SERBIA TODAY

[Meho Krljic]

Pa, da, al je svakako greota da devojčica koja nije učinila ništa loše sad ispašta zato što je ovaj pajser morao da se hvali po školi uz video-dokaz.

[Palmer]

Primena tehnike nožem oca maljem majku.. naravno ni to nebi dalo rezultata otklanjanja uzroka, ispaštanje zbog posledica, i ''pokušaja'' da se posledice otklone, a ne uzroci jeste surovo, ali to je zato što ne razmatramo više ni odgovore, a kamoli pitanja..
inače 20% šanse je da se ovo desilo u mojoj bivšoj osnovnoj školi gde je pre 10 godina bilo šest odeljenja po razredu (sa po 30 učenika po odeljenju) i niko nikog nije oralno zadovoljavao (ili barem nije snimao i prodavao audio-video snimke).


A skoro sam čuo frapantan podatak da škola sada ima 3 odeljenja po razredu (sa po 20 učenika po odeljenju) i dolazi do ovakvih bahanalija.


Smanjilo se tržište, a kupci postali zahtevniji..

[Ghoul]

devojčica koja nije učinila ništa loše

da li je to učinila dobro ili loše otkrićemo tek nakon komisijskog pregleda sPornog snimka.

[Albedo 0]

niko nikog nije oralno zadovoljavao (ili barem nije snimao i prodavao audio-video snimke).

pa dobro, nisu imali čime da snimaju!

mislim da bi trebalo da razlikujemo new born porn od vidljivosti istog

šta je bilo ranije ne znamo kad nije bilo snimaka, ali čisto sumnjam da je bilo mnogo bolje

uostalom, prije 10 godina to bi bilo samo jedno intimno pušenje u veceJu...

[Ghoul]

POBEDNICI FARME JOŠ NIJE ISPLAĆENA NAGRADA OD 50.000 EVRA

Jelena: Mitroviću, daj mi pare, nemam za hleb i lekove!

 
Pobednica poslednje sezone rijalitija ,,Farma" rediteljka Jelena Golubović još uvek nije dobila honorar, ali ni nagradu u vrednosti od 50.000 evra od ,,Pinka", i tvrdi da čelnici ove produkcije ignorišu njene poruke da nema para za hleb i lekove. U potpunom očajanju, Jelena je zbog svega pala u depresiju jer je, kako kaže, ova televizija zaradila ogroman novaca samo od njenih glasova.

,,Oni ne shvataju da meni samo jedan lek za alergiju košta 40 evra i ne mogu da dišem koliko mi je loše. Skroz sam revoltirana i na ivici depresije jer ne mogu da dobijem novac koji sam zaradila teškom borbom u Lisoviću", Jelena Golubović| Foto: P. Marković
,,Željko Mitrović mi se ne javlja na telefon niti odgovara na poruke, kao ni Milica. Kontaktirala sam i sa devojkom Ninom, koja je Milici desna ruka, a ona mi je na poruku da nemam para za lek, napisala da to nije njihov problem"

- Ni dinar mi nisu isplatili, a ,,Farma" se završila pre četiri meseca, iako mi je bilo obećano da ću čekati najduže mesec dana na nagradu i honorar koji sam ugovorila pre ulaska. Željko Mitrović mi se ne javlja na telefon niti odgovara na poruke, kao ni Milica Mitrović. Kontaktirala sam i sa devojkom Ninom, koja je Milici ,,desna ruka" kada je posao u pitanju, a ona mi je na poruku da nemam para za hleb i lekove napisala da to nije njihov problem. Oni ne shvataju da meni samo jedan lek za alergiju košta 40 evra i da ne mogu da dišem koliko mi je loše. Skroz sam revoltirana i na ivici depresije, jer ne mogu da dobijem novac koji sam zaradila teškom borbom u Lisoviću, gde je publika bila ta koja je mene izabrala za pobednika. A da ne pričamo o tome koliko novca su uzeli samo od poruka koje su moji fanovi slali, da bih ja pobedila, iz dana u dan - bez dlake na jeziku priča Jelena, koja ne može da veruje kako se ponašaju čelnici ružičaste televizije zbog kojih ne može ni predstavu da napravi.

- Obećala sam ljubiteljima mojih pozorišnih komada da ću režirati novu predstavu i to sam planirala da uradim od novca sa ,,Farme", ali mi je i to sada uskraćeno. Kako kultura u ovoj zemlji da nađe svoj put kada je pored svega, vlasnici televizija uništavaju. Ne znam šta ću da radim, ali ukoliko ne budem isplaćena uskoro, moraću pravdu da potražim na sudu - iskrena je rediteljka.

- Šta ću...kada nemam uzmem od Čupe, ali ne mogu ni od njega uvek. Nemam primanja, a treba i da vratim neke pare. Nemam izlaza više. Sramota me je čak i da idem kod Čupe u Švedsku, jer nemam ni dinara da ja nešto tamo kupim, već sve on finansira. Sramota me je od same sebe. Čula sam da ni ostatak ljudi nije dobio pare - kaže Golubovićeva, dok nam je PR ružičaste televizije, Darko Popović, objasnio njihove razloge neisplaćenog honorara.

- Jelena Golubović nije predala broj ličnog računa na koji smo hteli da uplatimo nagradu još pre nekoliko meseci i posle više desetina naših poziva. To je učinila u sredu 30.4. u 15.40, dan pred praznike. O tome je i mene lično obavestila 1. maja po podne SMS porukom. Kao što znate, platni promet ne radi od četvrtka do ponedeljka, tako da pre tog dana ne može svakako očekivati uplatu niti je bilo moguće uplatiti nagradu i obaveze prema državi tokom praznika. Ona je izbegavala donošenje broja svog računa, jer je sve vreme želela da izbegne obaveze prema državi, pokušavajući da nas ubedi da novac uplatimo na nečije drugo ime, a ne na njeno. Na šta mi nismo pristajali jer nismo želeli da saučestvujemo u takvoj protivzakonitoj radnji.

Sada kada konačno imamo traženi dokument konačno nema smetnji za transakciju novca za nagradu - rekao je.

[Ghoul]

SLAVKA JEVTIĆ VEĆ TRI GODINE NE MOŽE DA SE PENZIONIŠE

PIO ženi ukrao i staž i identitet


Vaspitačica Slavka Jevtić tri godine ne može da ode u penziju. Na njen matični broj u PIO fondu prijavljen je muškarac koji penziju već prima.


Jevtićeva nema više snage za borbu sa Fondom
Životna drama za Slavku Jevtić počela je 2010. godine, kada je prvi put otišla u PIO fond da se raspita šta joj sve treba za odlazak u penziju. U razgovoru za "Blic" kaže da se taj odlazak na šalter Fonda pretvorio u noćnu moru.

