SERBIA TODAY

[-_-]

Par pojasnjenja.

@ mac

Poenta kod novca je sledeca. Zamisli stvari u Srbiji, iz ugla Radulovicevih predloga reformi.
Svi dolaze i traze subvencije od drzave. Jer, zaboga, to su drzavne pare i svima pripadaju.
Kao razultat imamo beslovesno trosenje tih para.

Problem je u tome sto nema drzavnih para! Nema neka kase, pa je ministar kljucar koji odredjuje kome koliko ide.
To su pare koje su prikupljenje od gradjana (kroz javne prihode).
I sto se od gradjana vise oduzme (kroz vece poreze), vise ce se razbacivati okolo.

Nije razlog konkretna garnitura na vlasti, jer nijedan pojedinac ne moze da zna
(da obradi toliko informacija i donese ispravnu odluku) sta i koliko podrzavati (subvencionisati).
Ako takvog pojedinca nema (jer on bioloski ne moze da postoji), sta je resenje?

Meni se najlogicnijim cini da se od gradjana sto manje uzima, jer je to jedini nacin da se sto manje baci u bunar.

Evo ti primer.
Svaki put kad kupim hleb i jogurt, deo tih para (PDV) ode u drzavnu kasu
i nadje se neki pametnjakovic koji misli da zna kako ce te pare iskoristiti,
pa ih da, recimo, Zvezdi i Partizanu.

Ja mislim da je to pogresno. Sta ce moje pare tamo?
Ja mislim da ih treba iskoristi za ________ (dopuniti po zelji).
E, ali Zvezda i Partizan su bitni zbog toga-i-toga, reci ce neko.

Dobro, ako ti tako mislis, ti im daj svoje pare (kupi njihove akcije),
a ja cu svoje iskorisiti kako ja mislim da treba.

I pre nego sto Bata pocne da po obicaju iskrivljuje moje reci, da naglasim:
niko nije protiv postojanja poreza, vec protiv prevelikog poreskog opterecenja!
To je jedan od osnova liberalizma. A druga osnova (minimalna drzava) se savrseno uklapa.

Primer sa placanjem ogromnih poreza da bi se finansirala izmisljena radna mesta u javnom sektoru,
mislim da ne treba posebno ni navoditi.

Pazi, neko ti uzima pare i onda se pitamo - a sto mi lose zivimo!?
Da, bas je tezak odgovor.

@ scallop

Znaci, sa jedne strane imas sistem koji trazi slobodu za pojedinca (slobodu da sam odlucuje sta i kako ce raditi i trositi),
a sa druge strane imas socijalizam, koji se bazira na tome da neko drugi u tvoje ime odlucuje,
i ti prvi nazivas parazitskim, a ne drugi?
Meni je to malo cudno.

@ Meho

Koristis ad hominem argument.
To sto neko radi ovo ili ono, ne mora da znaci da mu stavovi netacni, vec samo da je nedosledan.

@ Bata

Prvo i potpuno nepotrebno - SF sam poceo da citam pre registrovanja.
Drugo, ocigledno razlicito shvatamo razlog postojanja foruma.
Trece, verovatno odatle i proizilazi razlicit nastup koji imamo ovde.
Cetvrto, tvoj (vas) stav bi na primeru knjiga licio na neko insistiranje ja bolje od tebe znam sta je bolje za tebe.

Hm, kad malo bolje razmislim o tvojim postovima ovde, o tome kako uvek nameces svoje misljenje koje je uvek jedino ispravno,
onda me i ne cudi zasto zastupas ovaj stav.

Ja sam, kao liberal (koji jos uvek uci) potpuno drugaciji.
Nemam pojma sta je bolje za druge i necu im nametati svoj ukus.
Razmenicemo misljenja i informacije, ubedjivacemo se - ali nema nametanja!
Otkud znam sta je bolje za druge!? Kako bilo ko drugi to moze da zna?

