Monster Hunter

[ridiculus]

Najavljen je treći deo, koji ima podnaslov, verovali ili ne, TRI. Ja nisam igrao ni prvi, ali imao sam prilike da ga vidim, i iz toga i onoga što sam čuo o njemu, zaključio sam da je jako interesantna igra. Udružujete se sa drugim igračima u lovu na čudovišta u ogromnoj divljini. E sad, ono što me zanima: stekao sam utisak da su čudovišta preteška za jednog igrača (što čini borbu realističnijom, čudovišta su stvarno monstruozna), što znači da je igra po defaultu multiplejer, i iako znam da to nije Mehova oblast, voleo bih da čujem mišljenje (ako ih ima).

Evo nekih slika za prvi deo (za PS2). Izdavač je Capcom, a treći deo izlazi za Wii.



Za treći deo kažu:

In Monster Hunter 3 you will be able to swim under water and hunt submerged beasts, there will be weapons and clothing specified designed for underwater. The old monsters will return with new abilities and attack patterns. When you explore caves, you can light the torches to see the surrounding environment.

[Meho Krljic]

Evo citiram samog sebe (u pitanju je Monster Hunter Freedom 2 za PSP):

Konačno, možda najimpresivnija i istovremeno najviše frustrirajuća igra na portabl konzoli prethodne godine je bio Capcomov NEVIĐENI PSP hit u Japanu i gotovo andergraund ostvarenje u ostatku sveta, moćni Monster Hunter Freedom 2. Na jednom drugom mestu sam napisao kako je ovo igra koju pravi muževi igraju a kojekakve Oblivione i Bioshockove ostavljaju mlađoj braći i pederima. MHF2 je za sada najnovija igra iz serijala Monster Hunter Freedom koji je u Japanu prilično popularan iako se radi o seriji igara koje su toliko složene i teške da se dok ih igrate osećate kao da ste se zaposlili.

U neku ruku i jeste: MHF2 vas stavlja u ulogu profesionalnog seoskog lovca u jednom zanimljivom fantazijskom svetu gde lovite čudovišta koja vrlo jako podsećaju na praistorijske zveri što su zaista postojale, gde vam u kuhinji rade mačke koje vam spremaju magične obroke, kao kućnog ljubimca držite prase (i presvlačite ga da biste ga zabavili), a municiju za svoje oružje uzgajate sami u bašti ili kupujete po paprenoj ceni od lokalnih prodavaca.

MHF2 ima po malo od razne vrste igara, tu je definitivno RPG/ sakupljačka dubina koja podseća na Harvest Moon ili Animal Crossing, tu je šljakerska komponenta World of Warcraft, ali i vrlo ozbiljan akcioni element koji jasno podseća da je ovo ipak Capcomova igra. Kombinacija je istovremeno opčinjujuća i izluđujuća. Izluđujuća zato što je MHF2 igra u kojoj čovek prvih deset sati provede samo prolazeći kroz seriju tutorijala (što podrazumeva i čitanje naprosto drske količine teksta na malom ekranu) bez kojih je nemoguće napredovati. Zato što je mehanika sakupljanja, trgovanja i kombinovanja predmeta neprijateljski neintuitivna, spora i složena. Zato što je određene delove igre gotovo nemoguće preći ako nemate još po nekog prijatelja da vam se putem lokalnog multiplejera pridruži. Zato što je ovo jedna od najtežih igara napravljenih u poslednjih nekoliko godina.

No, da, ona jeste i opčinjavajuća zato što igraču daje toliko moći ali i odgovornosti da osmisli, oproba, promisli i promeni svoj pristup lovu da kada na kraju i po stoti put padne polomljenih kostiju u sneg (blato, pesak, vodu itd.), on će opet proklinjati sebe što se nije bolje organizovao a ne igru što je teška. Borbe protiv čudovišta su dugačke, teške i neravnopravne prema igraču na svaki način, uzevši u obzir da često ima posla sa letećim nemanima od nekoliko stotina konjskih snaga, sa parališućim kricima, otrovnim zubima itd., a da sve to zna da se odvija usred snežne oluje, gde telesna toplota nepovratno čili a vremena za pečenje mesa drugih ulovljenih životinja kako bi se lovac okrepio nema. No, baš ta neravnopravnost tera igrače na inventivnost.  

Monster Hunter Freedom 2 vam daje mogućnost da iskoristite mnogo prljavih trikova, počev od otrovnog mesa u zamkama koje postavljate, preko eksplozivnih burića, pa sve do oružja koje vam omogućuje da muzikom poboljšate svoje borbene performanse. I pored svega toga, borbe su adrenalinom nabijene, nervozne drame u kojima su brzi refleksi i uvežbanost u kontroli oružja kojim vitlate (a oružja ima toliko da se čoveku zavrti u glavi) često presudni. Izbor taktika, oružja, oklopa i opreme, distance na kojoj će se borba voditi itd. je uvek na igraču, ali čak i najvećim optimistima je od samog početka jasno da se u ovoj igri uči najviše kroz pokušaje, neuspehe i ponovljene pokušaje ad nauseum.  

Pored svega ovoga, MHF2 je jedna od grafički najimpresivnijih (u tehničkom smislu) i, dođavola, najlepših (u smislu lepote!!!) igara na bilo kojoj ručnoj konzoli. Ne samo da je puni 3D prikaz sveta u kome se igra odvija fantastičan, sa predelima od kojih zastaje dah, ne samo da su detalji odeće, oružja i opreme izuzetno seksi, nego su i animacije ništa manje nego genijalne sa svojom kombinacijom fluidnih borbenih kretnji i karikiranih gestova.


MHF2 nije igra za svakoga, a ni od onih koji ga fanatično igraju, najveći broj nikada neće stići do kraja (ja nisam), ali jeste igra koju bi svako trebalo da oproba, makar zato što u njoj ima ponešto BAŠ za svakoga.

Dakle, megaimpresivna igra. Ali bukvalno je kao da je čovek našao još jedan posao. Ne može to baš svako da igra a i, da, čudovišta višeg nivoa generalno ne mogu biti poražena od strane samo jedog igrača (mada sam video na Internetu ljude koji tvrde da su oni to uradili, ali da je potrebna čelična volje, istrajnost itd. itd.)