Omiljeni dizajneri video-igara

[ridiculus]

Iako nemam ni znanja ni resursa kao Edge/NextGen ekipa, koja pravi listu 100 developera od kojih se najviše očekuje svake godine, http://www.edge-online.com/features/the-hot-100-game-developers-2008, evo moje male liste omiljenih dizajnera uopšte:

Yasumi Matsuno (Tactics Ogre, FF Tactics, Vagrant Story, delimično FF XII)
Već sam pričao o njemu, čovek koji se usudio da izbaci pojam random encounter iz FF serijala, uklopi borbenu fazu sa istraživačkom i tako stvori jedno kompaktnije iskustvo, i uvede gambite, AI rutine koje se mogu programirati za svakog lika posebno i, praktično, stvori RPG za jednog igrača koji se ponaša kao MMO RPG.

Peter Molyneux (Populous, Dungeon Keeper, Black & White, Fable)
Moj omiljeni evropski dizajner i najveći majstor simulacija. Rastegljuje pojam gejmpleja do maksimuma. Buntovnički duh i savršen balans Dungeon Keepera neprevaziđeni su i danas.

Masato Maegawa (CEO Treasure-a)
Nisam hteo da uzimam pojedinačne developere, tako da Maegawa stoji ovde umesto Treasure-a u celini. Najviše hardkor od svih sa spiska, igre su im često suludo teške, ali uvek zabavne. Smatra se "Bogom igranja" među otakuima u Japanu.

Shinji Mikami (Resident Evil, RE 4, God Hand)
Šta reći? Ko nije čuo za RE? RE 4 je trebalo da bude ekskluziva za Nintenda (GameCube), i Mikami je izjavio da bi pre odsekao sam sebi glavu nego napravio port za Sony. Pošto je Capcom odlučio da ipak uradi port, Mikami ga napušta i prelazi u Clover, kasnije osnivajući Seeds zajedno sa tom ekipom. Kažu da u God Handu postoji referenca na to njegovo obećanje: Mikamijeva glava. Nisam igrao, ali Meho će znati o čemu se radi.

Warren Spector (direktor Ion Storm-a, odgovornog za Deus Ex i Thief: Deadly Shadows)
Ne znam šta sada radi, ali Deus Ex mi ostaje jedna od najboljih igara za PC ikad.

Shigeru Miyamoto (Mario, Zelda)
Mnogi misle da je ovo samo za decu, međutim po balansu, intuitivnosti gejmpleja i uglađenosti prezentacije, niko ga nikad nije nadmašio.

Yu Suzuki (Out Run, Virtua Fighter, Shenmue)
Tvorac najdublje 3D tabačine i jedne od najkompleksnijih avanturističkih igara ikad. Nisam u životu proveo toliko sati u avanturističkoj igri kao što sam igrajući Shenmue, računajući tu i Out Run doduše. Da, unutar Shenmue-u možete da igrate i druge igre u arkadama.

Atsushi Inaba (nekadašnji CEO Clovera)
Uzet ovde kao predstavnik danas nepostojećeg studija Clover, mada je i Hideki Kamiya lik od značaja. Odgovoran za Tekki (Steel Battalion), igru za Xbox za koju ste morali da kupite specijalni kontroler veći od same konzole da biste učestvovali u simulaciji borbe džinovskih mechi.

Hideo Kojima (Metal Gear Solid, Boktai)
Čovek koji pomera granice, svejedno za koju platformu radi. Boktai je bio za GBA, ali kertridž je sadržao solarni senzor koji je pretvarao svetlost u energiju glavnog oružja u igri o lovu na vampire.

Fumito Ueda (Ico, Shadow of the Colossus)
Tvorac nekih od najimpresivnijih igara u smislu grafike i atmosfere. Radi na svom 3. projektu za Sony. Čekamo.    

Eto, ponovo konzolocentrična lista, pošto su mnoge igre kojima sam zadovoljan, a izašle su za PC, više proizvod studija ili okolnosti nego snažne vizije individua (recimo, Heroji 3, Baldur's Gate).

