Novo u knjizarskim izlozima

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...taj izdavač voli da se kreće u gustoj magli, ali AUTOBIOGRAFSKIH SPISA provereno ima u Beopolisu po ceni od oko 1650 dinara...

[Melkor]

A da preduhitim maca, da li je iko pokusao da izgugla ISBN, ne COBISS, vec samo google? 

[Agota]

hvala za info decaci ,kupicu jos sutra. 

Ginger, ulepso si moj dan tekstom  KADA CU POSTATI ZVEZDA 
Kad covek procita tvoje knjizevne kritike i ovo cudo,stvarno se zapita  KO SI TI ???? 

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...javiću ti čim doznam... i hvala na pohvali...

[Agota]

...javiću ti čim doznam... i hvala na pohvali...

... da,tako sam i mislila.

[Alexdelarge]

ПЕРИОД, СТИЛ, ЖАНР
Александар Флакер
прво издање, 2011, 15,7 х 23 цм, 396 стр., тврди повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0843-2
756,00 РСД

Основна идеја приређујући Период, стил, жанр. Књижевнотеоријски појмовник била је да Александра Флакера представим превасходно као књижевног мислиоца, јер сам, ишчитавајући његове књиге, констатовао да је он заговорник једне нарочите концепције према којој је теорија књижевне уметности неодвојива од књижевне историје. Флакер је књижевну мисао, то јест теорију, стварао у некој врсти необичне синтезе с књижевном историјом, прецизније, с оним што су формалисти, пре свих Јуриј Тињанов, називали књижевном чињеницом, а која је неодвојива од књижевне мисли. Кад сам се дотакао идеје о књижевној чињеници, Флакер је додао једну невероватну мисао, која ми је на неки начин откључала шифру за разумевање његове поетике: ,,Сви су формалисти били велики теоретичари, а само је један међу њима био велики писац, Виктор Шкловски..." Истог трена сам схватио ко је на неки начин утицао на Флакерово развијање сопствене стваралачке научно-списатељске поетике. Иначе, стицајем разних околности, Виктор Борисович Шкловски – и писац и књижевни мислилац – био је честа тема Флакеровог критичког рукописа. Очевидно, нимало случајно. ,,Прича Шкловски" је и аутопоетичка прича која нам открива и посебност Флакеровог теоријског и критичког дискурса. Напокон, кључно: промишљати о Флакеру као теоретичару књижевне уметности немогуће је ван синтезе књижевних наука, прецизније, теорије и књижевне историје, али и ван онога што је књижевни рукопис узбудљивог есеја који открива Професорову списатељску страст (оне врсте есеја који на неки начин ишчитавамо у радионици Виктора Шкловског). Још један детаљ Флакера чини јединственом фигуром унутар европске компаратистике, нарочито унутар авангардологије, у којој је био и остао један од најутицајнијих мислилаца. Уметност, у најширем значењу те речи, пре свега ликовна, саставни је део Флакеровог књижевнотеоријског и књижевноисторијског дискурса...

http://www.slglasnik.com/biblioteka-knjizevne-nauke-kultura-i-umetnost/knjizevna-teorija/kolekcija-osnova/period-stil-zanr

[Agota]

pazarila juce knjigu u beopolisu 1620 din 
imaju  neke super cool  bedzeve-ne propustiti !   

[Alexdelarge]

ovo je u pripremi, još nije izašlo, očekuje se na proleće.

[Mme Chauchat]

E dobro je što opet objavljuju Fukoa, makar da se više ne prodaju ona Sazvežđa po histerično preuveličanim cenama. Vidim da je isti (dobri) prevodilac, Jelena Stakić, da li to znači da će samo opet objaviti istu (skraćenu) verziju?

[Alexdelarge]

ne znam. čitao sam i posedujem fotokopiju nolitovog izdanja,  a nisam ni znao da je to skraćena verzija.

[Mme Chauchat]

Pa ja o Fukou generalno pojma nemam ali su mi se još odavno žalili kako prevod nije cele knjige. Znam da naše ima manje od trista strana, a prvo francusko izdanje koje mi Amazon izbacuje ima 688, što je mnogo čak i ako zaračunamo veći font i margine. Sa druge strane, vidim da engleski prevod ima 320 strana i kreativan naslov pa su možda ubedili čoveka da za inostrance dozvoli dajdžest verziju. Muka jedna sa tim filozofima.

[Alexdelarge]

Izdavač: Laguna
Broj strana 219

Cena: 493.00din

Opis:

Najbolji američki roman xx veka.