- Dala sam ličnu kartu i radnu knjižicu devojci na šalteru. Ona je odštampala jedan izveštaj, pa ga pocepala, odštampala drugi, treći i sve ih pocepala i na kraju me pitala: "Gospođo, za koga vi tražite izveštaj?". Ja sam zbunjeno odgovorila: "Za sebe, imate moja dokumenta" - objašnjava Jevtićeva. Bez reči objašnjenja službenica joj je dala ispečatiran izveštaj i poslala na drugi šalter. I tu je doživela šok.

- Dala sam papire službenici na drugom šalteru, a ona kao da razgovara sa kriminalcem, rekla je: "Vi lepo idite u policiju, ovde nemate šta da tražite". Na moje pitanje šta ću tamo, optužila me je da sam prodala svoja dokumenta. Nisam stigla ni da se osvestim od njene rečenice, a ona je ustala i otišla - priča Slavka.


Ispostavilo se da je na njenom matičnom broju prijavljen muškarac po imenu Mišo Agarski. Na izveštaju PIO fonda ne samo da je ime bilo pogrešno nego su i godine staža bile duplirane.

Nema pomoći ni od zaštitnika građana

U pokušaju da reši problem, Slavka Jevtić se obratila i Kancelariji zaštitnika građana. Prvi put su je uputili na ustanovu u kojoj radi uz konstataciju da će to tamo završiti za desetak dana. Pošto problem nije rešila, u Kancelariju je ponovo otišla godinu dana kasnije.
- Tada me je primio jedan gospodin i rekao: "Pa gospođo, mladi ste, zar vas nije sramota da tražite penziju, budite srećni što radite!" Umalo se nisam srušila kada je to izgovorio - kaže naša sagovornica.
Na listingu je pisalo da je osoba sa njenim matičnim brojem pravo na penziju stekla radeći za dečje ustanove Savski venac i ,,Dragiša Mišović", gde je Slavka provela svoj radni vek, ali i preduzeća ,,Teleoptik" i ,,Žiroskop", u kojima nikada nije radila.

Grešku sa imenom je uspela da ispravi tek nakon dve i po godine, ali ostali podaci i dalje nisu usaglašeni. Da im je trebalo skoro tri godine samo da isprave ime potvrdio je i sam PIO fond. U ovoj instituciji "Blicu" su rekli da je problem rešen 2012. godine i da Slavka Jevtić treba samo da podnese zahtev za penziju. U praksi to međutim nije tako.

- Da su podaci bili u redu ja bih još 2010. otišla u penziju. Na poslednjem listingu, koji sam izvadila pre dve nedelje, stoji moje ime, ali bez podataka iz 2013. Na prethodnom su nedostajale tri godine, a podaci o adresi jedne od ustanova u kojoj sam radila i dalje nisu tačni. Tri puta sam prikupljala i dostavljala dokumentaciju. Rekla sam sebi da ću raditi do Nove godine i posle toga prestajem pa makar nemala šta da jedem. Stvarno više nemam snage sa njima da se borim - kaže Slavka Jevtić već potpuno iscrpljena i očajna od neravnopravne borbe.

U PIO fondu nisu objasnili kako je na matičnom broju žene upisan muškarac (sadrži i oznaku pola), kako je moguće da ne mogu da isprave podatke tri godine, ko će vaspitačici Jevtić da nadoknadi izgubljene godine i da li su proverili ko je Mišo Agarski i da li on zaista ima pravo na penziju?

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/462396/PIO-zeni-ukrao--i-staz-i-identitet

[-_-]

PIO ženi ukrao i staž i identitet

I ovi sad strajkuju!?! Male plate, a puno im posla... Jbt, PIO sad strajkuje!
Poznata je ta efikasnost.
Kakav bezobrazluk!

[Albedo 0]

ko voli da radi radilo mu se o glavi!

[дејан]

