Najteže video-igre

[ridiculus]

Sad sam dobio inspiraciju na drugom forumu, pa da pitam: koja je najteža igra (single-player, naravno) koju ste igrali? Za mene je Bangai-O, mada je i R-Type blizu.

[Meho Krljic]

Pa... za mene je to bilo koji 8-bit side scroller... Mislim, R-Type jeste težak, ali on barem ima pažljivo doteranu mehaniku i precizne kontrole, što se za jeftinije šutere onog vremena (i vremena pre onog vremena) ne bi moglo reći... Generalno, bilo šta iz one hit kill porodice je za mene preteško da bih ga igrao... Recimo, Gradius/ Salamander porodica. Meni je to NEVEROVATNO teško. Kakav R-Type, sećam se da sam ko klinac igrao Nemesis (evropska verzija Gradiusa) kao lud i da sam posle recimo mesec dana uspeo da pređem na drugi nivo i da sam tamo potrajao svih šest sekundi... Kad je Konami posle napravio Parodius, koji ima identičnu mehaniku ali je malo lakši, to je za mene bilo potpuno otkrovenje...

Tako da ja mogu da računam samo igre iz nekog kasnijeg vremena...

Ako bih gledao igre iz savremene ponude (dakle, poslednjih, recimo petnaestak godina), onda, hmmm... Ma, ne, opet nema smisla. Mogu da kažem Ninja Gaiden II ili Devil May Cry 1 ili gomilu drugih, ali sve to bledi pred recimo monstrumom kakav je DoDonPachi. Ovo je moderan shoot 'em up, dakle nema one hit killova, nego umesto toga imaš energiju, hitbox tvog sprajta je bukvalno jedan jedini piksel u sredini, dakle imaš maksimalno prostora za manevrisanje, plus, kad pogineš, po reinkarnaciji imaš mogućnost da pokupiš powerupove koje si izgubio, i sve to.. Ali džaba!!!! Ova igra, kao i 99% modernih shmupova se uglavnom zasniva na bullet hell mehanici i, da jebe oca, koliko god da ja to volim, bez sipanja kredita u igru, ja praktično ne mogu da stignem dalje od drugog nivoa...

Evo klipa koga često gledam kad hoću da se podsetim šta sve čovek može da uradi uz dovoljno odlučnosti i vežbe, poslednji nivo DoDonPachi:

http://www.youtube.com/watch?v=FtFkpldJSpY


Inače, hm... od igara koje regularno igram, Street Fighter Alpha 3 je STRAHOVITO težak, pogotovo na Playstationu 2 (arkadna i PSP verzija su isto teške ali ne OVOLIKO). Ni jedan drugi SF naslov u meni ne izazove ovakvu poplavu frustracije, da bukvalno vrištim...

[ridiculus]

 ...i mislio sam da će priča da se svede na side-scroller-e i shmup-ove!

Od Konamijevih pucačina probao sam Salamandera (na MAME-u, doduše) i bio je očekivano (pre)težak, ali R-Type sam igrao mnogo duže, verovatno stoga što me je kupio mehanikom i dizajnom, pa iako je bio paklen, želeo sam da ga igram.
Naravno, iz Konamija je nastao Treasure i, iako nisam igrao baš mnogo njihovih igara, neke u Japanu (a i u Americi, bogami) važe za najteže ikad, još od Gunstar Heroes. Pogotovo Alien Soldier i Radiant Silvergun. Alien Soldier se sastoji samo od borbi s bosovima, a Silvergun ima reputaciju da ga je samo par ljudi u Japanu završilo s jednim kreditom, a da ne pričam o poenima koji se maksimizuju tako što tamaniš neprijatelje po bojama (crvena, plava, žuta). Čovek koji je radio igru, Hiroshi Iuchi, nastavio je takođe sa ultra-teškom Ikarugom.

Bangai-O mi je, inače, jedna od najzabavnijih igara ikad, odlika često odsutna iz većine modernih igara, koje su uglavnom "all work, no fun". I prvih par desetina nivoa nisu teški (ima ih 50). Jedna od naj-hiper-aktivnijih igara koje sam imao prilike da vidim, s obzirom da, ako ste bliži opasnosti, moćniji ste. Najmoćniji ste u deliću sekunde pre uništenja od strane par stotina projektila, stoga možete izazvati približan broj eksplozija na ekranu. Poslednji nivo nikad nisam prešao, iako sam igrao godinama   .

