Genijalni dokumentarni filmovi

[Джон Рейнольдс]

Sine, jesi li ti negde već komentarisao dokumentarac "Trijumf BGD volje" o navijačima Obilića? Nađog ga na Piksli.

[Son of Man]

Na kakvoj piksli ? neki forum ? daj link...

nisam ja radio rivju jer bih bio pristrasan jbga...

[Son of Man]

Dancing Outlaw (1991)



http://www.imdb.com/title/tt0101655/

Ovo je dakle, znači, lud'lo. Kult na keca, okult na dvojku. Mesto dešavanja : svima omiljeni američki jug sa svim svojim živopisnim divotarijama, gde su deca nasmejana i šetaju pumparice, gde se živi po vukojebinama u prikolicama, gde je incest u kući, dakle sve ono najmilije, američko a naše. I bez zajebancije, želja mi je da odem jednom u te krajeve da sviram bendžo i usnu harmoniku, da cirkam white lightning dok ne oslepim, da vozim pik-ap po blatu i pucam iz ilegalnog oružija, jer ovi ljudi možda jesu ruralni, nepismeni, krezubi, white trash ološ, al' imaju dušu - to vala niko ne mož' da im ospori.

Inače, film prati jednog skroz weird lika, Jesco White-a, koji se bavi tap-dancingom (to mu dođe isto što i stepovanje valjda?) i koji ima, pazi sad, tri odvojene ličnosti u sebi!!! Dakle, ladno multiple personality disorder al' u nekom blažem obliku. Uglavnom priča počinje vako, 1985. godine neki manijak je pucao na kola njegovog oca, ranivši njega, njegovog brata, a ubivši oca. Od tad se sve poremetilo. Pošto mu je otac bio poznati lokalni tap-denser, čak se pojavljivo i na televiziji, Jesco je odlučio da nastavi tradiciju i da dostigne umeće svog pokojnog oca koji mu je naravno bio idol.

Ovde ćete imati priliku da vidite sve Jescove ličnosti : Jesse, koji je sav fin i kulturica, pun ljubavi za bližnjeg svog and shit, zatim istripovanog Elvisa (ovo ko fora za Elvisa J. Kurtovića, jbeš mi sve), koji se ponaša i peva ko Elvis, i na kraju totalno zajebanog Jescoa, koji je nasilan i ono, totalno OUTLAW fazon, pa tako zbog te ličnosti koja uglavnom dominira često ulazi u sukob sa zakonom, pa mu tako taj san da postane naslednik svog starog stalno izmiče.

Njegova porodica je naravno posebna priča, ali za njih se još i može reći da su o-kultivisani, pa ćete tako čuti šta o Jescou imaju da kažu njegova majka, žena, brat i još par likova, uglavnom genijalno, ako vam se svideo Searching for the Wrong-Eyed Jesus (2003) pa aj možda i Stevie (2002), Dancing Outlaw će da vam naleti samo tako, jer ovo možda nije tako dobro vizuelno urađeno ko pomenuti filmovi ali tema je daleko, daleko jača i luđa. Inače dokumentarac je podeljen na dva dela, znači na regularnu, zvaničnu verziju, i na outtakes iz director's cuta, i moram ovde da naznačim da je jako bitno pogledati oba radi skontavanja suštine biti. (30+30min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/12/dancing-outlaw-1991.html

[Ghoul]

će pogledam ovo!

(inače, ne znam dal sam na forumu reagovo il nisam, al one čiče iz zabiti koji su možda ubili brata a možda i nisu me žešće smorio i nisam ga izdržo do kraha...)

[Son of Man]

jbga, film je vaistinu spor, to su rezirala ona dvojica paradajzlostasha, al to im bese prvenac...mada narod gotivi taj film, jbga mozda ima forica tih amerikanskih koje mi ne moz da skontamo ? ono nesto bitvin d lajns i to ? 

[Ghoul]

ma nije što je spor, nego me likovi nisu zainteresovali. zapravo, i nema intrige - sve je jasno u prvih 20 minuta i šta ima sad da gledam te čiče 2 sata? očigledna je stvar, nema misterije, ni intrige, ni saspensa ko u paradajzu, koji je zaista nailbiting i mind-boggling!

[Джон Рейнольдс]

Na kakvoj piksli ? neki forum ? daj link...

nisam ja radio rivju jer bih bio pristrasan jbga...

Code Select Expand


http://rapidshare.com/files/238418015/Trijumf_BGD_volje__2005_.part1.rar
http://rapidshare.com/files/238418018/Trijumf_BGD_volje__2005_.part2.rar
http://rapidshare.com/files/238421227/Trijumf_BGD_volje__2005_.part3.rar

Prijavi se na piksla.com jer ima dosta dokumentaraca, možda možeš nešto da drpiš, podeliš, ponudiš...

[EKSTREMISTA]

Ha,ha,stakmene,čudo su Vikinzi

If we have a positive relationship to our homeland, to our blood, to our race, to our religion and to our culture we will not destroy any of this with modern "civilization" (id est capitalism, materialism, Judeo-Christianity, pollution, urbanization, race mixing, Americanization, socialism, globalization, et cetera). The "nazi ghost" has scared millions of Europeans from caring about their blood and homeland for sixty years now, and it is about time we banish this ghost and again start to think and care about the things that (whether we like it or not) are important to us.

Varg Vikernes

[Son of Man]

Vernon, Florida (1981)



http://www.imdb.com/title/tt0083281/

Evo jednog dokumentarca koji valja pažljivo poslušati, znači nije dovoljno samo gledati, jer jezik kojim se ovde govori, ja sam ga krstio "floridski" američki, je jako težak za razumevanje ako se sluša onako usput, dakle zahteva punu koncentraciju. Inače, ovaj jezik je meni nerazumljiviji čak i od južnjačkog mada imaju dosta dodirnih tačaka, a možda sam i ja sve to istripovo, možda sve skontate na keca.

Dakle, ovo je drugi film po redu Errola Morrisa gde je on već vaspostavio svoj fazon statične kamere, a ljude koji ovde govore je iskopao u malom polu-ruralnom gradiću Vernonu u Floridi. Znači to nije ona Florida gde se babe i dede baškare na suncu, plažiraju se i to, nego skroz na severu države međ' močvarama i "prašumama". I Morris nije mnogo morao da se cima da nađe sagovornike, ovakvi krajevi su prepuni žrtava. Ako se ko seća onog kultnog serijala RTS-a iz 80-ih, LJUDI GOVORE, e ovo vam je taj neki fazon, dakle dođe ekipa u tako neki zabačeni kraj i pusti ljude da otvore dušu, pa tako ovde imamo jednog simpatičnog čičicu koji navatava sve živuljke koje drsko trespesuju njegov posed, ali ih ne ubija nego ih čuva, kol'ko sam skonto 'oće da ih proda.