преузето са


http://www.princip.info/2014/05/05/mit-mera-stednje-i-zasto-se-on-propagira/#

Mit mera štednje i zašto se on propagira

Svako od nas zna da je dobro štedeti. Sigurno je bolje prilagoditi svoje izdatke prihodima i svakog meseca ostaviti određenu sumu sa strane za ,,crne dane" ili još bolje za neku pametnu investiciju kao što je školovanje deteta, sopstveno obrazovanje, pokretanje biznisa i slično. Zbog toga mnogim ljudim mere štednje koje se uvode širom sveta danas izgledaju potpuno normalno i poželjno i u medijima se često porede sa prethodnim ,,rasipničkim modelom". Ovaj model štednje se promoviše kao novi način života i garant za bolje sutra. Bez neke dublje ekonomske analize štednja može delovati sasvim prihvatljivo.
Pored toga, ljudima koji nisu baš dobro upoznati sa ekonomijom mere štednje se predstavljaju i kao poslednja reč ekonomske nauke. Na televiziji se svaki dan prikazuju razni ,,stručnjaci" i ,,eksperti" koji nam govore kako mere štednje predstavljaju jedinu mogućnost napretka ali i način da se osigura stabilnija budućnost. Tako danas u Srbiji imamo ministra finansija Lazara Krstića koji je predstavljen kao sprsko čudo od deteta, vrhunski stručnjak sa Jejla i ogroman autoritet na polju ekonomije i javnih finansija. Pored toga, ,,ekspertski pristup" Aleksandra Vučića podrazumeva i dovođenje inostranih dokazanih ,,stručnjaka" kao na primer Domenika Stros Kana kao savetnika premijera i Dušana Vujovića, novog ministra privrede. Ove dve figure su dugogodišnji saradnici MMF-a i ljudi duboko povezani sa međunarodnim finansijskim strukturama koje naravno imaju svoju politiku. Na prvi pogled, predstavljanje ljudi iz privrede kao stručnjake na polju ekonomske nauke je krajne sumnjivo. Pre će biti da su to ljudi koji rade na promociji određenog ekonomskog modela koji odgovara tim institucijama.
Okrenemo li se stvarno ekonomskoj nauci videćemo da se mere štednje od strane većine stvarnih ekonomskih stručnjaka karakterišeu kao pseudo-nauka i infiltracija ideologije u nauku uz pomoć propagande, medijske pompe i ogromnog truda da se glas stvarne nauke suzbije. Još u vreme Velike depresije, čuveni ekonomista Džon Majnard Kejns je definisao takozvani ,,paradoks štednje" u kapitalističkom društvu. Naime, paradoks se sastoji u tome što iako je za pojedinca dobro da štedi za sebe, ukoliko bi celo duštvo počelo štedeti ekonomija bi sve više propadala. Svako bi proizvodio više nego što troši i stvorio bi se ogroman višak robe i usluga koje niko ne želi da kupi ili iskoristi – jer su svi štedljivi. Pre Kejnsa, Marks je upozorio da kapitalističko društvo uvek ima taj problem pošto je proizvodnja uvek veća od mogućnosti populacije da kupi sve te proizvode. Prema Kejnsovoj doktrini, štednja dovodi do pogoršanja problema koji stano postoji u kapitalizmu.
Pogledamo li na činjenice jasno je da Kejnsova teorija bolje objašnjava stvari od pristupa ovih mnogobrojnih takozvanih stručnjaka. Danas imamo veliki broj zemalja koje sprovode mere štednje i možemo videti da li je kod njih došlo do bilo koje vrste oporavka. Portugalija je zemlja koja mere štednje sprovodi od 2006. Godine kada joj je dug iznosio 69% od ukupne vrednosti dobara koja se proizvedu u ovoj zemlji. Danas, Portugalija ima dug koji je premašio 130% njene ukupne proizvodne moći. U približno istom periodu, dug Irske eksplodira sa 25% na 118 posto u 2012. Grčka, zemlja koja je bila najrevnosnija u merama štednje danas ima javni dug od oko 189 posto ukupnog društvenog proizvoda dok je 2006. godine dug bio nešto preko 100%. Argument da ove zemlje jednostavno nisu dovoljno štedele je blago rečeno smešan jer je stanovništvo dovedeno do prosjačkog štapa sa stopom samoubistava zbog siromaštva koja se svake godine poduplava a broj beskućnika i ljudi koji žive u najdubljem siromaštvu je eksplodirao. Infrastruktura, zdravstvo i školstvo su u potpunom haosu a društvo je destabilizovano do tačke potpune dezintegracije[1].
Ima li smisla očekivati da će ove mere dati rezulatata u Srbiji?
Čini se da pored ovoliko primera srljanje u mere štednje predstavlja potpunu ludost, ali i pored toga političari se provlače sa ovom tvrdnjom insistirajući da je to jedina alternativa i da ozbiljan ekspertski pristup štednji mora uroditi plodom, ,,jer to je jednostavno stvar zdravog razuma", a zemlje koje nisu u tome uspele jednstavno nisu dobro uradile posao. Razmislimo sada o konkretnom primeru ušteda u janvom sektoru smanjivanjem plata svim zaposlenim za po 10%. To smanjenje znači da će naši lekari, učitelji, vatrogasci i ostali u toku naredne godine potrošiti 10% manje novca. Uzevši u obzir da će cene još više skočiti, efektivno kupovna moć tog velikog sloja građana će opasti za preko 10 posto. Pretpostavimo li da je broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru približno jednak broju ljudi zaposlenih u privatnom sektoru, čije se plate sigurno neće povećavati a ima indicija da će i padati, smanjenje potrošnje u narednoj godini mora biti manje za barem 5% a skoro sigurno će se još više umanjiti. Šta to znači? To znači da će sve firme u Srbiji prodati barem 5% manje robe i usluga a one koje ne proizvode najneophodnije stvari za život će biti još više pogođene. Svi mali porodični biznisi koje naša vlada tako velikodušno promoviše će biti najviše pogođeni jer se upravo mnoga od njih nalaze u uslužnom sektoru (resotrani, kafići, kafane, itd). U narednim godinama možemo očekivati masovno zatvaranje preduzeća iz ove grupe koja ionako posluju na ivici. To će značiti još više nezaposlenih, što vodi ka još manjoj potrošnji. Vidimo da se ovako stvara začarani krug propadanja privrede.
Gde to vodi?
Grčka je danas odličan primer države koja počinje da funkscioniše onako kako to žele finansijska elita i institucije kao što su MMF i Svetska banka. Iako smo rekli da je Grčki dug porastao sa nešto preko 100% bruto društvenog proizvoda na skoro 200%, njena državna sada svake godine potroši onoliko koliko primi od poreza, a ima indicija da će u narednim godinama biti u plusu od par procenata. Idealno, taj plus će dostići visinu kamate koju Grčka mora da uplati na ime svog duga. Sa druge strane, Grčka privreda će polako odumirati. Grčka će tako postati država koja praktično postoji da bi servisirala dug koji ima ka stranim bankama i za svoj goli opstanak kupovala inostranu robu sa ono malo novca što im ostane. Iz svakodnevnog života znamo da svakom zelenašu najviše odgovara dužnik koji na mesečnom i godišnjem nivou vraća kamatu a glavnicu nikad ne otplaćuje. Takođe, je idealno ako taj dužnik radi samo za te rate a za život troši minimalni deo onoga što zaradi.
Šta raditi?
Onim malo iskrenijim zagovaraocima ove politike, koji priznaju sve gore navedene činjenice, razlog za podržavanje ovakve politke predstavlja pretpostavka da je to jedina alternativa. Ovakav pristup je ravan ideji da bolesnik koji se zbog neke svoje loše navike suočava sa sigurnom smrću treba da nastavi tim putem jer je to jedino što zna. Istina je da se treba boriti za bolju budućnost i ispitivati alternative ovakvom pristupu. Inspiracija na tom putu je svesna odluka da se suprotstavi imperijalnoj diktaturi MMF-a i Svetske banke na način na koji su to uradile nek zemlje Južne Amerike kao što je Ekvador koji je otkazao svoj dug ka ovim institucijama proglasivši ga nelegitimnim. Jedno je sigurno, ne možemo očekivati nikakav napredak u okviru ovakve politike, ono što je sigurno je dugotrajno propadanje. Nema nam alternative nego da tražimo alternativu.
[1] http://greece.greekreporter.com/2013/12/29/study-extreme-poverty-rises-in-greece/

[mac]

Pisac treba da piše, a potrošač treba da troši? A ako ne želimo dugove onda prosto ne treba da se zadužujemo... Znači ne smemo da izlivamo pare iz zemlje. A kad ja to kažem onda Boris kaže da je takav stav odbačen još pre Hrista...

[-_-]

Za slucaj da sam ja Boris koji je mac spomenuo u postu,
mogao bih da kazem rec-dve o tekstu iznad, nego da ne trcim pred rudu...
Na stranu sto mislim da ne bih trebao da ucestvujem u ekonomskim temama na Sagiti¹,
jer mi se cini da se teme/misljenja/razgovori ponavljaju, pa mi je to malo bzvz.

¹ Primedba samom sebi: Pfff, ko da si mnogo doprineo fantasicarskom delu foruma... 

[scallop]

Naravno da jesi, ali to sad nije bitno. U Tulsi je nekada bilo dobrih farmi koje su imale prodavnice svojih poljoprivrednih proizvoda. Radovalo je što je i na Route 66 (sad je to deo 13th street skoro u centru grada), odvojeno parče za seljačku pijacu. A veselo sam osmatrao i gradnju poljoprivredne samoposluge SPROUTS pre godinu i po dana. Danas, proradio SPROUTS, nema pijace na Route 66, a ka Bixbyju tavori samo jedna poljoprivredna prodavnica. Konrad farma, kao najbolja, zatvorila i nudi na prodaju svojih 260 akara. Obratiti pažnju na 260 akara. To je skoro 100 ha i nedovoljno da se opstane u gradu od 400.000 stanovnika kad se dosmuca filijala lanca poljoprivrednih proizvoda. Ubi ih Sprouts i drugi kao Target, FreshFood i sl. koji otkupljuju samo na veliko.


