Љиљана Праизовић (1958-2001): Дела

[zstefanovic]

С обзиром на то да смо пре пар минута добили дозволу и породице Праизовић, ево да поделим вести с вама.

Друштво "Лазар Комарчић" ће ускоро кроз специјалне Емиторе објавити књижевну заоставштину наше прерано отишле колегинице Љиљане Праизовић-Тодоровић.

Трећина посла је отприлике већ завршена.

Као и у случају Љубе Дамњановића, и овде је реч о опусу надареног писца, који својевремено није био адекватно објављиван и препознат.

Захваљујем Бобану и Илији на великој помоћи у овој прилици.

[Ghoul]

Као и у случају Љубе Дамњановића, и овде је реч о опусу надареног писца, који својевремено није био адекватно објављиван и препознат.

i najbolji način da se LK oduži ljudima koji imaju opus vredan revalorizacije jeste – kroz jeftinoizgledajuće fanzinčiće u tiražu od po 30ak komada? i onda će taj autor da bude "адекватно препознат"?  

[zstefanovic]

Не знам, одакле ти идеја око јефтиног изгледа и фанзина? Јеси ли видео Футурославију? Књига. По садржају, слогу и квалитету папира то је високи ниво. Експериментишемо сад и са тврђим корицама.

За твоју информацију, сви специјал Емитори се одмах разграбе чим се појаве. Футурославија ће сад ићи у треће доштампавање од 7. априла. Процена је да ће само она током године имати укупни локални тираж 300. И то заиста одабране домаће публике. Плус продаја преко Интернета.

Ми просто немамо новца да штампамо по 500 или 1.000 примерака и да нам стоји у магацину.

Али зато нудимо оно што нико други нема,и то врло одабрано. Практично, must have издања за сваког ко се бави фантастиком.

[zstefanovic]

За неупућене, да би стекли осећај о тиражима: издања ЛК се продају само у клубу понедељком, плус две београдске књижаре (Беополис и Омен).

[Boban]

ma važno je da se nešto radi.
Meni lično se ne dopadaju ova izdanja, komplikovano je to da bih sada objašnjavao i siguran sam da bih bio pogrešno shvaćen...
Ovo sve je trebalo odraditi drugačije, možda kao specijalnu ediciju Emitora, ili kluba ili bilo šta... al ajde, neka se okreće.

[zstefanovic]

ma važno je da se nešto radi.
Meni lično se ne dopadaju ova izdanja, komplikovano je to da bih sada objašnjavao i siguran sam da bih bio pogrešno shvaćen...
Ovo sve je trebalo odraditi drugačije, možda kao specijalnu ediciju Emitora, ili kluba ili bilo šta... al ajde, neka se okreće.

Па ти си тражио да буде кроз Емитор!

А и биће као специјална серија и по изгледу и по префиксу.

[zstefanovic]

Наравно, све ово са Емиторима није препрека да књиге иду и кроз веће издаваче.

Напротив.

Само да се договоримо где шта да иде.

[Boban]

Problem je što mnogi od ovih naslova i nemaju potencijal za više od koju desetinu ili stotinu primeraka i objavljivanjem na ovaj način gubi se smisao nekog eventualno većeg izdanja.

[zstefanovic]

Problem je što mnogi od ovih naslova i nemaju potencijal za više od koju desetinu ili stotinu primeraka i objavljivanjem na ovaj način gubi se smisao nekog eventualno većeg izdanja.

Па очигледно. Биће и таквих наслова...

Али.

Да свака култура чека академију наука или комерцијалне издаваче, не би ни било такве културе...

Time has come и тако то. "Нек једном виђено већ почне."

[PTY]

Opabato! Ljiljček revizited!  

Nego, najpre malko demistifikacije: ideja o samostalnoj zbirci Ljiljane Praizović je stara koliko i Ljiljin zagrobni život.

Dakle, starija je i od ideje za Erocku Zirku, a to mu onda dođe relativno ostarija ideja.

Naravno, svi mi koji smo Ljilju gotivili za života (a to nije bio zanemarljiv podvig, tek da se zna   ) zahvalni smo ZStefu što je pomogao da se pređe sa jeftine reči na delo.

mazeltov.

[mcn]

Ajde, ako mi može netko sačuvati primjerak, bio bih zahvalan.

mcn

[zstefanovic]

Opabato! Ljiljček revizited!  

Да, да... Прва књига је већ спремна. Пуштаћемо је ваљда ускоро, након оних Емитора које смо већ најавили.

Ти већ знаш шта је мени сад један од стратешких приоритета у Лази и шире: да сваки иоле битнији писац изнад 30 година добије збирку у Специјал Емиторима, а нисам против ни да талентована омладина исто добије.

Наравно, знају се приоритети и ко коси и ко воду носи, па ће се ићи редом. За почетак предност имају доајени клуба и Знака Сагите.

Наравно, у случају Љиље и Љубе постоји и морална одговорност клуба.

Све у свему, биће занимљивог штива ускоро.

[zstefanovic]

Ajde, ako mi može netko sačuvati primjerak, bio bih zahvalan.

mcn

Договорено.

Успут, вероватно ћемо имати и неку минорну дистрибуцију у Загребу од јесени, ако буде заинтересованих.

[PTY]

Ajde onda, sačuvaj i meni. Ja sam ipak malko veća distanca od Zagreba...  

[zstefanovic]

Ajde onda, sačuvaj i meni. Ja sam ipak malko veća distanca od Zagreba...  

Послаћу по слоновима  

[Goran Skrobonja]

Ajde onda, sačuvaj i meni. Ja sam ipak malko veća distanca od Zagreba...  

Послаћу по слоновима  

"Stazom slonova"?  

[zstefanovic]

Зна Лидија на којег слона мислим.

[zstefanovic]

Мислио сам на оног слона са Лидијине фото-репортаже, који мрко гледа посетиоце националног парка. Невероватно...

_______________________________
Елем, враћено на тему топика.

Управо смо добили ауторска права на комплет илустрација Бобана Савића Гета за књигу Љиље Праизовић "Кнежевић и северни ветар".

Сабрана дела би у нека 3 тома изашла до краја године. Датуми: лето, септембар, децембар.

[zstefanovic]

Нове вести. Добио сам обавештење да су захваљујући овој иницијативи пронађене још неке дискете из заоставштине.

Видећемо да ли је то све, колико има необјављене грађе, као и колико је то технички неоштећено (знајући непоузданост дискета као медијума).

[Mme Chauchat]

I, ovaj, šta je bilo sa tim projektom?

[zstefanovic]

I, ovaj, šta je bilo sa tim projektom?

Па тад (2008) је био замро, као резултат оставинске расправе у Топаловићима (клубу "Лазар Комарчић").

Пар пута  у последње време Бобан и ја смо коментарисали да се ово мора урадити, али ја овог лета имам намеру да се бавим Лазовићем и Славеном Радовановићем које смо кренули раније.

Стање са Љиљиним рукописима стоји овако:

Ако се не варам, друга књига -- "Кнежевић и северни ветар"  -- би могла одмах да иде у штампу, само да Бобан Савић - Гето да обећане илустрације.Истина, нисмо га скорије подсећали на то. (Постојао је још један сет илустрација, Зорана Туцића, али је спаљен кад су Арканови ложили Батину књижару у ЈДП)

Трећа књига, последњи период, пред смрт, је делимично формирана, још да се види шта је са тим дискетама.

Прва књига (осамдесете) захтева дигитализацију из часописа, те ако има неко ко би асистирао у томе, велика би му плата била небеска. Не можемо Бобан и ја све да стигнемо. (Иначе, то из раног периода већином нисам имао прилике да читам и не знам шта је.)

