tračevi sa ekskurzija

[smrklja]

angel,dušmane,ghoul navalite

[angel011]

Samo nas troje?  

[smrklja]

za početak,imam i ja par reči o toj ekskurziji a verujem da će se i ostali pridružiti, mada kad budu pročitali vaše priče može se desiti da će im sopstveni doživljaji delovati nekako smerno

[angel011]

Zar baš ja prva?  

Elem, prvo veče maturske ekskurzije. Nas 4 u sobi. Vreme za spavanje, ok, ugasimo svetlo. Ja zaspim.

Probudim se u toku noći, ne znam zašto. Nije bučno. U sobi i dalje mrak, nešto malo svetlosti dopire spolja, taman da se nazru obrisi.

U jednom krevetu, akcija, jedna od devojaka je očigledno dovela momka (kao što rekoh, vide se obrisi) da se malo zabave. U drugom krevetu isto. I u trećem. Svi su tihi, svi sve rade ispod pokrivača. Tiho se okrenem na drugu stranu da im pružim onoliko privatnosti koliko je u datim okolnostima moguće, i ponovo zaspim.

Ujutru su samo devojke u krevetima (ako se dobro sećam), jedna od devojaka nije ona iz naše sobe, mada jeste iz našeg odeljenja. Biće da je menjala mesto, za tu noć, sa tom devojkom iz naše sobe (nju sam pominjala na topiku na kome je krenula ova priča kao onu koju je boleo stomak).

Kasnije, od jedne od tih devojaka, čula sam da je dečko koji je te noći bio s njom u krvetu komentarisao da mu je bilo žao mene, kao jedine koja je bila sama. Moje viđenje stvari je da sam jedina iz te sobe koja je imala ceo krevet samo za sebe.

Smrki, da ih pitaš, sumnjam da bi ti potvrdile priču.  

[Plissken]

Samo sam jednom u zivotu bio sa skolskim kolegama na ekskurziji, I to u prvom razrednu osnovne skole! Cak sam I obe maturske veceri sa najvecim zadovoljstvom izbegao.

No, dok  se stoka iz moje gimnazije opustala na maturskoj veceri, meni, I mom asocijalnom kolegi se desilo nesto prilicno simpaticno....

...Sami smo sedeli u ranim jutarnjim satima u skolskom dvoristu nase osnovne skole.. Uzivali smo misleci da smo eskiviranjem mat. veceri eskivirali mnogoljudstvo. Ali jok! Iznenada se pojavila grupa lokalnih pripitih mangupa, koji su se bas naostrili da se izivljavaju nad slabijima od sebe! I tako su se naostrili na mog blentavog kolegu, koji, umesto da im je otisao po pivo, on im je kontrirao, I samo ih sve vise nervirao. A oni ljudi, onako vec pripiti I zeljni piva I krvi, bas im je dunulo da prebiju tog nesretnika.

Sinuse mi ideja. Razdvojio sam likove od mog ortaka I predlozio im da sa stepenista uzivaju u obracunu nas dvojice.

I tako sam skoro pola sata, ja licno, mlatio sopstvenog, ni krivog ni duznog ortaka, u svim stilovima! Rukama, nogama, zaleto sam se I skakao, onako mali I spretan. A on jadnik, od dva metra, smesan, je padao, valjao se po podu, primao udarce. Cak sam se toliko upustio I uziveo da sam ga par puta I stvarno zaveknuo. Gledaoci su se toliko uspalili da su cak trazili da se skinemo do pola goli, mada to nismo uradili.

Sve u svemu, na kraju su izgubili zelju da mlate vez izmucenog, I ko iz djubreta izvadjenog ortak, koji vise nije znao za sebe. A meni su naravno cestitali, I dan danas me na ulici oslovljaju sa Cak, po Caku Norisu!