Poenta je da je džaba rvati se sa malom i srednjom privredom na svojoj strani, ako je velika, globalna zainteresovana da ti ne da.

[-_-]

Naravno da jesi

Otkud znam, iz razloga sto se vi ovde (dobar deo) i licno poznajete,
Sagita je jedno od retkih virtuelnih okupljalista, gde cu se, cini mi se, stalno osecati kao novajlija 

Glede teksta, par stvari...

- Ne znam ko je autor, a ako nije ekonomista, kredibiltet teksta pada,
odmah me podseti na famozne politicke analiticare, koji se u sve razumeju.

- Spominju se, na pocetku, razni "strucnjaci", a zapravo je u vecini slucaja rec o pomenutim analiticarima.

- Strah od MMF-a pokazuje nepoznavanje sta ta insitucija radi
(npr. slusao sam na predavanjima na faxu jednog profesora koji je ucestovao na sastancima
i koji je objasnio kako oni zapravo izgledaju i u kom slucaju se sklapaju sporazumi).
Al kapiram da je lakse (i lepse) verovati u teorije zavere.

- Za razliku od opsteprihvacenog misljenja, u Srbiji se od 2000-ih do danas (a koliko vidim, i dalje ce)
sprovodi bas kejnzijanska politika, koju autor navodi kao spas.
Dakle, mozete o sadasnjem stanju da mislite sta gos hocete (da li je dobro ili lose),
ali treba znati - za ovo stanje je odgovoran kejznijanizam, a ne (neo)liberalizam!

- Stednja je izvor odakle se finansiraju investicije.
Dakle, autor nema pojma o osnovama.

Stednja nije smanjivanje plata (iako se tako manifestuje),
vec je rec o ustedama, jer se zbog neodgovorne politike, javni dug stalno povecava.
Po mom misljenju, to je skroz pogresno, jer mogucnosti za ustede postoje na drugim mestima,
a ne smanjivanjem zarada, ali, kao sto su rezultati izbora pokazali, moj stav je manjinski.

Vecina je ovo izabrala i sta sad da (vam) radim.
Necete liberalizam, hocete kejnzijanizam - izvolte, al posle nemojte da kukate!

U vezi podataka koje je scallop naveo, firme su mi skroz nepoznate,
ali ako sam shvatio sustinu, krupne zverke su pojele sitne!?
Legitiman je stav to kritikovati, ali treba pogledati drugu stranu medalje,
one su uspele u tome, samo zato sto mogu da prodaju jeftninije proizvode.

Prema tome, objektivno razmisljanje mora da podje od pitanja:
da li ja, kao pojedinac/potrosac, zelim od manjih da kupujem skuplje, ili od vecih jeftinije?
Predlazem da svako za sebe da odgovor, pa tek onda moze da se diskutuje da li je to dobro ili lose.

Ukoliko nisam dobro shvatio na sta scallop cilja (mene je njegov post podsetio na tu pricu), onda ovo iznad ignorisite.

[scallop]

treba pogledati drugu stranu medalje,
one su uspele u tome, samo zato sto mogu da prodaju jeftninije proizvode.

Prema tome, objektivno razmisljanje mora da podje od pitanja:
da li ja, kao pojedinac/potrosac, zelim od manjih da kupujem skuplje, ili od vecih jeftinije?
Predlazem da svako za sebe da odgovor, pa tek onda moze da se diskutuje da li je to dobro ili lose.

Ukoliko nisam dobro shvatio na sta scallop cilja (mene je njegov post podsetio na tu pricu), onda ovo iznad ignorisite.

Problem sa pitanjem koje postavljaš je što nameće odgovor kojim je Faust prodao dušu. Sa druge strane sam sebi nisi postavio pitanje kako propada farma od 100 ha koja u najbližoj okolini ima dovoljno mušterija. Firme koje uspevaju jeftinije da prodaju svoje proizvode to postižu na račun pojefitinjenja radne snage. Pa zapitaj sebe da li bi bio spreman da radiš za pola onoga od čega sada živiš, sa perspektivom da ti isto pitanje bude postavljeno za dve godine.


Ovdašnja elitna škola (svi razredi od predškolskih) ukida gotovo sve beneficije nastavnom kadru, uz obavezu povećane prisutnosti na radnom mestu za 30%. Najkvalitetniji kadar ima da utekne, šuška se o tome, a troškovi školovanja neće biti smanjeni. Da li bi bio predavač u toj školi pod tim uslovima? Pazi, to je jedina elitna škola u gradu.


Borise, ti svoje stavove gradiš na pretpostavci da si uspešan. Tu se nećeš mnogo osoliti, jer ima više takvih nego onih koji pretpostavljaju da bi bilo dovoljno samo pristojno živeti. Disent lajf više nije opcija ni u SAD.

[-_-]

Problem sa pitanjem koje postavljaš je što nameće odgovor kojim je Faust prodao dušu.

ti svoje stavove gradiš na pretpostavci da si uspešan.

O tome smo vec pricali, svoje stavove gradim na onom delu ekonomske analize koju sam ucio.
Kazem, onom delu - jer dobar deo kadra na fakultetu predaje suprotno,
a bas iz razloga kako se to pokazalo u praksi u Srbiji, meni ne drzi vodu.

Ovdašnja elitna škola (svi razredi od predškolskih) ukida gotovo sve beneficije nastavnom kadru, uz obavezu povećane prisutnosti na radnom mestu za 30%. Najkvalitetniji kadar ima da utekne, šuška se o tome, a troškovi školovanja neće biti smanjeni. Da li bi bio predavač u toj školi pod tim uslovima? Pazi, to je jedina elitna škola u gradu.

Iskreno receno, nemam pojma, zavisilo bi od mnogo razloga.
Sto je, pretpostavljam, odgovor koji bi i vecina dala.

A posto kazes da je u pitanju elitna skola, onda pretpostavljam da je privatna;
pa ako je privatna - ima pravo da se ponasa kako god zeli.

[mac]

Da li se potrošačka korpa vremenom smanjuje zato što konstantno biramo jeftiniji paradajz? I meni se čini da postoji veza, i ja to objašnjavam oticanjem para. Boris verovatno smatra da nema veze, nego da se korpa smanjuje zbog nekih drugih faktora.

Mada, ako je stanovništvo u Americi bogatije od stanovništva u Indiji, onda ima neke pravde da se to bogatstvo i prelije. Kad bismo svi živeli u jednakim uslovima to bi bila nekakva pravda. Ali naše društvo ne teži tome, nego uvećanoj razlici između bogatih i siromašnih.

[scallop]

pa ako je privatna - ima pravo da se ponasa kako god zeli.

Privatno je malo komplikovan pojam u SAD. Takva škola nije u vlasništvu pojedinačnog kapitala, nego je većina roditelja ujedno i ulagač. Pa, kad ti odlučiš da oboriš kriterijum, onda se oni koji su godinama ulagali za dvoje ili, recimo, petoro dece, zapitaju ko to ima pravo da menja, ako su već uložili bar pola miliona dolara. Tu i leži zec: postoje oni koji se sa tuđim ponašaju kao da je njihovo. To je dovelo do krize u kojoj je svet sada, a da priznam, i kejnzijanstvo je palo na lopovluku, samo tada su rupe u siru grizli pripadnici države.