Ево овде списка који сам извадио из Мићине и Бобанове библиографије, али ми се чини као да фали понешто из последњег периода.

1. "Сад нас има, сад нас нема", ИТ новине, 1073/1074, стр. 0
2. "Сећање на Бел, прву", Омладинска фабрика ???, стр. 0
3. "Следећи пут", Омладинска фабрика ???, стр. 0
4. "Сусрет са личним астрологом", Омладинска фабрика ???, стр. 0
5. "Сусрет са луталицом", Омладинска фабрика ???, стр. 0
6. "Сусрет са Свезнајућим Лисцем", Омладинска фабрика ???, стр. 0
7. "О свицима", Омладинска фабрика ???, стр. 1986,0214
8. "Иза огледала", Емитор 46, стр. 6-7 1987,02
9. "Грашак који пева", Емитор 53, стр. 6-8 1987,09
10. "Кратак разговор са Сањивом Шљивом", Омладинска фабрика ???, стр. 1987,1211
11.  "Речи о свечовеку", Омладинска фабрика ???, стр. 1988,0122
12.  "Грашак који пева", Политикин забавник, 1884, стр. 1988,0205
13.  "Рашљар, Хорус", Емитор 59, стр. 6-8 1988,03
14. "Из прича о стварању света", Yusfan 2, стр. 25 1988,05
15. "Пред водом непорецивом", Омладинска фабрика 590, стр. 1988,0527
16. "Запис", Омладинска фабрика 591, стр. 1988,061
17. "Птица Ругалица и Мачак Варалица", Омладинска фабрика 592 (?), стр. 1988,0624
18. "Са залуталом сребрном лисицом", Омладинска фабрика 593, стр. 1988,0722
19. "Моја мала принцеза", Омладинска фабрика 594, стр. 1988,0819
20. "Први сусрет", Омладинска фабрика 594, стр. 1988,0819
21. "Испод кише", Омладинска фабрика 595, стр. 1988,0902
22. "Највећа липа на свету", Тик-Так 4, стр. 1988,1015
23. "Испод кише", Тик-Так 6, стр. 1988,1115
24. "Клинкл", Тик-Так 8, стр. 1988,1215
25. "Алиса воли хладне мирисе", Алеф 7, стр. 78-83 1988,2
26. "Сасвим уобичајени расплет", Емитор 67, стр. 8-10 1989,01
27. "Обећање", Тик-Так 11, стр. 1989,0201
28. "Полазак на далеку планету", Тик-Так 12, стр. 1989,0215
29. "Цвет који спава", Тик-Так 13, стр. 1989,0301
30. "Јахачи звезданог ветра", Тик-Так 14, стр. 1989,0315
31. "На далекој планети", Тик-Так 15, стр. 1989,0401
32. "Сад нас има, а сад нема!", Емитор 81, стр. 6-7 1990,03
33. "Хербаријум", Нова (алтернативна) српска фантастика, стр. 61-70 1994
34. "Пловидба", Свеске 20, стр. 104-106 1994,06
35. "Најмилија слика", Тамни вилајет 4 - И верзија, стр. 205-211 1996
36. "Милош Плавица, срећан човек", Књижевна реч 474/475/476, стр. 19 Додатак "Фантастична реч" 1996.07
37. "Исидор Мирковић и његов намерни познаник", Знак Сагите 4, стр. 567-569 1997,08
38. "Пловидба", Знак Сагите 6, стр. 842-844 2001,11
39. "Чувари црвених каменчића", Немогуће приче, приредила Гордана Малетић, стр. , 2009

[zstefanovic]

Српски савремени бајкописци за децу, семинарски из дечје књижевности Маријане Марковић

http://majaradoman.wordpress.com/2011/12/09/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D1%83-%D1%81/

У Антологији српских уметничких бајки Гордане Малетић значајно место дато је и стваралаштву прерано преминуле Љиљане Праизовић, коју је у свом раду је стремила фантастици и оставила незапажену књигу ,,Кнежевић и Северни ветар".,,Као ретко који наш писац, успела је да продре дубоко у суштину бајке. Самосвојна, свесна мудрости овог жанра, изградила је специфичну, елиптичну реченицу. Аутентичност њеног необичног језика и стила чине ове бајке јединственим." [14]

,,Милица, опет, не виде зоре лепше од његових очију ни свитања светлија од његовог лика, и улучи прилику, те му рече како су  небески путеви људима видљиви, али како их човек, свезан са земљом на којој је, никада неће сагледати нити карту њихову сачинити као што то могу птице. Још му рече како му ваља наћи Белогрлог сокола, птицу која још једина уме са људима да разговара, те да ће му овај помоћи.

Светолик јој тада сплете прстен и каза како ће јој га само он скинути, а она му поверова и тако је момак отправи у чекање а он се упути за птицом белогрлом и за картом небеских путева..." [15]

Чини се да је Љиљана Праизовић својим храбрим корачањем кроз свет бајки заслужила истакнуто место у зборнику најбољих српских бајки нашег времена. Њен измаштани свет искри светлошћу најинтригантнијих уметничких бајки света:

,,Ова је тамница црња од свију јер овде ниси везан ланцима и гвожђем, него својом душом и својим црним мислима. Видим да си сада шовек као што си био, помози ми и изнеси ме одавде, јер ја не могу ходати."

Светолик упита: Како ћу те носити када ништа не видим? Дао сам ти своје очи", а овај каза:

,,Ја ћу ти говорити како ћеш ићи, а за своје очи не брини...

...,,Казао сам да ћу доћи кад год ти затребам, а то ти опет каже,. Живи на земљи како ти је и дато, и буди срећан јер је то све што од тебе тражим." [16]

[Mme Chauchat]

 
Ne mogu da se suzdržim.

Svaka vama, ljudi, čast što to hoćete da uradite.

Ali sad tek vidim koliko će to biti zeznuto ako već nemate sve tekstove. Na primer. Evo šta kaže katalog Narodne biblioteke za Omladinsku fabriku:

није за позајмицу: 36 год. само за преглед у читаоници: 2 год. A tek ovo: Трећа књига, последњи период, пред смрт, је делимично формирана, још да се види шта је са тим дискетама.   Pa tako... učlanjena sam u Narodnu računajte na mene makar za toliko.

[zstefanovic]

  Сад гледам... Народна библиотека Србије је библиографски бескорисна и у овом случају. Имају само четири (4)  записа о Љиљи, од тога се два поклапају са Мићином и Бобановом библиографијом http://www.znaksagite.com/sfbiblio/index.php.

Дакле М&Б НФБ је 10 пута већи и 20 пута тачнији (попуњенији) извор за домаћу фантастику, него цела Народна библиотека са свим оним новцима...