Zato su tvoje poruke svadjalacke, a moje nisu.

Ljudi, sloboda znaci da nema nametanja (pa ni prisilnog, koji sprovodi drzava).
Sto neko rece za socijalizam - ideje tako dobre, da se moraju implementirati silom.

Jednostavno, kad neko raspolaze svojim novcem, on ce se maksimalno truditi da radi racionalno.
Kad neko raspolaze tudjim novcem, sta mislite, hoce li imati podsticaj da ga pazljivo trosi...?

I na kraju, ne mogu da odolim da ovo ne okacim:

[Meho Krljic]

@ Meho

Koristis ad hominem argument.
To sto neko radi ovo ili ono, ne mora da znaci da mu stavovi netacni, vec samo da je nedosledan.

Pa, da, koristim dva primera koji sa dve različite strane uokviruju praksu neo/liberalizma/ libertarijanskog objektivizma, jedan sa njegovog izvora, koji pokazuje da ključni mislilac ove idologije istu nije u praksi sprovodio kada mu to nije odgovaralo, drugi sa njegovog recentnog kraha kada je gigantska finansijska kompanija koja se zaklinjala u slobodno tržište i grozila državne regulacije, nakon što je SEBE i svoje velike kiljente dovela u opasnost od nestajanja - upravo zahvaljujući mahinacijama koje ne bi mogle da se izvode na regulisanijem tržištu finansija - bez mnogo skanjeranja prihvatila poklon od dvanaest milijardi dolara novca građana, istih onih koje su učili da poreze trerba smanjiti i nikako trošiti na velike, neefikasne sisteme.

Hoću reći, možda neoliberalizam ideološki ima konzistenciju, ali u praksi je suviše retko pokazuje.

[scallop]

Borise, jako je zanimljivo kako primetiš sve što ne valja u društvu sa jakom (i zloupotrebljenom) kontrolom. Hajde, pokušaj na isti način da otkriješ šta ne valja u društvu koje se samoreguliše. U prvom slučaju se drpalo na malo, a u drugom što više i što pre. Mehini primeri su prilično upečatljivi.

[Irena Adler]

@Borisov poster o tome šta radi politika
Ja se potpuno slažem sa tim što na posteru piše, ali bojim se da izvlačimo drugačije zaključke.
Jer ako politika ne uradi upravo to, imaš hobsovsko prirodno stanje.
Hoću reći, ako se složimo da je ok da svako otme koliko može, onda nam definitivno ne treba ni politika ni država.
Ako se složimo da to nije ok, onda (kaže Hobs), treba nekako da se dogovorimo kako ćemo da razdelimo to čega nema dovoljno.

[Albedo 0]

Sloboda znači da nema nametanja, genijalna rečenica, svako ima svoj put, apsolutno, problem je što u Hajekovom svijetu svi idemo u koloni po jedan. Na svom putu. Bez nametanja. Sem Batinog smaranja da si u koloni po jedan.

Onda kada si odlučio (doduše, možda konkretno ti nisi, ali ja i ne govorim o tebi već generalno o neoliberalima) da umjesto para konsultuješ netržišne sile u svom životu - ti si ispao neoliberalni licemjer, to jest - stvarni neoliberal.

@Borisov poster o tome šta radi politika
Ja se potpuno slažem sa tim što na posteru piše, ali bojim se da izvlačimo drugačije zaključke.
Jer ako politika ne uradi upravo to, imaš hobsovsko prirodno stanje.
Hoću reći, ako se složimo da je ok da svako otme koliko može, onda nam definitivno ne treba ni politika ni država.
Ako se složimo da to nije ok, onda (kaže Hobs), treba nekako da se dogovorimo kako ćemo da razdelimo to čega nema dovoljno.

