Srpski film by Srđan Spasojević

[Meho Krljic]

Sin je romantik koji veruje u snagu istine, ja sam pragmatik koji veruje u snagu laži. Ako to uopšte ima smisla.

[crippled_avenger]

U ovom slučaju, mislim da je Son suštinski u pravu. Ali da se ishodište nalazi na jednom mestu koje bi se moglo definisati kao Opšte.

Žika je u načelu u pravu, ali u konkretnom slučaju, "veština" nam sugeriše drugačije rešenje.

Ono što su autori filma imali na raspologanju jeste estetizacija stvarnosti, mogućnost pravljenja elipse i izbora šta prikazuju i šta ne. Najrealističniji prikaz silovanja bebe bilo bi - neprikazivanje silovanja bebe (molim Mehmeta da ne uleti sa pitanjem da li je beba možda htela da bude penetrirana a nije mogla da uđe u diskurzivnu razmenu ).

Upravo bi time da se snime samo junaci koji gledaju ekran, ali ne i ono što je na ekranu postigao efekat neviđenog nasilja, fizičkog i seksualnog, kako mu i samo ime kaže. Kada "neviđeno" postane "viđeno" onda moraš ići do kraja, a ovde se ne ide, niti se moglo ići do kraja jer je to vid patologije na koji niko, pa ni autori SRPSKOG FILMA nisu spremni.

Ono što je silovanje bebe u SRPSKOM FILMU učinilo čisto sinematički spornim, jeste sama priroda te scene u dramaturškom-kreativnom smislu.

Naime, formalno gledano uvek možemo reći, faza kadra snimljena s leđa je samo deo te scene u snuffu, ima posle deo u kom se vidi penetracija ali on nije prikazan u filmu, dakle postoji tamo negde u off-prostoru. Međutim, kako god okreneš, snuff je rediteljski koncipiran vrlo slično kao i "stvarnost" u SRPSKOM FILMU.

U tom smislu, na dramaturškom nivou, scena silovanja bebe je scena definisana na nivou pojma, ali ne i na nivou filmskog izraza, što je čest slučaj i dešava se vrlo često i u boljim kućama (istu "grešku" imamo u CIGARETTE BURNS). Ponekad naprosto imaš rešenja koja na nivou definisanja pojma, teorije, ideje deluju sjajno ali ne nalaze ishodište u filmskom izražajnom sredstvu ili nude neku vrstu polovičnog rešenja.

U SRPSKOM FILMU imamo polovično rešenje, koje meni kao nekome kome se ovaj film pre svega formalno doima kao movie, pije vodu. Ali isto tako masa ljudi se grohotom smeje na tu scenu. Dakle, to polovično rešenje očigledno ima nedostatak.

[Meho Krljic]

Sve si vrlo tačno dijagnosticirao.

Ipak, upravo sam ponovo pogledao scenu (da, imam film na USB stiku i upravo sam ga aktivirao na poslu) i shvatio zašto meni nije škripala tokom prvog gledanja iako je izbor kadriranja i perspektiva zaista izdajnički u odnosu na snaf ideologiju. Naime, ima ovde dovoljno kontraplan skakanja u kojima gledamo Žikino lice i dovoljno je dinamična montaža da se razumno da pretpostaviti da film koji Žika i Serž gledaju zapravo sadrži sve što treba da sadrži jedan dosledan bejbirejp snaf ali da je izbor (estetski, moralni, whatever) autora OVOG filma da se to ne pokaže. Kako se i u drugim scenama Spasojević drži iste (estetske ili moralne ili whatever) logike pa tako vidimo mouthrape kaje Žutić iz relativno "arty" ugla i ne vidimo analnu penetraciju u dečačku guzu od strane patološki nastrojena strica, onda je meni sve to manje-više dosledno jedno s drugim.

[Ygg]

...analnu penetraciju u dečačku guzu od strane patološki nastrojena strica...

What?

[Meho Krljic]

Ooops, sorry, stric odvaljuje snaju a ćale odvaljuje sina, malo sam na brzinu kucao jer ipak ovde i nešto kao radim. Dakle, analnu penetraciju u dečačku guzu od strane poludjela oca.

[crippled_avenger]

Sve si vrlo tačno dijagnosticirao.

Ipak, upravo sam ponovo pogledao scenu (da, imam film na USB stiku i upravo sam ga aktivirao na poslu) i shvatio zašto meni nije škripala tokom prvog gledanja iako je izbor kadriranja i perspektiva zaista izdajnički u odnosu na snaf ideologiju. Naime, ima ovde dovoljno kontraplan skakanja u kojima gledamo Žikino lice i dovoljno je dinamična montaža da se razumno da pretpostaviti da film koji Žika i Serž gledaju zapravo sadrži sve što treba da sadrži jedan dosledan bejbirejp snaf ali da je izbor (estetski, moralni, whatever) autora OVOG filma da se to ne pokaže. Kako se i u drugim scenama Spasojević drži iste (estetske ili moralne ili whatever) logike pa tako vidimo mouthrape kaje Žutić iz relativno "arty" ugla i ne vidimo analnu penetraciju u dečačku guzu od strane patološki nastrojena strica, onda je meni sve to manje-više dosledno jedno s drugim.

Da se razumemo, ni meni ta scena nije naročito sporna, proističe iz priče, ali problemi sa tom scenom se masovno prijavljuju, ali zaista masovno, a onda ih moramo uzeti u obzir.

[Meho Krljic]

Srbi žele da vide bejbirejp kako bog zapoveda. Ima to logike.