[Albedo 0]

za ovo stanje je odgovoran kejznijanizam, a ne (neo)liberalizam!

stani malo - za ovo stanje je odgovoran globalni kapitalizam, koji nije kejnzijanski

mislim, hajde da ne pravimo klasičnu grešku pars pro toto, pa da srpsku ekonomiku posmatramo kao čardak ni na nebu ni na zemlji, na kojeg ne utiču globalni finansijski tokovi

Srbija je spoj uzimanja kredita, privatizacije, deindustrijalizacije i donekle deregulacije, dakle u kom smislu je to kejnzijanizam? Kejnz je negdje rekao da je potrošnja proces deindustrijalizacije, ulaganja u uslužni sektor i divlje privatizacije? Malo morgen.

Ti izgleda kao mali Đokica, bez uvrede, čim čuješ riječ potrošnja lupiš stiker Kejnza na čelo. Potrošnja čega - to je valjda glavno pitanje.

povrh svega, izvor globalne krize je finansijska spekulacija koja je totalno neoliberalna, mojne da se zaebavamo

ja nisam uvjeren ni da je kejnzijanizam izlaz ali sam još manje uvjeren da je to neoliberalizam ovakav kakav jeste. Na kraju krajeva, Kejnz, a ne Hajek, je izvadio Evropu poslije govana u Drugom svjetskom ratu, dakle u praksi je samo Kejnz vadio govnave ekonomije iz mrtvih, a ne Hajek

[Albedo 0]

i da, kako je Obama vadio SAD iz govana, uzeo novac poreskih davalaca i platio gubitke moronima sa Wall Street-a

što ih nije pustio da propadnu?

[Father Jape]

Evo ga čovek glavom i bradom:

https://www.youtube.com/watch?v=U1S9F3agsUA

(Ne impliciram da je ovo što govori ikako povezano sa situacijom u Srbiji danas, nego samo volim stare snimke.)

[Albedo 0]

inače, on nije odgovoran za ono što je zamijenilo zlatni standard, da ne bude zabune, on je predlagao sasvim nešto drugo, a SAD je izgurala 1945. svoj interes

[Meho Krljic]

Ako smo i tu temu stavili ad akta, a čini se da jesmo (nije kriv Kejnz, krivi su ovi oko njega), da vidimo kako Kurir u Srbiji danas izveštava o saobraćajnoj nesreći u Ruzveltovoj ulici. Moj kolega je uslužno istakao sve problematične delove teksta:

[tomat]

uskoro opširnije - dodaćemo slova koja fale.

[Ghoul]

ama, ko može hladnokrvno da kuca takvu vest?!
to je dokaz da su je kucali LJUDI!

[-_-]

Forum mi je pojeo post 
nisam znao da se to opet desava,
odgovoricu kasnije.

EDIT:

Ako smo i tu temu stavili ad akta, a čini se da jesmo

Sem ako Meho nema nista protiv 

[-_-]

Da li se potrošačka korpa vremenom smanjuje zato što konstantno biramo jeftiniji paradajz? I meni se čini da postoji veza, i ja to objašnjavam oticanjem para. Boris verovatno smatra da nema veze, nego da se korpa smanjuje zbog nekih drugih faktora.

Mada, ako je stanovništvo u Americi bogatije od stanovništva u Indiji, onda ima neke pravde da se to bogatstvo i prelije. Kad bismo svi živeli u jednakim uslovima to bi bila nekakva pravda. Ali naše društvo ne teži tome, nego uvećanoj razlici između bogatih i siromašnih.

Nisam bas najbolje shvatio ovo oko oticanja?
Sto se tice poslednje recenice, pitanje za tebe:
Ako bi morao da biras:
1. da jaz izmedju bogatih i siromasnih bude manji, ali da siromasni budu u relativno losijem polozaju, ili
2. da jaz bude veci, da su bogati bogatiji, ali da su siromasni manje siromasni
sta bi izabrao?

Evo i jednog snimka, mada ne toliko starog da bi se Father Jap-u svideo: link.

hajde da ne pravimo klasičnu grešku pars pro toto, pa da srpsku ekonomiku posmatramo kao čardak ni na nebu ni na zemlji, na kojeg ne utiču globalni finansijski tokovi

Uticu, ali vrlo malo, jer nemamo duboko finansijsko trziste.

Srbija je spoj uzimanja kredita, privatizacije, deindustrijalizacije i donekle deregulacije, dakle u kom smislu je to kejnzijanizam?

Ovo sam vec rekao. Vidi se po poreskoj politici, javnim radovima (ocit primer je NIP), drzavnoj intervenciji.
Da je suprotno, zar bi imali 50% administrativno odredjenih cena?
Zar bi godinama imali preduzeca u restrukturiranju?
Dal bi imali subvencionisanje?

Pljackascka privatizacija =/= liberalizam!

izvor globalne krize je finansijska spekulacija koja je totalno neoliberalna, mojne da se zaebavamo

Da sad ne detaljisemo, to ti mislis, ja mislim potpuno suprotno, vec napisano ovde i mislim da je dovoljno.

Na kraju krajeva, Kejnz, a ne Hajek, je izvadio Evropu poslije govana u Drugom svjetskom ratu, dakle u praksi je samo Kejnz vadio govnave ekonomije iz mrtvih, a ne Hajek

To administrativno centralizovanje kapitala ima efekta posle velikih lomova (kakav je bio II svetski rat),
ali problem je sto nije trajno, sto ne proizvodi odrzivi rast.
Vec krajem '60-ih, kejnzijanizam se suocava sa problemima koje nije uspeo da resi.
Otud Fridman, btw.

i da, kako je Obama vadio SAD iz govana, uzeo novac poreskih davalaca i platio gubitke moronima sa Wall Street-a
što ih nije pustio da propadnu?

Moze mu se, ocigledno.
Bas se pitam na cemu je SAD nastala, ako sad mogu da se "razbacuju" novcem?
I kakvih to spasavanje efekata ima, recimo, na deficit...? Koji, mozda, finansira neka druga drzava...?

Ostalima se izvinjavam, ako sam smorio ovom pricom.
Ali mac je kriv, da nisam spomenut, cutao bih, verujte 

[Albedo 0]

finansijski kapitalizam optužuju redom ljudi od Noama Čomskog pa nadalje, najjače da je ovo pitanje šta Bata ili Boris misle, a šta misli Štiglic? To je mnogo važnije

možeš ti da pričaš o deficitu, ali država je spasila privatne kompanije novcem svih građana, mojne da pričamo o nečemu što se NIJE desilo da bi ti izbjegao da govoriš o nečemu što se JESTE desilo. Dakle, desio se kejnzijanizam i AMerika je danas u plusu. Možeš ti pričati o deficitu, ali deficit je uzrok recesije, a ne kejnzijanizma

kažeš liberalizam nije pljačkaška privatizacija, a on upravo u praksi svuda JESTE pljačkaška privatizacija.