to uopšte nije sporno, sporno je što neko misli da je društvo skup pojedinaca, a ono je skup socijalnih mreža, zajednica, identiteta i , bar se neki nadaju - primjera sistematske solidarnosti


a to znači da društvo nije poster u kojem jedna beba plače jer joj druga nije dala zvečku


to je neoliberalni infantilizam, svođenje društva na nešto vrlo bijedno

[Meho Krljic]

Kad smo već topik opet oterali u pljuvanje po libertarijanskim vrednostima, današnja politika prenosi kolumnu Šejmusa Milna iz Gardijana, koju bih ovde preneo u izvorniku, jer, iako je treba uzeti sa GRDNIM grumenom soli pošto Miln, poznati levičar, naravno, citira samo primere koji njemu idu u prilog, ipak ilustruje kako tržišni pristup u domenu velikih sistema koji bi trebalo da su tretirani kao neka vrsta javnih dobara ne samod a ne ispunjava nekakve rolsovske principe pravičnosti već i naprosto - nisu ekonomski efikasni:

The tide is turning against the scam that is privatisation

Privatisation isn't working. We were promised a shareholding democracy, competition, falling costs and better services. A generation on, most people's experience has been the opposite. From energy to water, rail to public services, the reality has been private monopolies, perverse subsidies, exorbitant prices, woeful under-investment, profiteering and corporate capture.
Private cartels run rings round the regulators. Consumers and politicians are bamboozled by commercial secrecy and contractual complexity. Workforces have their pay and conditions slashed. Control of essential services has not only passed to corporate giants based overseas, but those companies are themselves often state-owned – they're just owned by another state.
Report after report has shown privatised services to be more expensive and inefficient than their publicly owned counterparts. It's scarcely surprising that a large majority of the public, who have never supported a single privatisation, neither trust the privateers nor want them running their services.
But regardless of the evidence, the caravan goes on. David Cameron's government is now driving privatisation into the heart of education and health, outsourcing the probation service and selling off a chunk of Royal Mail at more than £1bn below its market price, with the government's own City advisers cashing in their chips in short order.
No amount of disastrous failures or fraudulent wrongdoing, it seems, debars companies such as G4S, Atos and Serco from lucrative new contracts in what is already an £80bn business – and one with an increasingly powerful grip on Westminster and Whitehall.
You might think this would be an open goal for the opposition – and no case more so than the scam for siphoning off public money that is Britain's privatised rail system. Rail has been the ultimate dysfunctional selloff. Shoehorning private markets into a natural monopoly has delivered fragmentation, rock-bottom investment, annual costs of £1.2bn, the most expensive train fares in Europe, and more than double the level of state subsidy than under British Rail.
The East Coast mainline, by contrast, has provided a far better service under public ownership and delivered £800m to the exchequer (not unlike the publicly owned Scottish Water). So naturally the coalition is going to sell it off, while Labour is in a tailspin over whether to back the highly popular demand for renationalisation.
Ed Balls, now keeper of the flickering New Labour flame, insists public ownership would be "ideological". The rail profiteers and corporate barons, alarmed by Ed Miliband's plans to freeze privatised energy prices, agree. So Labour is toying with a halfway house, where franchises continue but the public sector is allowed to bid to run them as well as the privateers.
That sounds like an expensive dog's breakfast. Rail renationalisation has the advantage of being not just popular but entirely free – as each franchise can be brought back under public control as it expires. To resist it in those circumstances can only be about the power of corporate lobbies or market ideology.
But the need to break with 30 years of cash-backed dogma against public ownership goes well beyond rail. The privatised industries haven't only failed to deliver efficiency, value for money, accountability or secure jobs. They have also sucked wealth, rentier-style, out of sitting-duck monopolies, concentrated economic decision-making in fewer and fewer hands, deepened inequality and failed to deliver the investment essential to sustainable growth.
At a time when the entire corporate sector is sitting on an uninvested cash mountain and productivity is actually falling as a result, the lack of a publicly owned economic motor to drive recovery is dire. In the case of energy, the privatised system is failing to deliver the most basic goal of investing – to keep the lights on.
The alternative of tougher regulation, seen as the acceptable political alternative, means trying to do by remote control what's far better done directly and won't fix the problem on its own. Experience has shown that you can't control what you don't own.
As the Glasgow academic Andrew Cumbers argues in a paper for the thinktank Class, it's only by huge incentives and perverse subsidies – such as those paid to Danish and Swedish state-owned companies to meet renewable targets – that the government is able to coax the privatised monoliths to do what the public sector could have done itself far more cheaply.
The case for new forms of public ownership in the banking sector and utilities – energy, water, transport and communications infrastructure – is compelling. A core of socially owned and democratically controlled enterprises could set the pace of investment, reconstruction and the shift to a greener economy.

