Globalno naoruzavanje

[Demo(n)lisher]

Naoružavanje trese planetu

Ekipa "Novosti"


"Govor oružja" postaje sve glasniji
IAKO je ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao u subotu sporazum u šest tačaka o primirju sa Gruzijom, put do mira na Kavkazu biće, izgleda, duži nego što je iko od političara u ovom trenutku spreman da prizna. Isuviše strateških interesa najvećih sila današnjice upleteno je u "Veliku igru" da bi se tek tako sve okončalo.
Da li Amerika zaista u Gruziju šalje avione sa (samo) humanitarnom pomoći? Da li poniženje koje joj je Rusija priredila efikasnom akcijom u Gruziji namerava da naplati na nekom drugom mestu planete?
Kako će se ponašati Kina i Indija kada dovoljno vojno i ekonomski ojačaju i postanu spremne da kontrolišu svoju sferu uticaja?
Međunarodno pravo je u poslednjoj deceniji kršeno toliko puta da svet početkom 21. veka sve više podseća na onaj krajem 19. A kad pravila nema, sila presuđuje šta je moguće a šta ne.
Postoje, međutim, činjenice koje već danas mogu da nagoveste šta će se desiti sutra. Pre nego što je Južnu Osetiju prekrila grmljavina topova i aviona, svetlo za uzbunu upalila je - statistika.
Tokom proteklih nekoliko godina države širom planete potrošile su pravo bogatstvo za oružje. Svetski rekorder u uvećanju vojnih troškova bila je Gruzija, koja je nedavno i zaratila.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), svet je u 2007. potrošio 1.339 milijardi dolara za vojne potrebe. To je realno povećanje od šest odsto prema 2006, i od čak 45 odsto u odnosu na 1998. godinu!
U mesecima pre izbijanja rata u Gruziji, stručnjaci SIPRI-ja i drugi analitičari upozoravali su na rapidno povećanje vojnih izdataka u ovoj veoma siromašnoj zemlji, bez pandana na Zemljinoj kugli - od jedva dve-tri desetine miliona dolara godišnje i gotovo simboličnog učešća u bruto društvenom proizvodu krajem devedesetih i početkom ovog veka, do više stotina miliona dolara i čitavih šest odsto BDP-a u 2007. Ove godine, govori se, čak, da je Gruzija blizu hladnoratovskih standarda SSSR-a, koji je na vojsku trošio bezmalo petinu društvenog bogatstva.
Punjenje gruzijskih džebana do vrha, pre nego što je postalo svetski priznata činjenica, od očiju javnosti brižljivo su čuvali odani prijatelji vlade u Tbilisiju, Amerikanci: na relativno pouzdanom internet-sajtu CIA, navodi se podatak iz 2005, po kojem Gruzija za vojsku izdvaja samo 0,59 odsto BDP-a! Da im fale informacije iz regiona, ne fale im, jer su navedeni mnogo realniji podaci za Azerbejdžan (2005. godina) - 2,6 odsto, i za Jermeniju - 6,5 odsto BDP-a.

Ceo region Južnog Kavkaza danas je, u stvari, jedno veliko bure baruta. Može li ono da zapali svet?