Onda neki pop, sveštenik, drži propoved o tome otkud to da se reč "therefore" toliko puta pominje u Bibliji. Ima još tu dosta zanimljivih faca kakve se samo poželeti mogu ali definitivni hajlajt je fanatični lovac na ćurke, koji je od tog lova stvorio čitavu jednu filozofiju. Dakle, skroz neobičan dokumentarac, nije za svakoga, potrebna je puna koncentracija, ali da vredi, definitivno vredi. (55 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/12/vernon-florida-1981.html

[Son of Man]

La soufriere (1977)



http://www.imdb.com/title/tt0076741/

Gvadalupe, samo jedno u nizu vulkanskih ostrva na Karibima. Herzog dobija dojavu da je vulkan La soufriere konačno proradio posle ko zna kolko stotina godina i da će uskoro da eksplodira, stoga odmah odlazi na ostrvo sa svojom ekipom. Nailaze na skroz pust grad jer je vojska sve evakuisala. Herzogu naravno ni snimci skroz opustelog grada nisu dovoljni pa je naumio da se nekako približi vulkanu, ali vojska je svuda postavila punktove, dalje nećeš moći i te akcije.

Ogromne table upozoravaju na veoma toksične gasove koji se lagano kotrljaju niz planine, ali Herzog ni to ne jebe, prolazi neopaženo jednim seoskim drumom koji vojska nije pokrila i prilazi skroz blizu vulkanu, ugrožavajući tako ne samo svoj život nego i živote svog kamermana i tonca, koji su se ni krivi ni dužni našli u blizini ovog potencijalnog grotla.

Ne bih baš sad da prepričavam šta je dalje bilo, uglavnom, tek kad je izvalio ogroman oblak nečega kako se spušta prema mestu gde je bila njegova ekipa seli su u kola i dali se u beg. Dakle, klasičan manijak. I uopšte me ne čudi sada ona stara filmadžijska dosetka, kaže : gde Herzog nije snimao tamo provereno ni nema šta da se snimi. I vaistinu je tako, gde je ovaj čovek sve bio, koja je mesta pohodio, ja mislim da nijedan živi, a verovatno ni mrtvi (jer je mrtav) reditelj ne mož' tu da ga isprati. Nek me neko demantuje, al' tako mi se nešto javlja.

Ostavljaju kola i kreću peške kroz zabranjenu zonu, nailaze na čoveka koji i pored zloslutnog huka koji dolazi iz planine opušteno drema sa svojim mačkom pored drveta, čoveka koji je očigledno odbio da se evakuiše, jako čudnovata scena. Ko susret sa smrću. Čovek započinje svoju priču o razlozima zašto je ostao iza svih - hajlajt! (30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/12/la-soufriere-1977.html

[Son of Man]

Dancing Outlaw II: Jesco Goes to Hollywood (1999)



http://www.imdb.com/title/tt0202310/

Naslov sve govori, Jesco je doživeo pozamašnu slavu u SAD zbog dokumentarca Dancing Outlaw (1991), dakle VHS piraterija je odradila svoje i dosta naroda je pogledalo film.

Svi ga znaju, postao je faca, dobija poziv iz Holivuda da se pojavi kao specijalan gost u popularnom sitkomu Roseanne koji je žario i palio 90-ih godina. Inače i sam Jesco je veliki fan ove serije u kojoj pored Johna Goodmana igra i njegova omiljena Roseanne Conner, a po kojoj je serija i dobila ime.

Sve ide kako treba, Jesco se priprema za svoj nastup, uči tih par rečenica koje treba da izgovori, ali avaj, producent Tom Arnold koga ponajbolje znamo kao glumca koji obično igra manijake, setimo se samo one uloge u Animal Factory kad napastvuje glavnog junaka u WC-u, znači taj Tom Arnold je izvalio tetovažu svastike na Jescovoj šaci i neće da dozvoli snimanje dok se taj incident ne razreši. Naravno Jesco pojma nema o čemu se tu radi, on je tu tetovažu zaradio u zatvoru a da zaista nije imo pojma da to ima neko dublje značenje, mada ni ja tu nisam video svastiku ako ćemo iskreno, nešto jeste al' svastika provereno nije, no dobro, procenite sami.

Šta li će dalje biti, da li će Jescou jedna loše urađena zatvorska tetovaža tek tako da zatvori vrata Holivuda ? (30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/dancing-outlaw-ii-jesco-goes-to.html

[Son of Man]

Od ovih 15 komada ce da biraju 5 za Oskara :


Beverly Hills, CA (November 18, 2009) — The Academy of Motion Picture Arts and Sciences today announced that 15 films in the Documentary Feature category will advance in the voting process for the 82nd Academy Awards®. Eighty-nine pictures had originally qualified in the category.

The 15 films are listed below in alphabetical order by title, with their production company:

"The Beaches of Agnes," Agnès Varda, director (Cine-Tamaris)

"Burma VJ," Anders Østergaard, director (Magic Hour Films)

"The Cove," Louie Psihoyos, director (Oceanic Preservation Society)

"Every Little Step," James D. Stern and Adam Del Deo, directors (Endgame Entertainment)

"Facing Ali," Pete McCormack, director (Network Films Inc.)

"Food, Inc.," Robert Kenner, director (Robert Kenner Films)

"Garbage Dreams," Mai Iskander, director (Iskander Films, Inc.)

"Living in Emergency: Stories of Doctors Without Borders," Mark N. Hopkins, director (Red Floor Pictures LLC)

"The Most Dangerous Man in America: Daniel Ellsberg and the Pentagon Papers," Judith Ehrlich and Rick Goldsmith, directors (Kovno Communications)

"Mugabe and the White African," Andrew Thompson and Lucy Bailey, directors (Arturi Films Limited)

"Sergio," Greg Barker, director (Passion Pictures and Silverbridge Productions)

"Soundtrack for a Revolution," Bill Guttentag and Dan Sturman, directors (Freedom Song Productions)

"Under Our Skin," Andy Abrahams Wilson, director (Open Eye Pictures)

"Valentino The Last Emperor," Matt Tyrnauer, director (Acolyte Films)

"Which Way Home," Rebecca Cammisa, director (Mr. Mudd)

[Tripp]

    Jedan od najboljih WWII dokumentaraca [i to ruskog porijekla] koje sam pogledao. A gledao sam ih - malo je reci - i previse ---


    http://www.imdb.com/title/tt0233103/



         Russia's War: Blood Upon the Snow

brings to life the story of the people of the Soviet Union during World War II who struggle to survive the tyrannical reign of Joseph Stalin. A compelling story of dictatorship, bloody battles, and endless courage as the Soviet people combat not only Hitler and the Germany Army, but their own leader as well. Hosted by former US Secretary of State, Henry Kissinger, this 10-hour program features never-before-seen Russian images, once-secret documents, and leading Russian historians to explore Russia from 1924 through 1953.


Vol. 1: The Darkness Descends
Lenin dies and leaves behind a power struggle for the leadership of the Soviet empire. He also leaves a testament--a fatal warning against Stalin's ambition. Nevertheless, Stalin rises to power and begins his war against the Soviet people an assault on the peasantry and mysterious assassination of political rivals and on the eve of the war with Germany, his disastrous purge of the Red Army.

Vol. 2: The Hour Before Midnight
Hitler becomes ever more aggressive. In Spain, Fascism and Communism face each other for the first time, while the purges in the Soviet Union reach a crescendo. In foreign affairs, Stalin plans the most astounding about-face of the century. Hitler and Stalin become allies, and they invade and partition Poland between them.

Vol. 3: The Goths Ride East
The Germans invade the Soviet Union, leading to chaos and confusion as the Red Army falls back. Stalin, paralyzed by the shock, retreats to his dacha. Minsk, Kiev, and Smolensk fall. Stalin returns from hiding and signs the infamous Order 270, branding captured Soviet officers as traitors and committing their wives to forced labor. With the first snows, the Wehrmacht arrives at the gates of Moscow.