It's a policy that has support from the majority of the public but is regarded as beyond the pale by the business-as-usual elite. It would be prohibitively expensive, they claim, and a throwback to a better yesterday. In reality, there need be no net cost to the public purse. Even if full market compensation is paid, that would be in the form of a government bonds-for-shares swap. Interest would have to be paid on the bonds of course, but it could be funded with a slice of these companies' profits.
But Britain's City-focused governing class has also failed to notice what's happening in the rest of the world. From Latin America and the United States to western Europe, in both the global south and north, privatised public services, utilities and resources are being steadily brought back into public ownership. In the past decade, 86 cities have taken water back into social ownership. In Germany alone, more than 100 energy concessions have been returned to public ownership since the 2007-8 crisis.
Even as austerity is being used to try to breathe new life into privatisation, the tide has started to flow in the other direction. The new wave of public ownership is taking innovative, sometimes hybrid, forms, and overcoming weaknesses that hobbled earlier nationalised industries.
But in Britain the power of City and corporate vested interests engorged on the profits of privatisation is a powerful obstacle to this essential shift. Pressure for a genuinely mixed economy – something previously regarded as the commonsense mainstream – is bound to grow as the costs and failures of unbridled capitalism mount. Rail can only be the first step.
Twitter: @SeumasMilne
 

[Truman]

Danica Popović podržala Zakon o radu i iskritikovala Radulovića: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=15&nav_id=876942

[Albedo 0]

http://dostajebilo.rs/novi-zakon-o-radu/

[Meho Krljic]

Evo nešto i iz današnje Politike, tangencijalno ali neraskidivo vezano za temu:

Миленко Срећковић: Назовимо ствари правим именом

У недавном интервјуу професор економије на Универзитету у Мисурију Мајкл Хадсон указаоје насличности између колонијалног потчињавања централне Африке у 19. веку и актуелног односа Европске уније према Украјини, посебно у контексту понуђеног Споразума о стабилизацији и придруживању. Тим споразумом Украјина ће бити економски потчињена интересима ЕУ, а да баш ништа не добија заузврат. Према Хадсону, приступ тржишту 28 земаља Европске уније Украјини не значи пуно јер на њега нема шта да извози. Украјинска индустрија се састоји од фабрика из совјетског периода чији се производи извозе претежно на руско тржиште. Међутим, Русија ће морати да суспендује зону слободне трговине са Украјином како би своје тржиште заштитила од поплаве европским производима. Немогућност даљег извоза у Русију довешће до огромног губитка радних места и велике незапослености,посебно у источној Украјини, где се и појавио највећи отпор оваквим мерама. Украјински сељаци такође неће бити равноправни са европским, нити могу да рачунају на субвенције које добијају француски или немачки фармери, стога неће ни бити конкурентни на европском тржишту. Путем овог споразума, закључује Хадсон, за који Украјинци нису гласали, већ им је наметнут збацивањем корумпиране, али макар демократски изабране власти која је одбила да га потпише, Европска унија ће Украјини преотети природне ресурсе и пољопривредно земљиште. Слику колонијалног поретка додатно подупире тренутни грађански рат, интервенција украјинске војске против сопственог становништва и намера Кијева да постави намеснике у побуњеним областима источне Украјине игноришући вољу народа.
Корпоративни интереси широм света све очигледније урушавају право грађана да одлучују у каквом друштву желе да живе и њихове могућности да заштите себе и природну средину од тежње за профитом која руши све пред собом.
Најновији напад на грађанска права састоји се у Трансатлантскомтрговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП),о којемсе далеко од очију јавности преговара између САД и Европске уније. Овим споразумом желе се уклонити последња малобројна ,,ограничења" с којима се сусрећу транснационалне корпорације, док се, из перспективе грађана и заједнице, ради о нападу на постојећи социјални стандард, радничка права и животну средину. Уколико буде усвојен, ТТИП споразум би водио већем потчињавању држава и грађана интересимапрофита, пре свега преко најспорније одредбе споразума,а то је инсталирање већ виђеног механизма ,,решавања спора:инвеститор против државе",који би транснационалним корпорацијама омогућио да туже појединачне државе због губитка профита изазваног државним политичким одлукама.
Уколико, на пример, нека држава или чак ЕУодлуче да новим законодавством ограниче корпоративну експлоатацију како би заштитиле права радника или природу, корпорација би пред међународним судовима могла да тражи одштету. Многе корпорације су и до сада у скоро све билатералне инвестиционе споразуме укључивале и механизам ,,решавања спора:инвеститор против државе". Показало се да то прави велику штету интересима грађана и заједнице. Најпознатији је случај шведске компаније ,,Vattenfall",која тужи немачку државу за 3,7 милијарди долара због државне одлуке, донете након катастрофе у Фукушими, да се забрани производња нуклеарне енергије. Више од 500 тужби по сличном принципу поднетоје против најмање 95 земаља, од којих је више од 400 поднето само у последњих десет година.
Актуелна власт у Србији, ма колико била поштенија или мање корумпирана од претходне, Србију такође потчињава корпоративним интересима. Осим тога, она занемарује да је било многих приватизацијакоје законски нису биле спорне (наиме, власници су испоштовали све одредбе купопродајног уговора),а које су имале исти исход (стечај, уништена радна места итд.) као и приватизације у којима је било кршења закона. Пљачка – посебно природних ресурса, друштвене имовине или преко преотимањатржишта – има исте последице и кад је урађена по закону и кад није, а посебно кад пљачкаши (домаћи или белосветски) пишу законе. Или је можда право име за ту појаву не пљачка већ колонијализам?
Председник Покрета за слободуМиленко Срећковићобјављено: 15.07.2014.

[scallop]

Kako ga god nazvali ono će i dalje isto smrdeti.

[Albedo 0]

negdje sam čuo da ima fora u zakonu da mladi kad se zaposle dobijaju pravo na godišnji odmor nakon mjesec dana rada, a ne kao do sada 6 mjeseci, koji idiotluk

[Meho Krljic]

Hihihihihi

http://instagram.com/p/qevNEVCyq4/

[Mica Milovanovic]

negdje sam čuo da ima fora u zakonu da mladi kad se zaposle dobijaju pravo na godišnji odmor nakon mjesec dana rada, a ne kao do sada 6 mjeseci, koji idiotluk

Moj kolega je još pre tridesetak godina, kada smo počinjali da radimo, imao koristan savet da mladi odmah odu u penziju na 5-6 godina, jer im penzija tada može nešto značiti. Kad dobace do 65 onda malo ko ima neke koristi od penzije... Vidim da se približavamo tom idealu... Odmah na odmor, čim si počeo da radiš...

[scallop]

Ja sam morao da čekam 11 mesci na prvi godišnji odmor. Izgleda da je važnije imati posao.

[Meho Krljic]

Koliko sam shvatio, nema ovo veze sa mladima, svi stiču pravo na odmor posle mesec dana staža zaposlenog.

[scallop]

Kako se stiče mesec dana staža zaposlenog?