Vojni analitičar i urednik publikacije "Difens end sekjuriti" Aleksandar Radić ocenjuje da je ono što je Gruzija uradila u Južnoj Osetiji veoma slično akciji "Oluja" i pripremama koje je Hrvatska za nju obavila, kao i onome što je učinila Makedonija 2001. godine: planski su nabavljali jeftino oružje, da bi ono ubrzo posle sukoba, zbog isteka resursa, uglavnom prestalo da bude upotrebljivo. Prema Radićevim rečima, Ukrajina je poznata kao izvoznik ovakvog oružja za hitnu, "jednokratnu" upotrebu.
Tako je nedavno Ukrajina prodala avione MIG-29 Azerbejdžanu. Jermenija je odgovorila modernizacijom protivvazdušne odbrane. Sukob Jermena i Azera za provinciju Nagorno-Karabah još je u "svežem" sećanju, a, kako se čini mnogim svetskim analitičarima, novi se valja iza brega.
S obzirom na to da je Jermenija, sa Rusijom i još pet zemalja bivšeg SSSR-a, u Paktu o kolektivnoj bezbednosti zemalja ZND (u kojem se, kao u NATO-u, napad na jednu zemlju-članicu tretira kao agresija na sve), paralela sa krizom u Gruziji (takođe nabavljala moderno oružje od Ukrajine) neumitno se nameće.
Docent Fakulteta bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić upozorava da je mir na Kavkazu krhak već 20 godina.
- Temeljna nestabilnost ovog regiona proističe od nafte, koja je ujedno njegovo bogatstvo i prokletstvo - kaže on za "Novosti". - Naoružavanje tamo traje već dosta dugo, uglavnom sa ciljem da se suprotstavi Rusiji, tako da je moguće i stvaranje koalicija između zemalja koje ranije nisu imale simpatija jedne za druge.
Veliki rast cena nafte omogućio je da vojni budžet Azerbejdžana 2007. bude veći od milijarde dolara, što je osmostruko uvećanje u odnosu na 2003.
Gde je u vojnim izdacima Srbija? Naša zemlja drži se standarda zapadne Evrope, da se za odbranu troši između 2,4 i 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda - pomalo smo i ispod donje "crte", jer izdvajamo minimalnih 2,4 odsto, od čega se jedna četvrtina troši na vojne penzije.
Aleksandar Radić ističe da je manjih vojnih sukoba bilo i biće, ali da je za bezbednost najbitnije kako će teći naoružavanje vodećih svetskih sila.
Amerika je odavno i u miru naoružana kao da će sto godina voditi rat, a Kina izdvaja relativno skroman udeo BDP-a (koji se stalno uvećava) za vojsku, što bi lako moglo i da se promeni. Rusija je iz dana u dan, u svakom pogledu, sve jača.
Mirko Radonjić

AMERIKA NE ŠTEDI
Troškovi oružanih snaga SAD iznosili su 2007. godine 45 odsto ukupnih vojnih izdataka na svetu (a ove već 48 odsto)! Slede Velika Britanija, Kina, Francuska i Japan, sa po 4-5 odsto svetskog "kolača". Kina je ove godine već dogurala do osam odsto.
Američki odbrambeni izdaci od prelomne 2001. godine (teroristički napad na "Kule bliznakinje" u Njujorku) realno su porasli za 59 odsto, prvenstveno zbog ratova u Avganistanu i Iraku. Prošle godine, vojni budžet SAD bio je veći nego ikada - ipak, zbog ukupnog rasta američke ekonomije i javne potrošnje, teret koji predstavlja za privredu zemlje manji je nego u vreme Hladnog rata.

PARALISANA ŽELEZNICA
Ruske vojne snage su digle u vazduh železnični most oko 45 kilometara udaljen od gruzijskog glavnog grada Tbilisija, saopšteno je u subotu iz gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Portparol ministarstva unutrašnjih poslova je izjavio da su ruske oružane snage uništile most u regionu Kaspi, zapadno od Tbilisija.
Utašvili, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije, dodao je da je tom akcijom "paralisana gruzijska železnička mreža". On je ranije jutros izjavio da se ruske snage nalaze na 40 kilometara od glavnog grada Gruzije Tbilisija i da se oko deset ruskih oklopnih vozila nalazi na glavnom putu koji povezuje separatističku oblast Južnu Osetiju i Tbilisi.

PONUDA UKRAJINE ZAPADU
Ukranija je u subotu saopštila da je spremna da svoje sisteme upozoravanja na raketni napad učini dostupnim zapadnim zemljama, posle saopštenja Rusije da istupa iz dugotrajnog bilateralnog sporazuma o saradnji u toj oblasti.
Odluka ministarstva spoljnih poslova je novi dokaz težnji Ukrajine da Zapad izabere kao partnera u svojoj politici bezbednosti.