[Tex Murphy]

Ja u potpunosti dijelim tvoje mišljenje u vezi sa rijaliti vs umjetnost problematikom (zapravo, možda čak idem u drugu krajnost - što nerealnije, to bolje, s tim da nerealnost nikako ne treba pobrkati sa neuvjerljivošću), ali scena sa novorođenčetom u SF je NEUVJERLJIVA, period. Tačno je da mi ne znamo kako majstori koji snimaju snuff filmove to rade i ja ne znam kako ti produkti izgledaju, ali uzmimo čitav kontekst u obzir - Vukmir non stop laprda "Krv! Iznutrice! Penetracija! Realnost! Srbija!", posjedne Miloša na stolicu da mu pokaže ultrajeziv snimak, zatim vidimo KRUPAN PLAN porođaja i onda odjednom strateško postavljanje kamere iza leđa onog lika kad je prešao na stvar. Jednostavno nisam kupljen. Ne kažem da ima neke kontradikcije, ali jednostavno je neuvjerljivo. Osim toga, ako se nekom da (meni sigurno ne), nek detaljnije analizira način na koji je taj snimak urađen - ako se ne varam, trebalo bi da ima samo jedna (mislim ručno nošena) kamera, a opet neki kadrovi kao da ukazuju da ima više kamera. Možda se varam, nisam siguran.
Međutim, ono što sasvim sigurno znamo da jeste fejk jesu scene iz Miloshevih pornića. Za razliku od snafa, tu bar nema velike nedoumice. I nije problem što je film sam po sebi fejk, već je problem što se njegov (ko)scenarista u medijima neprekidno dernja "Krv! Iznutrice! Penetracija! Realnost! Srbija!"

[Son of Man]

Bogme lepo si mi ti to ukomplikovo Ziko, al sam se nekako ipak izborio sa tekstom. 

Ja bi dodo samo jednu po meni jako bitnu stavku u celoj ovoj prici, naime ja SF nikako ne posmatram kao umetnost, jer da se radi o umetnosti pa valjda bi pokrpili te silne rupe koje su bile ocigledne verovatno (ma sigurno) jos u scenariju, mislim, nemojte mi samo reci da Radivojevic nije bio svestan tih propusta, i da nije znao kako ce publika reagovati na to, i zato ja tripujem, naravno mozda gresim, da je on pucao na drugu loptu, da je znao da će biti primedbi na tockice, neuverljivu glumu i sranja, ali kao iskusni shok koridorac, takodje je znao da ce te okolne price vremenom biti zaboravljene, a ostace ono sto vredi, tj. ono zbog cega je pravljen film, i za 50 godina od danas ljudi ce pricati o SF-u kao o kultnom filmu koji je pokrenuo lavinu "ZLA" u sveckoj kinematografiji...

I iz tog razloga ja SF posmatram iskljucivo kao ENTERTAINEMENT film, znaci "veselo klanje" i taj rad, i zaista cak i kad sam ga prvi put gledo nisam osetio nikakvu mucninu niti neprijatnost, a siguran sam da je tako i sa vecinom ljudi ovde. Znaci taj film je na prvom mestu zabavan, i verujte mi, sto ga vise puta pogledate to ce vam biti  sve zabavniji i ludji, jer onda lepo jedva cekas da prodje tih par dijaloga da bi se stiglo do sledeceg snuffa ilin neke dobre forice, i tako redom sve do kraja...a kraj je po meni VR', i to VR' brate Igmana.

[Meho Krljic]

Tu podelu na umetnost i zabavu (to jest art i entertejnment) izmislili su oni koji se plaše da razmišljaju o umetnosti. Srpski film je, kao i svaki igrani film, umetnost po definiciji (intencionalni estetski produkt) i valja se kao takav i posmatrati. kao i Žikina Dinastija ili Matriks ili Murnauov Nosferatu.

[Son of Man]

E da bre, ocemo (koji to vi ?!) da u sledecem filmu ovog kalibra glavni glumac zaista pogine na kraju filma, i to iz fazona "sve za umetnost", ali ne da igra ruski rulet i tako te patetike, nego zaista da pogine u sceni u kojoj gine i u filmu, i da se kasting pravi u fazonu "ocete da glumite u najjacem filmu ikada, da dostignete svetsku slavu, jbga, zrtvujte se malo". a samim tim bi u glavnoj ulozi bio neki fanatik realnog kalibra, covek koji je spreman na sve, tako da bi i dijalozi bili full, pa i ceo rad, jer cak i ostatak ekipe bi takav jedan projekat doziveo mnogo ozbiljnije, sto iz postovanju prema buduce-pokojnoj kultnoj figuri, a sto iz razloga jer je SMRT jedna od najozbiljnih akcija u zivotu, zar ne ?

[Meho Krljic]

U životu da, ali ne i u umetnosti. Ne treba to dvoje mešati, moderna je to pokušavala ali je neslavno prošla.

[Son of Man]

A kako bre onda kad umre neki umetnik (ili jos bolje overi, ubije se) od njega naprave SVECA ?

[Meho Krljic]

Niče je za takve fenomene imao onu: ljudski, odveć ljudski.

Hoću reći, to kakav je ko čovek i kakva mu je umetnost nisu nužno dve prirodno povezane stvari. Lu Rid je recimo nepodnošljiv čovek, ali njegovo stvaralaštvo je jako bitno itd.

[Alexdelarge]

pitanje iz publike i jedna konstatacija (dok mirno tece moja rehabilitacija): sto ste se uvatili tog viskija ko pijani plota? za dzonija i sina
donekle  i razumem; njima, njihov punkerski svetonazor nalaze da cevce pivo ispred dragstora  ,ali ostali...ima ljudi koji vole da piju dobra
i kvalitetna pica, neovisno od trenutacne financijske situacije. npr. mister no.
dalje, scena silovanja novorodjenceta: kako tumacite osmeh, porodilje/majke?
ko je autor one slike u sergejevom uredu?
takodje, kao detalj, svidja mi se privezak (citaj:krstic) na mindjusi bestica.