Treba biti Frensis Skot Ficdžerald pa umeti sa malo reči reći velike i važne stvari. Radnja romana dešava se dvadesetih godina XX veka – u doba džeza – kako ga Ficdžerald naziva, i prikaz je razočarenja urbane populacije u američki san. Na raskošnim pozornicama grada koji nikada ne spava i Getsbijeve vile smenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svestan svog porekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svedok vremena. Svestan da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-set, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem.

Veliki Getsbi je jedinstven portret vremena koji na elegantan i ciničan način oslikava svoje doba u kojem se i danas možemo prepoznati.

Ficdžerald je stvarajući Velikog Getsbija stvorio jednog od najtragičnijih junaka svetske književnosti i svakako najbolji američki roman XX veka. Iako je po objavljivanju 1925. godine roman dramatizovan i u formi brodvejskog pozorišnog komada i u formi filma, skoro da nije bio primećen među čitaocima i kritikom. Javnost ga je otkrila tek nakon što je reizdat posle Drugog svetskog rata – možda i zato što su tek tada čitaoci bili spremni da prihvate iskrenu i neveselu Ficdžeraldovu sliku Amerike.

[Ghoul]

izuzetan roman, ali to je pesma u prozi, taj jezik je zločin čitati u prevodu, ma koliko da je (možda? u laguni?) dobar!
ko god barata engleskim, bolje neka kupi američansko izdanje.

[sleep]

U Ani Edeš je iz ugla jedne služavke prikazan buran period višestru-kih prevrata u Mađarskoj nakon raspada Austrougarske, vreme neposredno posle pada vlade Bele Kuna, kada je buržoaski sloj ponovo zadobio svoja prava, između ostalog i na izrabljivanje nižih slojeva. Uz satiru i crni humor i sa neočekivanim obrtom na kraju priče, Ana Edeš je klasik evropske književnosti.

Ševa – čija je radnja smeštena u Suboticu – mnogo je razigraniji i satiričniji prikaz učmale svakodnevice imućnog građanstva koje iznenada otkriva da život može biti mnogo zabavniji. Neprivlačna, nezanimljiva, gotovo neprimetna devojka s nadimkom Ševa živi s roditeljima za koje kuva, šije i brine o domaćinstvu. Njihovim poro-dičnim životom odavno je zavladala rutina. Kada Ševa otputuje na nedelju dana, roditelji se prvo pitaju šta će i kako će bez nje, a onda sve više vremena provode van kuće i otkrivaju koliko im
prija takav život.

Dva ženska lika – Ana Edeš, žena pretvorena u stvar, u deo pokuć-stva bez ikakvog prava i glasa, i devojka Ševa čije odsustvo pokreće radnju priče – doprinose tome da su ove novele, na trenutke izuzetno duhovite, a na trenutke surovo istinite, postale popularne i omiljene među čitaocima širom sveta.

 
,,Bez sumnje pravo remek-delo."
The Guardian

,,Savršena novela čiji je ton pun života, iako tema obuhvata sav bol i razočaranje sveta."
The New York Review of Books

[Agota]

 Pjer Drije la Rošel




ŽIL



Žanrovi:
Drama
Izdavač:
Kiša
Broj strana
659
Pismo
Latinica
Povez
Mek
Format
20 cm
Godina izdavanja
Avgust, 2010
ISBN
978-86-84845-02-5

[Alexdelarge]

Roman sa kokainom
Autor: Agejev M
Izdavac: Umetničko društvo Gradac
Čačak 2011.
Edicija: Fata Morgana
1. izdanje

U maniru pseudoapokrifnih srednjovekovnih spisa
Roman sa kokainom, M. Agejev

Prvi tekst o kultnom romanu M. Agejeva Roman sa kokainom kod nas je objavljen u "Ninu" 1986. godine, u rubrici "Predlog za prevod". Napisao ga je Zoran Đinđić. Posle ovog teksta, izdavačka kuća "Gradac" je 1987. objavila roman, u prevodu Milivoja Jovanovića. Iz štampe je upravo izašlo novo izdanje ove knjige, u novopokrenutoj biblioteci "Fata Morgana" izdavačke kuće "Gradac K". Ovom prilikom ponovo objavljujemo Đinđićev tekst o Romanu s kokainom i njegovom misterioznom autoru