[ridiculus]

Tim Schafer, David Braben, Yuji Naka bi se možda takođe našli na listi da sam igrao više od njih, ali sa po jednom igrom, mnogo bih se rastegao da sam ih stavio (iako Elitu smatram jednom od najznačajnijih igara ikada).
Will Wright bi se kod mene pojavio na bilo kojoj listi najznačajnijih dizajnera, ali kako nisam toliki ljubitelj Simsa, ne i na listi omiljenih. Možda Spore to izmene.

[Tex Murphy]

Ron Gilbert. Bob Bejts. Al Lou, naravno  

[...]

Jel nismo rekli Alexei Pazhitnov, Tetris baja?

Meni je dobar ko god je radio Personu 2 i naravno MGS , najzabavniju igru tog doba.

Ja pre mogu da nabrojim omiljene izdavace ili serijale, tako da bolje da cutim!

[ridiculus]

Jel nismo rekli Alexei Pazhitnov, Tetris baja?

Meni je dobar ko god je radio Personu 2 i naravno MGS , najzabavniju igru tog doba.

Ja pre mogu da nabrojim omiljene izdavace ili serijale, tako da bolje da cutim!

Pajitnov je stvarno kult-lik, ali ne bih stavio nikoga sa samo jednom vrhunskom igrom (dobro, možda ih ima više u karijeri, ali ja ne znam za njih).

MGS je radio Hideo Kojima, koga sam stavio.  

[Father Jape]

Brian Reynolds, Tim Schafer, Ron Gilbert, Warren Spector, Tim Cain, Leonard Boyarski, Chris Taylor, Chris Avellone...

[Meho Krljic]

Hm... Činjenica je da je , pogotovo danas, na zapadu dizajniranje igara postalo definitivno grupna aktivnost, odnosno da je sve manje Autora (sa velikim A) i da samim tim sve manje možemo igru da vežemo za JEDNO ime. To što znamo imena ljudi poput Randyja Pitchforda (Brothers in Arms) ili Cliffy B-ja (Gears of War) ne znači i da ove igre automatski smatramo njihovim autorskim delima.

Na istoku je ovo i dalje donekle obrnuto, jer tamo možemo da pričamo o Autorstvu nad igrom koje nad njom ima producent ili glavni dizajner ili direktor. Mada je i ovo možda velikim delom stvar kulturne percepcije a ne 'objektivnog' stanja stvari. Možda u Japanu zaista samo smatraju da su MGS igre delo Hidea Kojime iako je možda njegova uloga ne veća od uloge Cliffyja B-a na Gears of War (uostalom i Kojima često u intervjuima priča koliko njegovim igrama doprinose ostali iz tima). A možda je ipak u Japanu presudnija kreativna vizija jednog autora od testiranja na fokus grupama i demokratskog odlučivanja u okviru odbora. Nemam pojma. Bilo kako bilo, činjenica je da se u današnje vreme više prepoznaju japanski autori od zapadnih.

Posle ovog uvoda, evo i mog spiska:

Tim Schafer

Rispekt se mora dati tamo gde je zaslužen, a Schafer je čovek koji je u igrama uspeo da spoji dve vrlo bitne i vrlo različite stvari: besprekoran game design (dakle, mehaniku, pravila, balans, probleme, rešenja, zagonetke i procedure za njihovo rešavanje) sa besprekornim karakterom i odličnim narativom. A čovek nije ni dizajner igara ni pisac, nego programer. Kod Schafera uvek dobijate pun paket: izvanredno osmišljen svet i likove, priču koja vas uvuče i dijaloge koji su jako zabavni, ali i igru koja je čvrsta kao kamen. Od avanturističkih dana iz Lucas Artsa (samo da podsetimo: Day of the Tentacle, Monkey Island...) stigao je do sopstvenog Double Finea čiji je Psychonauts za mene bio trijumf dizajna iako Schafer nikada pre toga nije radio platformsku igru. U tom smislu sam donekle i umiren u vezi činjenice da Schafer i Double Fine danas rade akcionu igru Brutal Legend (čiji je glavni junak roudi za hevi metal bend!!!).