[Meho Krljic]

Nisam siguran šta pitaš??? Zaposliš se pa prođe mesec dana?

[scallop]

Izgleda da sam samo ja ovde blesav. Meni se javlja da je teško zaposliti se, da je teško izboksovati sa gazdamo bilo kakav godišnji odmor, da je podvig dobiti platu i sto drugih čuda od podjebavanja zaposlenih. Daj, majke ti, reci mi da je sve u redu i da je taj odmor benefit u kome će ta deca da uživaju u zaslušenim pravima.

[ALEKSIJE D.]

Baš da vidim privatnika koji će ti dati takav odmor nakon prvog meseca. Idealan zakon. Nema više zaposlenja za stalno. Nema više mogućnosti da uzmeš kredit na duži period, jer je jedan od uslova da imaš stalni posao. Divota. Tek to mahanje sa platnim listićem i zaštitom prava radnika! Prvi koji ode da naplati listić, ne mora se vraćati na posao. Najbolji deo izlaganja "investitori su se složili sa ovim zakonom". Eto ko piše zakone. Možda je bio i predlog da se stavljaju bukagije oko nogu, ali je o otpalo, što je uspeh vlade.

[Mica Milovanovic]

Platu? Ko je govorio o plati?

Aman, ljudi, računica je prosta. Svake godine Srbija je u minusu 2-3 milijarde evra.
To se u proteklih desetak godina nadoknađivalo kreditima i prodajom imovine. Došli smo do toga
da gotovo ništa više nemamo da prodamo, a i zaduživanje ne može da ide u nedogled,
jer se spoljni dug približava godišnjem GDP-ju.

Dakle, Zakon o radu...

[ALEKSIJE D.]

A bubrezi? Jetra? Krv? Sperma? Mrežnjača, slezina, plućna krila i matične ćelije? Koža na metar? Kako nema šta da se proda? Svaki građanin neka da jedan bubreg za ove u razvijenim zemljama po 10.000 evrića, neka mu otoče po 1 lit krvi mesečno i to ima cenu, jedna mrežnjača... Pa da vidiš lovu! Ima da se izvučemo iz bule za petnest dana. Ali, samo organizovano, preko državnih institucija, sa potpisanim potvrdama da se odričemo prihoda u korist države i opšteg napretka.

[scallop]

Sad si već otišao u SF horor. Zgodno.

[Meho Krljic]

Izgleda da sam samo ja ovde blesav. Meni se javlja da je teško zaposliti se, da je teško izboksovati sa gazdamo bilo kakav godišnji odmor, da je podvig dobiti platu i sto drugih čuda od podjebavanja zaposlenih. Daj, majke ti, reci mi da je sve u redu i da je taj odmor benefit u kome će ta deca da uživaju u zaslušenim pravima.

Gde ja kažem da je sve u redu??? Pa ja sam mesecima govorio o tome da je ovakav zakon očigledno usmeren na smanjenje prava radnika i da će rezultirati lakšom zapošljivošću ali smanjenjem životnog standarda (nominalno) zaposlenih i davao primere iz Nemačke gde se baš to i dogodilo. Samo sam ukazao da se odredba o sticanju prava na odmor posle mesec dana zaposlenja ne odnosi samo na mlade.

[Mica Milovanovic]

Meho, čemu uzbuđenje. Ovaj zakon, kao i mnogi pre njega, neće ništa promeniti.


Kakav god zakon doneo, ili ne doneo, plate se moraju smanjiti, jer trošimo više nego što zarađujemo.

[Meho Krljic]

Pa, nije cilj zakona da smanjuje plate već da olakša pretakanje (viška) zaposlenih u javnom sektoru u privatni, bar koliko ga ja shvatam. Što je svakako plemenit cilj, ali, opet, koliko ja shvatam našu situaciju, nije naš problem velika javna potrošnja (Nemačka, kad je već pominjemo, ima proporcionalno veću nego mi) već to što nedovoljno proizvodimo i prodajemo. Dakle, zakon o radu je samo delić mozaika, kao i zakon o PIO - ne može se samo zakonima privući (dobar) investitor niti stimulisati proizvodnja...