Pokušaj da jednu misteriju rasvetlimo drugom neumitno nas dovodi u blizinu crne umetnosti alhemije. Tamo gde je "svetlost" saznanja vođena nadom da će u slučajnom ukrštanju nepoznatog sa nepoznatim nastati prozirni kristal onog nužnog, koje iz nedoumice obeležavamo slabom rečju "istina".
Ovim primedbama gotovo smo već dospeli u prve prostorije literarne građevine neobičnog imena Roman sa kokainom. Ali, pošto ni one ne mogu pretendovati na preteranu razumljivost, izveštaj o romanu počnimo njihovim razjašnjavanjem.
Lidija Švajcer, ruska emigrantkinja iz epohe "Aurore", Kronštata i Mandeljštamovog Šuma vremena, u šetnji pariskim antikvarnicama nabasala je na knjigu sa neupadljivim omotom i tragom njene vlastite životne istorije. Kada se tridesetih godina pojavila u malom emigrantskom časopisu, knjiga je u pariskoj koloniji ruskih emigranata izazvala burno reagovanje. Anti-Emil ili: pedagoški roman sa obrnutim predznakom? Možda su učesnici u tadašnjim raspravama, pod uticajem istorijskih zbivanja u dalekoj domovini, bili skloni da u romanu prepoznaju ?guru nihilistički radikalizovanog prosvetiteljstva. Ili jedan od dijaboličkih likova vanvremenog "fantoma Rusije". Pitanja ostaju bez odgovora, oni koji bi mogli odgovoriti ne nalaze se više među živima. Međutim, roman je ostao.
Njegov junak Vadim Maslenikov, u demonskom tempu, praćen autorovim pogledom čija analitička oštrina podseća na Dantea, između 1914. i 1919. prelazi sve etape svoje lične verzije pakla. Naravno, to "lično" samo je privid. U jevrejsko-ruskoj verziji cv eća zla na scenu stupaju svi arhetipovi slavenske dijalektike, obogaćeni novim iskustvima, koje je ruski 19. vek, doduše, mogao da naslućuje, ali ne i da poznaje.
Roman sa kokainom, u prevodu Lidije Švajcer, pojavio se na francuskom jeziku 1983. kod "Belfonda". Slede oduševljeno-zapaljene reakcije kritike ("Neponovljivo delo!" – "Le Figaro") i prevodi na sedam drugih jezika.
Međutim, to je samo prvi deo zapleta, oko čudnog romana, ni u kom slučaju njegovo domesticiranje u sigurne i prašnjave police literarne klasike. Jer, ko je M. Agejev, "jedinstveni autor" ("L'Express") koji je jednim potezom obnovio sećanje na epohu u kojoj je smrtna ozbiljnost eksperimentisanja izbrisala granice između lične sudbine, umetnosti i politike? Prelistavanje književnih enciklopedija ne pomaže mnogo, autor je dosledno sproveo nameru rastvaranja identiteta. Ne samo što je u maniru pseudoapokrifnih srednjovekovnih spisa u romanu zatvoren lavirint kojim bi trebalo da se provuče pitanje o "autoru" (roman sadrži "Epilog", u kojem lekar saopštava da je rukopis pronašao u džepu neidenti?kovanog čoveka, umrlog posle prejake doze kokaina), nego i više od toga: Agejev je pseudonim, slučajno ime za priču čija svaka stranica širi uverenje u crnu nužnost.
Kao što se drugačije ne može ni pretpostaviti, počinje potraga za "stvarnim autorom", čovekom koji je na nekoj pošti grada, koji se tada zvao Konstantinopolj, predao paketić adresiran na ruski emigrantski časopis u Parizu. Retki trenuci sreće za teoretičare književnosti. Konstelacija koja bi u literaturi bila beznadežno bizarna i neduhovita (zamislite roman čija radnja bi počivala na ovakvom "zapletu") vraća rutinskoj delatnosti ukus avanture. Naravno, bezopasne.
Francuski profesori slavistike isprobavaju nekoliko varijanti čitanja tragova – od one koja se zasniva na konvencionalnom skrivanju identiteta (tako, na primer, N. Struve pokušava da u romanu prepozna rano delo Vladimira Nabokova), pa do one koja računa sa graničnim egzistencijalnim situacijama, dakle, koja ozbiljn o shvata autorovu nameru. U rasvetljavanju tajne pomaže ovaj drugi metod. Njegov "agent" ponovo nosi ime Lidija, ovoga puta Lidija Červinskaja. Član ruske (emigrantske) literarne scene iz pariskog života između dva rata, ona raspolaže ne samo informacijama o romanu, nego i nečim puno važnijim, vezama sa egzotičnim Carigradom. Po nalogu ruskog časopisa koji je objavio Roman sa kokainom, ona je tridesetih godina trebalo da pronađe njegovog autora.
Profesor slavistike René Guerra, stručnjak za rusku literarnu emigraciju i vlasnik obimnog arhiva iz prvih postrevolucionarnih godina, uspeva da otkrije poslednje prebivalište nekadašnje femme fatale: starački dom u predgrađu Pariza. Lidija Červinskaja, zaista, poseduje pouzdane podatke o autoru Romana sa kokainom. Nalog redakcije da sazna identitet pisca savesno je izvršila, naravno, ukoliko se složimo s tim da je kratka i snažna ljubavna romansa, takođe, jedan od načina upoznavanja. Čitaoce koji ozbiljno shvate neverovatnu egzistencijalnu intenzivnost romana neće iznenaditi uslovi pod kojima se ta ljubavna veza odvijala. Mark Levi, tridesetpetogodišnjak "veoma privlačne spoljašnjosti i sklon melanholiji" (seća se Červinskaja), bio je smešten u jevrejskoj ludnici u Konstantinopolju. Poreklom iz Moskve (gde se i odvija radnja romana), on je na jug dospeo u košmaru građanskog rata. Drhtanje ruku i halucinacije koje su ga mučile, objasnio joj je, nisu posledica uzimanja droga, nego nemogućnosti da savlada sećanje na rat u kojem je učestvovao.