[Ghoul]

plissken je primenio staru i evolucijom dokazanu taktiku naših slavnih predaka, rozeguzih pavijana:
naime, kada rozeguzog pavijana napadne nadmoćniji neprijatelj, on se ostrvi na najslabiju kariku u svom čoporu, i tako preživi.

inače, back to topic, ja sam asocijalan postao tek u srednjoj školi, a u osnovnoj sam išao sa vršnjacima idiotima ne samo na exkurzije, nego i na more – tri puta!
u retrospektu mi nije jasno kako i zašto mi se ta bagra nije zgadila brže nego što jeste, ali valjda je dobro što se TOLIKO toga nagomilalo, tako da bar ne može da se kaže da mrzim ljucku rasu na bazi od nekoliko izolovanih, slučajnih primera.

glede exkurzija, sem već pomenute sexualne eskapade u JAHORINI (koja nije za priču), i celodnevnog lunjanja po periferiji i zabiti sarajeva u potrazi za stanom ahmeda bosnića (autora bestselera o paranormalnim silama i misterijama sveta) – nemam baš šta posebno za prijaviti, ili mi barem ovog časa ne pada na um.

jebote, sad kad vratim film shvatam da sam, pored šk. exkurzija, pored odlazaka na more, ja sa idiotima iz svog odeljenja čak 2-3 puta išao u divljanu, tj školu u prirodi – sa svim budalaštinama neizbežnim u kontextu zajedničkog spavanja, ručavanja itd. – i prosto mi nije jasno kako sam mizantrop postao tek u 18oj!!! valjda se to gomilalo, gomilalo, godinama... dok nije dostiglo kritičnu masu...

[DušMan]

Ja sam moju priču već započeo na Kingovom topicu.
Maturska ekskurzija, gradić Rimini (rodni grad Huga Pratta, inače), četiri dana sam eksivirao diskoteku, ali me petog izdaše drugovi, pa sam otišao i ja da vidim kako je tamo. Dok je bilo dosadno, bilo je podnošljivo. Neka laganica haus muzikica. Italijani se nabacuju našim droljama, sve super. Onda je neko dao kesu domaćih diskova di džeju, pa su krenule da cepaju Ceca, Karleuša i ostale srpske majke, uz sve penu koja izbija sa svih strana. Tad sam odlučio da sam dovoljno popio i sam se zaputio nazad u hotel. Doduše, hotel je bio na drugom kraju grada i mi smo do diskoteke došli organizovanim autobusom, ali šta sad.
Idem ja, idem... Pored mene, ulicom, prođe neki Italijan na biciklu i kaže nešto na italijanskom. Mislim se 'Vidi budalu, ne zna da ga ne razumem' i nastavim svojom rutom bez većeg obraćanja pažnje. Onda on krene da me šarmira svojim 'du ju spik ingliš?' rečenicama i tako on vozi, ja hodam i nešto blebećemo. Mislim se ja 'Vidi što su fini ovi Italijani'. Ne sećam se baš najbolje kako se sve dalje odvijalo, ali smo stali, on je sišao sa bajsa i nastavili smo small talk stojećki.
E da... Počeli smo nešto o sportu, valjda, ali mi je postalo sumnjivo kad mi je rekao da mu je omiljeni sport stoni tenis. U svakom slučaju, nekako smo počeli da pričamo o patikama, a ja naivan uzmem da se žalim kako je u Srbiji, tada Jugoslaviji, loša situacija, nema se para, ovo-ono. On primeti kako imam jako skupe patike. Što je najgore, patike su bile italijanske, koje sam par meseci pre toga dobio na poklon od neke kevine drugarice. Fensi crne. Tu on poče o tome kako je fizioterapeut i kako su mu stopala specijalnost i kako je bitno da đon na patici bude ovakav i onakav. Pita on uljudno dal može da vidi unutrašnjost moja patike. 'Može, naravno!' usklikujem ja u klasičnom srpskom dobrodušnom stilu. Gurne on ruku u patiku, stojim ja onako, kao roda, na jednoj nozi. Opet on uze da priča o đonu i kako njemu deluje da ne gazim dobro, tj. da nabijam petu isuviše.
E sad... tu postaje malo mutno. Zaboravio sam delove, ima tome već 5 godina, a ja imam pamćenje zlatne ribice. Plus, možda sam zbog stresa potisnuo sve. Elem, čini mi se da me je uhvatio za stopalo, pod izgovorom da vidi da li sam nabio petu. U tome trenutku, ulicom (inače, dugačkom 5 kilometara i pustom kao pustinja, pošto je ipak negde oko 2 izjutra) prolazi profesorka fizike i javlja se. 'Dobro veče' odgovaram ja njoj, u stilu Milke Canić, dok Italijan čuči i jednom rukom trlja moje stopalo koje visi u vazduhu, a drugom drži moju izuvenu patiku.
Tu mene potrefi redak slučaju bistrine uma i ja, naivan kakav već jesam, ukapiram o čemu se ovde radi. Kunem se, do tad mi nije palo na pamet. Palo mi na pamet da možda hoće da mi ukrade patike, pa onda siluje... ili obrnuto. No, izvučem se ja elegantno iz te situacije, obujem nazad svoju patiku, slažem kako mi je hotel tu, u sporednoj ulici, a on se kao pravi frajer koji je zajahao svoj bajs ponudi da me preveze, lupkajući šipku na biciklu. Onu šipku na koju bih ja, valjda, trebao da sednem. Zahvalim se lepo, odem u sporednu ulicu, presečem kroz neku paralelnu, pešačim još pola sata (i paranoično se okrećem svakih 5 sekundi, u strahu od manijaka na biciklu).

