Nintendo DSi

[ridiculus]

Pojačan u smislu medijskih mogućnosti, što me preterano ne zanima, pošto imam posebne uređaje za druge funkcije. Kamera od 3MP, slot za SD karticu, novi softver. U Japanu od 1. novembra, u ostatku sveta iduće godine. Cena oko 180 dolara.

Ali, u još bitnijim vestima, Sin & Punishment 2 je najavljen za Wii!!!

[Meho Krljic]

Nešto se ne vide te slike. Evo slika i poređenje sa DS liteom:



Inače, ja to ne nameravam da pazarim jer me moj lite sasvim lepo služi a za fotografisanje me zabole prkno, a i slot za gameboy kartridž (koga nema u DSi-ju) koristim!!! Jedino ako smisle neke besne igre koje koriste kameru...

[ridiculus]

Ma, šta je to sa mnom i tim slikama? Na svakom drugom postu ne vide se slike.
A za novi DS: slažem se. Nove funkcije mi nisu bitne, imam ih na posebnim uređajima. Bitniji mi je nedostatak slota za GBA kertridže.
U dobrim vestima: javio sam sestri (u Italiji) da pogleda tamo za DS. Biće u toku meseca.

[Meho Krljic]

Fino.  

Inače, Sin & Punishment 2? Treasure se prodao za sve pare, ali, opet, ovo je jedna od igara zbog kojih ću eventually kupiti Wii. A najavljeni su i novi Rygar, Klonoa, Tenchu... Ima čemi čovek (oprezno) da se nada...

Nego, što bre da pazariš DS u Italiji kad ovde baš i nisu specijalno skupi??? Bolje reci sestri da ti kupi M3 ili R4 za njega.

[Meho Krljic]

A evo i još nešto:

Pet stvari koje bi Nintendo trebalo da radi umesto što se bakće sa novim konzolama.

[mafija_x]

Sta je bolje kupiti DS ili PSP?

[lilit]

Sta je bolje kupiti DS ili PSP?

Oba.  

[ridiculus]

Možda imaju neki povoljan paket tamo. Nešto sumnjam da imam veliki izbor ovde. U svakom slučaju, ispitaćemo. Gledaću da uzmem najpovoljnije.

Za Sin & Punishment: nisam siguran da Treasure radi na tome, pošto je to Nintendov IP. Mada su oni najavili novu igru za Wii, i ne vidim zašto bi Nintendo dao to nekom drugom.

Žao mi je što čujem (a već sam i ranije čuo takve pritužbe) da ne postoji kontrola kvaliteta za Wii. Nintendo je bio poznat po njoj još u 80-tim, Seal of Quality ili tako nešto.

[Meho Krljic]

Seal of Quality je nekad nešto značio (doduše, išao je u paru sa rigoroznim restrikcijama kod licenciranja igre za druge platforme - ako si hteo istu igru da praviš i za SNES i za Segin Genesis/ Megadrive, nisi mogo tek tako, morao si da čekaš i po dve godine da je izbaciš za Segu), danas je Wii, kao najpopularnija konzola prepun shovelwarea i smeća, ali to, što se mene tiče nije problem, to je isto imao i PS2 pa je na njemu izašlo dovoljno klasike da mi potraje do kraja života. Problem je što objektivno za Wii ima premalo zanimljivih igara za probirljivijeg igrača, iako je u pitanju mašina najlakša za programiranje sa potencijalno vrlo oslobađajućim kontrolnim interfejsom.

I DS ima neverovatne količine smeća, ali ipak ima jako mnogo dobrih naslova (nekoliko desetina, možda i čitavu stotinu, što na broj od malo manje od hiljadu igara koliko za njega postoji nije mali procenat).

Što se tiče dileme PSP ili DS, ja sam kupio oba i oba koristim podjednako, ali zaista stvar je u preferencama.

Planirao sam da za Huper napišem uporednu analizu obe platforme, ali mislim da će to na kraju završiti na mom blogu pošto je već u skici predugačko.

[ridiculus]

Sta je bolje kupiti DS ili PSP?