[Mica Milovanovic]

Meho, ti si ozbiljan čovek. Trebalo bi da bolje razumeš problematiku.


U državnoj službi je manjak sposobnih ljudi. Jedan od značajnih razloga zašto naša država ne funkcioniše je u činjenici da u ovom trenutku u mnogim državnim institucijama nema ljudi koji mogu da odrade ono što država treba da uradi.


U mojoj oblasti - vodama - da bi država mogla da odradi ono što treba, nedostaje nekoliko stotina, možda i hiljada, spospobnih ljudi. Njih tamo nema iz više razloga - a pre svega zbog malih plata u državnoj službi. Ako neko nešto zna, on odlazi u strane firme kojih ovde ima i zarađuje pet puta više nego njegov kolega u državnoj službi.

A onaj višak koga ima tušta i tma po svim državnim institucijama, pa ko će njih da primi kad ništa ne znaju?
Kakav Zakon o radu može njih preliti redove privatnog kapitala?

[scallop]

Mićo, nije ni ta priča sasvim tačna. Ima stručnih inženjera koji sede u tim privatnim firmama koje ih ne plaćaju, a nema načina da se "pretoče" u bilo kom smeru. Jednostavno, zaposlenje nije više pojava nego skoro nemoguća misija. Ili si nedovoljno kvalifikovan ili si prekvalifikovan. Ne platiti rad postalo je privilegija poslodavca, način da se ostvari višak profita.

[Meho Krljic]

Dobro, sad pričamo o istoj stvari sa različitih strana. Priča veli da država ima višak kadra jer te nesposobne koje ima ne može da otpusti jer ih je do sada zakon neumereno štitio a onda ni sposobne nije mogla lako da zaposli jer previše para troši na nesposobne itd. Ideja je dakle da te nesposobne izbaci na ulicu i da oni "prirodno" nađu posao u "realnom" sektoru - u skladu sa svojim - sposobnostima i voljom da ih unapređuju - a da sposobne zapošljava kad može, koliko može, dakle, po projektu, nekakvom ugovoru na određeno vreme itd. U svakom slučaju zakon treba da proizvede veću mobilnost lica na tržištu rada time što će se povećati spektar mogućih stanja (rad na određeno, probni rad, ugovor o delu, o autorskom honoraru itd. - dakle sve što se danas u praksi radi ali se smatra izvrdavanjem zakona) pa će tako svako da radi po nešto ali će malo ko imati stalan posao.

[Mica Milovanovic]

Ima, scallope. Naravno da ima stranih firmi koje slabo plaćaju ili ne plaćaju. I privatnika isto tako, jer u ovom trenutku gotovo ništa ne funkcioniše. Država je obustavila gotovo svako finansiranje, pa nikome nije lako. Ali sve to nema mnogo veze sa zakonom o radu.
Po meni, nije problem sa zakonom o radu, već problemi leže drugde.

[Mica Milovanovic]

Meho, predajem se...   

[scallop]

Si ga vid'o kol'ko je uporan? 

[Meho Krljic]

Važno je da je Mića rekao:

Po meni, nije problem sa zakonom o radu, već problemi leže drugde.

što je dovoljno slično mome:

zakon o radu je samo delić mozaika, kao i zakon o PIO - ne može se samo zakonima privući (dobar) investitor niti stimulisati proizvodnja...

da bih smatrao da smo našli zajednički jezik i složili se da zakon po sebi ne rešava ništa.

[Mica Milovanovic]

Tu se potpuno slažemo! 

[scallop]

Što je radikalno različito od svega šta sam ja napisao.

[Meho Krljic]

Pa, nije, Mića i ja smo se ujedinili pod tvojim barjakom!!!!!!!