šta mene briga šta je u teoriji, u teoriji je i komunizam superiška, u praksi je liberalizam često pljačka, i to je još Smit prije 200 i kusur godina govorio, da se plaši da preduzetnici krenu potpuno da se ponašaju u skladu sa sopstvenim interesom, i da iznose kapital iz zemlje ako im tako odgovara

[-_-]

najjače da je ovo pitanje šta Bata ili Boris misle, a šta misli Štiglic?

Nema potrebe za ovolikim banalizovanjem, ocigleno je da sma mislio na to cije shvatanje prihvatamo.

finansijski kapitalizam optužuju redom ljudi od Noama Čomskog pa nadalje

To sam i rekao u poruci koju sam linkovao.
Ja samo prihvatam misljenja onih drugih.

ali država je spasila privatne kompanije novcem svih građana

Ako ti gradjani nemaju nista protiv toga (i da znaju sta se cime radi), onda ja imam jos manje.
Sami birali, sami snose posledice, dobre ili lose.

kažeš liberalizam nije pljačkaška privatizacija, a on upravo u praksi svuda JESTE pljačkaška privatizacija

E jbg sad...
Ako moramo da pricamo da li je
liberalizam = sloboda, a privatizacija = privatno vlasnistvo,
ili je suprotno, jbs ti to...

[Albedo 0]

ma to nije tačno

Džon Lok je sproveo prvi kompletni liberalni program i privatna svojina je ultramegagiga centar liberalizma. Prvo je bio Džon Lok pa onda Adam Smit

uostalom, kako je to konkretno liberalizam sloboda sem posredstvom privatne svojine, hoćeš da kažeš da liberalizam može da postoji u socijalističkom društvu?

pa hajde prosvijetli me, jer očigledno tvrdiš nešto sasvim suprotno Loku i ostalim liberalima

a druga stvar, možda građani nemaju ništa protiv Obamine odluke, ali to ovdje nije ni poenta - poenta je da SAD izlazi iz krize zahvaljujući Kejnzu, a da Srbija radi potpuno suprotno od Amerike, valjda misli da su Srbi pametniji od Amerikanaca

Srbi naravno prate EU, ali ta EU se vidi kako funkcioniše u Grčkoj, pa i gornji tekst je pokazao samo stagnaciju ekonomije i ništa drugo

Vučić ovdje zarad opstanka državnog budžeta žrtvuje kompletno društvo, bar tako izgleda za sada. Bolje da proglasi bankrot

[Albedo 0]

uostalom, ne slažeš se sa Štiglicom, super, reci napokon sa kim se slažeš, i objasni zašto je po tebi, pardon po autorima na koje se još nisi pozvao, počela ekonomska kriza

hajde malo manje kiša oko Kragujevca, i malo više Kragujevac

[Meho Krljic]

Kragujevac na stranu, stoji da su zemlje sa rigoroznom sečom javne potrošnje i programima štednje samo povećale svoj javni dug umesto da ga smanje. S druge strane, Nemačka ima ogromnu javnu potrošnju i cveta. Štednja nije rešenje, to je jasno, rešenje je inteligentna upotreba raspoloživog novca, ali, imamo li mi ovde nekog inteligentnog?

[Albedo 0]

kako nije rješenje, pa eo Boris i njemu slični govore da jeste rješenje

[Meho Krljic]

Pusti sad ironiju, treba spasavati šta se spasti može. iskustvo pokazuje da rigorozna štednja nema rezultate osim što održava državu na veštačkom disanju, ali em građani žive lošije, em privreda lošije radi, em javni dug raste umesto što pada. Ja nisam ekonomista ali slutim da je ovo politička ekonomska doktrina koja bankrot smatra nepodnošljivim rešenje iako se on nameće...

Ja sam pre neki dan kačio Krugmanov tekst How the Case for Austerity Has Crumbled, ali sam zeznuo link. Evo sad pravog linka i da se dobro pročita šta piše u tekstu:

http://www.nybooks.com/articles/archives/2013/jun/06/how-case-austerity-has-crumbled/

[Albedo 0]

mislim da ovo ne smijem da prepustim

Bas se pitam na cemu je SAD nastala, ako sad mogu da se "razbacuju" novcem?

na čemu god da je nastala, zamisli čak da je nastala na čistom liberalizmu, iako je BDP počeo nevjerovatno da raste tek s Nju Dilom

to o čemu ti pričaš je trajalo VIJEKOVIMA, i pričati o liberalizmu kao rješenju za Srbiju u 21. vijeku, zato što je uspjelo Americi u 18. i 19. vijeku je ne apsurdno već se graniči sa glupošću

imate li vi na ekonomskom faksu nego sopstveno, Srbiji prema mjestu vremenu prilagođeno rješenje, za koje neće biti potrebno 100 godina da se ostvari?

[Meho Krljic]

Nismo li pre jedno pet meseci na ovom mestu kačili skrinšotove knjige 23 Things They Don't Tell You About Capitalism u kojoj se eksplicitno pokazuje da su i američka i britanska savremena ekonomija svoje uspehe izgradile na izrazito protekcionističkim principima???? Prelistajte topik (ovaj ili world today) oko nove 2014. godine i videćete.

[Albedo 0]

i Štiglic isto govori o tome da cicijašenje gotovo nikad ne uspijeva da riješi problem, čak je jasno da ono samo udara po leđima nižih slojeva

ne mogu sad da čitam kompletno, ali grafik jasno pokazuje zašto je privreda još uvijek grogirana

puna usta deficita, a stagnaciju ko šiša




inače, to o protekcionizmu je i tema knjige Bad Samaritans, dakle Kinezi ih provalili odavno, i boli ih uvo

[-_-]

Naravno da se bazira i na privatnoj svojini, ali je poenta u slobodi da radis i uzivas plodove rada,
a ne da ti neko (drzava) uzima, da bi dala drugome.
Privatna svojina je i nad kapitalom, ne samo nad imovinom.

Mislim, pricas ovde o liberalnoj pljacki, a ne vidis da ti drzava stalno uzima ogromne novce
i baca u bunar dajuci neuspesnim firmama, a sve pod parolom subvencionisanja.
To je prava pljacka, a ne npr. prodaja Sartida za 23 mil. dolara (jerbo je posle vracen za 1 evro).

Vučić ovdje zarad opstanka državnog budžeta žrtvuje kompletno društvo, bar tako izgleda za sada.

Gradjani su izabrali politiku nastavka subvencionisanja, visokih drzavnih nameta i intervencije i sl.

super, reci napokon sa kim se slažeš, i objasni zašto je po tebi, pardon po autorima na koje se još nisi pozvao, počela ekonomska kriza

Vec sam rekao, na linkovanom postu - austrijska skola.
Jel mi moramo svako malo da igramo ovu igru sa ponavljanjem recenog?
Mislim da nema potrebe.

stoji da su zemlje sa rigoroznom sečom javne potrošnje i programima štednje samo povećale svoj javni dug umesto da ga smanje.