* * * * *

DŽORDŽ FRIDMEN, DIREKTOR OBAVEŠTAJNE AGENCIJE STRATFOR

ZAPAD BEZ ODGOVORA

VAŠINGTON
OD STALNOG DOPISNIKA

"Ruska intervencija u Gruziji nije promenila ravnotežu snaga u Evroaziji. Ne, ona je samo potvrdila da je došlo do te promene, a Rusi su to samo javno saopštili 8. avgusta u Gruziji" - ocenio je u intervjuu za "Novosti" Džordž Fridmen, direktor Stratfora, uticajne agencije za obaveštajna geostrateška istraživanja iz Ostina u Teksasu. Fridmen je govorio o uzrocima i mogućim posledicama tekuće krize na Kavkazu, a u tom kontekstu i o Kosovu - iz ugla borbe velikih sila za interesne sfere u svetu.

OBNOVA RUSKOG UTICAJA:
SAD su preokupirane ratovima u Iraku i Avganistanu, a isto tako potencijalnim sukobom sa Iranom i destabilizacijom situacije u Pakistanu. Nemaju u rezervi strateške kopnene snage, nisu u poziciji da intervenišu na "ruskoj periferiji", što je omogućilo Moskvi da obnovi svoj uticaj u nekadašnjoj sovjetskoj sferi. A i da ne brine nešto posebno zbog potencijalnog odgovora SAD ili Evrope.

AMERIKA I GRUZIJA:
Teško je zamisliti da su Gruzini dejstvovali uprkos protivljenju SAD. To ostavlja dve mogućnosti. Jedna, pre svega, govori o raspadu obaveštajnog sistema, pri čemu Amerika ili nije bila svesna pokreta ruskih trupa ili je, sa Gruzinima, pogrešno procenila namere Moskve. Čini se da se na Rusiju gledalo kroz prizmu devedesetih godina i da se procenjivalo da Rusija neće rizikovati posledice invazije, imajući u vidu da je Moskva godinama izbegavala takve poteze.

PREDNOST RUSIJE:
Ako je to tako, a sve govori da jeste, onda to govori da se Rusija dramatično promenila, uključujući i odnos snaga u Zakavkazju. Dočekali su mogućnost da prezentiraju novu realnost time što mogu da izvrše invaziju Gruzije, a da SAD i Evropa ne mogu da na to odgovore. Čak ostavljaju utisak da im to i ne izgleda mnogo rizično. Vojno, na to nema kontre. Ekonomski, Rusiji ide veoma dobro kao izvozniku energije - Evropljanima je, čak, potrebnija ruska energija nego što je Rusiji potrebno da je njima prodaju. A i politički, za rešavanje kriza u svetu, Americi su potrebniji Rusi nego što je Rusiji potrebna Amerika.

EKSPANZIJA NATO:
Putin neće da obnovi
Sovjetski Savez, ali hoće da uspostavi sferu ruskog uticaja na tom nekadašnjem sovjetskom prostoru. Da bi to ostvario, on mora da uradi dve stari. Prvo, da vrati kredibilitet ruskoj armiji, bar u regionu bivšeg SSSR. Drugo, potrebno mu je da pokaže da garancije Zapada, uključujući i ponuda članstva u NATO, ne predstavljaju ništa u sučeljavanju sa ruskom vojnom silom. On ne želi da se direktno konfrontira sa NATO, ali je želeo da se konfrontira i da porazi zemlju koja je tesno povezana sa SAD - koja ima američku podršku, pomoć i savetnike i za koju se smatra da je pod američkom zaštitom. Gruzija je za to bila perfektan izbor. Putin je radio na tome otkad je došao na vlast.

ZAOŠTRAVANJE ZBOG KOSOVA:

Odluka SAD i većeg dela EU da podrže izdvajanje Kosova iz Srbije predstavlja drugi razlog zaoštravanja odnosa Rusije sa Zapadom. Rusi imaju prijateljske odnose sa Srbijom, ali za njih je ozbiljnije pitanje očuvanje principa nepromenjivosti granica u Evropi, kako bi se izbegli sukobi koji datiraju još od Drugog svetskog rata. Njihov je stav da se taj princip ne može prekršiti na Kosovu, jer bi, u protivnom, to moglo da otvori mogućnost i za druga prekrajanja granica - uključujući i poznate zahteve nekih regiona za nezavisnost od Rusije. Rusi su javno i privatno tražili od SAD da se Kosovu formalno ne prizna nezavisnost i da se za tu srpsku pokrajinu zadrži status neformalne autonomije - što bi, praktično, bilo jedno te isto.
Međutim, ruski zahtevi oko Kosova bili su ignorisani i u Moskvi su ustanovili, na osnovu tog iskustva, da SAD i Evropa nisu spremne da razmotre njihove želje čak ni oko nekih minornih pitanja. I to je za Ruse bila prelomna tačka. Zaključili su da je jasno da postoji konflikt između Rusije i Zapada, kad ne može da se iziđe u susret njihovom zahtevu ni oko sporednog pitanja kao što je Kosovo. Za Ruse se onda postavilo pitanje kako da na to odgovore. Nisu odgovorili na Kosovu, ali su odlučili da to učine tamo gde su imali sve karte u rukama - u Južnoj Osetiji.
Bili su manje motivisani za konfrontaciju oko Kosova, ali ovde je njihova računica jasna. Ako je Kosovo moglo da bude proglašeno nezavisnim, pod sponzorstvom Zapada, onda i Rusija može da bude sponzor proglašavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, separatističkih pokrajina Gruzije. Procenili su oko toga da svako protivljenje SAD i Evrope samo potvrđuje hipokriziju. A to je Rusima, iz njihovih unutrašnjih političkih razloga, mnogo važnije od Kosova.

* * * * *

GENERAL-MAJOR PAVEL SEMJONOVIČ ZOLOTARJOV, ANALITIČARI

IRAN NA METI BUŠA

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

Promenila su se vremena, Rusija je ojačala i bez obzira na to koliko se to nekome dopadalo ili ne, današnje naše rukovodstvo zna i hoće da zaštiti interes i ugled Rusije. Samo slepci ne vide da to nije više Jeljcinova Rusija, kaže u razgovoru za "Novosti" general-major Pavel Semjonovič Zolotarjov (61), jedan od najuglednijih ruskih vojnih analitičara, rukovodioc Centra globalnih vojno-ekonomskih problema i zamenik direktora poznatog moskovskog Instituta za izučavanje Amerike i Kanade. Ranije je, između ostalog, bio i na čelu Informativno-analitičkog centra Ministarstva odbrane Rusije.
* Može li se očekivati neka američka vojna "protivigra"?
- Sadašnji američki predsednik nije završio svoj repertoar vojnih avantura i objektivno postoji opasnost da Buš do kraja svog mandata bombarduje nuklearnu infrastrukturu, dakle, objekte u Iranu. Akcija bi bila poput one koju je svojevremeno napravio Izrael.
* Hoće li, kako to sada u Vašingtonu najavljuju, bitno zahladneti odnosi između Amerike i Rusije ili to zavisi od rezultata tamošnjih predsedničkih izbora?
- Ni posle izbora u Americi neće doći do pogoršavanja odnosa sa Rusijom. Propaganda je jedno, a realni američki interesi su nešto drugo. Amerikancima je zaista važno što im je Putin više puta rekao da Rusiji nije u interesu da SAD i njeni saveznici dožive poraz u Avganistanu i Iraku. Izaći časno iz tog regiona Amerikancima neće biti lako. Zaoštravanje odnosa sa Rusijom Amerikancima nije u interesu.
* Ipak, oni guraju svoje planove - NATO su doveli do granica Rusije i sada postavljaju u Poljskoj i Češkoj antiraketni štit...
- Američka politika prema Rusiji je i dalje krajnje cinična. Pričaju priče o demokratiji i saradnji, ali ih uopšte ne zanimaju tuđi interesi. Uvažavaju samo silu, dakle, onoga koji im može biti opasan protivnik.
* Mogu li se, posle nedavnog ukaza predsednika Ukrajine Juščenka da ruska flota mora 72 sata ranije da najavi svaku plovidbu i izlazak brodova iz baze na Krimu, zakomplikovati odnosi Rusije i Ukrajine? Može li doći do sukoba?
- Ukaz Juščenka je čisti propagandni trik. Ruska Crnomorska flota ima jednog vrhovnog komandanta i Juščenkovi ukazi za nju nemaju nikakvu važnost. U državnom dogovoru kojim je određeno da Rusija koristi mornaričku bazu na Krimu nigde ne piše da mi moramo da tražimo nekakve dozvole za isplovljanje ili povratak.
* Zašto Juščenko baš sada potencira zabranu kretanja ruskoj floti, da li je to takođe sračunato da Ukrajina uđe što pre u NATO?
- Tačno je da Juščenko napada Rusiju iz računice. Veruje da će tako lakše uvući Ukrajinu u NATO, iako sve ankete govore da to većina ukrajinskog stanovništva ne želi.
* Može li se ipak dogoditi da kod izlaska ili povratka ruskih brodova dođe do incidenta?
- Ukrajina nema čime da zaustavi našu flotu. Osim toga, u ukrajinskoj mornarici je mnogo oficira iz sovjetskog vremena i teško je među njima naći ljude koji su spremni da ratuju protiv Rusije.
* Kakve su šanse Južne Osetije i Abhazije da im bude priznata nezavisnost?
- Smatram da je ta situacija sazrela, ali to neće biti nimalo lagan proces. Rusija može sutra da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, ali to nije dovoljno jer treba to da učine i druge zemlje. Pogledajte kako su Amerikanci vodili akciju priznavanja Kosova. Prošlo je mnogo godina od bombardovanja Srbije i njihovog ulaska na Kosovo do diplomatskog priznavanja. Smatram da sada treba sakupiti materijal i pokrenuti postupak da se sudi Sakašviliju...
* Ali, on ima i dalje podršku Amerikanaca...
- Bilo ko da dođe posle Buša polako će se odreći tog neuračunljivog tipa. Zapamtite, Vašington će u narednom periodu tražiti neku drugu figuru u Gruziji koja bi trebalo da zameni Sakašvilija.