__________________________________________________


Запис из базе података    COBIB
Аутор   Праизовић, Љиљана


Наслов   Alisa voli hladne mirise / Ljiljana Praizović
Врста/садржај   чланак - саставни део
Језик   српски
Година   1988
Физички опис   str. 79-83
УДК   821.163-41-344
COBISS.SR-ID   237368327
Види публикацију:   TI=Alef : science fiction magazin ISSN: 0353-1465.- Br. 7 (feb. 1988), str. 79-83


Наслов   Кнежевић и северни ветар / Љиљана Праизовић (није у М&Б НФБ)
Врста/садржај   кратка проза
Језик   српски
Година   1994
Издавање и производња   Београд : Орбис, 1994 (Београд : ЧИП Штампа)
Физички опис   97 стр. : илустр. ; 25 цм
Напомене   Тираж 1000.
УДК   886.1/.2-3
COBISS.SR-ID   30375180


Наслов   Пловидба / Љиљана Праизовић
Врста/садржај   чланак - саставни део
Језик   српски
Година   1994
Физички опис   стр. 104-106
УДК   886.1/.2-3
COBISS.SR-ID   30436108
Види публикацију:   TI=Свеске : часопис за књижевност, уметност и културу ISSN: 0353-5525.- God. 6, br. 20 (1994), str. 104-106


Наслов   Најмилија слика / Љиљана Праизовић (није у М&Б НФБ)
Врста/садржај   чланак - саставни део
Језик   српски
Година   1997
Физички опис   стр. 19-26
Напомене   Ћирилицом
УДК   886.1-32
COBISS.SR-ID   55884546
Види публикацију:   TI=Стиг : часопис за културу, уметност и друштвена питања ISSN: 0350-834X.- 25, 78 (1997), str. 19-26


__________________________________________________


ЗОРАНОВЕ НАПОМЕНЕ


Потребно је целом списку додати и:

-- есеје, песме, интервјуе итд из "Емитора" (има у анотираној библиографији "Емитора" Александра Б. Недељковића)
-- оно што је објављено под удатим презименом (Љиљана Тодоровић)  - "Лето у  месту В." http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/6/todorovic.html
-- прошлогодишње ново издање "Тамног вилајета" 4,
__________________________________________________


ВИШЕ О АУТОРКИ

Александар Б. Недељковић: "Љиљана Праизовић, 1958-2001: In Memoriam" http://www.rastko.rs/knjizevnost/fantastika/inmemoriam_ljpraizovic_c.html

[zstefanovic]

Svaka vama, ljudi, čast što to hoćete da uradite.

Уф, ово је сад отварање старих великих прича...

Људски је да се клуб ЛК одужи људима попут Љубе и Љиље, који су неким тренуцима спашавали удружење, били врло фини људи (колико их се ја површно сећам), а богами оставили и дела која су била занимљивија него што су својевремено уопште била препозната.

Али како одужити? Ево ти преглед стања:

1) Оснивачка генерација у ЛК је свесна овог дуга. Рецимо, Бобан, Илија и АБН су увек били спремни да помогну, у оквиру својих могућности. Око издавања, једино Бобан има и мотивацију и интересовање за ово, али је у пословном смислу дословно сам пред космичким олујама. 

2) Моја генерација се јесте мотала око клуба још од 1992, али, кад боље размислим, од нас који смо остали у овим круговима, вероватно сам само ја познавао Љиљу. (Упознао сам је 1993, независно од ЛК, преко Зорана Туцића, јер смо имали истог издавача с њом, Бата / Орбис, а њих двоје су имали и сарадњу на њеном роману.) Мислим да данас, од мојих вршњака више нема никог који би био и довољно упознат и мотивисан за ово.

3) Генерација дошла у ЛК двехаљидитих у суштини није знала ни за Љиљу ни за Љубу, док нисмо почели у периоду 2006-2008. да притискамо око враћања ових опуса у јавност (што је са Љубом још и успело). Жарко је од млађарије једини гризао око тога, али је и он преоптерећен, а и клуб сад има потпуно друга програмска интересовања.

Других људи нема. Чамотиња, маловерје, лењост, мрзовоља су епидемијских размера, колико ја видим. Људи не могу да се саберу и да се побрину за своје рукописе или да помогну себи или живом ближњем, а камоли да се брину за опусе људи који су преминули пре деценију.

Значи, у стварности, можда две (2) особе на планети имају снаге повремено да одвоје време за ово. А толико је још неурађених ствари... Зато се не могу очекивати брзи резултати.

Можда треба размислити у ЛК да се делимично врати она концепција коју смо гурали 2008. и да историја клуба исплива у реалном сјају (а било је и тога), а не само анегдотски.

Ali sad tek vidim koliko će to biti zeznuto ako već nemate sve tekstove.

Каже ми сад Бобан да Народна библиотека има и услугу скенирања, што би практично решило сабирање свих текстова. То изгледа није проблем, осим временски (оптичко препознавање, кориговање итд).

A tek ovo:

Трећа књига, последњи период, пред смрт, је делимично формирана, још да се види шта је са тим дискетама.

Ово би могао бити проблем.

Pa tako... učlanjena sam u Narodnu računajte na mene makar za toliko.

Хвала за импулс.  Причаћемо о овоме кад буде мало мирније.

[Mme Chauchat]

Ma ja sam njen najveći fan:

Da se vratim nešto bliže temi ovog topika, odnosno, upravo sam naletela na knjigu koja je idealna ilustracija za sve ovo o čemu smo pričali; unapred se izvinjavam na otkrivanju tople vode, ali ne mogu da izdržim.
Juče i danas čitam (prvi put) knjigu Knežević i Severni vetar Ljiljane Praizović - i šta da kažem osim da je ovo retko sjajna stvar? Apsolutno najbolja, najtačnija i najlepša jezička stilizacija arhaično-folklornog tipa koju sam videla u domaćoj žanrovskoj fantastici. Svaku rečenicu čitala dvaput, prvo da je "čujem" a onda i da vidim o čemu se radi - a to mi se zbilja retko dešava. Vidi se da je žena učila od najboljih: Vuka i Nastasijevića (bar koliko mogu da prepoznam). Ovde sam kukala za Pričama iz davnine, što ovo niko ne pomenu?
E sad, mitologija: u Kneževiću Ljiljana Praizović kombinuje i folklor (npr. zmajeviti) i hrišćanstvo (Svetlonoša) i kosovski mit (itekako) ali propušteno kroz nekoliko filtera i žestoko prerađeno. Pojedini motivi se prepoznaju (božuri/makovi) ali nije neophodno za uživanje u čitanju. Sve je sliveno u jednu celinu iz koje ovi slojevi mogu samo nasilno da se izdvajaju. Niko ovo ne bi nazvao srpskom mitologijom, a opet, crpeno je uglavnom upravo iz izvora o kojima je ovde već toliko pisano.
Ovo je najbolji mogući primer za to kako da se koristi mitska/folklorna/religijska/itd građa u tzv. lepoj književnosti.
Zašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu.

I otada bukvalno gnjavim njom sve ljude koji mi priđu na puškomet sa pričom o domaćoj fantastici.   

[Boban]

Imao sam priliku da početkom devedesetih čitam njen nezavršen roman fantastike koji se zbiva u dolini Neretve i to je bilo toliko jako po likovima i postavci da je glatko prevazilazila svešto smo mi tada u klubu LK i oko njega bili u stanju da ponudimo.

[zstefanovic]

Ma ja sam njen najveći fan:

[...] Juče i danas čitam (prvi put) knjigu Knežević i Severni vetar Ljiljane Praizović - i šta da kažem osim da je ovo retko sjajna stvar? Apsolutno najbolja, najtačnija i najlepša jezička stilizacija arhaično-folklornog tipa koju sam videla u domaćoj žanrovskoj fantastici. [...]
Zašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu.

I otada bukvalno gnjavim njom sve ljude koji mi priđu na puškomet sa pričom o domaćoj fantastici.   

Ех, добра наша, дирнут сам. Ево две посластице за фанкињу.

ПРВА ПОСЛАСТИЦА -- РЕФЕРЕНЦА КОД ЈАКШИЋА



Зоран Јакшић, Никадорски ходочасник,
"Знак Сагите"  - библиотека књижевне фантастике, књига 29, Copyright 1992

Адвокат Петронијевић стиже за говорницу сигурним кораком.