Voleo bih oba, ali kako me u tom kontekstu zanima pre svega igranje, a ne multimedija, ako moram da kupim jedan (a moram) dao bih prednost DS-u, zbog različitog pristupa interfejsu i, k'o što spomenu Meho, izbora igara, koji je takav da možeš da igraš do kraja života.

U Japanu je ove godine PSP iznad DS-a po prodavanosti, ali ne mnogo. "Krivac" je Capcomov Monster Hunter, svakako, a možda i činjenica da je već prodato 20 i kusur miliona DS-ova.

[Meho Krljic]

Krivac je i Final Fantasy Crisis Core koji je tie-in, odnosno neka vrsta prequela za najpopularniji 3D Final fantasy naslov, sedmicu.

Ali zaista, pitanje je koje su ti preference. PSP je prepun igara koje su portovi i verzije igara za velikih konzola (pre svega PS2, naravno), znači im milione trka, sporckih igara i FPS-ova. Ako voliš GRAW, FIFA-u i Midnight Club, sve to i još mnogo više imaš na PSP-u u relativno solidnim verzijama. Imaš i originalne Metal Gear Solid, Syphon Filter, WipeOut i GTA naslove i, ključno, imaš MNOGO RPG-ova. Iznenađujuće za mene, DS ima relativno malo RPG-ova u poređenju sa PSP-om.

DS, sa svoje strane ima Nintendove first party igre koje su uglavnom vrlo dobre ili odlične, ima prilično jaku podršku Square-Enixa, na šta otpada dobar deo RPG-ova za njega (mada, to treba napomenuti, mnogo njih su portovi i nove verzije starih igara, ali ako nikada nisi igrao starije FF naslove, Dragon Quest, ili Chrono Cross, ima da se usereš od sreće.), ima solidne Capcomove naslove (Phoenix Wright serijal, i njegov nastavak), solidne Konamijeve naslove (Castlevanija, ali toga ima i na PSP-u) ali ima i dosta leftfield igara od kojih su neke izvrsne. Obe platforme imaju dosta dobrih rhythm action i puzzle igara.

Ono u čemu je DS u prednosti je jednostavnost korišćenja (nema apdejta firmwarea i sličnih zajevancija), touch screen interfejs koji je do sada doneo nekoliko izvanrednih igara (recimo zaista jako dobar Ninja Gaiden Dragon Sword ili već pominjani The World Ends With You) i dva ekrana. Ono gde je prednost na PSP-ovoj strani je ogroman ekran (GBA igre na njemu deluju genijalno iako su pikselizovane), te jak hardver koji omogućava i pokretanje Playstation 1 igara na njemu. Obe konzole imaju emulatore za starije konzole, ali ovde je PSP za mene u blagoj prednosti jer ne samo da imam utisak da je izbor emulatora za njega veći nego i zbog snage harvdera može da pokreće i neke PC igre (na primer Quake za PC koga je neki baja preradio za PSP, a postoji i ScummVM za PSP koji imam ali ga još nisam isprobao), CPS 1 i 2 igre (baš sam pre neki dan skinuo emulatore), N64 igre i neke MAME igre.

Čisto sa strane ukusa, za mene je mnogo značilo to što je na PSP-u izašlo više kompilacija i kolekcija starih igara poput recimo SNK arcade collection, SEGA kolekcije, Metal Slug Anthology, Gradius i Salamander (i Parodius!!!) kolekcije, Capcom kolekcije itd. Ima ovih kolekcija i za DS ali manje (padaju mi na pamet Konami Arcade hits koja ima Gradiusa, Yie Ar Kung Fu i još nekoliko naslova) pa i ovo može da ti bude kriterijum...

[ridiculus]

DS, sa svoje strane ima Nintendove first party igre koje su uglavnom vrlo dobre ili odlične

Ovo je prednost koju već nije lako stići, jer automatski znači da Mario, Zelda, Pokemoni, Metroid, Advance Wars, Fire Emblem, Wario Ware, F-Zero i šta-ti-ja-znam-šta-sve-još neće NIKAD izaći ni za jednu Sonijevu konzolu, sem ako Soni ne preuzme kontrolu nad drogom i prostitucijom i zavlada svetom.