Vol. 4: Between Life and Death
The Germans are at the gates of Moscow. The winter closes in and starvation claims thousands of lives in the besieged city of Leningrad. The Red Army counterattacks on the Moscow front.

Vol. 5: The Fight From Within
During the war in the occupied Soviet Union, many oppressed Soviet citizens welcome Hitler, but their enthusiasm is short-lived as they discover his plans. The Partisan resistance begins without Stalin's support. Then, as he begins to accept the Partisans, he provides them with supplies.

Vol. 6: The Cauldron Boils
The Wehrmacht thrusts south toward the oil fields of the Caucasus. On pain of death, Stalin specifically prohibits any retreat on the battlefield. The formation of the infamous Penal Battalions starts and the battle for Stalingrad begins.

Vol. 7: The Citadel
During the spring stalemate, all eyes turn to Kursk. Soviet war production, now moved out of the reach of German bombers, increases dramatically. The Germans prepare to meet the Red Army on the plains of Kursk. This is the greatest tank battle in the history of warfare.

Vol. 8: False Dawn
1944 is the year of victories. After a 900-day siege, the Soviets finally liberate Leningrad. The Red Army pushes westward and beings to retake the territories occupied by the Germans for so long. Once again Stalin has plans for the people who suffer under the occupation.

Vol. 9: The Fall of the Swastika
Germany is now on the brink of defeat. As the Red Army approaches Berlin, Hitler mobilizes both young and old to defend the doomed city. With the fall of Berlin and the death of his old enemy. Stalin turns once again tot he control of his own people.

Vol. 10: The Cult of Personality
Russians praise Stalin for the victory he alone claims. As old age creeps up on him, Stalin's obsessive paranoia continues and he further persecutes his people. The threat of the atomic bomb block his plans for territorial expansion. The Cold War prevails. In 1953, Stalin dies.


Video Codec Name ...: XviD MPEG-4 codec
Video Bitrate ......: 961 KB/s
Resolution .........: 640 x 480
Aspect Ratio .......: 1.33:1
Quality Factor .....: 0.104 B/px
Audio Codec Name ...: MPEG-1 Layer 3 (MP3)
Audio Bitrate ......: 128 KB/s
Channels ...........: 2 Ch
Sampling Rate ......: 44100 Hz
Source .............: TV capture

Size = 3,51 GB
Download

http://rapidshare.com/files/151430995/RussiasWarBlood.part01.rar
http://rapidshare.com/files/151430994/RussiasWarBlood.part02.rar
http://rapidshare.com/files/151430996/RussiasWarBlood.part03.rar
http://rapidshare.com/files/151435540/RussiasWarBlood.part04.rar
http://rapidshare.com/files/151435550/RussiasWarBlood.part05.rar
http://rapidshare.com/files/151435556/RussiasWarBlood.part06.rar
http://rapidshare.com/files/151439938/RussiasWarBlood.part07.rar
http://rapidshare.com/files/151439940/RussiasWarBlood.part08.rar
http://rapidshare.com/files/151439945/RussiasWarBlood.part09.rar
http://rapidshare.com/files/151445111/RussiasWarBlood.part10.rar
http://rapidshare.com/files/151445126/RussiasWarBlood.part11.rar
http://rapidshare.com/files/151445199/RussiasWarBlood.part12.rar
http://rapidshare.com/files/151450222/RussiasWarBlood.part13.rar
http://rapidshare.com/files/151450301/RussiasWarBlood.part14.rar
http://rapidshare.com/files/151450372/RussiasWarBlood.part15.rar
http://rapidshare.com/files/151455455/RussiasWarBlood.part16.rar
http://rapidshare.com/files/151455508/RussiasWarBlood.part17.rar
http://rapidshare.com/files/151455566/RussiasWarBlood.part18.rar
http://rapidshare.com/files/151460118/RussiasWarBlood.part19.rar
http://rapidshare.com/files/151460156/RussiasWarBlood.part20.rar


password: GunHero69

[Lord Kufer]

Pa zar Henriju Kisindžeru da verujem...

[Tripp]

Kissinger nema veze sa ovim; njemu je Christopher Hitchens dosao glave, pa lociraj taj dokumentos koji su eventualno nacinili o njegovim zlodjelima. Mozda se Kissinger pojavio kao host kada je ovo debitovalo na americkoj TV; host je mogao biti i Otto Skorzeny vaskrsnut iz mrtvih, sto se toga tice, ili Pamela Anderson, ali to ne bi znacilo da su oni ucestvovali u stvaranju ovog dokumentarca. Jedino sto valja znati jeste da je naracija Najdzela Hotorna.   

[Lord Kufer]

Našao sam ga na torentu pa ću da ga pogledam, bez obzira na jajoglavog guštera koji sikće...

[Ghoul]

SINE, OVO MORA DA NAVATAMO ASAP!

Garbo: The Man Who Saved the World
(Documentary -- Spain)

A Gummo Films release of an Ikiru Films, Centuria Films, Colose production, with participation of TVE, TVC. (International sales: Ikiru, Barcelona.) Produced by Edmon Roch. Executive producers, Belen Bernuy, Sandra Hermida. Directed by Edmon Roch. Screenplay, Roch, Isaki Lacuesta, Maria Hervera.


With: Nigel West, Mark Seaman, Xavier Vinader, Aline Griffith, Juan Kreisler, Joan Miquel Pujol, Juan Pujol.

"Garbo: The Man Who Saved the World" is a compelling, gracefully told account of an extraordinary Spanish double agent during WWII who helped change the course of history. Helmer Edmon Roch could easily have sat back and let this ripping yarn tell itself. Instead, he creates a dazzling mixture of feature film and archival footage, interviews and music, which beautifully underscores the docu's theme of the shifting border between truth and falsehood. Offshore prospects look unusually sturdy for an item that's already garnered several fest awards. Theatrically, it's been Spain's hottest docu in years.

The former manager of a chicken farm, Juan Pujol was in hiding during much of the Spanish Civil War, which gave the Catalan a distaste for fascism. In 1940, he offered his services to the British as a spy against the Nazis but was rejected. Instead, he set himself up as a German agent, operating out of Lisbon but pretending to the Nazis that he was based in London.

On his fifth try, the Brits accepted him. Under the codename "Arabel," Pujol wrote thousands of pages of information (some true, some false) which he sent to the Nazis. He invented a team of 27 agents and subagents, all with detailed backstories but none of whom actually existed. The passion and sincerity of his letters were enough to persuade the Germans that he was for real.

The peak of his career came in 1944, when he succeeded in diverting German defense forces to Calais while the Allied landings were taking place in Normandy, thus averting considerable bloodshed. After this, Garbo retired by faking his own death. The pic claims he's the only man to have been awarded both an MBE and the Iron Cross.

Historian Nigel West tells how, 30-odd years later, he tracked down Garbo -- so called by his Brit employers because he was the "best actor in the world."

Though much of the film is talking heads, it's a real roller-coaster ride thanks to the sheer number of events recounted. There's no voiceover, but the articulateness of West and Mark Seaman carries the viewer easily through the more complex parts of the story.