Ujutru su ortaci iz sobe pokušali da me zadive pričama o tuči u diskoteci, seksu na hodniku i sličnim bezvezarijama. Niko nije imao priču kao što je moja.


Imam i jednu priču iz Venecije, koja nije toliko zanimljiva, nema pedera u njoj, ali zato ima stripova.

[DušMan]

Naravno, ovaj topic je samo izgovor da se javno razotkrijemo i potrvdimo tezu kako internetom i fantastikom krstare samo asocijalni gikovi i frikovi, pošto, koliko vidim, samo se ređaju priče osoba koje se ni u kom slučaju ne mogu smatrati za normalne.
Zabrinjavajuće je što Gul ispada najnormalniji, pošto je actually imao drugove još u osnovnoj. Čak je i išao sa njima na more, eJJ!!! Da ne pričamo kako ispada da je imao i seks na ekskurzijama.

[Izitpajn]

E, al kako nabodete temu za dignut me iz mrtvih, to je čudo jedno...

Mi smo na maturalac trebali ići u Španjolsku u ljeto '91., ali se zakuvalo i jebiga, dva dana prije polaska zatvorile se granice, Ministarstvo reklo nitko van, propade maturalac, propadoše pare, propade sve, jebiga, tako mu je to. Krenuo rat, razred se rasuo na sve strane, neki u Zagreb, neki u Srbiju, neki u Bosnu, neki ostali u Petrinji s druge strane fronte, neki u Njemačku i dalje, neki ostali u skloništima četiri mjeseca i onda, kad se potpisalo primirje, na brzinu obavili ostatak školske godine, svi zaboravili, proš'o voz, ćao đaci.

Prošla školska godina, došlo ljeto '92., zove raska da se dogovorila s agencijom, pošto smo im ipak platili, da ipak provedemo tjedan dana na moru, koliko nas je već ostalo tu, da ne propadnu novci. Spojila se dva razreda, ali i dalje manje od trideset ljudi i nakon godinu dana to je više bio reunion nego izlet, prijatelji stari, gdje ste, da l' ćemo se ikad naći i tako to... I završili mi na četiri dana u Njivicama na Krku, dva razreda, brojno stanje: iako nam fali dve trećine ljudstva, računajte na nas kao da smo u punom sastavu. Turističko naselje, nekoliko hotela, gomila bungalova po šumi, a nigdje nikoga, turistička sezona nula bodova, rat rastjerao turiste, nas trideset skoro sami u naselju u kojemu se u sezoni nađe i tko zna koliko tisuća ljudi. Na prvi pogled ideala, kompletni resursi za trideset hahara, prvi dan smo svi navalili na pedaline i sandoline, nitko se nije ni kupao, bio početak šestog mjeseca ili tako nešto, sad se više ni ne sjećam, i ostatak vremena u hotel i disko na opijanje, evociranje uspomena, prisjećanje na one koji su sada u nekoj drugoj, trećoj ili četvrtoj državi, iz nekog razloga najčešća pjesma uz gitare je bila "E moj druže Beogradski". A disko isto, u normalna vremena napravljen za stotine ljudi, a sad u njemu nas trideset.