Precizni spisi stanja u koje zapada Vadim Maslenikov posle uzimanja kokaina stavljaju u sumnju ovo objašnjenje. Međutim, taj detalj je beznačajan. Samouništavanje drogom ili sećanjem, u čemu bi tu bila suštinska razlika?
Da bi nastao jedan ovakav roman, o tome znamo još od Dostojevskog, nisu dovoljni patnja i imaginacija. Naime, "klasičnom" Evropejcu možda jesu, ali ne i ruskom Jevreju. On mora da prođe kroz hladnu komoru, kroz prostoriju za kondenzovanje. U svetu tridesetih godina ta komora je, kao i čitav prethodni vek , nosila ime Berlin. Tako je Mark Levi, u želji da zaboravi, a, u stvari, nesvesno okrenut magičnom severnom polu prema kome ga je gurala nužnost njegovog velikog romana, posle bekstva iz Rusije otišao u Berlin, gde su njegovi rođaci posedovali trgovinu krznima. U Berlinu je ostao onoliko dugo koliko je bilo neophodno da napiše Roman sa kokainom. Posle toga je postao pitomac ludnice u Konstantinopolju, odakle je poslao rukopis i gde ga je Lidija Červinskaja pronašla.
Vođena vlastitim kompasom, ona je ubrzo napustila Istanbul i nikada više nije čula o Marku Leviju. Druga Lidija (ili prva, kako se uzme), ona koja je ponovo otkrila roman, uspela je da dopuni autorovu biogra?ju. Posredstvom jevrejske opštine u Istanbulu saznala je da je Mark Abramovič Levi umro u bolnici 12. februara 1936. i da je sahranjen na lokalnom groblju za sirotinju.
Umiranje Vadima Maslenikova, junaka Romana sa kokainom, odvija se prema drugačijem scenariju, ali uz istu neumoljivu kombinaciju nužnog i slučajnog. Mehanika zla, koja radnju usmerava u pravcu epiloga (sa njegovim izlaganjem "uzroka smrti"), razotkriva se već na prvim stranicama knjige, a naizgled sitnim detaljima, kao, na primer, u kratkoj sceni u kojoj glavni lik romana (komponovanog kao pripovedanje u prvom licu jednine) ne želi da prepozna svoju majku koja je došla da ga poseti za vreme školske pauze. Spasiti dostojanstvo po svaku cenu – načelo je Vadima Maslenikova. U toj reči "dostojanstvo" sadržana je celokupna eksplozivnost romana. Jer, ubrzo saznajemo za egzistenciju "riterskog dostojanstva". Ili, za tehniku maksimalizovanja zadovoljstva kršenjem najviših načela individualnog morala. Narcisoidni individuum tu se takmiči sa sobom, svaki ishod on može da uknjiži kao pobedu (pošto mu je moguće da se naizmenično identi?kuje sa obe strane), ali i u tome se sastoji dijalektika bezizglednosti, i kao poraz.
Drugo poglavlje romana nosi naslov "Sonja", treće "Kokain". Ne podseća samo ime emancipovane Moskovljanke na klasičan lik ruskih "crnih zloduha samoponižavanja " kao modusa mana. Ovde je citiran celokupni zaplet, ali sa namerom da se destruira tradicionalna (možda bismo mogli reći – humanistička) iluzija o "Sonji" kao nekom deus ex machina, koja iz onostranosti – bilo da je to religija, ljubav ili "izvorna" priroda – pruža ruku spasa izgubljenom junaku. U Romanu sa kokainom nema spasa ni za koga, to je jasno već posle prvih rečenica. A najmanje ga ima za Vadimovog skrivenog konkurenta Burkevica (suprotnost dva lika ne manifestuje se u samoj radnji, ali formira jednu od njegovih osnovnih pretpostavki), kasnijeg boljševičkog komesara koji odbija zahtev za bolničkim tretmanom neizlečivog kokainiste. Komesar nema ništa protiv nekadašnjeg školskog druga, ali bolnički kapaciteti su oskudni, a čovečanstvo ne bi mnogo dobilo lečenjem jednog perverznog građanskog individualiste.
Nije potrebno posebno napominjati da autor romana, eksperimentišući sa granicama izdržljivosti svog junaka, ne može preterano verovati u održivost Burkevicevog pojma čovečanstva. Granica između "zdravog" i "patološkog" nije jasno povučena. Oni koji su hteli da između dva stanja podignu visoki zid i sami su agenti bolesti. Poglavlje o kokainu demonstrira iskustvo izvorne nediferenciranosti. Najintenzivniju jasnoću tu je teško odvojiti od najveće iluzije. Kao jedino izvesno na kraju ostaje materija: komad papira u džepu umrlog, gde je odbijena molba za bolničko lečenje, i rukopis priče. Međutim, svi znamo da je i ta poslednja izvesnost, takođe, iluzija. Priču nije napisao Vadim Maslenikov, nego M. Agejev ili Mark Levi. Ova naknadno stečena izvesnost o autoru (stečena protiv njegove volje) ne stabilizuje izvornu protivrečnost, nego je ponovo stavlja u pogon. Jer, time je destabilizovana ona minimalna izvesnost koju pruža ?kcija o "autentičnosti" priče. Pošto njen zaplet u ovom smislu očigledno nije autentičan, preti opasnost da se već nalazi van čvrstih okvira lokacije, naime, opasnost da je već postao univerzalan.