Helmer Roch's approach to his subject is a combination of wonder, respect and amusement. No space is given to the darker psychological forces that must have been at work inside Garbo, and perhaps too little to his wife, Araceli, who was crucial to the entire setup.

Fittingly for a spy, we never hear Garbo himself speak, and Roch shows only a single image of a nondescript nerd in glasses until the later sequences of him as an elderly man.

Creative use is made of clips from "Mata Hari," "Mr. Moto's Last Warning," "Our Man in Havana" and other spy movies. Even the 1943 death of Leslie Howard has a small, unexpected role to play.

Atmospheric music by the likes of Brian Eno and Sparklehorse is used to often haunting effect.

Camera (color/B&W), Bet Rourich, Gabriel Guerra, Joachim Bergamin; editor, Alexander Adams; music, Fernando Velazquez; art directors, Barney Massey, John McMillan, Matthew Shrubb, Neale Brown, Paul Spinks; sound (Dolby Digital), Adrian Zolotuhin, Eladio Reguero, Josue Saavedra, Manu Robles, Marc Orts, Oriol Tarrago. Reviewed at Cines Verdi, Madrid, Dec. 12, 2009. Running time: 88 MIN.

[raindelay]

Prica o Pujolu prikazivana kod nas n puta u okviru dok serije "Spies".

[Le Samourai]

Premda josh uvek nema onog Durch die nacht sa Karpenterom i Frankom Potente, pojavilo se nekoliko drugih na surrealmoviez koji nekome mogu biti interesantni:

Durch die Nacht mit... Bruce LaBruce und Jörg Buttgereit (2006)
Durch die Nacht mit... Rosa von Praunheim und Todd Verow (2008)
Durch die Nacht mit ... Alejandro Jodorowsky und Daniel Pinchbeck (2009)
Into the Night with ... Claire Denis and Jeff Mills (2009) (TV)

Ja cu verovatno overiti Alehandra, a verujem da se na ovom forumu mozhe naci i nekoliko fanova recimo LaBrusa...

[Ghoul]

odlična vest, butgerejta i labrusa ću svakako da overim, kao i jodorovskog, ali najvažnija stvar je= Language: English (with german hardcoded subs)

[crippled_avenger]

Burzum je gluplji nego što se činilo.

[Meho Krljic]

Pa, nije on neka pametnica, više ono kao zapuštena skandinavska srednja klasa koja se na mardelju dočepala nekoliko knjiga. Meni je Nik Bulen iz Napalm Death/ Scorn pričao o tome kako ga je upoznao nešto pre nego što je ovaj počinio i... nije imao baš sjajne utiske.

[Son of Man]

Nietzsche and the Nazis (2006)



Odličan rad koga zanima tema, dakle ovo nije klasičan dokumentarac nego predavanje sa ilustracijama, forma možda najsličnija Zeitgeistu. Naš domaćin, profesor Stephen Hicks u prvom delu objašnjava suštinu nacional-socijalizma, da bi na sredini postavio pitanje kako je moguće da se takva jedna ideologija pojavila i uzdigla u Nemačkoj kakva je tada bila, dakle jedna od najnaprednijih svetskih država sa najvećim umovima u mnogim oblastima i gomilom Nobelovaca. U drugom delu predavač nam objašnjava Ničea i njegovu filozofiju i to jako koncizno i lepo, tako da će vas zainteresovati da ukoliko već niste upoznati sa Ničeom da istražujete dalje, ali i oni koji nisu baš u fazonu da iščitavaju taj buljuk knjiga ovo je sasvim dovoljno da se čovek upozna sa osnovnim načelima njegove filozofije.

JA kao pobornik ultra-nihilizma Carl Panzrama, uživao sam u ovom predavanju jer je autor sve to lepo razložio i izložio razgovetno, staloženo, baš onako kako treba da izgleda predavanje. Priča se vrti (kako ružan izraz) oko toga da svaka ideologija ima svog filozofa (naravno blaženopočivšeg) na koga se poziva, pa su tako komunisti imali Marksa, a nacisti su sebi uzeli Ničea, i naravno da nije slučajno što su birali mrtve ljude, jer Niče da je bio živ komotno bi ih oterao u tri lepe pizde materine, a kontam i Marks komuniste. Dalje, nacisti su, kako to obično biva, skroz pogrešno tumačili Ničea, mada je moguće da je bio i onaj trip što je babi milo. Npr. Gebels je bio jedan od najučenijih nacista u vrhu vlasti pa je opet pogrešno tumačio Ničea i prilagođavao ga svojoj priči. Ali bilo je i tački gde su se neka Ničeova razmišljanja skroz poklapala sa nacističkim.

Isto tako danas ovi naši domaći nacisti, Ljotićevci, Zbor i ta ekipa, što ih ja od milja zovem naci-ološ jer su mi nekako dragi i simpatični, veoma rado citiraju Ničea ubeđeni da je to zapravo TO, no ovde je čovek isporučio gomile dokaza i citata iz Ničeovih radova da to nikako ne može biti TO. E sad, da ja ne bi dalje prejudicirao, bolje sami pogledajte ovo predavanje, izdvojite 3 sata da u krugu porodice kako i priliči za Božić pogledate ovo predavanje, a verujte mi na pisanu reč - vredno je svakog minuta, jer je veoma edukativno, a posebno za nas što smo lenji sa čitanjem knjiga.

Inače baš pre neki dan, ničim izazvan, sam uvatio da iznova pročitam Zaratustru, ali pošto je pravoslavna džamahirija opet u euforičnoj ekstazi, i slavi Božić, po ko zna koji put na pogrešan datum, danas se valja osvežiti Ničeovim ANTIHRISTOM, jer belog luka je ponestalo, pojeli penzioneri u strahu od gripa. E sad jbga, neko će reći, kako to na pogrešan datum, ali evo pojašnjenja. Siguran sam da ovde ima ljudi koji se sećaju brutalnog hita Zorice Brunclik iz 90-ih koji ide vako : "Evo već je Božić, a tebe još nema, počinju snegovi...", a ja postavljam pitanje, koga bre to nema ? Naravno, naivan čovek bi pomislio iz ovih stihova da ona čeka svog dragog (Kemiša) za Božić gajbi, a on nikako da stigne jer je u švaleraciji, ali čitajući između redova otkrio sam da je onaj koga nema zapravo sweet baby Jesus, a zašto ga nema ? Pa logično, zato što Rusi i Srbi slave Božić po pogrešnom kalendaru i to naravno čisto iz inata, i naravno da beba Hrist ne može da se rodi ako se već rodila 14 dana ranije. Zar to nije logično ? Inače, Hrišćani su noćas opet orgijali oko paganske vatru, probudi me zvuk zvona sa ove naše instant crkve već negde oko 5, pola 6. Eh, da su barem orgijali. I da, jaka poenta za kraj, naime, da bi mogli da porazimo naciste jednom za svagda profesor poručuje da moramo da ih skroz razumemo, da im uđemo u 16-erac što se kaže, ali nažalost baš tu su se mnogi zajebali i zato nije ni čudo da je Mein Kampf i dan danas jedna od najprodavanijih knjiga u svetu. (166 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/nietzsche-and-nazis-2006.html

[Son of Man]