STANARINA 98 MILIONA
Predstavnici Rusije i Ukrajine Boris Jeljcin i Leonid Kučma potpisali su u Sočiju 9. juna 1995. dogovor kojim su podelili bivšu sovjetsku Crnomorsku flotu. Rusija je dobila 82 odsto brodova, a Ukrajina 18.
Danas Rusija u sastavu Crnomorske flote ima 35 brodova koji su sposobni da obavljaju ratne zadatke.
Potpisanim međudržavnim dogovorom precizirano je da Rusija plaća Ukrajini godišnju "stanarinu" vojnih objekata i baza na Krimu 98 miliona dolara godišnje.
Branko Vlahović

* * * * *

ŠTA PIŠE ŠTAMPA U SVETU

SUROVO PREDAVANJE
Rusija je Gruziji, koja je saveznik Zapada i kandidat za ulazak u NATO, održala surovo predavanje iz politike moći. Zapad je izgubio sav uticaj i ne može da uradi ništa...
Sakašvili je mislio da može računati na podršku svojih neokonzervativnih saveznika u Vašingtonu. Tbilisi je jedan od nekoliko gradova na svetu u kojima ima mnogo bilborda sa Bušovim likom i gde jedna ulica nosi njegovo ime. Ispostavilo se da je to bila samo "podrška" na rečima.
Želja Zapada da interveniše u korist podele, koja se manifestovala u Jugoslaviji, Iraku i Sudanu, predstavlja više od mešanja. Ona je ohrabrila svaki narod i svaku pokrajinu na planeti koji trpe represiju da pomisle da u ostvarenju svog cilja mogu pridobiti podršku neke velike sile.
("Gardijan", London)

ODGOVOR NA PONIŽENJA
Kucnuo je čas za ruski revanš: Moskva je izabrala trenutak da pređe na radikalnu metodu, preventivni rat koji, izgleda, ima za cilj konačno zaustavljanje širenja NATO na istok, kao i spektakularno prevazilaženje vojnih poniženja tokom devedesetih, što je jedna od stalnih tema kojima se bavio režim Vladimira Putina.
("Mond", Pariz)