Zoran Đinđić

[Alexdelarge]

ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И ВИШЕЗНАЧНОСТ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА
Драган Стојановић
прво издање, 2011, 15,7 х 23 цм, 232 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0927-9
864,00 РСД

[Mme Chauchat]

Kakvo crno prvo izdanje, knjiga je cirka moje godište i iz nje sam spremala deo ispita.
...Što zapravo znači da je bilo krajnje vreme za novo izdanje. Čestitke & pozdravi.

[Alexdelarge]

KLOD-LEVI STROS:

Rasa i istorija / Rasa i kultura

Na Velikim Antilima, nekoliko godina pošto je otkrivena Amerika, dok su Španci slali istraživače čiji je zadatak bio da ustanove  da li urođenici poseduju dušu ili ne, urođenici su praktikovali potapanje i davljenje zarobljenih  belaca ne bi li proverili da li su njihovi leševi bili podložni truljenju ili ne.

U istoj meri u kojoj težimo da uspostavimo diskriminaciju među kulturama i običajima, najpotpunije se identifikujemo sa onima koje pokušavamo da negiramo. Uskraćujući ljudsku prirodu onima koji izgledaju kao "najdivljiji" ili "najvarvarskiji", ne činimo ništa drugo do zauzimanja jednog  od njihovih tipičnih stavova. Varvar je pre svega čovek koji veruje u varvastvo.

Klod Levi-Stros

Prevod: Vojna Guteša

Broj strana: 124

[Alexdelarge]

NOAM ČOMSKI / MIŠEL FUKO:

O ljudskoj prirodi: pravda protiv moći

Iako je proteklo više od četrdeset godina od rasprave Noama Čomskog i Mišela Fukoa upriličene na holandskoj televiziji 1971. godine, ona nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti. Pitanja o ljudskom saznanju, pravdi, demokratiji, političkom angažovanju, otporu i moći, i dalje  zaokupljaju pažnju javnosti.  Ova izazovna debata dvojice društveno aktivnih intelektualaca otkriva nepomirljivosti, ali i sličnosti njihovih pozicija i predstavlja važan prilog kritici političko-ekonomske paradigme liberalne demokratije.

Prevod: Andrija Filipović

Broj strana: 85

Cena: 390

[mstislaw]

[Alexdelarge]

   
Beograd za početnike - bedeker kroz nostalgiju
Bogdan Tirnanić
Izdavač: Dereta
Format: 14X21cm
ISBN: 978-86-7346-843-3
Povez: broširan
Pismo: latinica
Br. strana: 180
God. izdanja: 2012
535 DIN

BEOGRAD ZA POČETNIKE PRVI I NAJBOLJI VODIČ KROZ SENTIMENTALNU ISTORIJU BEOGRADA.

Pri­ča o Sin­gi­du­nu­mu ili da­na­šnjem Be­o­gra­du ne mo­že da sta­ne ni na hi­lja­du stra­ni­ca knji­ge.