Drugo, za ljubitelje starih point & klik avantura, DS je idealan, jer pruža najbolju aproksimaciju (point & tač). Probaću da odmerim do večeras kojim igrama se ponosi koja platforma.

[mafija_x]

Ja koliko sam pratio scenu piraterija za PSP je mnogo komplikovana, ima gomila ljudi koji to ne mogu da shvate i neko drugi mora da im odradi. Cak ne bih reko da deca -15 bi to mogla samostalno da rade?
Kakva su tvoja iskustva Meho?

I da li je iole dobar dozivljaj gledati film preko psp-a?

[ridiculus]

Podstaknut pričom o nedostatku QA-a za Wii, pogledah na Metacritic-u i videh igru koja je dobila 19% (DEVETNAEST POSTO)!!!  Poslednji put kada sam gledao, jedino filmovi su pokazivali veliki raspon u ocenama, od nešto malo iznad nule do gotovo 100%. Muzika je uvek bila više-manje ujednačena, a u manjoj meri i igre. Ili sam ja bio slep. Druga mogućnost je da danas svaka budala osniva svoj studio i pravi video igru čim ugleda  senku mogućnosti zarade. Umesto da otvori mesaru. Najbolji opis ovakvih igara koji sam čuo: "Ovo nije igra, ovo je samo programerski idiotizam."

Igra u pitanju je Anubis II, neka vrste platformske avanture za Wii, koliko sam shvatio. Ima i gorih ocena, ali tiču se žanrova koje slabije pratim.

[Meho Krljic]

DS praktično i nema Point and Click avantura. Ima avantura, ali nema ih tako mnogo. Zapravo, kako PSP ima ScummVM, onda se sve klasične P&C avanture sa PC-ja mogu komotno igrati na njemu.

Što se piraterije tiče, PSP jeste komplikovaniji. Moraš da imaš nekoga ko je već napravio Pandora bateriju da bi mogao inicijalno da mu flešuješ firmware. Posle toga su apdejti relativno jednostavni, daleko jednostavniji nego pre godinu dana kada si dosta rizikovao da brijueš konzolu - ovaj poslednji apdejt sam i sam uradio bez mnogo znojenja pre par dana. Pošto smo mi ipak lopovska zemlja, imaš po oglasima ljude koji prodaju već flešovane konzole i rade apdejt, ako ne smeš sam, za male pare.

DS zahteva kupovinu M3 ili R4 kartridža (guglovati za pojašnjenje) koji onda, korišćenjem Micro SD kartica omogućavaju korišćenje ROM-ova i homebrew aplikacija.

I jedno i drugo je praktično neophodno za ozbiljnije korišćenje obe konzole.

[ridiculus]

Moj drugar ima M3 adapter, ali nije baš lako došao do njega. U principu, njega koriste (legalno) pre svega ljudi koji programiraju za DS, i dok se može naći, ipak čovek treba malo da se potrudi.

Što se tiče "point & touch" avantura, tačno je da ih nema mnogo, ali to je krivica divelopera, ne hardvera. Kada sam prvi put čuo za DS i njegov tačskrin, prvo sam pomislio kako je idealna platforma za takve igre. I još uvek to mislim.

[Meho Krljic]

Meni je moj M3 adapter kupila Lilita, sa nemačkog Amazona. On je potpuno legalan kao proizvod, može se naći na sajtu proizvođača, ovde. Ono što može biti ilegalno kod njega je upotreba, naravno. R4, takođe, više informacija (kao i where to buy) ovde.

[lilit]

...sa nemačkog Amazona.

Nein, nein...preko austrijske firme koja se bavi prodajom raznoraznog hardvera. Amazon je bio u opticaju za kupovinu Micro SD kartica, al, koliko se secam, bili su preskupi.
Btw, videla sam pre neki dan u Libru [prodavnica ], karticu od 16 GB za 25 evra i jedva ubedih muza da je ne kupi. Po principu: cim je jeftina, mora da je spora.  