Shigeru Miyamoto

Mijamotoa ne zovu slučajno ocem modernih videoigara. Sa Donkey Kongom je uspostavio standard za one-screen platformsku igru (i zaradio Nintendu puno para), sa Mariom je uspostavio standard za avanturističku platformsku igru koga su do danas (posle 25 godina!!) samo retki dostigli, a onda je taj standard višestruko nadmašio kreacijom trodimenzionalne verzije Maria. Sa Metroidom je spojio avanturistički i akcioni žanr a sa Zeldom praktično ukinuo žanrove i napravio igru koja je sve po malo.

Zelda je i danas igra koja skoro da ne bi trebalo da može da postoji: lažni open world koji spaja slobodu (igrača) i strogu kontrolisanost od strane dizajnera, naivna priča koja je uvek nepogrešivo neodoljiva, gomila jednostavnih mehaničkih elemenata (borbenih, platformskih itd.) i gomila jednostavnih avanturističkih elemenata (uglavnom inventory-based), sve izmešano tako da uvek imate utisak neverovatne dubine. Vrlo malo igara je ikada prišlo kvalitetu Zelda igara.

Warren Spector

Razlog što na ovoj listi ne spominjem Richarda Garriota (aka Lord British) je što nisam dovoljno igrao Ultima igre da bih se usudio da o njima pričam. Ipak, Spector je svoj prvi veliki uspeh postigao upravo sa Ultima Underworld a posle toga je radio na nekoliko igara koje maltene uvek završavaju među prvih dset PC naslova na bilo kojoj listi: System Shock, Thief, Deus Ex...

Spectora pre svega treba ceniti (i, hm, obožavati) zato što je jedan od najgorljivijih zagovarača ideje da je igrač onaj koji treba da donosi odluke, a ne dizajner igre, te da je zadatak dizajnera da obezbedi igraču ambijent za donošenje odluka koje imaju uticaja na razvoj igre a da istvremeno igra zbog njih ne dođe u nekakvu mat poziciju. Ovo je teže nego što se misli, naravno i mnoge open world igre na kraju ispadnu nezanimljive i bez karaktera, pa je i Valveov Gabe Newell svojevremeno ušao u javnu polemiku tvrdeći da igrač želi da bude vođen od jednog zanimljivog događaja do drugog (kao u Half Life igrama) koji su svi pažljivo osmišljeni tako da ih svaki igrač iskusi na najbolji moguć način, a ne da tumara po igri i možda propušta sve ono lepo što ona ima. Spector, naprotiv, misli da je lepše da igrač sam kreira svoje iskustvo, koje svaki put može biti drugačije. Ako ste ikada igrali Deus Ex, znate koliko je u pravu. Pre neki dan sam malo proigrao početak na Playstation 2 i ponovo me je obuzela jeza. Spector sada ima sopstveni studio, koga je nedavno kupio Dizni tako da...

David Jones: http://en.wikipedia.org/wiki/David_Jones_(game_developer)

Samo zato jer je Jones izmislio GTA (i Lemmings). A njegov rad na Crackdown je pokazao da čovek ima još mnogo toga da pruži sandbox igrama. Njegov nov naslov, All Points Bulletin (http://en.wikipedia.org/wiki/APB_(video_game) )zvuči kao MMO igra koju bih čak i ja možda poželeo da igram.

(ovde se izvinjavam zbog linkova, ali zagrade kvare stvar)


Hideo Kojima

Kođima je barem onoliko osporavan koliko i hvaljen. Ljudi tvrde da je on odavno izgubio kompas i da više ne pravi igre već (loše) filmove sa incidentnim interaktivnim delovima. Istina je da su u MGS2 neke cutscene trajale i po 20 minuta ali ljudi tvrde da u MGS4 ima neinteraktivnih scena i od po sat i po!!! Proverićemo kad kupim PS3.