[Ygg]

dalje, scena silovanja novorodjenceta: kako tumacite osmeh, porodilje/majke?

Pa najjeziviji momenat u čitavoj toj sceni je upravo taj osmjeh!
Usput, u sceni ima gaf. Naime, porodilji trudnički stomak (koji je poprilično neuvjerljiv) ostaje isti i nakon poroda, vidi se u dva momenta.
I meni je ta scena bila smiješna iz još jednog razloga. Podsjetila me na Lakobrijin kratki film Pacijent 0. Sve vrijeme sam očekivao da će se pri porođaju umjesto bebeće pojaviti Lakobrijina glava.

[Джон Рейнольдс]

Ih bre, ADL, taman sam se obadovao što si se vratio (građanista kod koga ima šta da se pročita za razliku od ovih novih nesrećnika) , a ti osu paljbu!   Nego, ja baš volim burbon, burbon mi je omiljeno žestoko piće. Džim Bim volim više od Džej Dija, više i od Vajld turkija, ali dobar je i Džej Di.

Štos je u tome da se u SF ističe da Miloš dobrano udara po viskiju, doručak šampiona i tako to, a skup je to sport pogotovo kad sinak nema ni za pevanje. Postoje jeftinije a jednako dobre varijante, 4 rouzis, na primer. Mister No nije za poređenje jer on nema porodicu. Koje on rashode ima? Pa njegov "pajper" troši ko Milošev "saab" a njime zarađuje za leba i cirku.

Uzgred, sviđa mi se što si primetio osmeh majke. Meni je u toj sceni upravo taj detalj imao najsnažniji punch, a ostalo je već detaljno obrazloženo. Ne verujem da je taj osmeh zamišljen da ima neko dublje značenje, ali da fino dodaje ludilu scene, dodaje.

Edit: uleteo Yggr

[Tex Murphy]

Pa šta dođavola u ovom filmu uopšte ima dublje značenje?
Inače, ta majka je vjerovatno u talu s autorima "filmova", tj. nju (i vjerovatno još neke cure) ovi likovi pumpaju da bi dobili novorođenčad za filmove, tako da je njoj to čisti posao. E sad, što li se smije, možda su joj obećali povišicu, il joj je stiglo rješenje za radni staž?

[Джон Рейнольдс]

Ti si u srpskom filmu (namerno malo slovo) očekivao dublje značenje?

[Mark]

Usput, u sceni ima gaf. Naime, porodilji trudnički stomak (koji je poprilično neuvjerljiv) ostaje isti i nakon poroda, vidi se u dva momenta.

Zanimljivo da je tako i kod pravog porodjaja. To sto je beba izasla ne znaci da se stomak odmah smanji. Dakle, nije gaf, Lakobrija je dobro prostudirao materiju ...

[Tex Murphy]

Naravno da nisam.

Ti si u srpskom filmu (namerno malo slovo) očekivao dublje značenje?

Naravno da nisam.

[WARLOCK]

dalje, scena silovanja novorodjenceta: kako tumacite osmeh, porodilje/majke?

Pa najjeziviji momenat u čitavoj toj sceni je upravo taj osmjeh!
Usput, u sceni ima gaf. Naime, porodilji trudnički stomak (koji je poprilično neuvjerljiv) ostaje isti i nakon poroda, vidi se u dva momenta.
I meni je ta scena bila smiješna iz još jednog razloga. Podsjetila me na Lakobrijin kratki film Pacijent 0. Sve vrijeme sam očekivao da će se pri porođaju umjesto bebeće pojaviti Lakobrijina glava.

hahaha eto sad me vidite kako izgleda moj avatar, novorodjence pakla   

[WARLOCK]

http://www.dreadcentral.com/reviews/serbian-film-a-2010

[Son of Man]

Opa, pa bre dobro nam doso nazad ADL tebra, fala qrcu da si konacno shvatio ono cuveno "svi smo mi (pomalo) Ghoul" i da je zato jako bitno da ostanemo na ovom forumu iako bas i nije neki 

Sto se tice apropoa onog viskija, pa ljudi pobogu, valjda smo skontali do sad da je jedan od bitnijih sponzora filma bio Dzeki, jer tolko puta da se flajka gro pojavi to nema sanse da bude slucajno, i to me podsetilo na Munje i ono uporno forsiranje negog piva (jel tako bese ?), pa cak i u sceni na kraju kad im je zivot ugrozen. Jos gore maltretiranje tako tim upaljivim reklamama je bilo u "Vratice se rode", i to je bilo bas mucno gledati, sreca pa je u SF-u reklamiran strani proizvod, svetska marka, pa kao i mož da prođe, ali opet bode oči (što je i cilj reklame, al ipak to je film a ne produzena reklama za viski jbga). Takođe sam izvalio da je jedan od sponzora bio i SONY, e sad mozda gresim, aj neko ako zna nek baci prijavu za ovo oko sponzora, jer nadam se da su ovi iz Jack Danielsa dali bar solidnu cifru za to skrnavljenje.

I da, povodom izjave, da je SF cist entertainment, moram da naglasim da je jedini pravi umetnik tu po meni WARLOCK, vaistinu, alal vera brate moj za scenu sa mačetom, antologijska...čak i naši unučići će drkati na nju... 

[Son of Man]

http://www.dreadcentral.com/reviews/serbian-film-a-2010

Sta sam vam reko, stranci ne znaju srpski, ne poznaju ovdasnje prilike, i zato im je film VR'. Znaci Do-Jaja. 