Od modernijih, 3D igara, Vagrant Story nisam prešao dalje od drugog bosa, mada slutim da je rešenje možda u tome što sam ga igrao na emulatoru, znači preko tastature, što nije uvek pogodno zbog "hoda" tastera, koji ne dozvoljava precizno određivanje delića sekundi. Posle sam bio suviše zauzet ili suviše lenj da ga igram ponovo, mada je u pitanju jedna od svega nekoliko igara koje su u Japanu proglašene za "perfektne". Ko nije igrao, a želi, i ima neki PlayStation, može uvek od mene da dobije disk, naravno, ako živi u Beogradu. Inače, to je najkompleksniji dungeon crawler za konzole ikad.

[Meho Krljic]

Treasure nisam hteo ni da spominjem. Ja ih obožavam, ali njihove igre znaju da budu skandalozno teške. Gunstar Superheroes recimo nije bio težak što je za mene bio ogroman šok s obzirom na to kakav je Gunstar Heroes bio. Valjda su tu već bili u fazonu da kad se već se prodaju - pošto je njihova filozofija od početka bila da nema nastavaka igara i da treba biti inovativan - onda bar da naprave igru koju mogu da igraju i završe šire mase.

Ali Gunstar Heroes, majko... Onaj bos koji ima SEDAM različitih formi... Mislim, genijalno, možda jedan od najzabavnijih bossfightova ikad, ali nenormalno teško (a igrao sam ga na emulatoru, sa sve snimanjem)...

Bangai-O je nedavno rimejkovan za Nintendo DS i nameravam da u njega zarijem zube kao lasica u svež plen čim stignem. Mislio sam da čekam evropsku ili bar američku varijantu, ali pošto su izdavači lenji, igraću japansku...

Inače, Alien Soldier nije TOLIKO težak, jeste da su sve bossfightovi, ali ima dosta nežan uspon što se tiče težine igre, tako da se nekako i može. Doduše, skoro sve Treasureove igre su teške i zbog toga što treba prvo shvatiti kontrole i sistem naoružanja i druge elemente dizajna koje oni ubacuju u svojoj potrazi za inovacijom. Dynamite Headdy i Sin & Punishment su meni bile teže zbog toga što mi je trebalo nešto duže da shvatim šta i kako treba da radim nego što su objektivno preteške... Mmmmm, Dynamite Headdy, mislim da znam šta ću uskoro da zaigram na Genesis emulatoru za PSP.

I dalje, Treasure su u poslednje vreme u komercijalnom modu tako da je njihov Bleach od prošle godine bio vrlo dobar ali i vrlo igriv, dakle ne pretežak. A i sad prave nastavak... A sad si me podsetio i na još jednu njihovu igru - Astro Boy (DušMan bi trebalo da obrati pažnju jer se on izuzetno pali na Astro Boy Mangu) - genijalan sidescroller/ brawler/ shoot 'em up, ali opet skandalozno težak...  Ali genijalan... Kakvi bossovi...

E, Vagrant Story se oštrim da igram već izvesno vreme. Stoji mi na PSP-u već nekoliko nedelja al sad si me malo naplašio sa tim kontrolama... Pošto je ovo PSX igra pitam se da li će PSP-ov jadani analogni stik moći da me pronese kroz igru...

[ridiculus]

Bangai-O je nedavno rimejkovan za Nintendo DS i nameravam da u njega zarijem zube kao lasica u svež plen čim stignem. Mislio sam da čekam evropsku ili bar američku varijantu, ali pošto su izdavači lenji, igraću japansku...

Možeš slobodno, ima nešto dijaloga na svakom nivou, ali potpuno je nebitan za napredovanje.

A sad si me podsetio i na još jednu njihovu igru - Astro Boy (DušMan bi trebalo da obrati pažnju jer se on izuzetno pali na Astro Boy Mangu) - genijalan sidescroller/ brawler/ shoot 'em up, ali opet skandalozno težak... Ali genijalan... Kakvi bossovi...

Jes, Astro Boy, sad sam se i ja setio. Ali verzija rađena za Game Boy Advance (i možda neki port kasnije?), ne Segina verzija za PS. To bih i mogao da igram, GB hvata prašinu negde u nekom ćošku.