Međutim, Kođima, uprkos svemu  - dakle uprkos neverovatno pretencioznim zapletima svojih igara, uprkos hipertrofiranoj kinematičnosti u kojoj se čini da je šef zaboravio da pravi igru a ne film - pravi i dalje jako dobre igre. Pre svega i posle svega što su ovo igre koje su prepune dobrih ideja koje su zatim dobro implementirane. Ili, da kažem drugačije, bez obzira što na svakom MGS-u piše da je u pitanju 'tactical espionage action' igra, ni jednu Kođiminu igru ne bihumeo da stavim u tačan žanr. One su prepune set pisova od kojih svaki ima drugačiju mehaniku i svaki put je to dobro odmerena mehanika, koja zahteva od igrača da nauči nešto novo ali ne i da bude isfrustriran milijardama ponavljanja. Ovo je mnogo teže postići nego što zvuči.

Plus, njegove igre, MGS, Boktai, Lunar Knights, Snatcher itd. pored sve svoje inovativne i povremeno ludačke mehanike, uvek imaju zaniljivu i duhovitu priču. Veoma me zanima šta će raditi dalje.

Fumito Ueda

Samo dve igre u CV-ju. Ali kakve!!! Ni nalik na bilo šta drugo, eto kakve. Ico i Shadow of the Colossus su i dalje među najboljim argumentima za ideju da igre možda mogu da budu posmatrane kao umetnička dela. A pritom su vrlo, vrlo kvalitetne kao igre, čak i ako im se oduzme njhova fantastična atmosfera i prezentacija.

Shinji Mikami

Resident Evil... God Hand... Viewtiful Joe... Devil May Cry... Kod Mkamija čovek ZNA da dobija kraljevski tretman. U pitanju su uvek igre koje imaju jako izbrušenu mehaniku, često inoviraju u mnogim elementima, plus je prezentacija najčešće vrhunska (čak i u God Hand). Mikami pritom voli da pravi igre sasvim različitih senzibiliteta (iao uvek akcione na ovaj ili onaj način). Devil May Cry je nastao kada se pokazalo da mehanika koju su on i Kamiya osmislili ne bi pasovala novom nastavku Resident Evil. Viewtiful Joe je nastao inspirisan japanskim tokusatsu filmova i serijama (najbliže tome što se kod nas prikazivalo su bili Power Rangers) ali i Matrixom... Veoma me interesuje da vidim koja je to četvrta igra koju Platinum Studios danas razvija pošto je baš ta neimenovana igra ona na kojoj Mikami radi...

Will Wright

Dobro da li je potrebno objašnjenje? Wright je dizajner koji, možda najviše od svih sa liste želi da se igrač igra, a ne da ga vodi kroz pripremljenu seriju set-pisova i scena. Mene su njegove igre uvek fascinirale jer nisi morao da ih igraš prema određenom cilju već više u okviru određene filozofije. Spore bi zaista mogla da bude najvažnija igra ove godine sa svojim proceduralno generisanim sadržajem i akcentom na sadržaju koji će kreirati drugi igrači.

Sid Meier

Malo me čudi da gazdu ovde niko nije pomenuo... Tvorac nekih od najkompleksnijih strateških igara ikad a koje su istovremeno i neviđeno zabavne i duhovite. Nedavno sam igrao Civ IV na DS-u koji je vrlo ozbiljno pojednostavljena verzija Civ IV za PC i to je i dalje fantastčna igra. Štagod da Meier napravi, vredno je pažnje.

Ken Levine

Po vokaciji dramaturg, po stažu tvorac System Shock igara, Freedom Force igara i, najfriškije - BioShocka. Levine je čovek koji pokušava da spoji slobodu i moć odlučivanja stavljenu u ruke igrača, sa narativima koji su snažni i duboki. Možda ne uspeva baš uvek (dobro, u Freedom Force nije ni pokušao) ali su to uvek veličanstveni pokušaji.  

Kao i Ridiculus, neke ljude ne stavljam na listu jer nisam igrao dovoljno njihovih igara (Molyneux, od koga sam ozbiljno igrao samo Fable, Matsuno od koga sam isto vrlo malo igrao, Braben, pošto je čovek napravio samo Elitu koja meni zapravo nikad nije bila omiljena...). Takođe, iako su mi recimo Doom i Quake igre jako značajne, nisam siguran koje ime bi tu trebalo da ide. Carmack? Ali on je samo napravio tehnologiju... McGee i Romero? Jeste, oni su dizajnirali igre ali posle odlaska iz ida nisu napravili ni jednu zaista dobru igru (ne, ni Alisu). Willits? Pa, možda Willits, ali... On naprosto nema autorski pečat koji imaju ostali na ovoj listi...

