumije napisano): ''Feminizam dovoljno misli o svojim osećanjima. Vreme je da počne da misli o tuđim. Feminizam da se stavi se malo u tuđu kožu, na mesto drugih.''

I rest my case.

[Josephine]

Nemoj da se postavljaš u poziciju beznadežnog slučaja.

Možeš li da izađeš iz glupih kategorija i crno-belih predstava o ljudima? JA nisam feminizam, niti sada pričam o feminizmu. Jednostavno te posmatram na forumu u poslednje vreme i vidim da se sve dublje zapadaš u egocentrični autizam. Pokušaj nekada da pitaš sebe da li si pogrešio i da li treba da se izviniš. Biće dovoljno za početak. Bez varanja i pravdanja sebe, te pozivanja na "dostojanstvo" i "ponos". Samo onako, izađi iz okvira svojih osećanja i saoseti se sa drugima oko sebe. Možda stvarno treba da se izviniš nekome jer si bio previše "logičan" onda kada je trebalo da budeš samo saosećajan.

[Albedo 0]

molim te, ja na šupljem argumentu mogu samo da promijenim gramatički ''rod''

hoćeš da kažeš da ti se ne dopada TVOJALIČNASOPSTVENA šuplja argumentacija?

wow, sad znaš kako se ja osjećam posljednjih par godina u razgovoru s tobom

[Josephine]

wow, sad znaš kako se ja osjećam posljednjih par godina u razgovoru s tobom

a znaš li kako se ja osećam u razgovoru sa tobom?

[Albedo 0]

ma ja sam autističan, meni nema pomoći, ali tebi sigurno ima!

[Josephine]

Ta, ja pokušavam da pomognem samoj sebi. Pa se izvinjavam kada znam da sam pogrešila. Ali najteže je sagledati svoju grešku. I još teže je priznati je sebi.

[Albedo 0]

ja pokušavam da pomognem samoj sebi

mislim da je to definicija autizma

[Josephine]

ma nije bre.

ljudi jedino i mogu da pomognu sami sebi. onako, stvarno i suštinski. tek onda mogu da prime i tuđu pomoć.

prestani da se gađaš šupljom logikom. zapanjićeš se koliko ona nema smisla na nekim nivoima razmišljanja:)

[Albedo 0]

profesor mi je jednom rekao da sam jedini učenik u njegovoj karijeri koji je imao veću ocjenu iz filozofije nego iz logike, tako da laješ na pogrešno drvo

Ja koje pomaže samo sebi je definicija autizma

štaviše, to JA koje je ostrvo se napada od stane feminizma kao evro i svaki drugi centrizam, nego ti još nisi to sve povezala, razumijem ja tebe, previše ispraznih debatnih takmičenja, previše šupljih argumenata, niđe suštine

[mac]

veću ocjenu iz filozofije nego iz logike...

Pa to objašnjava štošta...

[mac]

Ja koje pomaže samo sebi je definicija autizma

To nije definicija autizma. Naprotiv, moglo bi se reći da autistična osoba zapravo nije u stanju da pomogne sama sebi.

[Albedo 0]

pa i ne govorimo o medicinskoj dijagnozi autizma već kolokvijalno, valjda je to jasno

[Ugly MF]

Serbia tudej... autizam 'de god se obrnes... najmanje onaj medicinski, ali zato zdravorazumski, logicki , intelektualni i moralni...za izvoz!

[Alexdelarge]

dobar je autizam!

[scallop]

Ako je dobre marke.

[Albedo 0]

reno, pežo, citroen...