E, Vagrant Story se oštrim da igram već izvesno vreme. Stoji mi na PSP-u već nekoliko nedelja al sad si me malo naplašio sa tim kontrolama... Pošto je ovo PSX igra pitam se da li će PSP-ov jadani analogni stik moći da me pronese kroz igru...

Ma to je 100% zbog tastature. Tajming je inače bitan u ovoj igri. Naleteo sam na živi oklop kome nisam mogao nauditi svojim oružjem, već jedino veštinom odbijanja štete (neki % namenjene štete se odbija od njegovog healtha), na šta je njegov sledeći potez bio neka vrsta self-repaira. I tako dok ne poginem.  Frustriran ovim, odustao sam, optužio kontrole i rešio da igram na PS-u, kako dolikuje.

[Meho Krljic]

Da, Astro Boy za GBA, naravno. Mada ga ja igram na PSP-u emuliranog, pošto ima veći ekran i od GBA i od DS-a.

Ja sam vrlo malo igara za Playstation završio igrajući ih na PC-ju. Većinu sam malo igrao i shvatio da je bolje da lepo kupim PS2, pa sam to i uradio.  

[ridiculus]

Da pređem malo u PC mod: neki nivoi Dungeon Keepera su mi bili jezivo teški. Koliko se sećam, mislim da su bili na dodatnom disku, ne na prvom. Takođe smatram da Peter Molyneux nije od tada napravio ništa toliko dobro i, s obzirom na hype, nema više nikakvog izgleda da neka njegova igra bude na 50% očekivanja, a kamoli ih premaši.

Ceo ovaj topik, u stvari, posvećen je teškim igrama koje su dobro dizajnirane i u kojima igrač uvek može da krivi samo sebe. Inače bi bilo lako nabudžiti statove na neki astronomski nivo i učiniti igru nemogućom. Čak postoji slučaj igre u kojoj je postojao bag i nije je bilo moguće završiti, ali zaboravio sam joj ime.

[DušMan]

Jel mogu ja tog Astro Boya da igram na PCu?

[ridiculus]

Jel mogu ja tog Astro Boya da igram na PCu?

Ne znam, pretpostavljam da postoji GBA emulator. To bi bilo lako napraviti. Pa onda skineš rom i to je to ... osim kontrola, naravno, koje bi mogle da ti jezivo otežaju igru već tešku u startu. Možda Meho može da ti kaže detaljnije.

[DušMan]

Nešto mi je on već pričao, ali smo obojica bili pijani, pa je on jedva sklapao rečenice, a ja ga nisam ni čuo od povraćanja.

[ridiculus]

To je dobar uvod u bilo koju igru.

...

U stvari, kad bolje razmislim, to je katastrofalan uvod, ali dobra završnica.

[DušMan]

To je bio početak jednog divnog prijateljstva...

[Meho Krljic]

Da. Naravno. Evo ti spakovani u jedan rar arhiv emulator i Astro Boj ROM

Code Select Expand

http://rapidshare.com/files/132783156/Emulator_i_astro_boj_rom.rar

Emulator samo pokrenes kliktanjem (kao soko) na exe fajl, kontrole su na  A, S, D, X, Enter i na još po kojem tasteru al ove su ti glavne (backspace je select, recimo). Otvoriš emulator, kažeš open ROM, nađeš ovaj ROM i igraš.

[DušMan]

Hvala, čika Meho.
Simpatično ovo izgleda, ali je previše komplikovano za mene. Plus, komande nešto baš i neće da reaguju čim ih pritisnem, a dok počnu d reaguju mene već ubiše od batina i bombi. Vraćam se ja mangama, nisam za ovu savremenu tehnologiju.

[Meho Krljic]

Ma ajde bre DušMane, povlačiš se kao pička pred prvim izazovom. Potrudi se malo!!!

[DušMan]

Ja se lako naložim na nešto, ali isto tako lako izgubim koncetraciju, pa mi to postane dosadno. Valjda to neće biti slučaj sa PS2 kad ga jednom kupim.

[zakk]

Tako ja dobio PS pre koji mesec, mislio igraću se Wipeouta i Tekkena... jednom kad nabavim TV.

Još nisam nabavio TV.

[Meho Krljic]

Očigledno je da su vam u životu važnije neke druge stvari... Sigurno devojke i... seks... Užasno.  

[zakk]

Ako želiš da mi pokloniš TV, rado ću prihvatiti

[Meho Krljic]

Ako ga do sada nisi sam nabavio, to znači da ti i nije stalo do Tekkena!!!!