I tako... mogao bih još, ali neću...

[Tex Murphy]

Hubert Chardot - Alone in the Dark + Shadow of the Comet

[ridiculus]

Zar Alone in the Dark nisu radili Bruno Bonnel i Frédérick Raynal?

@Meho
Šta znaš o "Mikamijevoj glavi"?

Ali 5 (slovima: pet) istih dizajnera se pojavljuje i na tvojoj i na mojoj listi!

[Father Jape]

@Meho - ja sam nekako na Kuzmanovicevoj stani po pitanju pljuvanja Meiera. Od bukvalno nista vredno paznje nije uradio od prvog Civa. Civ2 i (po meni, paradoksalno, vrhunac Civ igara ) Alpha Centaury su u principu delo Brian Reynoldsa. Zato stavih njega na listu a ne Mejera Smejera.

[Meho Krljic]

Ma, ima u God Handu dosta referenci na glavu. Recimo, imaš udarac nogom 'head slicer' i tako to, mada je direktna referenca na Mikamijevo obećanje da će pre da odseče sebi glavu nego da dopusti portovanje Resija 4 na druge sisteme (neki tvrde da je samo mislio da će da da otkaz) u tome što se u igri pojavljuje pas koji se zove  Mikami's Head. Mislim, ja to naravno nisam ni primetio dok sam igrao jer je to baš sitnica, klasičan easter egg.

A, valjda je normalno da nam se poklapa dosta omiljenih dizajnera. Ja namerno nisam pominjao neke koje ti jesi (šefove Clovera i Treasurea) jer ih ne doživljavam kao distinktne autore, s obzirom da su njihovi studiji (bili) dosta kompaktne celine. Inače bi smo se poklapali jš i više. Takođe, namerno nisam hteo da pominjem Matsunoa jer ipak nisam odigrao njegove ključne, definišuće igre.

[Meho Krljic]

Jape, ima mnogo istine u tome što pričaš. Ipak, Sid je svemu tome udario temelj. Zato sam i pomenuo Davea Jonesa a ne braću Houser iako su oni zapravo od GTA napravili ono što je danas.

[Tex Murphy]

Zar Alone in the Dark nisu radili Bruno Bonnel i Frédérick Raynal?

Well, oni su potpisani kao dizajneri, a Šardo kao scenarista. Ali mislim da je teško odrediti ko je tačno šta radio.

[ridiculus]

Sa Metroidom je spojio avanturistički i akcioni žanr

Tek sad sam primetio. Metroida je, u stvari, izmislio nesrećno nastradali Gunpei Yokoi, tvorac Game Boy-a.

[Meho Krljic]

Evo recentnog intervjua sa Davidom Brabenom... Koji nije specijalno informativan.

[ridiculus]

Meni je Elita bila zanimljiva u smislu otvorenosti gejmpleja -  verovatno niko do sada nije uspeo to da ponovi. U osnovi, to je baza podataka kojoj sam igrač daje smisao. Braben je radio i na igri Zarch, prilično apstraktnog izgleda, ali kako je izašla za Acorn Arhimed kompjuter, prilično je nedostupna.

Nego, Molyneux radi na Fable II, i evo šta kaže povodom svojih namera:

My dream is really to make a game where people can be what they want to be and they don't feel shackled by us as designers – that they have to be this sort of person, or do this in this kind of situation.

Doduše, slično kaže svaki put. Takođe:

Basically, we've added more scales in there. So you can go through and be either pure evil or corrupt evil. There's wealth and poverty which is really interesting in itself, because if you've got great wealth then how do you feel about that? And how do people feel about you? There's an enormous number of stats that are being analysed – and there are things like people being corrupt and evil, but poor. And what do you call that? We knew it could, but we just didn't realize that would happen.

http://www.edge-online.com/magazine/inside-fable-ii?page=0%2C0

[Meho Krljic]

Pa ne da radi na Fable 2, nego ona izlazi za par nedelja. Obavestiću te kakva je na vreme. Mada, da kažemo, posle iskustva sa Fable 1, ne očekujem neku revoluciju. Mislim, meni je to bila prijatna igra, ali DALEKO manje 'otvorena' od onoga što bi čovek očekivao.