[Meho Krljic]

Ooops

Nintendo DSi Software to be Region-locked

C&VG.com has confirmed that the new Nintendo DSi handheld hardware will region-lock "DSi-only" software. This means that software specifically designed to run on the DSi will only function on the same regional hardware. This is a pretty big deal; especially to those gamers who have enjoyed the freedom of region-free Nintendo DS up to this point. The news further clarifies however that original Nintendo DS software will remain region-free on the new DSi platform.

"DSi software (software that is only compatible with DSi) is region locked, eg: European DSi software can only be played on European DSi consoles."

"Nintendo DS software however is region free so you can play any DS software on DSi from any region. You can also browse the Internet on your DSi wherever you are in the world and exchange your photos with friends from around the world."
Worth importing ahead of time?

"DSi is region locked because DSi embeds net communication functionality within itself and we are intending to provide net services specifically tailored for each region. Also because we are including parental control functionality for Nintendo DSi and each region has its unique age limit made by different independent."
Gamers who were thinking of importing the Japanese DSi in a few weeks may now need to pause for thought.

[ridiculus]

NINTENDO DS VS. SONY PSP

Deo I, u kome pokušavamo (ukratko) da razlučimo hardversko za i protiv

Prvi faktor je uvek softver. Mi ćemo ga ostaviti za kraj. Tehnološki, komercijalno, estetski i čisto pragmatički, izbor se svodi na sledeće:
- naprednije grafičke i audio mogućnosti (PSP) protiv realno nove dimenzije (DS-ov touchscreen) - no-brainer za mene!
- početna cena od oko 170 dolara (PSP, u Obećanoj zemlji   ) protiv  cene od 130 dolara (DS) - ponovo nikakva zagonetka!
- pri izlasku prvih modela, PSP je bio toliko lepši da nije imalo smisla porediti ih uopšte. Međutim, DS Lite model je donekle zakomplikovao stvari. Uprkos lepoti PSP-jevog ekrana, ja uvek dajem prednost školjkastom dizajnu. Iskustvo me je tome naučilo.
- veća korisnička baza za DS će nužno rezultirati većim brojem servisa i aplikacija (ova stavka je izvedena razumom, ne empirijski, stoga je podložna sumnji!)
- bitna stavka je trajanje baterije, i ovde bi možda Meho mogao da kaže više pošto figure variraju od slučaja do slučaja. Prvi DS model je omogućavao 10 sati igranja bez punjenja, a baterija DS Lite-a je poboljšana. Ne znam za PSP, sem da se na Wikipediji spominje opseg 4-6 sati.
Jedna od zanimljivijih odlika DS-a je bežična komunikacija koja deluje unutar razdaljine 9-30 metara, a omogućava korišćenje multiplejera samo sa jednom karticom - taj DS će poslati potrebne podatke ostalim. Samo za neke igre, nažalost. Pitanje je: kakva je situacija sa PSP-om?

Da ne bi bilo zabune, ja sam rekao da ne volim Soni kao izdavača (a ovde mislim na SCE - Sony Computer Entertainment, ne na čitav konglomerat), ali to ne znači da mislim da je Soni gramziva kompanija, a Nintendo altruistička. Nintendo je čak i više proračunat i sklon uzimanju para. Međutim, ono što Nintendo ima, a Soni (i ostali) nemaju, to je stari japanski duh usavršavanja proizvoda do nivoa artizma, tako da, uprkos njihovim komercijalnim tendencijama, nema kompromisa u kvalitetu proizvoda. I ništa od svega ovoga neće uticati na moju procenu koja navedena platforma zaslužuje moj novac.

Znači, prvi deo bitke Nintendo za mene dobija bez mnogo uzbuđenja. Međutim, glavno (aplikacije) tek sledi.

[Meho Krljic]

Što se tiče baterija, moje iskustvo je da je DS lite (koji ja imam) apsolutno ispred phat PSP-a (koji ja imam). Ne verujem da DS dobacuje baš do deset sati, ali mislim da izgura najmanje osam, možda i svih devet sa jednim punjenjem. Sa svoje strane, PSP u najboljem slučaju dobaci do pet sati, pogotovo sada kada je procesor otključan i radi na 333 MHz. Ekran mu srče jako puno struje, a UMD drajv verovatno još više. Ja sve igre igram ripovane na karticu da bih štedeo struju ali i tako mi baterija traje između tri i pet sati u najboljem slučaju. E, sad, možda je i do baterije..