For the Bible Tells Me So (2007)



http://www.imdb.com/title/tt0912583/

Još jedan bogohulni post neće da škodi, i vaistinu darova nikad dosta jer pobogu, pa danas se rodio SIN! Ne ja bre, nego ovaj drugi SIN, neki bi ga nazvali čak i ORIGINAL SIN. Sam naslov kaže koja je tema ovog dokumentarca : dobri Hrišćani mrze homoseksualce jer im Biblija tako kaže. Ništa sporno u ovoj izjavi, jer večna borba između Hrišćana i pedera je ovde sagledana iz malo drugačije perspektive. Ono što je mene odma' navuklo na film je sam početak kad tamo neke '77 neka hrishćanska aktivistkinja, žena-vernica (veštica samo par vekova ranije) ili već šta li je, drži konferenciju za štampu i govori o tome zašto homoseksualizam ne valja i kako je Bog to osudio trte-mrte, trte-mrte, a onda joj iznebuha prileće neki lik (gej aktivista) i zabada joj tortu u facu, i onda sledi scena sad očekuješ da ce ovi hrišćani da ispizde i da će doći do obračuna većih razmera pa i do tuče, kad ova sva tako masna po faci od šlaga kaže ajde sad da se svi zajedno pomolimo za spas duše ovog mladog grešnog čoveka, i onda se oni svi tako mole, ona izgovara molitvu i plače a ovaj lik što ju je odradio stoji i znači ne veruje kolko su ovi prsli. Dakle ja sam pao, i to ne pao, nego brate propao, znači scena je definitivni kult, za anale (opa). Naravno, ja ovde kao pripadnik Srpske Gnostičke Crkve nastupam sa pozicije nekog ko brani sve vrste razvrata i seksualnih devijacija pa logično i gej akcija, travera i sve što ide uz to, ali naravno nikako ne podržavam ove domaće folirantsko-prevarantske nevladine organizacije koje na konto navodne borbe za prava LGBT populacije uzimaju ogromne pare od preko. To je tolko jadno i providno da nisu zaslužili ni imena da im pomenem, uostalom svi ih znamo koji su : keš aktivisti.

Nego nešto drugo sam ja hteo. Aj nek' se svako od vas sada i ovde zapita šta iskreno misli na zadatu temu, a meni se nekako čini, možda grešim, da je odgovor velike većine : "Ma OK su homoseksualci, samo da mene ne diraju, što dalje od moje kuće" i tome slično. Nisam u pravu ? A pazi sad, imaš takav relativno čvrst stav po tom pitanju, a onda za par godina dobiješ dete koje je gej. Au koja frkica, ste razmišljali nekad o tome ? Ja jesam, ali ja baš i ne planiram decu, ali kad bi stvarno došlo do toga da neka nesrećnica poželi sa mnom nakot, što se mene tiče dete bi moglo da bude i traver ako hoće, zapravo bre šta god mu volja, al' naravno nismo svi isti. Ali eto, razmišljate o tome, dakle dobijete dete, u pubertetu se ispostavi da je gej, šta biste radili ? Dal' bi maltretirali dete ili ga pustili da bude to što jeste, ili ste možda u fazonu, u mojoj porodici nikad nije bilo takvih izroda, to meni nema šanse da se desi i sl. ?

Uglavnom odličan dokumentarac, i uvek kad pomislim na Ameriku ja pravim paralelu sa Srbijom i kontam da smo tu uvek negde uz njih, da mnogo više ličimo na suburban white trash amere nego na evropljane. Valjda smo zato i ratovali sa Amerikom jer smo iste budale, ili možda zato što se takmičimo ko će da ispadne veći kreten, koja nacija ima manji postotak homoseksualaca, čiji je veći, i tako to. Za sada smo izgubili ali borba se nastavlja - IZ INATA ! (98 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/for-bible-tells-me-so-2007.html

[Milosh]

Još jedan bogohulni post neće da škodi, i vaistinu darova nikad dosta jer pobogu, pa danas se rodio SIN! Ne ja bre, nego ovaj drugi SIN, neki bi ga nazvali čak i ORIGINAL SIN.

Vaistinu!

[Ghoul]

hvala ti, sine, na ovim ghoulougodnim postovima!
tajming je odličan, kao i izbor.
mada, za ovakve filmove, svaki je tren dobar.

[Ghoul]

evo ti i jedna osveštana slika, sine, prigodna uz gornje postove:

[Son of Man]

hehe, da mi je jedan oltar samo sa karaushlom 

[crippled_avenger]

Garbo: The Man Who Saved the World
(Documentary -- Spain)
By JONATHAN HOLLANDRead other reviews about this film

Powered By Most Viewed:
Sandra Bullock makes history(4817 views)
Adam Carolla lands NBC pilot(3854 views)
Will Sam Mendes direct Bond?(2565 views)
Sony postpones 'Spider-Man 4'(1538 views)
'Thor' set to bow May 6, 2011(1386 views)
Mann, Milch in 'Luck' with HBO(1266 views)
           

A Gummo Films release of an Ikiru Films, Centuria Films, Colose production, with participation of TVE, TVC. (International sales: Ikiru, Barcelona.) Produced by Edmon Roch. Executive producers, Belen Bernuy, Sandra Hermida. Directed by Edmon Roch. Screenplay, Roch, Isaki Lacuesta, Maria Hervera.


With: Nigel West, Mark Seaman, Xavier Vinader, Aline Griffith, Juan Kreisler, Joan Miquel Pujol, Juan Pujol.
  "Garbo: The Man Who Saved the World" is a compelling, gracefully told account of an extraordinary Spanish double agent during WWII who helped change the course of history. Helmer Edmon Roch could easily have sat back and let this ripping yarn tell itself. Instead, he creates a dazzling mixture of feature film and archival footage, interviews and music, which beautifully underscores the docu's theme of the shifting border between truth and falsehood. Offshore prospects look unusually sturdy for an item that's already garnered several fest awards. Theatrically, it's been Spain's hottest docu in years.
The former manager of a chicken farm, Juan Pujol was in hiding during much of the Spanish Civil War, which gave the Catalan a distaste for fascism. In 1940, he offered his services to the British as a spy against the Nazis but was rejected. Instead, he set himself up as a German agent, operating out of Lisbon but pretending to the Nazis that he was based in London.

On his fifth try, the Brits accepted him. Under the codename "Arabel," Pujol wrote thousands of pages of information (some true, some false) which he sent to the Nazis. He invented a team of 27 agents and subagents, all with detailed backstories but none of whom actually existed. The passion and sincerity of his letters were enough to persuade the Germans that he was for real.

The peak of his career came in 1944, when he succeeded in diverting German defense forces to Calais while the Allied landings were taking place in Normandy, thus averting considerable bloodshed. After this, Garbo retired by faking his own death. The pic claims he's the only man to have been awarded both an MBE and the Iron Cross.

Historian Nigel West tells how, 30-odd years later, he tracked down Garbo -- so called by his Brit employers because he was the "best actor in the world."

Though much of the film is talking heads, it's a real roller-coaster ride thanks to the sheer number of events recounted. There's no voiceover, but the articulateness of West and Mark Seaman carries the viewer easily through the more complex parts of the story.

Helmer Roch's approach to his subject is a combination of wonder, respect and amusement. No space is given to the darker psychological forces that must have been at work inside Garbo, and perhaps too little to his wife, Araceli, who was crucial to the entire setup.