Mrzi me sad da trazim, ali Fiskalni savet je radio neku analizu kako su prosle zemlje u okruzenju.
Pokazalo se da je pre pocetka krize, Srbija bila u sredini sto se tice javnog duga,
da su druge zemlje sprovele mere koju su dug zadrzale, a u Srbiji je on eksplodirao.

ali, imamo li mi ovde nekog inteligentnog?

Na proslim izborima, ja glasao za jednog za koga mislim da ispunjava taj uslov,
a njegova politika mi se cini prihvatljivom, al ko sto rekoh - bio sam u manjini.
Vecina trazi nastavak dosadasnjeg. Bas se pitam kuda to vodi...

[Meho Krljic]

  

Taj Radulović je i moju ženu uspeo da zavede. A sad pizdi kad je videla nacrt zakona o radu koji je isti ko onaj iz njegovog vremena. I Krkobabić je umro... ko će sad da zaštiti sirotinju raju? Ko?

Glede zemalja u okruženju, ne možemo da pričamo napamet, ali, ako pričamo napamet (    ), evo, Mađarska je oterala MMF, dug isplatila agresivno pre vremena reklo bi se isključivo jakom intervencionističkom politikom i sad im je dobro. Ili makar bolje. 

[Albedo 0]

izvini, ali austrijska škola je kompletna pod zemljom, reci ti meni ime i prezime tipa koji sada tvrdi da je ova ekonomska kriza izazvana izvan finansijskog sektora, ko je taj, i kako je kriza izazvana

drugo, subvencionisanje propalih firmi u Srbiji nema nikakve veze sa Kejnzom, jel ti to ladno govoriš da je Kejnz propagator nekakve srpske socijale?

Pa Srbija isplaćuje prije svega plate tih fiktivnih zaposlenih, i to je više neka vrsta preraspodjele, ljudi primaju socijalnu pomoć a to u Srbiji nazivaju platom

to je čak i nešto na šta bi u trenutnom ekonomskom stanju pristao i jedan Hajek, kada bi se jasno nazvalo socijalnom pomoći

[-_-]

kako nije rješenje, pa eo Boris i njemu slični govore da jeste rješenje

Po Borisu, resenje je sto manje drzave u privredi, sto manje fiskalno opterecenje.
Novi zakoni i sva prica oko toga (sa akcentom na transparentnost) se podrazumeva.
Ukidanje subvencija. Treba li da spominjem neradnike u javnom sektoru?

imate li vi na ekonomskom faksu nego sopstveno, Srbiji prema mjestu vremenu prilagođeno rješenje, za koje neće biti potrebno 100 godina da se ostvari?

Hm, vec imamo gotova resenja (drugih drzava), a mi da smisljamo nova? Nimalo mi se to ne svidja.
Uostalom, evo cuo si dva: liberalno i intervencionisticko.
Posledicu ovog drugog vidis oko sebe.
Posledicu ovog prvog, u Srbiji verovatno neces videti nikad.

 

Taj Radulović je i moju ženu uspeo da zavede.

Hehe 

A sad pizdi kad je videla nacrt zakona o radu koji je isti ko onaj iz njegovog vremena. I Krkobabić je umro... ko će sad da zaštiti sirotinju raju? Ko?

Radulovic je taj zakon pisao sa Ministarstvom rada (PUPS) i neki sindikati su ga prihvatili,
al je onda stopirano, dalju pricu vec znas...

Glede zemalja u okruženju, ne možemo da pričamo napamet, ali, ako pričamo napamet (    )

Ovo sto sam rekao, cuo sam u radio emisiji.
Ako te zanima, potrazicu na njihovom sajtu.

izvini, ali austrijska škola je kompletna pod zemljom, reci ti meni ime i prezime tipa koji sada tvrdi da je ova ekonomska kriza izazvana izvan finansijskog sektora, ko je taj, i kako je kriza izazvana

Kladio bih se da ima i nekih novo-austrijanaca.

drugo, subvencionisanje propalih firmi u Srbiji nema nikakve veze sa Kejnzom, jel ti to ladno govoriš da je Kejnz propagator nekakve srpske socijale?

Ne, nego da je subvencionisanje samo jedan od dokaza da nismo u liberalnom kapitalizmu.

Pa Srbija isplaćuje prije svega plate tih fiktivnih zaposlenih, i to je više neka vrsta preraspodjele, ljudi primaju socijalnu pomoć a to u Srbiji nazivaju platom

Znaci, za tebe su subvencije socijalna pomoc?
Opsta kradja u burazerskoj ekonomiji (Meho, moram da upotrebim ovaj Radulovicev termin, dobar je) tebi je socijalna pomoc!?
Partijsko zaposljavanje je socijalna pomoc?
Gomila neradnika je socijalna pomoc?

Mislim da nema potreba da se dalje vrtimo, smorismo narod sto ovo cita.

[scallop]

Vi odoste, a ja osta'...
Upravo smo bili u Sam's-u, koji je zatvorena filijala Wallmarta. I jedan i drugi pre sedam-osam godina bili u vrhu, a sad propadaju. Moja ćerka krenula da izigrava kasirku i sama ukucava svoj pazar, a ja da joj zamerim, jer tako će još više da smanji potreban broj zaposlenih. Odustanem kad sam video zaposlene. Na kasama i oko opremanja gondola rade ili fosili ili debili. Fosili jer će za bilo koju lovu raditi nešto da popune olindrali budžet, a debili jer valjda još država daje neku kintu kad ih se zaposli. Radno sposobni su postali preskupi, pa se sigurno lomataju od jednog do drugog trećinskog radnog vremena.


Pri povratku kući, prolazimo pored neke škole. Ograničenje brzine veliko. Prolaz regulišu ljudi i žene u žutim prslucima (da ih neko ne pogazi). Jelena tvrdi da volontiraju, a ja verujem da dobiju neku kintu. Onda vidim babu u invalidskim kolicima i žutom prsluku. Reguliše. Jebote, Borise, jel' to liberalizam i demokratija ili nas samo neko zajebava nekim slikama u koje je lako poverovati, a teško videti?



Moram da dodam jedno pitanje: KO JESTE U LIBERALNOM KAPITALIZMU?

[Albedo 0]

daj bre, čovječe, jesam li ja negdje rekao da podržavam partijsko zapošljavanje i slična sranja koja se dešavaju, ja samo tvrdim da to NIJE KEJNZ, i mojne da LAŽEŠ da jeste

ja ne vjerujem šta slušam, dakle partijsko zapošljavanje je primjer kejnzijanizma?