"Господине судијо, светли суде", поче он.

"Случај је хтео да се тужени, то јест југоисточни ветар, данас оправдано није могао појавити пред судом, будући да је поље високог ваздушног притиска над Карпатима знатно ослабило, те није довољно да га пренесе до наших крајева." У сали је владао тајац и чуло се само ударање лепезе госпође магистранткиње. "Тужени ми се заклео на овој књизи", настави адвокат и махну дебелим томом кога је у судницу под мишком. Само су први редови били у стању да виде како њен наслов у златотиску није Лубградски законик, већ Кнежевић и северни ветар."Предлажем стога", настави Петронијевић после театралне паузе, "предлажем да се оправдање за недолазак туженог прихвати."

Ударцем чекића судија показа да се слаже.

Цела књига се налази овде http://www.rastko.rs/knjizevnost/fantastika/jaksic_nikadorski_c.html

Драгуљ од збирке, такође,

[zstefanovic]

ДРУГА ПОСЛАСТИЦА -- ИЛУСТРАЦИЈЕ ЗА "КНЕЖЕВИЋА И СЕВЕРНИ ВЕТАР"

Ево две моје омиљене, Бобан Савић - Гето 1994.





Имате из ове групе још три овде  http://geto.rs/drawings.php?cat=illustrations&subcat=KNE%C5%BDEVI%C4%86

Кад сте већ ту, погледајте и остало од овог одличног уметника http://geto.rs/drawings.php?cat=illustrations&subcat=SELECTION

[zstefanovic]

Imao sam priliku da početkom devedesetih čitam njen nezavršen roman fantastike koji se zbiva u dolini Neretve i to je bilo toliko jako po likovima i postavci da je glatko prevazilazila svešto smo mi tada u klubu LK i oko njega bili u stanju da ponudimo.

Је ли то игде сачувано?

Иначе, гледам сад ово Јакшићево, Љиљино, Гетово... И чудим се колико људи тик поред нас стварају блиставе ствари, а ми то стално заборављамо...

[Mme Chauchat]

Imao sam priliku da početkom devedesetih čitam njen nezavršen roman fantastike koji se zbiva u dolini Neretve i to je bilo toliko jako po likovima i postavci da je glatko prevazilazila svešto smo mi tada u klubu LK i oko njega bili u stanju da ponudimo.

Bobane, ti bi hteo da ja danas baš cmoljim po forumu... a ako mi kažeš da toga više nema, mislim i da hoću.

Ех, добра наша, дирнут сам. Ево две посластице за фанкињу.

Hvala, hvala! (Nije da nisam znala, doduše. Nisam PDF   ali sam Jakšića ipak čitala.)

[zstefanovic]

Бобан је у Крагујевцу до ноћас, да не буде да није хтео да одговори.

Што се Јакшића и Гета тиче, допунски сам искористио прилику да кроз пријатан разговор додатно подсетим и себе и окружење на неке лепоте.

А што се тиче тога да ли си ПДФ (Поштовалац домаће фантастике?) или не, ја мислим да сви ми треба да препознамо своје право лице и храбро се изјаснимо око опредељења, упркос привременом неразумевању наше конзервативне академске средине.

Шалу на страну, српски књижевни поларитет "традиција версус постмодерна" је у суштини политички-идеолошки (међугенерацијски сукоб на левици) и захвата мањи део књижевне реалности. Мене су четири године у "Књижевној речи" одучиле од свега тога, па сад људима без блама кажем да овде неку свежину и смисленост дају већином фантастика (и жута штампа). Но заборавимо то, на овом племенитом месту.

Најважније је да не сумњам да ће "Кнежевић и Северни ветар" заиста завршити у школској лектири.

[PTY]

Za stare i nove Ljiljine fanove, evo pa citajte:

Ljiljana Praizović - Prilog
opservacijama na temu horora

Više je razloga radi kojih se opredeljujem za pisani tekst umesto za živu
reč. Pisati je teško, kada se prenebregne prvobitno pitanje ,,čemu sve to" 1. jer
sve su stvari poznate ili 2. jer to ničemu ne vodi to jest, ko zna znaće, ko ne
zna saznaće ako treba, onda ostane pitanje koje po važnosti takođe biva na prvom
mestu — o čemu pisati, odnosno, kako izvesti da se ne ode u širinu toliko da se
tema ne razvodni.

     
U funkciji odgovora na ovo pitanje, kako postići da se tema ne razvodni,
uputno je odmeriti primedbu Zorana Jakšića da se moja diskusija svodila na
pitanje borbe dobra i zla, koje je tom prilikom minorizovao, ili postavio na
marginu. Istina je sledeća: pitanje borbe dobra i zla se ne sme i ne može
minorizovati, niti staviti na poslednje mesto. Potrebno je, međutim, znati, da
kada se o tome govori diskusija biva preširoka jer se borba između dobra i zla
očitava u svemu što nas okružuje. Dodala bih, međutim, da se zlo i dobro
međusobno ne bore onako kako se to uglavnom zamišlja: sukob dveju sila ili
nosioca naboja dobrog ili zlog, već je to borba sinova svetla za svetlo, a
sinova tame protiv sinova svetla. Sve ovo mogu reći samo ukoliko postoji
prvobitna klasifikacija definicija.

     
Kao što sam odbila da sa Acom B. Nedeljkovićem učestvujem u razgovoru o
tome kako grešim jer nije zlo ako vuk ubije ovcu i pojede je, tako i sada o tome
neću da govorim, jer podrazumevam da većina onih koji budu čitali ovaj tekst zna
da nije zlo ako vuk ubije ovcu i pojede je. Takođe nije zlo što su Indijanci
ubijali bizone, odevali se u njihovu kožu i od nje pravili šatore a od mesa
preživljavali, ali se taj čin ubijanja i preživljavanja bitno razlikuje od Žute
Kose Bufalo Bila i njegovih lovaca koji su krda bizona ubijali da bi se najeli
slatkog njihovog jezika i domogli koža, što jeste zlo, i biće da su ti lovci
znali da je zlo, jer se nekažnjeno ne uništava. U prvoj ruci je ta kazna stigla
Indijance i Bog je bio na strani belih porobljivača, rasa crvenokožaca je
istrebljena i belokošci su se naselili po Americi, ali u drugoj ruci evo kako
kazna stiže ,,američki san" koji ne drži uzalud svoju porodicu na pijedestalu kao
svetinju, čak i kada usmerava decu da sa 15 godina žive samostalno, jer im,
zaboga, to standard omogućava, a promiskuitet nije zlo ovog sveta nego
napuštenost, bespomoćnost, narkomanija, itd. A šta je sa divotnim pokretnim
slikama od kojih samo ,,igru s vukovima" da navedem i povratak temi kauboja i
Indijanaca na način, s moje strane, dostojan prezira. Kroz 50 godina, kada
Indijanac i Amerikanac budu ravnopravni u deljenju hijerarhije po američkim
institucijama, svoj emocionalni doživljaj ću smanjiti, verujem da ću do tada
biti i mrtva, a toplo se nadam daće to društvo do tada dati mesto pod suncem
ljudima kojima su isto to mesto oduzeli. Najteže je, kako kažu Kinezi, kada deca
ispravljaju greške svojih očeva.