Što se tiče konektivnosti, DS omogućuje samo lokalni wi-fi multiplejer, dok PSP poseduje i mogućnost infrastrukturnog povezivanja, to jest igranja preko Interneta. Nije tu stvar u DS-ovoj tehničkoj nemogućnosti pošto on inače uredno može da ide na Internet pomoću zvaničnih ili homebrew browsera, već u svesnoj Nintendovoj odluci da ograniči igrače na lokal, kako deca ne bi bila izložena, jelte, seksualnim predatorima i ko zna čemu na mreži. PSP, dakle, ovde odnosi pobedu, jer možete igrati preko postavljenih servera sa bilo koje tačke na svetu u kojoj imate wi-fi pristup i pogotovo što će od nove revizije firmwarea omogućiti i kupovinu igara direktno kroz konzolu sa Sonyjeve onlajn prodavnice (verovatno se Sony opasuljio videvši kakav je bum napravio prodajni servis za iPhone/ iPod touch pre par meseci).

[ridiculus]

Meni je najzanimljivije u vezi DS-ovog bežičnog prenosa to što je nekad, za GBA, igrač em morao da ima (tj. kupi, u zemljama gde se igre kupuju) po jednu igru za svaki GBA koji je hteo da učestvuje u multiplejeru, em što je morao da nabavi kablove po (pre)skupim cenama. Sada nema kablova, nema cene umrežavanja, a neke igre (recimo, Bleach DS: The Blade of Fate) zahtevaju samo jedan fizički medij koji šalje podatke ostalima. Lepa stvar.

Sada sledi:

NINTENDO DS VS. SONY PSP

Deo II, u kome razmatramo pitanje softvera

Veliki broj solidnih, čak odličnih naslova na obe strane. Kao što reče Meho, obe platforme imaju dosta puzzle i ritmičko-muzičkih naslova, tako da su tu prilično izjednačeni. PSP je definitivno bolji za igrače koji konvergiraju onome što moderne konzole i PC nude danas. Igre za DS su ... specifičnije. Softver kao što je Electoplankton, simulacije poput Nintendogs-a ili granični slučajevi poput Brain Training-a postoje samo na DS-u.
Takođe, kolekcije mini-igara (igrica?) poput Wario Ware-a su njemu sasvim prirodnije. Nisam siguran da PSP baš prednjači u pitanjima RPG-ova - zapadna podrška tom žanru nikad nije bila jaka za ručne konzole, a od Japanaca Square Enix dosta pomaže DS, a od skora i Sega i Level 5. Žanr koji je zastupljeniji na PSP-u su vožnje, ali DS bi mogao biti DALEKO iznad po pitanju avantura. Cing-ove igre, serija o profesoru Lejtonu Level 5-a, kao i Capcomova Phoenix Wright serija potvrda su ideje da bi avanture mogle naći na DS-u prirodni dom.
Što se fajtera tiče, tu mi je još veliki upitnik iznad.

U globalu, kada bi igre za DS bile iste kao one za PSP, ova druga platforma bi bila poželjnija jer na njoj bi sve izgledalo bolje, plus što može da pokrene stvari o kojima DS može samo da sanja. Ali PSP ne može da nadoknadi nedostatak nekih funkcija ma da ima i deset Hyper-Ultra-Warp-Engine-a da ga pokreću. Isto tako gluv čovek može da se hvali normalnom kako on, u stvari, bolje vidi, pa je zato, nekako, vredniji. Eto šta je moć marketinga.