[Mica Milovanovic]

Pod ambrelom... 

[Truman]

Mislim da u Srbiji postoji realna mogućnost da dođe do povećanja proizvodnje, BDP-a i izvoza ali da nema teorije da se nezaposlenost značajno smanji.Samim tim ovde ni za mene nema perspektive što će reći...

[Truman]

Lepa vest: http://mondo.rs/a710529/Info/Srbija/Za-BiH-i-Srbiju-od-sveta-1.846-miliona-evra-pomoci.html

[Albedo 0]

Blic je spomenuo mnogo manju sumu, ako se dobro sjećam, mrzi me da rpovjeravam - 195 miliona sveukupno?

ove maltene 2 milijarde zvuče nadrealno

[Truman]

Pa to su zvanični podaci komesarke EU...neće valjda da laže.

[Albedo 0]

pa onda Blic sere, sad su ispravili

dakle nije 195 već 995 miliona, iznenađujuće za mene

doduše, nije se EU tu istakla, najviše su dale ne-EU zemlje, Švica, Norveška, Kina, Rusija, SAD...

a najveći dio EU ''donacije'' su krediti...

[Anomander Rejk]

Jedan dobar tvit se jutros pomenuo...
,,Nema više radnog mesta u jednoj firmi za ceo život...osim za političare.''

[-_-]

a najveći dio EU ''donacije'' su krediti...

Da, uglavnom su krediti.

Kako saznaje B92 skoro 900 miliona evra su zajmovi

Cifra od 1,8 milijardi evra pomoći za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koja je danas pomenuta na donatorskoj konferenciji je impozantna, ali je treba uzeti sa rezervom, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Zanimljiva mi je lista koju je okacio B92:

Kina: nije navedena cifra
Rusija: ... (ili su dali nije jasno)

Evo koliko je svet dao Srbiji i BiH

Pretpostavljam da ce se uskoro znati pod kojim uslovima i tacne cifre.

---------------------------------------

Inace, posto nema teme SRBIJA NEKAD, okacicu ovde ovu presudu,
sinoc sam je video na Tviteru, pa mi se ucinila zanimljivom da podelim 

[Truman]

Jeste li možda znali da Cane nije kriv za šverc cigareta devedesetih? Sad ćete da saznate: http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/481202/Stanko-Subotic-Cane-oslobodjen-optuzbi-za-sverc-cigareta

[Truman]

Za besplatno otvaranje fan grupe na fejsu dali dobre pare: http://www.teleprompter.rs/kakav-softver-javna-nabavka-za-fejsbuk-softver-u-vrednosti-od-315-833-dinara.html

[Karl Rosman]

Za besplatno otvaranje fan grupe na fejsu dali dobre pare: http://www.teleprompter.rs/kakav-softver-javna-nabavka-za-fejsbuk-softver-u-vrednosti-od-315-833-dinara.html

Cetnici-cigani-dodjosi. Glas prastanovnika Vojvodine se jos ne cuje? C c c...

[-_-]

Svaki cas se desi nesto ovako, izadje tekst u novinama, pandur dobije mesec dana suspenzije, pa sve jovo nanovo.

SILEDŽIJA Policajac pištoljem pretukao taksistu

Bukvalno mi dodje muka kad procitam ovakve stvari. Dokle ce bre policija ovako da se ponasa?!
Naravno, u kometarima se uvek nadje neki koji ce da opravdava torturu ovlascenih sluzbenih lica,
u smislu ako, tako treba, policija to treba da radi i sl.

[Albedo 0]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/481862/HOPA-CUPA-Slavili-Petrovdan-s-gogo-igracicama-u-VRTICU

[Albedo 0]

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Sta-si-radio--Nista.sr.html

[Truman]

presek ( kriminalnog ) stanja u srpskom fudbalu: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/481738/Fudbal-u-raljama--sumnjivih-tipova