[---]

lepo je što smo raspravili to oko silovanja, tako da sad možemo preći na uglove iz kojih je snimana kaja žutić

[Franz Xaver von Baader]

Pokušaja da se široj populaciji otkrije snuff problematika, da im se ukaže na postojanje umova s ,,greškom" već je bilo. Ali se svetska filmska javnost skoro jednoglasno slaže sa konstatacijom da ovakvih osvarenja nije bilo i da ,,Srpski film" bez sumnje pomera granice. Ova grupa srpskih umetnika, na čelu sa Srđanom Spasojevićem pokazala je mnogo veću hrabrost u nameri da svetu ukaže na neke stvari.

kakav je ovo bulšit
uostalom, pročitao sam ovih par posljednjih stranica komentara i svi oni se mogu lijepo staviti u zagradu i pomnožiti sa bulšitom
sve neko izvrdavanje, lutanje, okolo-naokolo... buncanje ukratko

čak se i cripl gubi; film je okej zato jer je zadovoljena formalna strana???
pa u redu to, uspjelo se tehnički iznijeti neku stvar koju zovemo film ----- ali po čemu sama ta činjenica ističe BAŠ OVAJ film, sa baš tom i takvom pričom, estetikom, etikom itd? drugim riječima, zašto hvaliti baš ovaj film?
sumnjam da se kod njega poklapaju esencija i egzistencija, tj. da je ovo svojevrsna dosegnuta platonovska ideja, da je ovo otjelotvoreni opći pojam film.

za sve te 'afirmativne' osvrte na Srpski film čini se da vrijedi ona: kao da nešto manjka, kao da sadržavaju temeljni manjak.
a isto vrijedi i ona: lakše je osjećati da je posrijedi greška, nego reći točno u čemu se sastoji.

recimo, možda se greška ovoga gore citiranoga osvrta sastoji u njegovom mistificirajućem pristupu. film ukazuje na "neke stvari" i "pomiče granice". što ovo uopće znači? ovo su tako puste apstrakcije da ne sadržavaju ništa. ti pojmovi gotovo da graniče sa flatus vocis, izrečeni tako bez daljnjeg izvođenja. da, iza njih se kriju čitavi svjetovi pojmova i sudova, ali zaustavljanje bez jasnog određenja, bez zauzimanja pozicije, bez definiranja granice, što je, gdje je, kao se pomiče, zašto, zašto se implicira da granicu treba pomicati... ostavljeno tako, na početku, na proizvoljnoj izjavi - to ja zovem bulšit.

[Franz Xaver von Baader]

ajmo o tom famoznom pomicanju granica
recimo ovako
uspijem okupiti hrpu ljudi na nekom prostoru. publiku. njih 50-tak. izdvojim šestoro i izmjerim im svakome, od vrha kažiprsta 37cm na desnoj ruci. stiliziranim pokretima sjekire ih osakatim; odsječem ruke na točno označenom mjestu.

hoće li u javnom prostoru osvanuti afirmativni osvrti o predstavi uživo koja pomiče granice?
ne vidim bitnu razliku obzirom na kriterij 'pomicanje granica' uzet tako apstraktno kako se primjenjuje na film Srpski film.

[mac]

To pomeranje granica nije PR bullshit nego to ističu svi kritičari po celom svetu. Jedni kažu ovaj film toliko pomera granice da ga ne preporučujemo gledaocima, a drugi kažu ovaj film toliko pomera granice da se dobro pripremite na ono što vas čeka ako ga pogledate.

[Meho Krljic]

Pingvin je i inače poznat po tome što nihilizmu ne priznaje nikakvu vrednost. U tom smislu, za neke je prikaz svireposti u SF dovoljan umetnički sadržaj utoliko što to saopštava nešto novo ("pomera granice") u domenu "hjumen kondišna", odnosa moći u društvu itd. Za neke nije.

[Franz Xaver von Baader]

da, ali sve to prešutno pretpostavlja da je 'pomicanje granica' neka kvaliteta.
mene zanima koja? meni se to mora objasniti, jer ovako ostaje potpuno zbrkano. taj pojam je nejasan. do te mjere da tu mogu trpati što mi drago.
recimo, ako jednom prihvatimo 'pomicanje granica' onda je to beskonačan proces. zašto bi se negdje stalo i POSTAVILO granicu?

[Meho Krljic]

Nisam siguran da razumem. Granicu obično ne postavlja komisija nego nekakav generalni društveni konsenzus. Onda se nađe nekakva autorska figuras koja je prekorači a u odnosu na to na kakav odjek to dođe istorijski (da li se to prihvati kao prekoračenje koje je samo formalno, šoka radi itd. ili je supstancijalno, odnosno menja estetska načela itd.) se onda može govoriti o pomeranju granica...

[crippled_avenger]

Pogledao sam PORNOGRAPHY: A THRILLER Davida Kittredgea, vrlo interesantan film-blizanac SRPSKOM FILMU.

PORNOGRAPHY je underground film namenjen specjalizovanoj gej publici i queer festivalima koji je uspeo da prevaziđe ograničenja te scene i doživi nešto širu afirmaciju. Jedan od razloga za to je svakako i tehnička realizacija koja je znatno superiornija od sličnih filmova tog tipa. U izvesnom smislu, PORNOGRAPHY je kao i SRPSKI FILM tehnički znatno superioirniji od miljea iz koga dolazi.

U samom polazu, PORNOGRAPHY i SRPSKI FILM imaju potpuno suprotne pozicije. Naime, SRPSKI FILM u izvesnom smislu glorifikuje svet heteroseksualne pornografije i govori o sunovratu pornografskog božanstva kalibra jednog Rocco Sifreddija, i od početka do kraja sagledava priču iz jedne konzistentne heteroseksualne, gotovo patrijarhalne pozicije, o čemu svedoči i scena silovanja drogiranog Miloša u kojoj se analni seks između dvojice muškaraca smatra činom devirilizacije. U tom smislu, SRPSKI FILM je vrlo konzevrativan, zapravo čak i stidljiv u prikazivanju nekih manjinskih seksualnih praksi, a sve ono što je na tu temu prikazano tretirano je kao gadost.