[ridiculus]

Pa ne da radi na Fable 2, nego ona izlazi za par nedelja.

Moguće, mada je Molyneux poznat po kašnjenju i od po nekoliko godina.  

[Meho Krljic]

Istina, ali ovo deluje kao da je svršena stvar. Već par nedelja na XBLA imaš pub igre (na sreću) koje možeš da igraš i da od toga zaradiš dosta zlata koje ćeš onda trošiti u Fable 2.

[Morningstar]

Zar je moguce da niko nije spomenuo Dzon Karmaka? Rekao bih ipak da mi je favorit Tim Safer i takodje jedva cekam sledeci Dabl Fajn masterpis. I Ken Levin je briljantan, iako se njegovi saradnici zale da je jako zahtevan i naporan.

[Meho Krljic]

Pa pročitaj kraj mog velikog posta i videćeš moje dileme oko Karmaka.

[ridiculus]

Zar je moguce da niko nije spomenuo Dzon Karmaka? Rekao bih ipak da mi je favorit Tim Safer i takodje jedva cekam sledeci Dabl Fajn masterpis. I Ken Levin je briljantan, iako se njegovi saradnici zale da je jako zahtevan i naporan.

Zahtevnost i napornost su odlike mnogih velikih umetnika koji rade sa timovima - Mijazaki je takav, recimo.

Što se tiče mog viđenja Karmaka: vrhunski programer, ali nema ništa što bi išlo u prilog tezi da je dobar dizajner igara. Uvek bih pre razumeo stavljanje braće Stamper među omiljene dizajnere, iako ništa značajno nisu uradili zadnjih godina, bar koliko sam ja svestan. Ili Juliana Gollopa,  koji je stvorio žanr kompjuterskih poteznih strategija, i kasnije ga usavršavao godinama (Chaos, Laser Squad, X-Com).

[ridiculus]

Kako sam spomenuo Tecuju Mizugućija na drugom topiku, setio sam se da sam i njega mogao da stavim ovde. Međutim, ja sam od njega igrao samo veličanstveni Rez i šarmantni Space Channel 5. Čak i tako, kada bih birao omiljenog dizajnera iz oblasti ritmičkih/muzičkih igara, on bio bio na prvom mestu. E sad, pitanje za gos'n Meha, pošto poseduje i PSP i DS konzolu: Kakve su njegove igre za njih? Lumines? Meteos? Pretpostavljam da si igrao.

[Meho Krljic]

Meteos zapravo nisam igrao, hvala na podsećanju.

Lumines sam DOSTA igrao, pa i pazario or'ginal. Lumines je odlična igra ali je daleko manje inovatvna od REZ, naime, u pitanju je, kako već to rekoh negde na svom blogu colour-coded Tetris: dakle, umesto da uklapaš komplikovane oblike blokova koji padaju, ovde uklapaš krajnje jednostavne oblike (ili dva vezana bloka ili četiri vezana bloka, nema nikakvih komplikovanijih oblika od toga) ali ih možeš uništiti samo ako se dodiruju blokovi iste boje. Zanimljiv twist na Tetris formulu, ima mesta da se dosta taktizira i ima lepih mogućnosti za kombo poteze itd., međutim igra je krajnje jednostavna - postoje samo dve boje,a integracija sa soundtrackom je dosta površna. Ja sam očekivao da će soundtrack zaista imati dinamičke promene u odnosu na poteze na ekranu, ali ovo... nije baš zaista slučaj. No, muzika jeste odlična i igra je vrlo lepo vizuelno dizajnirana, jedino što, iz meni neobjašnjivih razloga ima zaista brutalan slowdown kod većih događaja na ekranu bez obzira na to što bih ja rekao da PSPov hardver takve stvari može lako da iznese.