     
Da se vratim na bizone. Beskrajne priče na temu koliko su bizoni bili zli
dok su jeli travu takođe ne otvaram ovom prilikom, imajući u vidu da je još Buda
rekao kako ćemo se svi na ovoj zemlji rađati dok i poslednja travka ne doživi
prosvetljenje (jer u tim travama spavaju duše onih koji su u svom nauku na
zemlji dospeli u njihova tela i njihov hlorofilni sistem). Vratimo se bizonima
koji su se najeli te trave kojačeka prosvetljenje. Svi znamo kuda je borba,
Bufalo Bila i njegovih lovaca sa krdima bizona odvela i Indijance i narod Žute
Kose. Diskusiju o progresu Amerike i progresu čitavog zapadnog misionarskog
društva ne otvaram ovom prilikom. Takođe se ne izvinjavam Aci B. Nedeljkoviću
zato što sam odbila da telefonom sa njim porazgovaram o tome zašto su me svi sa
zapanjenošću gledali u toku i nakon moje diskusije o hororu kada sam izjavila da
se Hitler nikada više neće roditi a i ako se rodi, šta je on u odnosu na ove
nove nosioce zla, koji su to postali i ne znajući da su to. Iz jednog osnovnog
razloga se ne izvinjavam Aci B. Nedeljkoviću jer sam bila neprijatna u razgovoru
sa njim ne vređajući ga većsamo deklarišući se kao osoba koja za to, naročito
telefonom, nema vremena. Bitna razlika između svih onih koji bi želeli da su
zapadnjaci i pravih zapadnjaka je ta što ni jedan zapadnjak (iole kultivisan)
neće napasti ličnost onoga sa kojim razgovara slagao se sa njim ili ne. U
najgorem slučaju će reći kako smatra da se sa sagovornikom ne slaže i da ima
drugačije mišljenje. Ali mu nikada neće reći kako nije u
pravu.
     
A o tome kako se zlo sublimira i kako se disperzuje, ili kako se krije i
deluje iz senke, možemo takođe da razgovaramo. Ali nekom drugom prilikom,
ukoliko se ona pruži. A sada da obrazložim zašto mislim da jesam u
pravu.

     
U istočnoj filozofiji je poznat pojamŠivinog plesa, koji pročišćava svet
i sprema ga za novi početak. Šiva kao sublimacija destrukcije predstavlja ne
smrt ni haos, već uništenje, nakon kojega po prirodi stvari, to jest po
cikličnoj prirodi stvari, dolazi noviživot i započinje novi ciklus rađanja
odnosno života. U bardo ravni duša lutalica, koja traži put u večnost, sreće
između ostalog boginja Kali, Durgu, koja pije ljudsku krv iz ljudskih lobanja i
duša lutalica je ispunjena užasom i strahom, ukoliko odvrati glavu na dragu
stranu pada sve niže u hijerarhiji izbora puta i nikada neće otići u večnost,
nikada se neće izvući iz žalosnog beskrajnog kruga na čijem kraju ne blista
zvezda nego mračna ženska materica i novo rođenje, novi život na planeti
nesreće, jada, bede, žalosti, i svemu što je ovim pojmovima nasuprot, sreće,
veselja, blagostanja... ali je to sve pitanje karme i duhovnog, mukotrpnog
doduše, razvoja duše lutalice koja je izabrala da se ponovo rodi. To nije užas.
To se dešava u bardo ravni, upućeni zna da su to sve samo vizije koje, nabijene
simbolikom, znače ili prolaznostživota ili njegovu večnost, ili nešto drugo,
treće, četvrto.

     
Kada se to sve dešava u realitetu na našoj planeti, za čije smo opažanje
opremljeni sa svih naših pet čula, dolazi do onogašto je krajnji efekat horora,
a to je gradacija straha. Imajte u vidu da smo od ljudskih žrtvi odustali još u
matrijarhatu.

     
Pre nego što razvijem tezu gradacije straha, navešću samo jednu
digresiju: horor je u odnosu na strah isto Što i pornografija u odnosu na
seks.

     
Kao što nam je seks bogom darovan kao vrhunski oblik komunikacije i sreća
beskrajna, tako nam i strah darovan kao vrhunski katalizator svih ljudskih
osobina i čistote i čvrstine karaktera. Hrabar čovek nije onaj koji se ne plaši,
nego onaj koji savlada strah. Možda bi poznavaoci horora rekli da je horor
upravo zato pozitivan, jer uvećava strah do užasa i sam tka zahteva od onoga
koji u tome učestvuje savladavanje stepenica straha i dosezanje vrhunca
hrabrosti. Seks se između ostalog sastoji i od penetracije, a pornografija
zumira samo taj elemenat seksa. Emotivni doživljaj onoga koji prati horor u
knjizi ili na filmu se uglavnom sastoji od prevladavanja straha sve od
obamrlosti užasa koji mu se hororom predočava.

     
Da se vratimo na malopređašnju digresiju: u početku pornografija jeste
interesantna i pojačava doživljaj, ali kada sečešće upotrebljava da tako kažem,
gleda ili čita, potrebni su sve jači nadražaji, sve do poslednje faze, kada više
ma kako snažan intenzitet bio, nadražaj ne postoji i doživljaj je smanjen, a
takođe i interes za seks. Zaboravimo na momenat da je seks put za sprovođenje
načina na koji se razmnožavamo i pitanje koje iz toga proističe: kome ide u
prilog da se mi na planeti Zemlji kao ljudi manje razmnožavamo, zaboga, pa
ionako nas je previše, i održimo u svesti samo pitanje kome ide u prilog da
muškarci i žene međusobno ne komuniciraju bilo kakvim, a naročito tim,
vrhunskim, načinom komunikacije. Religiozni zanesenjaci će odmah odgovoriti da
takav cilj može biti samođavolovo delo. Psiholozi verovatno da to ne može biti
opšti cilj, nego da je to ujdurma ljudi koji su poneli traume iz detinjstva,
nerešene odnose između roditelja, i roditelja i njih kao dece, pa mlađa ili
starija ili braća ili sestre, pa drugovi u školi itd. I svi će oni biti u pravu,
svako sa svog aspekta posmatranja. A sada da prevedemo seks i pornografiju na
horor i strah: ako već strah predstavlja katalizator u kristalizaciji ljudske
duše koji Čini da čovek poštuje i sebe i svoj život, i svu lepotu i ružnoću
sveta oko sebe jer je svet takav kakav je i samo ako ga takvog prihvatimo
uklopljeni smo i promenjeni, a čim smo mi promenjeni i svet je promenjen, dakle
bolji, (i ne razmatram tezu sa stanovišta da može biti gori, ako nisam od onih
koji idu prema svetlu barželim da to budem), onda horor predstavlja gradaciju
straha do besmisla, u funkciji toga da je onome ko u hororu učestvuje, na svoju
sreću kao pasivan, dakle, čitač, posmatrač itd. s tim što to nije definicija
pasivnosti, to ću naknadno objasniti, odnosno gradaciju straha u kojoj je
potreban uvek jači nadražaj da bi se strah doživeo, do mere u kojoj, ma kakav
nadražaj da postoji čitač,posmatrač, više ne reaguje — on ne živi, ne oseća, ili
ono što oseća je da mu je svejedno. Onda više nema razvoja. Svima onima koji
sebe vide ne kao osobe koje reaguju već kao posmatrače (a znam da ima takvih u
Laži Komarčiću) ovom prilikom samo da kažem da je jedna od odlika života razmena
— akcija, reakcija, interakcija. Kada toga nema nema impulsa iz okruženja, ni
povratne veze, nema razvoja, ima samo vegetiranja (vrlo ružno rečeno imajući u
vidu da biljke upravo, vegetacija, imaju veoma razvijen sistem
interakcije).