PANDORINA KUTIJA
ZaŠto ohrabrujemo nezavisnost Sudanaca na jugu zemlje, ali osuđujemo ustanak Kurda u istočnoj Turskoj? Zašto smo stali na stranu Tibetanaca u Kini, ali ignorišemo Baske u Španiji?
Kao svaka velika sila, Amerika voli pokrete za samoopredeljenje koji destabilizuju njene rivale - Rusiju, Kinu, Iran - i protivi se onima koji bi mogli da uznemire naše saveznike. To je realnost u spoljnoj politici. Ali to je istovremeno i Pandorina kutija. Ako Amerika izabere da ne poštuje princip nacionalnog suvereniteta, ona obeshrabruje ostale svetske sile da ga poštuju i minira državni suverenitet širom sveta.
("Los Anđeles tajms")

KAO 1914.
U Evropi je 1914. godine bilo šest velikih sila - Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austrougarska, Italija i Rusija - i sve one su imale teritorije koje su kontrolisale kao imperije. Većina tih zemalja su bile savezi različitih naroda, sa unutrašnjim problemima nacionalizma. Velika Britanija je, na primer, imala irski problem.
Danas, 2008. godine, u svetu postoji šest velikih grupacija - SAD, Kina, EU, Indija, Rusija i Japan. Islam je drugo pitanje. Sve ove grupacije su u izvesnoj meri zabrinute za ekonomsku ili političku slabost svojih sopstvenih pozicija.
Neke od ovih grupa su sile u usponu, ali ostale su u relativnom opadanju. Rusiji verovatno nedostaje ekonomska ili demografska baza da održi putinizam u svetu u kome vlada konkurencija. Amerika će verovatno još jednu generaciju biti vodeća svetska sila, ali njeno liderstvo je sve skučenije. Evropa nije rešila problem kulturnih razlika svojih članica. Kina i Indija prerastaju u supersile. Ali ove grupacije su skoro isto toliko nesigurne kao što su bile nesigurne evropske sile 1914. godine, a nesigurne su zbog nestašice energenata u budućnosti.
("Tajms", London)

[Albedo 0]

a pazi Novosti se potresaju kad je ljudima dosadilo da pola vojnog budžeta na planeti čini Vojska SADa, pa se i drugi naoružavaju. Nije problem dok samo Ameri troše 500 milijardi samo za vojsku. Srbija ima 3 milijarde ukupan državni budžet.


Sve dok se SAD ne svede na pravu mjeru, a to je 15%, biće naoružavanja, a možda čak i rata.


Inače, postavljanje solarnih ploča koje bi stvarale struju za čitavu EVropu košta 450 milijardi, dakle trećina godišnjeg vojnog budžeta. Samo što je vojna tehnologija mnogo isplativija, pa za ploče ''nemaju para''.

[raindelay]

Ovaj lik je inace posebna vrsta moroncine i debila kakva se retko vidja cak i na nasim prostorima:
"Docent Fakulteta bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić upozorava da je mir na Kavkazu krhak već 20 godina.
- Temeljna nestabilnost ovog regiona proističe od nafte, koja je ujedno njegovo bogatstvo i prokletstvo - kaže on za "Novosti". - Naoružavanje tamo traje već dosta dugo, uglavnom sa ciljem da se suprotstavi Rusiji, tako da je moguće i stvaranje koalicija između zemalja koje ranije nisu imale simpatija jedne za druge. "

ps:"... mir na Kavkazu krhak već 20 godina." Ovde kad bi pisalo 2000 godina bilo bi malo.

[Albedo 0]

pa nije tu bilo problema za vrijeme Sovjeta, a ni ruskog carstva.

[raindelay]

To ti mislis, a Zoran Dragišić je stvarno jedan od imbecilnijih pojava u nasem dustvu.

[Albedo 0]

Dragišića ne znam, ne mogu da sudim, ali da bi se Gruzija naoružavala, trebala bi da postoji. A nije postojala do 1990.

[raindelay]

Na Kavkazu ratuju kuca protiv kuce od pamtiveka. Tamo imas selo do sela koje ne govore istim jezikom a nisu ni istog porekla . Jednostavno kako je koji narod isao preko Kavkaza tako su pojedini i ostajali i nisu se mesali sa drugima.

[mac]

Sta sad, oni kavkaski 120-godisnjaci su u stvari inbreederi? Nekako ne mogu da poverujem u to.

[raindelay]

A zasto mislis da nisu inbreederi ?

[Albedo 0]

Pa kuća protiv kuće je postojalo i na Balkanu, a to nije naoružavanje.