Ipak, ima onih ko­ji su, pre­po­znav­ši gra­ci­o­znost i ljup­kost ovo­ga gra­da ko­ji se pro­sti­re na re­ka­ma ko­je se pre­pli­ću i oba­la­ma ko­je se su­da­ra­ju, us­pe­li da pri­ka­žu nje­gov svet.

Je­dan od njih bio je i Bog­dan Tir­na­nić. Bo­em, pi­sac i no­vi­nar.

Imao sam sre­će da ga slu­šam, sme­jem se i pla­čem ka­da je po­ku­šao da ob­ja­sni naš Dan­se ma­ca­bre. Na­ža­lost, vi­še ni­je tu da man­gup­ski i lu­cid­no opi­še na­šu stvar­nost. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je, si­gur­no, bio pr­vi knji­žev­ni be­de­ker o na­šem gra­du, vo­dič ko­ji su svi ra­do či­ta­li, i lju­di ro­đe­ni u nje­mu, i oni ko­ji su se slu­čaj­no tu za­te­kli.

U sa­mo tri­de­set i jed­nom po­gla­vlju, sa mno­go lju­ba­vi, osli­kan je mu­ral ko­ji je pred­sta­vio ovaj grad. Od do­la­ska, šet­nje uli­ca­ma, pre­ko pri­ča o bi­o­sko­pi­ma (ko­ji da­nas ne po­sto­je), do stri­po­va, lju­di, knji­ga, ka­fa­na i zna­čaj­nih me­sta.

Ne mo­že­mo vra­ti­ti vre­me ni lju­de, ali mo­že­mo pro­me­ni­ti svoj svet. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je vo­dič kroz grad ko­ga mo­žda vi­še ne­ma, ali ka­kav mo­že­mo po­no­vo da stvo­ri­mo, iako bez onog ne­sta­log de­la ko­ji se mo­žda vi­še ni­ka­da ne­će vra­ti­ti, a ko­ji po­sto­ji u na­ma, a ne u sve­tu oko nas.

[Alexdelarge]

ПИСМО ВРХОВНОЈ ВЛАСТИ
Михаил Булгаков
прво издање, 2012, 11 х 13 цм, 156 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0962-0
432,00 РСД

Занимање за Булгаковљево писмо совјетској власти потиче од сазнања да је писано у тешким животним околностима када су писцу сва дела била забрањена, а живот измицао из руку. Говорило се да је Булгаков запао у тако тешко стање да је помишљао на самоубиство. Упутивши писмо, Булгаков је ризиковао, али очигледно другачијег избора није имао. Испоставило се да писмо, прилично неочекивано, ни друга страна (власт) није примила равнодушно, па је, нема сумње, оно изазвало реакцију и самог Стаљина. Не треба сметнути с ума да је 1925. самоубиство извршио Андреј Собољ, да је априла 1930. пуцао у себе Мајаковски. За совјетску власт никако не би било добро да исте године и Михаил Булгаков просвира себи метак кроз главу.

[Alexdelarge]

РАНИ БАХТИН
Душан Радуновић
прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 232 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1197-5
756,00 РСД

[Alexdelarge]

Žanrovi:

Domaći pisci
Izdavač:

Laguna

Broj strana
408

Pismo
Latinica

Povez
Mek

Format
13x20 cm

Godina izdavanja
15. mart 2012

ISBN
978-86-521-0863-3

722.50din

Opis:

,,Knjiga o čudima nove ere..." NIN

Živimo u vremenu čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.

,,Od čuda se ne zahteva da pomažu već da menjaju, a od ovih najvećih ne da izopačuju sadašnjost već da razgrađujući je, grade budućnost." Borislav Pekić

Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, su biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom ona su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke empatije za ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Leprozna žena je isceljena ali nije prihvaćena više nigde, slepi čovek progleda ali vidi svet i zgađen sam sebi kopa oči, mutavac kada progovori o onome što je uvek mislio biva razapet na krst. Složeno i slojevito delo na slikovit način ukazuje na isključivost ideologija, dogmi i doktrina, gde iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Na magičan način uvedeni smo u svet daleke prošlosti gde ideološka zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve suprostavljene snage pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba ljudske istorije. Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do današnjih dana.

[Ghoul]

ADL, ti si čini mi se zaint. za uismansa - nisam primetio na ovom topiku obavijest o novom izdanju jednog njegovog poznijeg romana - mrzi me sad da tragam na netu za naslovom, izdao zavod za udžbenike! - ja nisam interesent jer je to iz njegove katoličke faze, i na katoličke teme + cena je preterana, oko 1400 din ili i malo više...