     
U vezi sa aktivnošću čitaoca, ili posmatrača, za koje sam malo pre rekla
da su pasivni, imala sam u vidu isključivo jednu stvar: da se to dešava nekom
drugom, na nekom drugom mestu, a mi sedimo udobno zavaljeni u bioskopskim
stolicama ili sopstvenim kućnim stolicama i gledamo iličitamo pornofilmove,
literaturu, ili horor filmove, literaturu. Ali smo zato emotivno, intelektualno,
pa i fizički takođe aktivni, možda ne u onoj meri u kojoj su aktivni junaci
priča, ali smo svejedno aktivni, ili seksualno uzbuđeni ili užasnuti, pa se
znojimo ili strepimo ili već kako ko reaguje. Opet, ponavljam, do određene
granice, posle nam je svejedno. Posle, međutim, važno je to posle, to postfestum
pitanje, koje se otvara i glasi, šta je to što će nas u stvarnom životu
uzbuditi? Da li postoji takav ljubavnik? takav monstrum? kojiće me u stvarnom
životu uzbuditi do te mere da reagujem? Ima ih za koje odgovor glasi ne, ima ih
za koje glasi da. Pretpitanje koje postavite odmah sebi je sledeće: posle takve
jedne knjige koju ste pročitali, Šta sledeće da pročitate da bi ste se uživeli,
da nadražaj postane tako jak da vas uvuče u priču i u identifikaciju sa glavnim
junacima. Ili film, koji je taj koji će vas do te mere preneti na platno da dva
sata osetite da živite ne zato što grickate kokice ili mislite o tome šta ćete
posle filma da radite.

     
Upravo ta prekomerna aktivnost, dok čitamo ili gledamo porno ili horor,
je jedan od pokazatelja zlog, jer je sve fikcija i fantazija i maštarija
bolesnog uma ili nekog jadnika koji umesto da ode kod psihijatra i da izleči
svoje traume iz detinjstva ili rane mladosti ili se bar suoči sa njima, na muke
stavlja nezaštićene čitaoce

     
Ovo je jedna velika zagrada: veoma značajna i kategorija čitalaštva ili
gledalaštva sa kojom se ne smemo igrati (ima ih i mladih, zamislite decu koja su
tek naučila da čitaju, a već TV kako gledaju od kolevke — pa do groba najlepše
je TV doba) nezaštićeni čitaoci, deca koja su u Londonu ubila drugo dete (da li
su to visokocivilizovani Englezi uveli krivično delo ispod 15 godina; u zakon,
dakako, ali ne kao cenzuru u šou biznisu, što se i te kako tiče i izdavaštva i
literature, imajući u vidu da jedinu lovu donose knjige Lustbadera i Šeldona,
ili Robinsa. Ne cenzuru, nemojte misliti da sam za cenzuru kakvu je znamo po
definiciji, niti sam za onu,,zabranjeno voće je najslađe" — ,,nije za osobe mlađe
od 16 godina" nego za ličnu individualnu cenzuru, insistiram na tome da svaki
član Laze Komarčića ima svoju unutrašnju cenzuru, a o tome ću kasnije, Završena
velika zagrada.

     
Ali mi smo toliko aktivni, preživljavamo (posprdnost komentara
,,preživljavamo ako je dobro") kao da to nije fikcija nego stvarnost. I to je ono
što ovu fikciju i nestvarnost ovih dela izvodi iz crtanog filma, bajke, obične
priče, običnog filma bilo kriminalnog, vesterna, ljubavnog, bilo kakve
literature to jest, bilo kakvog vida umetnosti ili izmišljotine i uvodi je u
stvarnost, u život.

   
Mi smo u eri Vodolije od momenta pronalaska parne mašine, praktično.
Industrijska pa posle neke druge revolucije, rad Urana koji kao jedna od planeta
u repu Sunčevog sistema, doneli su nam ljude hladne i daleke od ljudske duše, od
centra sunčevog sistema. Vodolije su distancirane, kao osobe, zainteresovane za
kosmičko i planetarno, voleće ceo svet ali prvog komšiju baš i neće, pitanje je
da li će ga primetiti uopšte. U natalnom horoskopu, što je snažnija planeta koja
je udaljenija od Sunca, to su nepredviđeni uticaji jači a osoba sama po sebi
hladnija i dalja, baš kao slika te iste planete u odnosu na sunčev sistem. Ali
smo, nažalost, zakopčani u ljudsku kožu, kosti i meso. I tako i reagujemo, tako
se i ponašamo. Da li možete sebi da predstavite nesreću osobe koja za sebe samu
konstatuje da je hladna i da joj je hladno oko srca, imala sam takvih
astroloških pacijenata dovoljno da bežim od njih glavom bez obzira, jer ni govna
ni med nisu veći lepak za muve nego za njih što je neko ko razume tu njihovu
hladnoću i kaže im pa šta, takvi ste, temperatura vaše krvi i ne može da bude
veća od te koja jeste pa šta? Svet radi toga nije prestao da postoji, vaša majka
vas radi toga ne voli ni manje ni više, niti devojka, žena, itd. Mogu da budu i
divni prijatelji, i dobri ljubavnici, i vredni radnici, sve da učine i da daju
od sebe, ali kada je napolju sneg i veoma hladno, mi tanko odeveni i bosi,
jedino što nas ugreje je vatra, ognjište. Vodolije vide svetlo kroz prozor,
kucaju, vrata im se otvaraju, zovu ih, ali prag malo koja od njih
pređe.

     
Pokušala sam da dam neko kosmičko opravdanje za ovaj stepen,
poražavajući, nasilja koji nam se prezentira raznoraznim medijima, pa i hororom
kao žanrom-podžanrom naučne fantastike. Ali tanko mi je opravdanje,
priznajem.

     
Pisci horora jako dobro znaju šta sve stoji iza toga. Mrak jede živu
decu, i velike ljude takođe. Jer da ne znaju, da li bi se pozivali na apsurdne
situacije u kojima zlo može biti pobeđeno samo od ruke nejakog deteta ili
nejakog starca. Ko je čist (?ko je čist?) i ko ima izvornu elementarnu snagu
dobra u sebi. ,,To" Stivena Kinga biva pobeđeno magičnim brojem, beše 7, pa 5, pa
3, pa 1. izvorni broj je nula, naravno, i nula je jedino što može odneti pobedu
nad zlim, to jest, kao u priči od Adskom vetru, kada bude pojeo sve, strah će
pojesti samog sebe i više ga neće biti. Ili, više ga ne možemo registrovati
svojim čulima. Ako bude imao ko da ga registruje.