SRPSKI FILM je patrijarhalan i na nivou motivacije - Miloš se vraća u pornografiju kako bi pomogao porodici, dok u PORNOGRAPHYju ženskih likova maltene i nema a jedini kontakt sa patrijarhalnom porodicom ima junak koji se u trenutku sloma javlja svojim roditeljima i izvinjava im se što nije bio sin kakvog su želeli.

PORNOGRAPHY polazi iz pozicije u kojoj su svi vidovi gej seksa standard koji se sa radošću upražnjavaju i privatno, tako da se sam pornografski i snuff milje odvajaju od seksa kao čina/potrebe i ulazi se u drugačiju kontemplaciju na temu pornografije. Naime, upravo je gej komponenta ključna za razumevanje sveta pornografije pošto je u njoj snošaj pred kamerama suštinski lišen čisto seksualne dimenzije i svodi se na fizičku aktivnost u kojoj pol učesnika zapravo nije ni bitan izuzev na planu imidža pojedinih zvezda. Ipak, svi oni koji nisu zvezde vrlo često rade i gej filmove.

Oba filma govore o traganju junaka za suštinom pornografije. u PORNOGRAPHY ona se nalazi u ljubavi koju partneri emituju u pojedinim trenucima "vrhunskih" scena, a u SRPSKOM FILMU ona je vezana za dominaciju muškarca nad ženom (teorija Vukmira Vukmira) i eksploataciji nemoćnih radi zabave bogatih. Dakle, oba filma uslovno rečeno nalaze vrhunac pornografije u psihološkom aspektu, s tim što su u SRPSKOM FILMU to odnosi dominacije a u PORNOGRAPHY emocije.

Oba filma donose pored snuffa i likove koji žele da od pornografije naprave umetnost, s tim što je POrNOGRAPHY u tom aspektu bliži PRONO BANDI.

Zatim, oba filma se bave pitanjem šta je sledeći korak u odnosu na savremenu pornografiju i oba ga vide u snuffu. PORNOGRAPHY u nasilju koje rezultira iskrenošću a SRPSKI FILM u nečemu do čega nikada ne dođemo jer Miloš zapravo nikada ne ispuni Vukmirova očekivanja.

U formalnom smislu, oba filma su prilično složena s tim što je PORNOGRAPHY koncipiran iracionalno linčovski dok su formalne vratolomije SRPSKOG FILMA na kartu priče uklopljene u nominalno logičan, kauzalan, sklop događaja, u odnosu na konvenciju priče Ipak, oba u pojedinim deonicama dele linčovsku atmosferu, ne samo po začudnosti već i na planu dizajna.

U krajnjoj liniji, dakle, SRPSKI FILM i PORNOGRAPHY pored određenih stilskih rešenja dele i odnos prema pornografiji u kome se ona prepoznaje kao značajan deo savremenog života ali i uvod u neke potencijalno opasne stvari.

U tehničkom smislu, SRPSKI FILM i PORNOGRAPHY su dosta bliski jer SRPSKI FILM je veštije i ozbiljnije realizovan od proseka jedne propale kinematografije a PORNOGRAPHY je ozbiljnije urađen od undergrounda jedne visokorazvijene kinematografije. Ipak, SRPSKI FILM nudi nešto solidniju egzekuciju pre svega zbog svog mejnstrim polazišta i viđenja filma kao forme. PORNOGRAPHY beži u priličnoj meri od underground ograničenja ali ne i od postupaka svojstvenim tom miljeu.

SRPSKI FILM i PORNOGRAPHY su idealan festivalski double-bill i polaz za neku opsežniju analizu.

* * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

Valjalo bi i to pogledati, mogao bi ga čiči narezati.

[mac]

@Pingvin

Znaš kako, ako se recimo preforsiraš u teretani, pa te sutradan bole mišići za koje nisi ni znao da ih imaš, onda se može reći da si pomerio neke granice. Prvo, prešao si preko granice radnog opterećenja svoga tela, a istovremeno si pomerio i granicu saznanja (horizont znanja) o sposobnostima svog tela.

Slično je i sa ovim filmom. Kad vidiš te problematične scene, prva granica je upravo to što si video nešto što nikad pre video nisi i tako "preforsirao" svoj etički centar, a druga granica je ta granica saznanja, jer po svojim reakcijama na te prizore sad bolje znaš šta za tebe etika uopšte predstavlja.

[crippled_avenger]

Mislim da je ovde Pingvin napipao dobro pitanje a Meho odgovorio demagoški, što ja kao neko ko je ipak u dubini duše staljinista volim na određeni način ali mislim da ovde nema potrebe za tim.

Čak i da uzmemo pomeranje granica kao neku vrstu pozitivne pojave, barem u istorijskom kontekstu, suočavamo se sa sledećim pitanjem -

Hm, da, ali koje granice pomera SRPSKI FILM?

Da li je pomeranje granica scena jebanja novorođenčeta? Ne bih rekao. To je samo većini filmskih autora do sada bilo nešto što nisu prikazali, i to verovatno ne što nisu smeli, nego su bili svesni da proporcija smisla u odnosu na eksces nije najpovoljnija, što je u krajnjoj liniji i reakcija većine gledalaca SRPSKOG FILMA.

To pitam ja kao neko kome je taj film drag. Ali, uprkos svim svojim simpatijama prema ovom filmu, ne mislim da je njegov kvalitet u pomeranju granica, niti mislim da je pomeranje granica nešto što gledaoci u ovom filmu treba da traže, jer biće razočarani.

[Meho Krljic]

Dem... ali... ja sam pričao na teorijskom nivou, nisam pričao konkretno o SF. 