[Alexdelarge]

ADL, ti si čini mi se zaint. za uismansa - nisam primetio na ovom topiku obavijest o novom izdanju jednog njegovog poznijeg romana - mrzi me sad da tragam na netu za naslovom, izdao zavod za udžbenike! - ja nisam interesent jer je to iz njegove katoličke faze, i na katoličke teme + cena je preterana, oko 1400 din ili i malo više...

nisam znao, evo sad sam video da je u pitanju roman NA PUTU, a putarina  je 1426.00 din.

Ovaj pisac bekstva i traženja spasa, čiji je junak opijen samoćom, koja ga, sa neurozom uništava, kroz istog Žana Dezesenta, već se interesuje za natprirodno i neobično, za spiritualno i sl. Vidljiv je njegov prezir i odvratnost prema vulgarnosti i osrednjosti svake vrste... Knjiga ,,Na putu" opisuje Uismansovo traženje, njegovo preobraćanje u katolicizam i kraj njegovog duhovnog putovanja

[Ghoul]

kao što ja to uvek ponekad kažem, katolici su mnogo zabavniji kad su otvoreno, neskriveno i neuvijeno na strani đavola, negoli kad/ako se, kao, okrenu 'bogu'.

[Alexdelarge]

САБРАНЕ ПРИЧЕ 1 и 2
Хулио Кортасар
превела Александра Манчић, прво издање, 2012, 13,5 х 20 цм, књига 1 – 712 стр., књига 2 – 568 стр, броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1172-2
2.700,00 РСД

[Meho Krljic]

Fak mi. Ovo je obavezna kupovina. Nadamo se da su tu i priče iz Tamo neki Luka i Tajno oružje

[Mme Chauchat]

Da, lepo zvuči. Mislim da su u onim Kortasarovim zbirkama koje su izlazile u neprežaljenoj ediciji Reč i misao (sve u Mančićkinom prevodu) već na komad sadržane sve njegove priče (i te koje je ranije prevodio Tatić) pa su ih sad lepo sabrali. Proverićemo da li je nešto promaklo. 

[Meho Krljic]

Pa, koliko se sećam, one iz Luke i Tajnog oružja nisu, zato se i radujem ovome.

[Mme Chauchat]

Ali, Tamo neki Luka izašao je upravo u Reč i misao, ima sigurno deset godina (znam jer imam) a priče iz Tajnog oružja su rasejane po ovim ostalim zbirkama, npr. samo Tajno oružje je u Progonitelju... Znam da sad ispadam picajzla, ali to je samo zato što sam Kortasarova obožavateljka br. jedan. (!111!!!!1)

[Meho Krljic]

Ah, dobro, dobro, to i ne znam, mislim, ja imam Tajno oružje iz neke 1962. godine i uvek sam se pitao zašto se ne reizda.  A, za Luku nisam ni znao da ga je RiM reizdala jer to čak ni nemam knjigu nego fotokopiju  .

[Mme Chauchat]

  A, za Luku nisam ni znao da ga je RiM reizdala jer to čak ni nemam knjigu nego fotokopiju  .

Znak raspoznavanja iskrenog ljubitelja! 

[Meho Krljic]

Ili budale!! Jedno od ta dva!!!

[Agota]

Juče
Autor: Agota Krištof
Prevodilac: Jovica Aćin
Naslov originala: Hier / Agota Kristof
Izdavač: UMETNICKO DRUSTVO GRADAC
Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-83507-72-6
Redni broj izdanja: 1
Format: 19 cm
Broj strana: 94
Povez: Broširani povez

cena  540 din


takodje izdavacka kuca paideia  u maju izdaje dzepnu knjigu  Agote Kristof  NEPISMENA.

[Agota]

ADL, ti si čini mi se zaint. za uismansa - nisam primetio na ovom topiku obavijest o novom izdanju jednog njegovog poznijeg romana - mrzi me sad da tragam na netu za naslovom, izdao zavod za udžbenike! - ja nisam interesent jer je to iz njegove katoličke faze, i na katoličke teme + cena je preterana, oko 1400 din ili i malo više...

nisam znao, evo sad sam video da je u pitanju roman NA PUTU, a putarina  je 1426.00 din.

Ovaj pisac bekstva i traženja spasa, čiji je junak opijen samoćom, koja ga, sa neurozom uništava, kroz istog Žana Dezesenta, već se interesuje za natprirodno i neobično, za spiritualno i sl. Vidljiv je njegov prezir i odvratnost prema vulgarnosti i osrednjosti svake vrste... Knjiga ,,Na putu" opisuje Uismansovo traženje, njegovo preobraćanje u katolicizam i kraj njegovog duhovnog putovanja

u toku je uskrsnji sajam u domu sindikata te roman NA PUTU mozete pazariti  na standu zavoda za udzbenike 40% jeftinije.