     
Da završim ovu opservaciju sa cenzurom —insistiram na tome da svaki član
Laze Komarčića ima unutrašnju cenzuru, da izgradi svoj intelekt i duh tako da mu
ne promakne ništa što vuče nadole, ka blatu i destrukciji. Mi smo se i okupili
kao avangardno društvo (i u organizaciji, koliko dugo sam bila jedina žena
prisutna sastancima redovno? i koliko ste me prihvatali? to jest niste?) i kao
društvo oko avangardnih ideja (i dan danas se postavlja pitanje ,,verujućih" i
,,neverujućih" u NLO ili Boga ili Tita a nama, ljubiteljima SF takve stvari i
nisu pitanja o kojima razgovaramo, tako je normalno da svako od nas ima svoje u
šta će i kako će verovati), a upravo smo se uverili, ili ćemo se uveriti, da SF
kao literatura osvaja ne samo svetske i evropske prostore nego, eto, i naš mali
lokalitet. A unutrašnja cenzura? Neka je SF pa čak i ako je smeće, ili u datom
slučaju, neka je horor pa makar kakav, (a sjajan je, tvrde izdavači, bože, ne
dozvoli da njihova deca vide te knjige pre vremena) jer iz kvantiteta se rađa
kvalitet. Ako se već sve to stvara radi komercijalnog efekta, neka literatura
bude vrhunska, a za kvalitetom će doći i kvalitet, novčani. Osim toga, kako već
rekoh, u spisateljstvu osim Lustbadera i Šeldona, i zamislite, Kinga koliko sam
čitala o tome, nema zarada iz snova. Ali tražim da ljubitelji naučne fantastike
svog unutrašnjeg cenzora postave na prvo mesto i da mu dozvole da reaguje dok
čitaju sve, a naročito horor knjige, ili dok gledaju takve filmove. Jer u
principu nisam protiv onoga što izaziva strah, već protiv forsirane gradacije
straha. Mi moramo misliti na to da stvaramo svet koji iza nas dolazi. U
metafizičkom smislu, to sam već napomenula, kao što ,,na početku beše reč" tako
biva i u međuvremenu, sve što se izrekne ostvari se. Setite se medijskog rata i
onog potonjeg, kojeg niko nije hteo a svi smo ratovali, svako na svoj
način.

Napisano u Beogradu, 07.02.1994. kao reakcija na sveprisutniju
opsednutost žanrom horora članova Društva ljubitelja naučne fantastike ,,Lazar
Komarčić"

[scallop]

Gde sam bio 1994.? Negde na strani Ljilje Praizović.

[Boban]

Imao sam priliku da početkom devedesetih čitam njen nezavršen roman fantastike koji se zbiva u dolini Neretve i to je bilo toliko jako po likovima i postavci da je glatko prevazilazila svešto smo mi tada u klubu LK i oko njega bili u stanju da ponudimo.

Bobane, ti bi hteo da ja danas baš cmoljim po forumu... a ako mi kažeš da toga više nema, mislim i da hoću.

Ne znam šta je od sveg njenog pisanija preteklo.
Ona je pre svega bila pisac kratkih i vrlo kratkih formi; a duži radovi su napuštani verovatno iz onih poznatih razloga da naprosto nije imala snage & istrajnosti da se vraća dovoljan broj puta nekom delu ili da ga osmišljava onoliko koliko je potrebno.
Bila je to jedna fascikla, ali ja sam to imao u rukama otprilike pre 20 godina.

[Mme Chauchat]

А што се тиче тога да ли си ПДФ (Поштовалац домаће фантастике?) или не, ја мислим да сви ми треба да препознамо своје право лице и храбро се изјаснимо око опредељења, упркос привременом неразумевању наше конзервативне академске средине.

Poznavalac. Nisam poznavalac. To da sam ljubitelj čitanja generalno (i kaktusa) valjda nije sporno.
Libe:   Znači, tako su vam izgledale diskusije? Ohoho! Samo oštro!

Ne znam šta je od sveg njenog pisanija preteklo.
Ona je pre svega bila pisac kratkih i vrlo kratkih formi; a duži radovi su napuštani verovatno iz onih poznatih razloga da naprosto nije imala snage & istrajnosti da se vraća dovoljan broj puta nekom delu ili da ga osmišljava onoliko koliko je potrebno.
Bila je to jedna fascikla, ali ja sam to imao u rukama otprilike pre 20 godina.

Eh. Svejedno, bilo bi zanimljivo videti to danas makar i nedovršeno. Kod nas su tako objavljivali Juditu Šalgo, na parče, nakon smrti. Uglavnom tako nešto zavisi od toga da li se u najbližem okruženju (porodica i eventualno bliski prijatelji) nađe neko da sačuva stvari. Nije uvek slučaj.

[PTY]

Libe:   Znači, tako su vam izgledale diskusije? Ohoho! Samo oštro!

Pa, iskrena da budem, u ovakvima dopisnim diskusijama nikad mi nije bilo sasvim jasno o cemu se zapravo radi. Uopste me nije blam da ti ovde priznam kako ja zapravo uopste ne shvatam ovaj tekst, i to ne samo zbog brojnih digresija, nego uopste ne shvatam sta bi to one trebalo da ilustruju. Mislim to, indijanci, bufalo bil, trava i tako to. Naravno, posto sam je poznavala, mogu donekle da pretpostavim sta joj je bilo na umu, ali ja sam imala (a i dalje imam) sasvim drugaciji pogled na sve to.

[scallop]

Ne sećam se preterano tog perioda, imao sam preča posla pošto sam otišao u penziju i imao preča posla. Znam da je to vreme predsednikovanja Gorana Skrobonje (horor dominacija) i redovnog baktanja sa FRP igricama. Budući da je pisala "meku" fantastiku, Ljiljani je sigurno dopizdelo, pa je napisala ono šta je napisala. Kako sam ja opredeljen za malo "tvrđu" fantastiku, moj tekst bi bio sličan, kraći i direktniji. To ne znači da je Sloba kriv za horor, ali se vreme pogodilo.

[Mme Chauchat]

Dobro, ovaj tekst deluje kao da je pisan neposredno posle usmene rasprave, nekoliko puta ona se i poziva na to šta je neko rekao a šta nije, tako da pretpostavljam da su tih desetak sati/dana posle diskusije svi učesnici znali šta, zašto i ko koga, a mi eto danas ne znamo.
Ovo je sjajan primer teksta kome se mora znati kontekst, osobito vremenski, mislim, februar '94. nije nebitan faktor u celoj priči. Kad se sljušti priča o bizonima i horoskopu i analogija porno-horor, ostaje ne samo ideja o moralnoj odgovornosti autora pred čitaocem, nego ideja o moralnoj odgovornosti čitaoca kao takvog i meni je ... eh... nepojmljivo, intuitivno, životno jasno da to manje ima veze sa horor žanrom a više sa februarom '94. u zemlji Srbiji i malo šire.

[scallop]

E, Sloba je kriv za sve, crvc! Ima veze sa horor žanrom. Pogledaj kako su izgledali Emitori i H-emitori.

[Джон Рейнольдс]

Текст о хорору је веома лош, без обзира на контекст, време, постојање претходне расправе или не. На страну слободан ток мисли и разне контрадикторности, лош је зато што узима бар две озбиљне полазне основе, потпуно погрешне, и онда на основу тога разрађује неке личне теорије и закључке.

Прва и најосновнија, научно неутемељена, јесте она о "тражењу све јачих стимуланса". Застао бих на томе јер се то своди на ону стару и шупљу причу о поштоваоцима хорора као декадентима, чак и перверзњацима, болесницима. Ауторка се ту, свесно или вероватније несвесно директно ослања на Де Сада и искрен да будем, очекивао сам да текст имати јачу квази-моралистичку поруку на крају типа - а о томе је на овом форуму много пута расправљано - ако деца много гледају филмове и играју игрице, постаће убице и шта све не.

Велика шупљина у теоретисању није повезивање порнографије и хорора пер се, пошто та веза постоји код Линде Вилијамс, али онда фали и трећи "телесни жанр", а то је мелодрама. Самим тим што ауторка мелодраму нигде не спомиње, теоретисање је непотпуно и није ми јасно да ли полемише с Линдом, нуди алтернативну верзију или шта већ, као што је нејасно да ли је ауторка уопште свесна постојања есеја Gender, Genre and Excess који је, иначе, објављен '91. Дакле, три године пре овог текста горе. Јер ако није свесна, онда се поново провлачи иста моралистичка прича, да су порнофили и хорорфили оно што сам већ горе спомњао, све уз поруку "чувајте децу"... 