[crippled_avenger]

@meho

normalno

@mac

o kom etičkom centru govoriš? video si scenu u kojoj ludi negativac snima filmove u kojima neko siluje novorođenče. na koji način to stimuliše tvoj etički centar? to bi bilo etičko pitanje u situaciji da je to u ovom filmu glorifikovano, da je to uradio pozitivac, da te je film naveo na razmišljanje o tome kako bi i ti kresnuo novorođenče. ali, ovaj film to ne radi. prikazuje nam gadost kao gadost, i to je to.

[Franz Xaver von Baader]

pa o tome i govorim.
AKO se ovaj film JAVNO hvali zato "jer pomiče granice", tada postoji mogućnost da se tekstura kojom on to čini uspostavi kao norma, ako nešto sasvim obično. drugim riječima, ono što se sada nekome čini kao patološko može postati normalno, zdravo.
naravno, takav proces ne staje, nego ide dalje. može se tom logikom doći do toga da potpuno obično, JAVNA NORMA bude da izađeš na ulicu i tamo tip pred tobom ubije osmoro ljudi. a u drugoj ulici slična situacija, i uopće kud god se okreneš događaju se slične stvari.

zato postoji mogućnost da se granica postavi ovdje i kaže: taj film je sranje baš zbog svoje teksture.
netko prihvaća takvu granicu, netko ne.
ali o tome se i radi - o sukobu svjetonazora, mišljenja, filozofija, ideologija.

stoga su različite stvari
a) snimiti takav film
b) promovirati, isticati, hvaliti takav film

nisam gledao, ali meni se iz saznanja koja imam o njemu te moje rasudne snage nameće mišljenje da je film sranje. nešto potpuno irelevantno, nešto što je opskurno i što pripada polusvijetu i margini.

možda se film može uklopiti u 'doktrinu šoka' o kojoj piše N.Klein. ionako se stalno vrzma riječ kako 'šokira'. a u paketu sa 'pomicanjem granica' može se povući paralela sa doktrinom šoka u svrhu uspostavljanja 'nove osobnosti'. tj, da se čovjek, kao subjekt, nanovo uspostavlja u jednom smjeru koji mi izgleda gori, za koji ne optiram.

[Meho Krljic]

Tu je sad pitanje nekakve etičke interpretacije estetske situacije. Kao što Cripple napominje, scena sa novorođenčetm koju smo uzeli za paradigmu "pomeranja granica" Srpskog filma je nedvosmisleno etički postavljena tako da autor u gledaocu izazove animozitet prema negativcu u filmu. Ako želiš da snimiš film u kome prikazuješ negativca koji od silovanja beba pravi biznis to naravno možeš da izvedeš i tako što se ovaj koncept neće prikazati već sugerisati dijalogom ili na neki drugi način. Ako si odabrao da ga i prikažeš, imaš neki razlog, dobar ili loš i opet je na gledalištu (i kritici) da rasprave je li to legitimno "pomeranje granica" ili samo šok radi šoka.

Ali kakve veze to ima sa ponašanjem u društvu i ubijanjem na ulici?

[mac]

Prvo, nisam gledao film, pa ako neko ima važeće linkove mogao bi da mi ih pošalje na PM. Pričam na osnovu tuđih kometara. Dakle, film nije samo ono što je na ekranu, nego i ono što ja doživljavam kad gledam to što je na ekranu. "Etički centar" je na testu samim tim što ja gledam sve to, i od mojih reakcija na ono što gledam zavisi da li će mi centar biti narušen.

Drugo, nema bojazni od toga da bilo kakav film (naročito onaj koji neće ni videti valjanu distribuciju) promeni javne norme. Efekat leptira je precenjen, stvari se ipak dešavaju malo stohastičnije, sve utiče na sve drugo, i jedan film je tu samo jedna kap u moru fenomena.

[crippled_avenger]

Pingvine, trebalo bi da pogledaš film jer ćeš tada shvatiti da je reč o jednom sasvim bezazlenom, vrlo pitomom & patrijarhalnom filmu koji se više igra provokacije i šoka a uživanje pruža u formalnom domenu. To što je film uspeo da probudi emociju određenih pojedinaca i ubode neki njihov lični nerv, a potom izazove i poplavu utisaka o tome kako je reč o delu bogznakakve filozofske snage i sl. odavno nije norma bilo čega, i taj stav je u priličnoj meri već tokom ove diskusije osporen.

[Franz Xaver von Baader]

@meho
kako ne vidiš logičku vezu?
ako prije 50 godina nisi mogao snimiti takav film a da ne budeš osuđen, prokazan u DRUŠTVU  (koje spominješ), a sada je to sasvim prihvatljivo (nećeš biti prokazan), onda se tu radi o tome da je došlo do nekih BITNIH  pomaka, kako kod pojedinca tako i društva.
da oni snime takav film, došlo je historijski: nisu samo tako iz vedra neba snimali eksplicitno nasilje (u puritanskom društvu).
e sad, koliko su sve ostale pojave u društvu u vezi, utječe li takvo 'estetsko' pomicanje granica, jedan takav medij kao film na porast nekih negativnosti tipa zaglupljeni ljudi, govnari, smradovi bla bla bla, to se sve može dovoditi u pitanje. oko toga se može beskonačno sporiti.

u svakom slučaju, sve ono što je JAVNO (kao npr. film) oblikuje društvenu zbilju. je li on ISKLJUČIVO  taj čimbenik? ne. ali podupire, i ako odražava stvarnost, tj. da se danas može snimati eksplicitno porn nasilje kao mejnstrim, tada se ta veza može logički dovoditi do "ponašanja u društvu i ubijanja na ulici"?
ona nije apodiktička, ali je hipotetička.

najjednostavnije,
meni izgleda da prisutnost sadističkog nasilja u javnome prostoru, koje se uz to afirmira raznim mistifikacija tipa pomicanje granica ili umjetnički izričaj, pomiče one etičke ograde u subjekta ----- te u jednom logičkom lancu vodi ka "ubijanju ljudi na ulici"

[Meho Krljic]

Pa, da, ali u tom istom periodu, u tom istom društvu (ne mislim srpskom, nego zapadnom globalno), nivo urbanog nasilja je u statističkom opadanju. Recimo videti ovde rezultate za SAD. Dakle, zapadna društva su u proseku sve bezbednija i manje nasilna. Hipotetičku vezu svakako možeš praviti, ali te za sada statistika demantuje.