Fittingly for a spy, we never hear Garbo himself speak, and Roch shows only a single image of a nondescript nerd in glasses until the later sequences of him as an elderly man.

Creative use is made of clips from "Mata Hari," "Mr. Moto's Last Warning," "Our Man in Havana" and other spy movies. Even the 1943 death of Leslie Howard has a small, unexpected role to play.

Atmospheric music by the likes of Brian Eno and Sparklehorse is used to often haunting effect.

Camera (color/B&W), Bet Rourich, Gabriel Guerra, Joachim Bergamin; editor, Alexander Adams; music, Fernando Velazquez; art directors, Barney Massey, John McMillan, Matthew Shrubb, Neale Brown, Paul Spinks; sound (Dolby Digital), Adrian Zolotuhin, Eladio Reguero, Josue Saavedra, Manu Robles, Marc Orts, Oriol Tarrago. Reviewed at Cines Verdi, Madrid, Dec. 12, 2009. Running time: 88 MIN.

[Ghoul]

Garbo: The Man Who Saved the World
(Documentary -- Spain)

čitaj ponekad i tuđe postove, ne samo svoje...
ovo smo već imali, nekoliko postova iznad...

[Son of Man]

The FBI Files: The Unabomber



Evo još jednog zanimljivog dokumentarca o UNABOMBERU. FBI agenti svedoče o tome kako su ga lovili, tj. zapravo kako ga nisu lovili jer im je izmicao skoro čitave dve decenije a da pojma imali nisu ni o kakvoj se osobi radi, ma bukvalno ništa nisu imali sve do samog kraja. U posebnoj gunguli su bili forenzičari jer nije bilo ama baš nikakvih tragova od kojih bi se moglo početi, sve je to UNABOMBER vešto uklanjao. Inače, o UNABOMBERU, koji je faca sam po sebi, sam već pisao povodom dokumentarca The Secret History - Hunt For The Unabomber tako da ne bih sad da se baš mnogo ponavljam, ali naznačiću samo da je ovde priča više fokusirana na genijalan a opet jednostavan dizajn njegovih home-made bombi. Naravno, što je za neke terorista i serijski ubica, za druge je heroj, pa ga tako anarho-nihilisti smatraju za suštinskog revolucionara, koji živi asketski, sam u svojoj kolibi bez struje i vode u šumi, odriče se spoljašnjeg sveta, a sve to radi revolucije, radi borbe protiv modernog društva. I ko bi rekao, tek danas ta njegova priča protiv moderne tehnologije dobija dublji smisao, a kako vreme bude odmicalo sve će jasnije biti da je UNABOMBER bio zapravo skroz u pravu, barem sa te teoretske tačke gledišta.

Pošto je napadao isključivo univerzitetske profesore koji su se bavili novim tehnologijama i avio-kompanije, agenti FBI su mu nadenuli to čuveno ime UN-A-BOMBER. Čak su mu u svom tom beznađu sredili da objavi svoj pozamašni manifesto u izdanju Washington Posta od 19. septembra '95, a sve u cilju da bi našli bilo kakav trag, ali avaj, malo morgen. I što je najgore, na kraju ga odruka rođeni burazer. I vaistinu, to što rod rođeni može da ti priredi to niko ne može. Inače, dokumentarac je u MKV formatu, doduše ja sa tim nemam problema, moj plejer pušta sve, ali čisto da naglasim da može da se pušta npr. u VLC plejeru, a ako neko zna za još neki plejer koji pušta MKV nek obznani širim narodnim masama u komentaru jer sam ja za to duduk, a i prezirem MKV, jer AVI je ipak good old AVI, a i ovde ne mogu da navatavam skrin-šotove. Kad uradim capture frame dobijem skroz crn ekran. Hvala. (52 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/fbi-files-unabomber.html

[Ghoul]

KMPlayer je dobra alternativa za nestandardne, ili barem problematične formate i fajlove - taj otvara što niko drugi neće.
a ima i opciju capture, naravno, pa probaj s njim...

[Meho Krljic]

MJV je nezgodan jer ga ne vrti gomila standalone plejera (da ne kažem većina), ali je keva za kompresiju. Moj QNAP pušta i MKV i od kada ga posedujem, preporodio sam se jer 1080p filmove mogu da skinem za pola čuku vremena i gledam kako Alah zapoveda.

[Джон Рейнольдс]

Meho, metalhede stari, šta veliš na ovaj Anvil? Zanima me u kratkim crtama tvoje mišljenje i o bendu i u dokumentarcu, tek da upotpunim sliku.

[Son of Man]

Mene taj MKV opasno nervira, zapravo svaka promena me nervira, ko penzioner sam...

[Meho Krljic]

Nisam još pogledo Story of Anvil 

[Son of Man]

Muzika im je pomalo ocaj, ali PRICA je AWESOME 

[Son of Man]

Faces of Gore 2 (2000)



Ovo je zapravo trebala da bude kao neka parodija na Faces of Death serijal, s'tim što se narator malo više uživeo u svoju ulogu zajebanta-komičara tako da je ispalo 3 puta morbidnije, jer se on ovde otvoreno ruga mrtvim ljudima, mada jbmliga, mrtvi su pa i nije neka šteta ako ćemo iskreno. A ima baš okultnih scena, znači iako je sve naokolo SMRT i GORE uvatio sam sebe da se smejem izvalama i komentarima kad izvlače neki leš iz vode. Eh da sam se samo tu smejao, de će mi duša (u pakao zna se). Dakle ovo je ja se nadam poslednji shokumentarac koji postavljam, koga to zanima do sad je mogao da se nagleda i nagleda ovakvog materijala a posebno bi pohvalio Traces of Death serijal, mada ni Death Scenes ne zaostaje. Inače ovo je drugi deo, jedini koji sam uspeo da iskopam za sad, tako da ako nađem još keca i trojku postaviću i to pa da zatvaramo radnju. OK? (90 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/faces-of-gore-2-2000.html

[Son of Man]

Hofmann's Potion (2002)



Ovaj film se najviše bavi ranim radovima LSD-a, dakle 2 decenije pre Timoti Lirija, kada se sa LSD-jem eksperimentisalo isključivo po univerzitetima i bolnicama. I iako sam siguran da velika većina ljudi ovde zna priču, za svaki slučaj ću da pomenem samo najbitnija dešavanja. Dakle 16. aprila 1943. u jednoj labaratoriji u Švajcarskoj hemičar Albert Hofmann je otkrio LSD i to sasvim slučano, naime jedna kapljica ove moćne supstance slučajno se našla na vrhovima njegovih prstiju i koža je apsorbovala u njegov sistem. Hofmann je bio šokiran efektom i 3 dana kasnije odlučio je da proba sa eksperimentom na sebi ko svaki pravi naučnik. I zaista treba imati kohones pa odraditi takvu jednu akciju, uostalom zato je i dobijao toliki rispekt do kraja života. Dakle, 19. aprila se konačno osmelio da uzme dozu od 250 mikrograma što je naravno surova doza iz današnje perspektive, i baš ga je pokidalo, a posle toga je usledila ona legendarna vožnja biciklom kroz gradić-seoce, koja se smatra i zvanično za prvi LSD trip ikada. Kada je Hofmann shvatio koliki ogroman potencijal ima ovako malešna količina ove nove suspstance, dao se u istraživanje, a i obavestio je neke svoje kolege o ovom otkriću. Nakon toga usledila je prava bura eksperimenata po SAD, gde su naučnici skroz uspešno lečili alkoholizam LSD-jem, gde su psihijatri uzimali i sami LSD da bi bolje razumeli kako se osećaju shizofeničari. I zaista, to psihodelično stanje ima i te kako veze sa shizofrenijom što može da nas navede na zaključak da LSD deluje na iste transmitere u mozgu, što znači da bi pomoću njega mogao da se nađe konkretan uzrok nastajanja shizofrenije, i da se to komotno ukloni a pacijent izleči.