[scallop]

Samo ti čuvaj decu.

[Джон Рейнольдс]

Наравно. 

Оно где могу да се површно сложим с ауторком, али можда не како је мислила, јесте та "унутрашња цензура". С тим да рани Карпентер и Ромеро и те како пролазе, без бојазни од те "форсиране градације страха". Ма шта то било.

[Mme Chauchat]

Текст о хорору је веома лош, без обзира на контекст, време, постојање претходне расправе или не. На страну слободан ток мисли и разне контрадикторности, лош је зато што узима бар две озбиљне полазне основе, потпуно погрешне, и онда на основу тога разрађује неке личне теорије и закључке.
(...)

Džone... pretpostavljam da si svestan razlike koja postoji između formalnog naučnog teksta (što ovo očito nije) i krajnje neformalnog eseja namenjenog grupi poznanika (što ovo očito jeste). A kako to ozbiljno pretpostavljam, ostaje mi potpuno nejasna svrha tvog posta. Mogao si jednako reći i: "kakav mi je ovo sonet, kad niti ima četrnaest stihova niti se rimuje!!!"
Mislim... daj da pišemo o Praizovićkinoj prozi.

[PTY]

Ovo je sjajan primer teksta kome se mora znati kontekst, osobito vremenski, mislim, februar '94. nije nebitan faktor u celoj priči. Kad se sljušti priča o bizonima i horoskopu i analogija porno-horor, ostaje ne samo ideja o moralnoj odgovornosti autora pred čitaocem, nego ideja o moralnoj odgovornosti čitaoca kao takvog i meni je ... eh... nepojmljivo, intuitivno, životno jasno da to manje ima veze sa horor žanrom a više sa februarom '94. u zemlji Srbiji i malo šire.

Slažem se za to što kažeš za kontekst. S druge strane, uverena sam da niti bi tekst bio pojašnjen kontekstom, niti bi kontekst uspeo da legitimiše ovakav tekst. Meni je to sjajan primer teksta koji prezentuje nekakvo generalno a ujedno i neartikulisano političko i društveno nezadovoljstvo, pragmatično kanalisano kroz kritiku specifičnog književnog žanra. Nažalost, takva projekcija onom prvom ni malo ne pomaže, a drugom silno (a možda i sasvim nepravično) odmaže.


Također, uočljiva je (a za taj sentiment i karakteristična) nesrazmera oblinog korištenja nerelevantnih referenci - bizoni, budizam, ovo ono - dok se od relevantih referenci pominje samo King, a da se pri tom ne zna šta tačno od kinga, možda Dolores Klejborn? Mizeri?


Bilo kako bilo, tekst je zapravo odličan primer izvesnog mentaliteta kojeg i danas vidim kao dominantnog u istom miljeu.

[Джон Рейнольдс]

Џизз... Наравно да текст настао после необављеног телефонског разговора са Недељковићем не може бити третиран исто као научни рад, али па шта с тим? Океј, ево да се исправим. Уместо прве три речи "текст о хорору" нека стоји "Неформални есеј намењен групи познаника..."

Додуше, није то било каква група познаника, реч је о људима који су љубитељи и познаваоци жанра и да, он својим нетачностима осликава једно виђење које је чист ћорсокак. Но, о томе је другде по форуму често у прохујалим годинама било речи.

[Mme Chauchat]

Ovo je sjajan primer teksta kome se mora znati kontekst, osobito vremenski, mislim, februar '94. nije nebitan faktor u celoj priči. Kad se sljušti priča o bizonima i horoskopu i analogija porno-horor, ostaje ne samo ideja o moralnoj odgovornosti autora pred čitaocem, nego ideja o moralnoj odgovornosti čitaoca kao takvog i meni je ... eh... nepojmljivo, intuitivno, životno jasno da to manje ima veze sa horor žanrom a više sa februarom '94. u zemlji Srbiji i malo šire.

Slažem se za to što kažeš za kontekst. S druge strane, uverena sam da niti bi tekst bio pojašnjen kontekstom, niti bi kontekst uspeo da legitimiše ovakav tekst. Meni je to sjajan primer teksta koji prezentuje nekakvo generalno a ujedno i neartikulisano političko i društveno nezadovoljstvo, pragmatično kanalisano kroz kritiku specifičnog književnog žanra. Nažalost, takva projekcija onom prvom ni malo ne pomaže, a drugom silno (a možda i sasvim nepravično) odmaže.

Aha, pa eto jasnog i preciznog odgovora i na moju maločašnju zbunjenost tj. Džonovu reakciju. Šta ja znam, možda se nisam uzbudila jer nisam mnogo investirana u horor niti sam učestvovala u domaćim ratovima oko legitimacije žanra (koja mu, po meni, nije potrebna, njega ima te ga ima, ali to sam samo ja).
Ali ne znam da li je sad ovo sve izraz neke dokolice na +36 C ili ljudi zbilja doživljavaju ovo kao tekst koji treba da se čita kao ozbiljan pokušaj da se strogo i dosledno piše o žanru. Ko što rekoh, meni je ovo super zanimljivo i pre svega emotivno investirano, ali ni u ludilu ga ne bih doživela kao nešto teorijski orijentisano.

@Džon: pa ono što je meni zasmetalo bile su tvoje fraze "naučno neutemeljeno", "šupljine u teoretisanju" i pozivanje na Lindu Vilijems, jer tako ispada da od teksta u kome skladno sudeluju vodolije i Kali-juga pravimo neuspeli teorijski tekst koji se može i mora naučno osporavati. Daj brate, ima i bolje zabave.

[PTY]

Aha, pa eto jasnog i preciznog odgovora i na moju maločašnju zbunjenost tj. Džonovu reakciju. Šta ja znam, možda se nisam uzbudila jer nisam mnogo investirana u horor niti sam učestvovala u domaćim ratovima oko legitimacije žanra (koja mu, po meni, nije potrebna, njega ima te ga ima, ali to sam samo ja).

A da li bi se uzbudila da se tekst referisao na nešto u šta jesi investirana, i u čijoj si legitimaciji učestvovala? 




P.S. pitam to samo zato što iskreno vjerujem da su svi žanrovi jednako ptice božje, a ne da poliram escajg. 

[Mme Chauchat]

Odlično pitanje a odgovor OPET zavisi od konteksta. Ako je u pitanju neformalna priča poznanika ili prijatelja iz kluba, u zavisnosti od raspoloženja, reakcija bi se kretala od prevrtanja očima i menjanja teme do (još jednog?...) neuzbuđujućeg i neuzbuđenog pokušaja da se problem objasni sa mog stanovišta.

Jake emocije te njihovo iskazivanje uz teorijsku artiljeriju bile bi sačuvane za priliku u kojoj ovakav tekst o nečemu što mi je srcu blisko potpiše profesor univerziteta u nekoj kraaajnje formalnoj publikaciji.

[PTY]

Jake emocije te njihovo iskazivanje uz teorijsku artiljeriju bile bi sačuvane za priliku u kojoj ovakav tekst o nečemu što mi je srcu blisko potpiše profesor univerziteta u nekoj kraaajnje formalnoj publikaciji.

A meni, vidiš, taj profesor i ta krajnje formalna publikacija ne bi pomerila trepavicu a kamoli jaku emociju, Jer opšte je poznata stvar da profesori i formalne publikacije em govore sasvim tiho, em sa sobom ne nose toljagu amaterske izdavačke produkcije.