[Franz Xaver von Baader]

Pingvine, trebalo bi da pogledaš film jer ćeš tada shvatiti da je reč o jednom sasvim bezazlenom, vrlo pitomom & patrijarhalnom filmu koji se više igra provokacije i šoka a uživanje pruža u formalnom domenu. To što je film uspeo da probudi emociju određenih pojedinaca i ubode neki njihov lični nerv, a potom izazove i poplavu utisaka o tome kako je reč o delu bogznakakve filozofske snage i sl. odavno nije norma bilo čega, i taj stav je u priličnoj meri već tokom ove diskusije osporen.

pa pogledat ću
iako već donekle znaš da nisam neki ljubitelj takvih filmova (meni ni Tarantino nije nešto), meni je to nekako površno.
ali nije stvar u tome nego u rekacijama u JAVNOME PROSTORU koje, tu i tamo, glorificiraju ovo djelo. jedan dio ljudi to smatra 'konačnim odgovorom', tj. nečim društveno važnim, nečim bitnim. a to uvjerenje crpe ni iz čega drugog doli nekakvog sadističkog porna eksplicitno prikazanog (nisam do sada razbrao da bi se oni referirali na neku drugu bitnu kvalitetu filma).
kad se tome pribroji i Porno banda (slične teksture), onda to jesu indikacije da se nešto događa, da stasa jedna mala vojska pervertita s kojima imam malo toga zajedničkoga. jednostavno, formira se nekakva masa, a zakonitost svake mase je da raste što moguće više.
drugim riječima, to je pitanje ja VS oni, to je ideološko pitanje, to je borba na život i smrt metaforički rečeno

[Franz Xaver von Baader]

Pa, da, ali u tom istom periodu, u tom istom društvu (ne mislim srpskom, nego zapadnom globalno), nivo urbanog nasilja je u statističkom opadanju. Recimo videti ovde rezultate za SAD. Dakle, zapadna društva su u proseku sve bezbednija i manje nasilna. Hipotetičku vezu svakako možeš praviti, ali te za sada statistika demantuje.

ma to je lako oboriti
ako se i prihvati vjerodostojnost takvih statističkih smicalica;), pitanje se može protegnuti ka onom žižekovskom sistemskom nasilju: mogu dovoditi u vezu to da ovakvi filmovi produciraju odviše zatupljene ljude s kojima sve manje mogu sudjelovati u interakciji. što opet povlači da me sile da se povlačim na planinu u spilju itd...

[Джон Рейнольдс]

Pa, da, ali u tom istom periodu, u tom istom društvu (ne mislim srpskom, nego zapadnom globalno), nivo urbanog nasilja je u statističkom opadanju. Recimo videti ovde rezultate za SAD. Dakle, zapadna društva su u proseku sve bezbednija i manje nasilna. Hipotetičku vezu svakako možeš praviti, ali te za sada statistika demantuje.

Potpuno tačno, ali ne bih povezivao ulično nasilje sa ovim što Pingvin priča. Da, ulično nasilje je opadanju, ali je znatno porastao nivo državne kontrole i nadzora nad pojedincem; počev od najgrubljih metoda, kamera, preko širokog spektra mogućnosti za prisluškivanje, praćenje novca i kontrole nad istim. Neki konspiratolozi tvrde da je ulično nasilje namerno pušteno s lanca da bi se kontrola zavela, dok je jedan od bitnih činilaca uličnog nasilja, droga, i dalje veoma prisutna.

Rekao bih da je Pingvinovom viđenju stvari bliže to što je činjenica da je BDSM sve prisutniji i vidljiviji, a u svojoj ekstremnijoj formi jeste igra na ivici smrti. Iako uličnog nasilja ima manje, čini se (da li je to prividno ili ne, ne znam) da je nasilje među consenting adults u porastu i sve prihvatljivije. Poznaješ pornografiju bolje nego ja, pa grube hardkor prakse su sve ustaljenije i prevazilaze nivo fetiša i ulaze u mejnstrim prn. Zar ne?

[Meho Krljic]

Potpuno tačno, ali ne bih povezivao ulično nasilje sa ovim što Pingvin priča.

Ne bih ni ja, ali on ga je potegao, pa sam pokušao da odgovorim na tu tezu. Doduše, evo, sada je okrenuo ćurak:

mogu dovoditi u vezu to da ovakvi filmovi produciraju odviše zatupljene ljude s kojima sve manje mogu sudjelovati u interakciji. što opet povlači da me sile da se povlačim na planinu u spilju itd...

što je fer, mada nisam siguran da ovakvi filmovi produciraju zatupljene ljude išta više nego John Wayne. Da su im možda zatupljeni ljudi skloniji je već moguće.

Da, ulično nasilje je opadanju, ali je znatno porastao nivo državne kontrole i nadzora nad pojedincem; počev od najgrubljih metoda, kamera, preko širokog spektra mogućnosti za prisluškivanje, praćenje novca i kontrole nad istim. Neki konspiratolozi tvrde da je ulično nasilje namerno pušteno s lanca da bi se kontrola zavela, dok je jedan od bitnih činilaca uličnog nasilja, droga, i dalje veoma prisutna.