A onda je naišlo desetak Unproforaca. Pa ajmo sjest i pričat, pa odakle ste, pa kako vam je ovdje, pa kraj kojeg grada ste smješteni, i dok su oni nabadali, Komarevou, Pitindža, Sajsak, Sundža, jebote kakva su to imena, jeste u Zimbabveu ili u Hrvatskoj? kad netko spomene "Sisak" i ovi dignu ruke "Jes, jes, Sisak" a rulja skoči na noge, počnu ih grlit, ljubit, častit se i tako to. A u nas četiri-pet svježe protjeranih oči ko u mangama, ukurac, već godinu dana živiš u ćumezu, po podrumima, kao podstanar, ne znaš hoćeš li se ikad vratiti u svoj rodni grad gdje si proveo djetinjstvo i odjednom ti se s neba spuste ljudi koji po tom gradu šetaju svaki dan, čuvaju rampu koja je tebi granica svjetova koju bi tako rado prešao, a ne daju ti... I jedan mladi Danac se tako počne omuhavati oko glavne razredne plavuše koja je sasvim slučajno prognanica, pa krenu pričati kako je živjela tamo gdje je živjela, pa gdje točno, ona ulica, ne, ona druga, pa onda uzbrdo, da, da, znam, prošao sam tuda prije dva tjedna i frajer sve prodaje spiku i ja ga u jednom trenutku pitam "Will you take her to Petrinja?", a on me pogleda onako ozbiljno, kao, malac, vrati se u svoju ligu, "I will tell that to her, not you." Pa se malo plesalo, pa još pilo, onda bio nekakav polufajrunt, nastavili u bungalovu kod jednog od naših, možete misilti na što je bungalov kasnije ličio, dečki su malo bacali krigle u WC pa su poslije pišali kroz rupu u WC školjci po podu, pa su upaljenim čikovima radili čipku na dekama, a sutradan nam je kolega ispričao kako je u mraku šumice, uz zid bungalova gdje je spomenuti kolega spavao, Danac tražio "samo jedan poljubac, pa se možda i dogovorimo za posjet Petrinji". Koliko znam, poljubac nije dobio, iako nije da bi netko meni to išao reći.

Ostatak je bio standard, opijanje, glupiranje, noćno-jutarnji obilasci s punjenjem tjelesnih otvora kaladontom svima koji dovoljno čvrsto spavaju, pa onda masovno pomicanje satova dva sata unaprijed kako bi se zajebavalo dvojicu koji su ostali posebno mamurni od prethodne noći i požurivanje "ajde, ajde, autobus već kreće" i tako to. U jednu ruku, jadno na više nivoa, ali u drugu, ne znam, sad bar mogu reć da nitko nikad nije imao takav maturalac...

[David]

Palo prvo pushenje, sto je ipak dovoljno veliki dogadjaj vrijedan pamcenja srednjeskolske ekskurzije - adrvajz, Nichevo...

[Truba]

ne znam vala
nemam što izdvojiti

završio sam katoličku gimnaziju
nisam imao nekih komičnih scena niti tračeva

mirno povučeno dijete od skoro 2 metra i 100 kila koje nikad nije pravilo probleme... izostanaka možda svega nekoliko dana zbog prehlade... skoro pa ratna generacija nismo išli na izlete niti smo gdje putovali osim u italiju u 4. srednje...
ničeg se ne sjećam da je zanimljivo... počeo sam piti s 20 tako da ni s te strane nema dešavanja za vrijeme škole...
skor kod treba jednak apsolutnoj nuli

dakle nisam živio  

kad razmislim zanimljivije je bilo u osnovnoj    i na faxu i oko njega

[David]

završio sam katoličku gimnaziju
... niti smo gdje putovali osim u italiju u 4. srednje...

Sveta (tvrda) stolica, tj. Vatikan?