Na skoro završenom Tokijskom sajmu igara, igre za DS su predstavljale 18,7 procenata od ukupnog broja, dok je za PSP ta cifra 7,8. Ako neko misli da to nije velika prednost, dodaću da jedini veći izdavač koji nije učestvovao je Nintendo (kome je to već tradicija), stoga su podaci za DS samo sa thirdparty izdavače. Ako neko misli da kvantitet ne rađa nužno kvalitet, slažem se, ali i spisak timova i studija koji su radili i rade za DS je impresivniji nego onaj za PSP. Ako Treasure, Grasshopper Manufacture i Platinum Games podržavaju DS (a do sada nisu napravili ništa za PSP), ako Intelligent Systems radi samo za DS (iako vrti nekoliko igara godinama, to su sve genijalne igre), ako čak i Level 5 više podržava DS, šta reći?

Što se tiče sive zone emulacije, PSP je tu u prednosti, ali sigurno ga neću kupovati zbog toga. Postoji čak i emulator DS-a za PSP, ali to je besmislica.

Zaključak: poželjno bi bilo imati obe platforme, ali ako je nekom igranje prioritet, mislim da su naslovi poput Echochrome-a suviše retki da bi opravdali kupovinu PSP-a pre DS-a.

Disclaimer: Sve ovo je subjektivan stav i ne predstavlja ni na koji način stavove Sonija, Nintenda, ili bilo koje kompanije, medija ili foruma.  

[Meho Krljic]

Grrrrr... evo, sad ćeš me naterati da tekst o uporednoj analizi DS-a i PSP-a koji sam hteo da pišem natenane, smandrljam do kraja ovog tjedna, samo da bih mogao argumentovano da se suprotstavim tvom razularenom Nitnendo fenbojizmu.  

[ridiculus]

DS ima jako puno sitnih detalja koji su dobro urađeni - recimo, za prvu verziju (ne znam još za Lite) mogli ste koristiti punjač za GBA SP. Glavna stavka koja, po meni, daje Nintendu početnu prednost, je sledeća: on pravi stvari da traju. Nisam gledao Consumer Reports, oni imaju najopsežniju bazu podataka u Americi u vezi pritužbi na kvalitet proizvoda, kao i sopstveno (nepristrasno) testiranje, ali kada dođem kući večeras, ispraviću to.
Drugo, igre poput pomenutog Echochrome-a bi mogle da rade i na DS-u, možda čak i bolje.

[ridiculus]

Evo, novi model PSP-a, nazvan PSP-3000, posle prve nedelje u Japanu je prodat u  156 000 primeraka, a DS Lite u 34 000. Međutim, PS3 je pao na katastrofalnih 4 800, iza Xboksa 360 i Soni je smanjio procenu profita za ovu finansijsku godinu za 57% i izazvao paniku svojih deoničara.
Inače, PSP-3000 ima ugrađen mikrofon (spominje se i Skype kao mogućnost) i još bolji ekran.
Sledeće je tačskrin, a možda i dupli ekran. : )

[Meho Krljic]

Ono što je krajnje bizarno u vezi sa PSP 3000 je sledeće:

Najvažnija promena u odnosu na slim & lite model (ili PSP 2000, kako više volite) je da su majstori promenili stvar koja je ubedljivo od svih komponenti ove konzole - najbolja, to jest ekran. Znači, nisu napravili ni bolji D-pad ni izdržljiviju bateriju, nego su nabudžili novi ekran koji navodno radi bolju separaciju boja i lepši je za gledanje u uslovima jakog svetla, ali, sa druge strane i troši više struje pa se time trajanje baterije još više skraćuje.

S jedne strane, ovo je IDIOTIZAM prve vrste jer

* već originalni PSP ima najbolji i najveći ekran u istoriji handheld konzola

* Sony nije ni kod originalnih ekrana rešio problem sa mrtvim pikselima i odbio je ovo da prizna kao nefunkcionalnost koja potpada pod garanciju iako, ako IŠTA treba da se priznaje u garanciju onda je to mašina koja, nakon što je izvadite iz jevene kutije već ima mrtve piksele na ekranu (moj PSP ima samo jedan, a rane serije su imale i po 3-4)

* novi ekran na PSP 3000 pored mogućnosti da i na njemu imate mrtve piksele ima problem i sa sken-linijama (scanlines) koje se vide kod nagle promene boje/ osvetljenja na ekranu, dakle u pitanju je hardverski problem koji nije posledica kvaliteta ekrana nego kvaliteta signala koji GPU šalje na ekran. Ili jasnije: novi, bolji ekran sada dopušta da se bolje vidi hardverski nedostatak koji PSP ima od početka.