Sad se malko udaljavamo od teme, bojim se. Droga je faktor povećanog nasilja uglavnom utoliko što je ilegalna i bilo bi zanimljivo imati paralelnu Zemlju na kojoj je legalna i meriti odnose urbanog nasilja između dve planete.

Rekao bih da je Pingvinovom viđenju stvari bliže to što je činjenica da je BDSM sve prisutniji i vidljiviji, a u svojoj ekstremnijoj formi jeste igra na ivici smrti. Iako uličnog nasilja ima manje, čini se (da li je to prividno ili ne, ne znam) da je nasilje među consenting adults u porastu i sve prihvatljivije. Poznaješ pornografiju bolje nego ja, pa grube hardkor prakse su sve ustaljenije i prevazilaze nivo fetiša i ulaze u mejnstrim prn. Zar ne?

BDSM jeste sve rašireniji u smislu da je produkcija postala veća na zapadu otkada su u Americi popustili zakonodavstvo i otkada je dostupno mnogo istočnoevropskih glumaca (prevashodno glumica ali ne isključivo) kojima to nije problem da rade, ali i u smislu da je Internet omogućio ranije izolovanim scenama da se povežu i da sve to dobije obrise lajfstajla a ne perverzije. Utoliko, još pre 5-6 godina sećam se da sam po BDSM forumima video lamente kako "vanila" populacija sve više usvaja BDSM prakse ali da ih ne zanima ulazak u čitav životni stil i kako to pojeftinjuje ideju itd. Očigledno je da i u vanila pornografiji ima više elemenata BDSM-a nego što ih je bilo pre deset ili dvadeset godina.

No, kako je to sve zaista izdignuto na nivo ugovorne prakse i standardizovano itd., ne mislim da se može govoriti o nekoj socijalnoj devijaciji koja preti opstanku zajednice. Dobro, jasno je da fantazije o silovanjima pretočene u roleplay ili vlasničko-ropski odnosi u "običnom" čoveku mogu da izazovu reakciju gnušanja itd., ali u praktičnom smislu BDSM ne nagriza društveno tkivo na bilo koji način koga ja mogu da se setim. Tako ni eksploatacijski film.

[Franz Xaver von Baader]

BDSM ne nagriza društveno tkivo na bilo koji način koga ja mogu da se setim. Tako ni eksploatacijski film.

ali nije riječ o tome, nego o percepciji tih pojava
već sam naznačio tu distinkciju, pa se fokusirajte na to

neki tip koji si gura štakora u guzicu u svom skrivenom zapećku ne nagriza društveno tkivo. sve, najbesmislenije i najluđe u svakom zamislivom smislu, pojave ne nagrizaju društveno tkivo sve dok ih se promatra kao nekakve anomalije.
međutim, kada ih se uzdigne na rang neke pozitivnosti, dakle kada određena grupa zagovara nešto što društveno tkivo promatra kao devijantno, tada se već isto to tkivo počinje nagrizati. zar ne?

u tom smislu, kada vidim izjave tipa "ovo je ono pravo" ili kad čak sam autor govori u tom stilu, kao da je postigao nešto društveno relevantno, onda više nismo u domenu eksploatacijskog filma. na neku čudnu foru događa se to da se 'eksploatacijski film' preobrće u umjetnički, štoviše, u elitnu umjetnost. a sa tih pozicija se mnogo lakše nagriza društveno tkivo nego sa opskurnih ekploatacijskih margina.

[Meho Krljic]

Ma nisam siguran da je tako.

međutim, kada ih se uzdigne na rang neke pozitivnosti, dakle kada određena grupa zagovara nešto što društveno tkivo promatra kao devijantno, tada se već isto to tkivo počinje nagrizati. zar ne?

Pa, ne. Mislim, za mene društveno tkivo biva nagriženo tek kad se vide efekti koji nedvosmisleno unazađuju zajednicu - manja bezbednost, manje zdravlje, manja udobnost, šta već... Ja razumem da se recimo promocija i prihvatanje homoseksualnosti kao uobičajene društvene pojave može doživeti kao nagrizanje društvenog tkiva od nekoga ko smatra da je moral vrednost sam za sebe i po sebi, bez veze sa praktičnim elementima društvenog života (pomenute bezbednost, zdravlje, udobnost), ali nekako od tebe ne očekujem da misliš da je moral vrednost sam za sebe i po sebi...

Što se tiče eksploatacijskog filma i njegove društvene relevantnosti, k tome sam se već odredio pišući o SF na svom blogu:

U klasičnoj eksploataciji politika, ako je ima, najuspelije se plasira kroz podtekst i najbolje shvata kroz refleksiju (videti, najpametnije, kapitalni rad Bojana Baće na ovu temu). U Srpskom filmu, politika želi da zaigra na centru pozornice makar dovoljno dugo da je gledalac odmah prepozna i upamti jednako koliko i šokantne scene ekstremnog seksa i nasilja. I to ne samo da bode oči nego i, paradoksalno otupljuje oštricu političkog sadržaja u filmu jer, na kraju krajeva, pakovanje ideje u diskurzivnu formu (radije nego njena disperzija u slike, socijalni kontekst i karakterizaciju) provocira i diskurzivnu reakciju na istu. A u polemici koju Radivojević i Spasojević takoreći automatski startuju rečenicama koje su u usta stavili likovima Trifunovića i Todorovića teško da će Srpski film izaći kao pobednik. Umetničko sažimanje političke ideje stavlja se u preterano ranjiv položaj kada se u okviru samog umetničkog dela ono raspakuje i pokaže konzumentu ne bi li ga bolje razumeo. Više suptilnosti, manje pamfletskog izraza i stvari bi delovale daleko ubedljivije na ovom polju.