[Truba]

u Vatikan na stastanak s Papom sam išao 2000. godine

[godclone]

Maturska ekskurzija.
Prica, skoro pa klasika.
Klackamo se u autobusu, citavu vecnost, cini se.
Stoka se nagurala napred i trazi od vozaca da pusta Cecu i ostale preklapache. Na svu srecu, nas par je znalo na sta ce sve da lici pa sibamo Bjesove na  dvokasetasu u  saragama. Bitan momenat - razredna je stari roker pa odobrava sve sto elita u saragama pusta.
Vozac, valjda besan, sto mu kvarimo uzivanje, odbija da stane za pish pauzu. Naravno, Tomasevic(legendaran lik, covek je otelotovrena ravnodusnost) pisha u flashu i sat kasnije nudi Stevi Marinu kao " domacu". Ovaj, secam se, grabi flashu, mucka je i kaze " Ah, dobra, vidi venac" i naginje....

[zakk]

Budimpešta 1998.
Pušteni u Vaci da trošimo pare svojih roditelja. Vreme dato nam za šoping proveo:

1) u tattoo parloru, listajući portfolia i crteže
2) u knjižari, podsekciji Fiction, satima tražeći nešto što nema nastavak.
3) u CD šopu, dajući sumanute pare na originale.

Dalje šta su ljudi radili slabo znam. Čitao sam knjižurinu koju sam kupio do 2 u noć. Onda sam izašao u hodnik, veselio se profanu koji nam je švercovao alkohol. Napio se. Igrao do 6. Gledao ortaka kako hoda po zidu, držeći se za cevi od grejanja koje idu uz tavanicu. Vratio se u sobu gde me prestravio cimer. Toliko se oduzeo od alkohola i koječega da sam mislio da je krepao. Nakon što sam ustanovio da je ipak živ, onesvestio sam se i ja.

Sledeće noći su nas vodili u diskoteku. Ispostavilo da nas je diša doveo negde gde obnažene žene igraju u kavezima. Nama nije smetalo.

[Dry-Na-Nord]

Hm... Pre jedno dve godine bilo nas par desetaka u zapadnu Evropu da posećujemo tamo te evropske institucije i svratili i u Nizozemsku na par dana. U Hagu nam se autobus parkirao ispred nekog RPG shopa pa sam ja balavio pred izlogom zatvorene prodavnice dok su ostali otišli da vide kako vetar duva sa Severnog mora... Svratili smo i u Tribunal da gledamo Krajišnika i tu sam ja bio pod posebnim tretmanom zbog martinki koje je detektovao svaki metal-detektor, ko im jebe mater kad ne puštaju ljude u patikama... Moj kolega zaspao na suđenju pa ga je crnja iz obezbeđenja ispratio na vazduh, a šofer našeg busa je sve vreme glasno razmišljao o različitim modalitetima anti-srpskih zavera koje postoje u svetu...

A kad smo već u Holandiji, ajde da svratimo i do Amsterdama... Grad miriše ko da je na periferiji zapaljena deponija vutre, hotel u koji smo smešteni je neki raspad, nas petorica u sobi, biciklisti gaze sve pred sobom crkli dabogda... Rasna diskriminacija na delu - debele crnkinje jeftine, prelepe latino device preskupe... Jednog drugog kolegu odbila kurva iz Albanije pod izgovorom da ne radi sa zemljacima!

Gledao ortaka kako hoda po zidu, držeći se za cevi od grejanja koje idu uz tavanicu.

Pazi ovo, pošto sam se ja držao nekih svojih principa o potpunom neuzimanju narkotika do tad, to sam (jedini put) prekršio u Amsterdamu, nema smisla ne probati hašiš rekoh sam sebi... Posle sam u sobi imao košmare i video Spajdermena na plafonu! Hteo sam to da pomenem ostalima da mi cimer ujutru ne reče kako je on celu noć imao osećaj da hoda po zidovima i plafonu, a onda sam shvatio da mi je bolje da ćutim... Ja se i dalje držim principa da droga ne treba da se pije, a cimer se učlanio u LDP... Toliko.

[DušMan]

a cimer se učlanio u LDP... Toliko.

Au, znači ne samo da je drogoš, nego je najverovatnije i derpe.