U filmu govore pioniri eksperimentisanja sa LSD-jem u kontrolisanim uslovima pa i sam Hofmann, prikazani su i neki od tih eksperimente, i očigledno je da se ljudi nad kojima se vrše eksperimenti skroz ugodno osećaju kada znaju da su u sigurnim rukama, u kontrolisanim uslovima, nema bad tripa i sličnih užasa. Ovde ćete čak imati prilike da vidite i kako se tačno postavlja SET i SETTING za kontrolisani LSD trip. A Leary i Richard Alpert , tada ugledni profesori Harvard univerziteta, su otišao i korak dalje, naime 1961. su započeli projekat gde bi se eksperimentisalo sa zatvorenicima, jer su bili ubeđen da ako ovi osete takvu jednu promenu percepcija, ako vide da postoji još mnogo svetova skrivenih u našim mozgovima a ne samo ovaj jedan patetičan i ružan, da će promeniti svoj pogleda na svet i odreći se kriminala, ali nekim uticajnim ljudima na Harvardu se nije svidelo što su profesori dobijali preveliki publicitet od strane medija, pa su im jednostavno ukinuli akciju. Leary, Alpert i još jedan diplomac su demonstrativno napustili univerzitet i nastanili se u jednoj ogromnoj kući u ruralnom delu države Nju Jork, gde su mogli konačno u miru da nastave sa svojim eksperimentisanjima na sebi i dobrovoljcima. Tako da je upravo preko Lirija LSD postao popularan, i tako stigao na ulice gde se baš tih godina rađala kontra-kultura, i ja sam siguran da hipi pokret i sve ono što se izdešavalo kasnije ne bi izgledalo ni približno isto da nije bilo LSD-a i ostalih psihodeličnih droga. Jednostavno LSD je igrao ključnu ulogu u otvaranju umova za nove horizonte tih mladih pa i ne tako mladih ljudi. Naravno, vlast je vrlo brzo reagovala na tu pobunu i uskoro je LSD i svako naučno eksperimentisanje sa njim zabranjeno. Ali ta zabrane je dala samo kontra-efekat, jer je LSD sišao u ilegalu, u ilegalne labaratorije i tamo se nalazi pa evo, do dana današnjeg, što u neku ruku i nije OK jer na large skali više nije mogao da se uzima u kontrolisanim uslovima, nego kako je ko hteo pa je bilo dosta bad tripova i silazaka u ludilo, odakle se mnogi nikad nisu vratili.

I poruka ovog dokumentarca je upravo to, da LSD treba da se uzima samo u duhovne svrhe, u svrhe introspekcije, a ne da se bezveze troši po kojekakvim tehno žurkama jer tu njegovo dejstvo zaista gubi svoj pravi smisao, jer nije to ekstazi ili speed, ti u onom mraku ne možeš nikako da budeš sam sa sobom, jednostavno te ometa preglasna muzika, light show, gužva, uostalom sve sam to i sam prošao i mogu da kažem da nikad više u životu ne bih uzeo LSD na bilo kakvoj žurci jer je to zaista uludo traćenje ove dragocene supstance a može da ima i neželjene efekte. Iz svog ličnog iskustva, naime uzimao sam LSD u periodu od 1997. pa do 1999. i to jedno tridesetak puta, da ne preterujem, došao sam do zaključka da to nije gudra ko svaka druga gudra za zabavu, jer probao sam naravno i sve ostale đakonije tako da mogu skroz relevantno da sudim. Znači kad pričamo o LSD-u ja to skroz odvajam od speeda, ekstazija, heroina, kokaina, i čega sve ne, jer na LSD-u čovek ne može da kaže sebi uh što je dobar rad, što me dobro radi, što se dobro osećam, jednostavno najbolja definicija tog stanje bi bio nit' tamo nit' vamo, NEŠTO IZMEĐU, jer ipak se to rečima ne može opisati, jer tu se sve se dešava SADA, u ovom trenutku, vreme gubi svaki smisao, a ako se dobro koncentrišemo možemo da dosegnemo i samog sebe, ali onog pravog sebe, suštinskog, jer tu sve maske padaju.

Naravno na LSD-u sam doživeo i izuzetan BAD TRIP i to drugi put kad sam ga uzeo, sećam se bio je to kartončić Hofmanna u narodu poznatiji kao "biciklista". Uzeo sam samo polovinu, ali pošto pre toga nisam imao iskustva sa psihodelicima, a i to je bio neki april '97 i ogromna tehno žurka u Filmskom Gradu na Košutnjaku, i to je bilo pre-prejako za mene, pogotovo u onom ogromnom studiju gde sam od lasera istripovao da je to najava za dolazak BEZIMENOG BOGA, a da je zapravo ta muzika koju su puštali (sećam se samo Astral Projectiona) zapravo deo ancient obeda kojim su organizatori prizivali tog BEZIMENOG, i da iza svega stoji žešće zajebana sekta, da mi, klinci, zapravo nismo ni svesni čije ime slavimo dok tako igramo uz zvuke te muzike. Pogledao sam oko sede ljude i video gomilu izdrogiranih skroz nesvesnih ovaca koje su bile spremne za klanje. Užas se nastavio kada je neko bacio vojni suzavac koji ja bukvalno nisam ni osetio, ali ljudi su napravili takvu paniku da kada smo izlazili na neka uska vrata napolje svi su vrištali u paranoji, a ja sam tripovao da su neki ljudi u tom stampedu popadali, i da smo ih tolko izgazili da su se pretvorili u kašu od mesa, krvi i kostiju, koja nam je bila do kolena. Gacao sam tako kroz taj GORE i nekako uspeo da izađem, a tek napolju pod svetlom noćne rasvete je krenulo ono najgore, jer ipak u mraku sam i mogao da pobegnem od užasa, samo zatvorim oči, i gledam neke ubrzane crtaće, i jes' da ne znam gde sam u toj ogromnoj masi ali barem ne gledam ove raspadnute zombije okolo što ko na traci prolaze pored mene, jer čas su bili zombiji krvavih očiju i vilica sa kojih je visilo meso, a čas su bili roboti bez duše, al ne fensi roboti nego užasni, metal na njima je bio prljav, ulubljen, i te scene su se vrlo brzo menjale. Ništa nije bilo postojano, sve se menjalo u sekundi bukvalno. Uglavnom, tek na svetlu sam uspeo da sagledam sav taj užas, ljudi iskrivljenih, grotesknih lica, koji mi se unose u facu, pa onda inače ravna ulica je izgledala opasno strma, tako da sam uhvatio drugara za rame jer sam mislio da ću da se strovalim u tu provaliju. Molio sam se u sebi samo ovo da prođe, samo da ne poludim, biću dobar student, slušaću roditeljicu svoju, prelaziću ulicu samo na zeleno svetlo, kajem se zbog svega što sam loše učinio, iskupiću se za sve, dajte mi još samo jednu šansu, molim vas. Ali umesto da se situacja smiruje bivalo je sve gore i gore, neki lik očigledno isto tako na LSD-u se popeo na parkiranog Yuga i počeo divlje da skače po haubi da odagna patranoju, naravno u mojoj percepciji to je izgledalo kao da se kola pod njim skroz raspadaju, dakle ulubio ih je toliko da je scena izgledala pomalo smešna, ko iz crtaća. U jednom trenutku ljudi su čak zaigrali kolo, pa sam se i ja uvatio iako ne znam korake, tražili smo bilo šta ŠTO PLIĆE, ŠTO PROSTIJE, ŠTO OVOZEMALJSKIJE da nas nekako vrati u normalu, a gde ćeš prostiju stvar od užičkog kola, zar ne ? Znači ta scena je bila vaistinu za anale, gomila izdrogiranih klinaca i dalje kašljući od suzavca igra kolo ispred studija na Košutnjaku. Prajsles!