čak i subvencije u Srbiji služe samo za isplaćivanje radnika koji ništa ne rade, pa sam to tvrdiš

jel Kejnz u Srbiji odlučio da ne stvara poslove već da samo isplaćuje novac

to je tebi kejnzijanski pojam potrošnje, ja mislim da brutalno obmanjuješ ljude

[Albedo 0]

i dalje ne čujemo imena ljudi koji su analizirali sadašnju krizu, i koje uzroke su otkrili, pa jel bi mogao da nam to napokon otkriješ

btw, Fridman je austrijska škola, po tebi?

[-_-]

Moram da dodam jedno pitanje: KO JESTE U LIBERALNOM KAPITALIZMU?

Sada, izgleda, niko.
Al je neko blize, a neko dalje od tog sistema.

daj bre, čovječe, jesam li ja negdje rekao da podržavam partijsko zapošljavanje i slična sranja koja se dešavaju, ja samo tvrdim da to NIJE KEJNZ, i mojne da LAŽEŠ da jeste

ja ne vjerujem šta slušam, dakle partijsko zapošljavanje je primjer kejnzijanizma?

Sad stvarno preterujes sa izmisljanjima. Zasto to radis? Da bi bio pobednik u diskusiji?

Lepo sam napisao - to je primer drzavnog intervencionizma i receno je u kontekstu sta je problem u Srbiji
i sta treba, izmedju ostalog, resavati.
Dakle, ne kejnzijanizma, to nigde nisam rekao, vec intervencionizma!
Jel treba sad ovo da ti podvlacim i boldujem?

čak i subvencije u Srbiji služe samo za isplaćivanje radnika koji ništa ne rade, pa sam to tvrdiš

Jebote, pa ti si stvarno nemoguc!!! 
Subvencije se odnose na placanja propalim firmama (gde nema novog zaposljavanja),
a neradnici se odnose na administrativni/birokratski sektor, koji se stalno uvecava!

Ako ti je nejasna razlika izmedju toga, ja tu nista ne mogu.

ja mislim da brutalno obmanjuješ ljude

Srecom, postovi su tu, pa svako moze da procita da li ja lazem ili ti ne citas.
A to sto si spreman da diskutujes o temi koju ovlas poznajes, vise govori o tebi, a ne o mom "obmanjivanju".
To sto nesto ne znas (ekonomiju) ili ne citas pazljivo (moje postove), ne daje ti pravo za ovakve ruzne kvalifikacije.
Ja se vise necu ubedjivati ovde.

Gubljenje je vremena (i mog i citalaca ove teme) da se sa nekim raspravljam oko toga da li je A=A ili je A=B.
Ko misli ovo drugo, moze tu pricu da vrti do sutra, ali to ne uvecava verovatnocu da je u pravu.

Iskreno, malo mi je i krivo, nisam Sagitu dozivljavao kao mesto gde preovladjuju klinacka prepucavanja... 
Brutalna, da.
Ali klinacka? Pih... 

[Albedo 0]

za ovo stanje je odgovoran kejznijanizam, a ne (neo)liberalizam!

baš se čudno piše taj intervencionizam

[Albedo 0]

Dakle, ne kejnzijanizma, to nigde nisam rekao

sem što jesi rekao



inače, hajde da bude da ja ovo ovlaš poznajem, ali ja još nisam sreo nikoga kao što si ti, da tvrdi da je stručnjak a da ama baš ničim to ne pokazuje

ajde malo daj mu ga po pičci, dosta tog izmotavanja kakvu si ti raspravu očekivao ili ne, najjače da ja objašnjavam buržujima zašto se ne ponašam kao buržuj

nego napokon sastavi nešto kršteno i konkretno, pošto i dalje niti spominješ ko to stoji nasuprot Štiglica i Krugmana, ko pobija njihove uvide, i šta uopšte tvrdi

pa sunce ti poljubim, jel vas iko obara na ispitima kada ovako šarate okolo a pet puta vas neko pita za imena i ključne teze o uzroku krize

[Meho Krljic]

Da malo spustimo loptu, treba pogledati ovaj Krugmanov tekst jer razložno objašnjava zašto se jedni zalažu za rigoroznu štednju (jer to deluje kao jasna moralna stvar koju treba učiniti u vremenu krize) a onda i razložno pokazuje zašto se smanjenje javne potrošnje i subvencionisanja pokazuje kao funkcionalno u postkriznom periodu (jer podstiče tržišnu utakmicu i mobilnost na tržištu rada) ali i zašto deluje devastirajuće u periodu krize (jer slabi kupovnu moć stanovništva i urušava tržište rada). Zaključak da ekonomija ne funkcioniše na moralnim načelima deluje kao truizam ali ga zaista treba progutati sa razumevanjem ovde.

[Albedo 0]

pa ja i bolje da čitam Krugmana nego ove Borisove prazne fraze

jel moguće da neko priča da je Kejnz kriv za ekonomsku krizu u situaciji kada finansijski sektor nikad nije bio deregulisaniji, izvan domašaja bilo koje države, jesu li čuli na Ekonomskom za globalizaciju jebote...

[-_-]

za ovo stanje je odgovoran kejznijanizam, a ne (neo)liberalizam!

baš se čudno piše taj intervencionizam

Aman za aman, jel sad hoces da ti skeniram udzbenike doktora nauka,
da bih te ubedio da imamo na delu kejnzijansku ekonomsku politiku!?
Ili ti znas bolje i od njih, bolje od svih sa kojima razgovaras?

Dakle, ne kejnzijanizma, to nigde nisam rekao

sem što jesi rekao

Nepopravljiv si.

ali ja još nisam sreo nikoga kao što si ti, da tvrdi da je stručnjak a da ama baš ničim to ne pokazuje

Sigurno sam i ovo rekao, jel? Ccc...
Ne da je mnogo bitno kakva sam ja osoba, ali evo - prilicno sam nesiguran u dosta stvari (Meho^TM).
Nisam nikakav strucnjak, daleko od toga, ali nesto osnovno znam.
Ako se neko sa tim ne slaze... sta da ti kazem.

pa sunce ti poljubim, jel vas iko obara na ispitima

Ma jok, dovoljno je da prodjes pored zgrade faxa i zavrsio si ga...

btw, Fridman je austrijska škola, po tebi?

Jeste, sigurno, evo ja nemam pojma, mislim da je Fridman austrijanac i to sam sigurno napisao u nekom postu,
ti si sve u pravu, ja nisam.
Zadovoljan?
E nisam do sad sreo osobu naporniju od tebe, to je cudo jedno.
A i ko je meni kriv, pa sam dozvolio sebi da upadnem u ovo.

[Meho Krljic]

pa ja i bolje da čitam Krugmana nego ove Borisove prazne fraze

jel moguće da neko priča da je Kejnz kriv za ekonomsku krizu u situaciji kada finansijski sektor nikad nije bio deregulisaniji, izvan domašaja bilo koje države, jesu li čuli na Ekonomskom za globalizaciju jebote...

Ја мислим да ви дискутујете на различитим нивоима. Ти причаш о глобалној кризи а Борис о српском мид-транзицијском паклу. Узроци су ту ипак разнолики.