Zaista ingeniozna glupost. S druge strane, naravno, poboljšanje ekrana je potpuno, ali potpuno poslednja stvar koju Sony treba da radi na PSP-u pošto je i originalni ekran savršen za igranje a filmove na PSP-u niko i ne gleda.

[ridiculus]

Po jednoj anketi koja je rađena pre godinu-dve u Japanu, ispostavilo se da većina ljudi koristi PSP u kući, i u tom smislu gledanje filmova je besmisleno jer taj ekran ne može da se poredi sa velikim TV-om. Šteta je što widescreen oblik ekrana nije bolje iskorišćen za neka nova rešenja u igrama, jer to je iskustvo koje PC igrači uglavnom nemaju, veliki luksuz i za kućne konzole.

S druge strane:



Korg DS-10 softverski sintesajzer na delu!

[Meho Krljic]

Odličan je Korg, zaista iznenađen sam koliko je sintetizacija dobra. Mislim, pričamo o jednom od najboljih analognih sintisajzera ikad i prosto sam se zapanjio kada sam čuo kako DS kao izlazni signal daje zvuk veoma visokog kvaliteta. Moj drugar Luka je prošle nedelje na Dis-Patchu nastupao sa dva DS-a (svojim i mojim) koristećo Korg, Electroplankton i Jam Session i Korg definitivno može da se koristi kao ozbiljan instrument u ovakvoj situaciji (uz dosta truda, doduše).

[Meho Krljic]

E, pa, evo mog skromnog osvrta na goruću raspravu o tome da li je bolji DS ili PSP. Kome se ne čita reći ću samo da je zaključak rasprave da su bolja oba. A ko ima dovoljno vremena za gubljenje i strpljenja da se smara sa iskazima dokone osobe, evo mu:

http://cvecezla.mojblog.rs/p-ds-vs-psp/143110.html

Počinje ovako:

DS vs. PSP




Za početak, da ne bude zabune, ovde pričamo o prenosnim konzolama za igranje videoigara, ne o stranačkim sukobima na srbskoj političkoj sceni, hvala lepo. Takođe, pošto je ovo dugačak tekst, a stalno ponavljanje fotografija dva komada hardvera bi bilo dosadno, uzeo sam sebi slobodu da ga osvežim nekim sebi dragim ilustracijama.

Nužnost pojavljivanja ovog teksta je očigledna. Barem meni. Zaista, iako sam daleko od (samoproklamovanog!!!) stručnjaka za videoigre, nije tajna da dosta svog slobodnog vremena trošim na njih. O novcu da i ne govorim. Kako sam ja jedan od onih patetičnih pripadnika ljudske vrste koji će novac, umesto da ga upotrebe da nahrane neko gladno dete ili pomognu bolesnom sugrađaninu, radije utrošiti na nov komad igračkog hardvera, ispalo je da sam trenutno vlasnik dve aktuelne portabl igračke konzole: Nintendovog DS i Sonyjevog PSP. Iako je slatko biti vlasnikom, to istovremeno znači da mi mnogi ljudi prilaze sa molbom za savet koju od njih dve da kupe i sa pitanjem koja je od njih dve bolja. (Dobro, ne baš 'mnogi' i ne baš sa 'molbom', ali dopustićete mi moje male fantazije o moći.)

Dok je, naravno odgovor 'kupite obe' najpametniji, jasno je čak i ispodprosečno inteligentnima poput mene, da za većinu populacije ovo nije razumna opcija. Pričamo ipak o investiciji od nekoliko stotina evra koja će kasnije uz, nadamo se proizvodnju zadovoljstva donositi i silne dodatne troškove. Nema baš mnogo dovoljno tvrdoglavih i imućnih građana naše zemlje koji su spremni i sposobni na surovo trošenje koje bi ovakva strategija zahtevala.