[zakk]

pa naravno da nije... evo, upravo tražim MK3logy za PS.  

[Meho Krljic]

     

Soul Calibur.

Guilty Gear.

Bloody Roar.

Bushido Blade.

Sve od nabrojanog je bolje od MK...

[DušMan]

Očigledno je da su vam u životu važnije neke druge stvari... Sigurno devojke i... seks... Užasno.  

Nešto mi deluje da je istina dijametralno suprotna tome. Ti barem znaš da je najveća lepota imati i konzolu i ženu, pa onda zapostavljati jedno od to dvoje.

[Meho Krljic]

Slatko je, priznajem, ali i boli... mada je situacija znatno komplikovanija od toga... Naime, imam četiri konzole (plus PC, plus nekoliko emuliranih platformi) i ženu. Dijeliti vreme među svimanjima nije tako lako kao što ti misliš. Juče mi je čak Sunčica tražila da joj dam svoj PSP da ga nosi na more (ne da se igra nego da bi mogla da proverava svoje profile na fejsbuku i junajtedketsu). Moj grohotni smeh se postepeo menjao u užas kako sam shvatao da ona to mrtva ozbiljna...

[Father Jape]

Junajtedkets? The sound you hear is the sound of civilization hitting a new low.    

[Meho Krljic]

I gore je nego što zvuči. Ima ljudi koji tamo otvaraju lažne profile da bi glasali za fotografije svojih mačaka koje se takmiče u kategoriji najsmešnijih mačjih slika. Prvih dvadesetpet biće iskorišćene za widget na myspaceu...

[Father Jape]

Primaju li cosave na Svetoj gori?

[Meho Krljic]

Ako znaš kung-fu, onda da.

[...]

Devil MAy Cry 1?

Meni je Soul Reaver na PS bio tezak ali i prva 3d igra. Mada, ko ovo zavrsi zavrsice sve ostale 3d pucacinolavirintotabacine!

[ridiculus]

RADIANT SILVERGUN (samo za ekstra zaluđenike!)



Objavljen 1998. za arkade i Segin Saturn. Razvojni tim je bio Treasure, a direktor i glavni idejni tvorac igre je Hiroši Iući, "ksenofob i ekstremni otaku", poznat kao dizajner pozadina za mnoge Treasure-ove igre, još od Gunstar Heroes. Po jednoj "školi" mišljenja, najbolji šmap (za neupućene: shoot 'em up; iako sumnjam da će neupućeni da čitaju ovo uopšte  ) svih vremena. Igra nikad nije objavljena van Japana, a na eBay-u dostiže cifre od par stotina dolara. Poznato je i da je samo nekoliko igrača u Japanu uspelo da završi igru jednim kreditom.

Kada bi ostali programeri izvlačili srazmernu snagu iz PC-jeva, PlayStationa i Xbokseva, imali bismo tehnički neviđeno dobre igre. Tvrdi se, po specifikacijama, da Saturn nije mogao da predstavi transparentnost. Međutim, u Radiant Silvergunu su je upotrebili.  

2D igra koja daje iluziju 3 dimenzije. Neviđeni bosovi. Odličan saundtrek. RPG-ovski sistem napredovanja u snazi. Sva oružja raspoloživa od početka - aktiviraju se pritiskom na jedan od ukupno tri tastera (u arkadnoj verziji) ili na bilo koju kombinaciju (A+B, A+C, B+C, A+B+C) - 7 ukupno.



I naravno, kao šlag na torti, protivnici su označeni jednom od tri boje: crvenom, plavom ili žutom. Samo onaj koji vezuje mete iste boje može postići dobar rezultat.




Video: http://www.youtube.com/watch?v=csb5aYoMal8

Za više informacija:
http://www.gamesradar.com/psp/psp/news/what-now-gen-games-can-learn-from-radiant-silvergun/a-20080123115937609052/g-20060313155021903080

Iući je posle RS-a napravio jednako čuvenu Ikarugu, koja je ipak prilično drugačiji šmap.

[Tex Murphy]

Two words - Prince of Persia: The Shadow and the Flame

[ridiculus]

Dve reči? Misliš, of i the?

Šalim se, naravno. Ja sam igrao prvog Princa, ali davno je to bilo, ne sećam se najbolje, znam da nije bio lak. Ovo što ti spominješ je nastavak, o kome ne znam mnogo.