[Ghoul]

Autor: Agota
Naslov: NEPISMENA.

oh, baš prikladno! 

[Agota]

Autor: Agota
Naslov: NEPISMENA.

oh, baš prikladno! 

autobiografska

smrdo,trebala bih sad da se durim....a smesno mi.... a i prikladno je. 

[Ghoul]

Autor: Agota
Naslov: NEPISMENA.

oh, baš prikladno! 

autobiografska
smrdo,trebala bih sad da se durim....a smesno mi.... a i prikladno je. 

jer si sigurna? 

[angel011]

jer si sigurna? 

Da pogađam, doktore,  jer je namerno? 

[Agota]

Žanrovi:
Klasična književnost
Izdavač:
Lom
Broj strana
473
Pismo
Latinica
Povez
Mek
Format
21 cm
Godina izdavanja
2012
ISBN
978-86-7958-067-2

cena 994


na sajmu na popustu sa 890 na  650.


EDIT:


kupila sam :
bela -ana i edvard sifret 500
dzovanijevu sobu  Dz. boldvin  200
dendizam i dekadencija  barbe d' Orviji 400
i dobila na poklon Crni Nemis


te dobila obecanje od izdavaca da ce mi nabaviti  zavrsni udarc - m.j.


jer ima  neko mozda tacan telefon knjizare u staklencu,treba nesto proverim   

[Agota]

jer si sigurna? 

Da pogađam, doktore,  jer je namerno? 

Zika Pavlovic Zikina dinastija

jer ima  neko...   

[Agota]

Posle dve knjige priča i dva romana, za koje je dobio sve hrvatske prozne nagrade, Ferić je šest godina pisao svoj novi, dosad najambiciozniji roman. Reč je o obimnoj knjizi koja je istovremeno i društvena hronika zagrebačkog života druge polovine XX veka, hronika jedne burne i neobične ljubavi i nostalgična priča o odrastanju To je roman o ljubavi i njenim demonima, o ljubavi koja dolazi u najrazličitijim pojavnim oblicima i intenzitetima, roman o žudnji koja nas ispunjava i uništava. Takođe i roman o prolaznosti, o vremenu koje ne oblikuje samo sadašnjost nego menja i prošlost, roman o starosti i slabosti. Kalendar Maja kompleksno je delo koji se sastoji od više romana, a opet, sve je u njemu povezano i utkano jedno u drugo. Roman širokih poteza, sa obiljem  brilijantnih minijatura...

[Mica Milovanovic]

Hvala na informaciji. Zaista odličan pisac.

[mstislaw]

Posle dve knjige priča i dva romana, za koje je dobio sve hrvatske prozne nagrade, Ferić je šest godina pisao svoj novi, dosad najambiciozniji roman. Reč je o obimnoj knjizi koja je istovremeno i društvena hronika zagrebačkog života druge polovine XX veka, hronika jedne burne i neobične ljubavi i nostalgična priča o odrastanju To je roman o ljubavi i njenim demonima, o ljubavi koja dolazi u najrazličitijim pojavnim oblicima i intenzitetima, roman o žudnji koja nas ispunjava i uništava. Takođe i roman o prolaznosti, o vremenu koje ne oblikuje samo sadašnjost nego menja i prošlost, roman o starosti i slabosti. Kalendar Maja kompleksno je delo koji se sastoji od više romana, a opet, sve je u njemu povezano i utkano jedno u drugo. Roman širokih poteza, sa obiljem  brilijantnih minijatura...

Si bila na promociji u KC Gradu?

[Agota]

Ne. A ti??

takodje hvala za dojavu


Zivojin je car !!!

[mstislaw]

Ne. A ti??

takodje hvala za dojavu


Zivojin je car !!!

Bejah, pa sam mislio da smo se, možda nehotice i sreli (pošto nije bilo više od tridesetak poluzalutalih duša). Inače, Ferić je odličan pisac i zanimljiv (sa)govornik. Deo onoga što je izgovorio te večeri se pojavilo u jednom od prethodnih brojeva NIN-a, u obliku intervjua sa njim.

[Agota]

Deo onoga što je izgovorio te večeri se pojavilo u jednom od prethodnih brojeva NIN-a, u obliku intervjua sa njim.

Procitala.     Tako sam i saznala... prekasno.
Reci mi , kolika  je bila cena knjige na promociji , posto je recimo u DELFIMA  SKC 1990 din.