Kad se suzavac malo razišao deo ljudi se vratio unutra, ali ja jednostavno nisam mogao, toliko sam se naplašio i istraumirao, čak mislim, ma bre siguran sam da mi je to najužasnija stvar koja mi se desila u životu, znači najveći strah koji sam ikada doživeo, definitivno, to i možda onomad kada su Cecini telohranitelji došli da nam objasne "neke stvari" na jednoj utakmici. Znači FREAK OUT, tako da sam zamolio drugare, koji nisu bili ni u malo boljem stanju od mene samo što su uzeli manje doze, po četvrtinu, da idu sa mnom do kuće jer blizu stanujem, da se ipak malo dovedemo u red. Otišli smo do mene, moji su spavali SREĆOM, tako da smo seli u sobu i pustili LA HAINE, i tu se desila još jedna suluda akcija, ja sam gledao film ali nikako nisam mogao da skontam koja je tu radnja, o čemu oni to, iako sam pre toga MRŽNJU gledao pa sigurno jedno 15-ak puta ako ne i mnogo više. Naravno LSD je bio kriv za takvu akciju, za to nelinearno raspadanje svega, tako da je na kraju ispalo da smo pustili film i da je sledeća scena bila sam kraj filma, gde nestade 90 minuta pobogu ?! Uglavnom tad sam se zarekao da nikad više u životu neću uzeti LSD što sam naravno prekršio već mesec dana kasnije. I zaista lepo je objasnio Aldous Huxley u svojoj knjizi da LSD može da nas odvede u raj ali može bogme i u pakao ako ga ne koristimo na pravi način. 2 godine kasnije sam doživeo i rajsko iskustvo, ali zaista ne bih sad o tome, to mi se samo jednom dogodilo, i to baš na istom onom "biciklisti" '98 godine, ali u koliko toliko kontrolisanim uslovima i nikad više. Posle toga sam rekao sebi da neću više eksperimentisati sa LSD-jem dok ne budem dosegao punu zrelost, e sad jbga, ta priča sa sazrevanjem se malo prolongirala, prođe bogme 10 godina i jače, tako da još nisam sasvim siguran da sam skroz spreman da se susretnem sa sobom oči u oči. No videćemo. (56 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/hofmanns-potion-2002.html

[Ghoul]

Hofmann's Potion (2002)a gde ćeš prostiju stvar od užičkog kola, zar ne ? Znači ta scena je bila vaistinu za anale, gomila izdrogiranih klinaca i dalje kašljući od suzavca igra kolo ispred studija na Košutnjaku. Prajsles!

pregenijalno!
čitav post vrvi od bisera!
sjajno!

[Meho Krljic]

Vrhunski. A i skinuću film.

[Agota]

.....bravo! odlicno!velicanstveno!sjajno!takav nam bas treba!ura!
tako su ga stavili na kola i poveli na koridu.....

[Son of Man]

sta ti buncas leba ti ?

[Ghoul]

sta ti buncas leba ti ?

pusti, viš da je žensko.

[Dzimi Gitara]

Zaista fenomenalan post.
Postovi Sina covecijeg su jedan od vaznijih razloga zasto citam Znak sagite.
Setih se i Kastanede i Keruaka i Mike Oklopa i Carlsa Mingasa. A bogme i nekih iskustava van knjiga.

[Ghoul]

nego sine, glede tvojih opaski vezanih za igranje kola, šta kažeš na ovu dodatnu ilustraciju:

pas igra kolo

[Agota]

sta ti buncas leba ti ?

Podsetio me ovaj tvoj post na onaj crtani ,,Bik Ferninand,, I na pocetku pises o dokumentarcu I onda odjednom  uvodis nas u tvoj svet i kako post odmice sve si bolji i bolji  i onda ljudi kad procitaju uzvikuju  bravo,genijalno,sjajno,vrhunski....taj fazon

[Джон Рейнольдс]

istripovao da je to najava za dolazak BEZIMENOG BOGA, a da je zapravo ta muzika koju su puštali (sećam se samo Astral Projectiona) zapravo deo ancient obeda kojim su organizatori prizivali tog BEZIMENOG, i da iza svega stoji žešće zajebana sekta, da mi, klinci, zapravo nismo ni svesni čije ime slavimo dok tako igramo uz zvuke te muzike.

Jbt, Sine, pa ovo je skoro kao ideja za scenario za jedan FILM koja mi se evo već dve godine vrti po glavi, ali nikako da navatam Kripa da mu to iznesem, pa da on vidi vredi li da troši vreme na to. Inače, tema je tebi čak bliža, ali da ne duljim dalje.

A, inače, ovaj tvoj post mi je izazvao trip daun d memori lejn, pošto sam Mržnju prvi put gledao na Festu navaren kao zmaj, a otišao sam - sam. Vutra je, naravno, druga priča i Mržnja mi je odmah bila sjajna, samo što mi je trebalo minut-dva-tri da prešaltujem čula i mozak na gledanje filma (posle pređašnjeg igranja bilijara i oprezne vožnje do SC), te isprva nisam najbolje shvatio onaj početak sa pričom o padanju. Ipak, sa smehom sam ispratio scenu kad Kasel duva sam u bioskopu na zgražavanje okoline.

[Son of Man]

sta ti buncas leba ti ?

Podsetio me ovaj tvoj post na onaj crtani ,,Bik Ferninand,, I na pocetku pises o dokumentarcu I onda odjednom  uvodis nas u tvoj svet i kako post odmice sve si bolji i bolji  i onda ljudi kad procitaju uzvikuju  bravo,genijalno,sjajno,vrhunski....taj fazon

Ne zameri jbga, zbunila si me sa onom koridom, a i cinjenica je da smo ti i ja dva sveta, slabo se razumemo 

@Rejnlodse - hehe, i ja sam MRZNJU gledao prvi put na FESTU al u Domu Sindikata, bila je tolka guzva da sam jedva uvatio mesto u poslednjem redu misleci da je to neki film jbga francuski, nikakva ocekivanja nisam imao jer nisam znao nista o filmu, pokupili se mi sa poslednjeg casa iz srednje da idemo kao grupno, naravno izaso sam iz bioskopa ko potpuno drugi covek 

[Le Samourai]

Mrzhnja je, indeed, ZAKON.