S druge strane, odgovor na pitanje koja je od dve konzole bolja, a koji bih ja najradije dao ('obe') deluje distinktno kukavički. Mislim, ko želi da bude uvučen u uzavrelu gikovsku diskusiju gde će argumenti i smele (često neutemeljene) tvrdnje leteti unaokolo poput šurikena samo da bi na kraju bio poliven kofom hladnog zena koji relativizuje raspravu do besmisla? Niko, eto ko! Kako je i Buda rekao svojim sledbenicima: ako sretneš Budu na ulici, ubij ga!!

Na gornjem linku ostatak teksta, razumni argumenti, problematičan humor, lascivne fotografije Olivere Kovačević i još mnogo toga.

[ridiculus]

Sad si mi ulepšao dan!  

Već vidim da neću moći baš na brzinu da pročitam, ostaviću za koji sat kasnije. Očekuj lavinu komentara na blogu od kojih se neki pretvaraju u bullet hell, a neki u power-upove!

[Meho Krljic]

Ma lupio sam ja tu 1000 gluposti i sigurno mnogo toga propustio... Vidi, kritikuj...

[ridiculus]

Tamo na SK forumu sam otvorio glasanje za jednu od ove dve konzole (ili iPhone) kao kupovnog izbora. Hteo sam da proverim svoje sumnje, i već vidim da će PSP da satre sve ostalo.

http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=35754

[mafija_x]

Mene zanima da li je neko probao da cita pdf na PSP-u i vredi li to nesto?
Dalje ako bi nekom bas bilo stalo da moze da se igra na psp do Kazakstana da li onda postoji mogucnosti da sa sobom jednostavno nosi 2 baterije i produzi tako igranje do nekih 10 sati.

Ako se brikuje konzola, da li je stvarno posle neupotrbljiva za vjek vjekova, ili ipak postoji mogucnost da se spase?
I na skali od 1-10, koliko je tesko baviti se homebrew-firmware-piraterijom?

Kako se povezati na internet preko psp-a? Wireless? I gde u bg postoje mesta sa besplatnim wireless signalom?

Takodje me zanima da li ce stvarno ovoliko drasticna biti razlika u boji kada izadje 3000, i da li je to nesto specijalno primetno za nekog ko nije imao iskustva sa psp-ijem prije?



Da li psp da se koristi i istovremeno puni baterija? Kolko sam shvatio to nije moguce na Ds-u?

[Meho Krljic]

Nisam probao da čitam PDF na PSp-u, ali potencijalno trebalo bi da je OK, veliki ekran, velika rezolucija...

Da, moguće je nositi dve baterije, i menjati ih, napomenuo sam u tekstu da je to jedna velika prednost PSP-a.

Brikovane konzole se sada mogu odbrikovati korišćenjem pandora betrije.

Na skali od 1 do 10 homebrew-firmware-piraterija za PSP sad je negde oko trojke (dakle, lako), pošto kako rekoh, u Srbiji, pogotovo u beogradu vrlo lako možeš da kupiš već flešovanu konzolu a apdejt custom firmwarea nije težak (mislim, ako JA mogu da ga izvedem, onda je to prosto ko pasulj), a i za to možeš nekog da platiš.

PSP se kači na wireless hotspotove, da, možeš preko kućnog računara (treba ti wireless ruter ili hub ili već nešto), a u beogradu, pa... ima ih... Studentski Trg, onaj parkić, pa nekoliko kafića u centru, Speakeasy svi imaju hotspotove itd...

Ovo za PSP 3000 je potpuna perverzija. Da, slika će biti bolja, ali, kako i u tekstu piše, za sada imaju problem sa scanlinesom. Plus, slika je već izvanredna, a po svemu sudeću PSP 3000 neće moći da se hakuje na uobičajen način tako da, meni svakako nije na spisku za kupovinu.

[Meho Krljic]

I, da, zaboravih, i DS i PSP mogu da se koriste dok se pune. Mislim, sad sam probao, uključio sam DS u struju i radio je. A za PSP to znam od ranije.