Genijalni dokumentarni filmovi

[cutter]

Solitary Confinement (2010)

u CZ-u mora ladno staviš plastičnu flašu punu vode u rupu od kenjare da ne bi pacovi noću izlazili da napastvuju

Prajsles detalj! Zamišljam otiske zubića u plastici izjutra... mada pacovi oće da progrizu i kontejner a kamoli vodavodu.

[Meho Krljic]

Mene više intrigira ta tvrdnja da štakori napastvuju a ne da grickaju..

[Son of Man]

Meho, kako to mislis da stakor velicine omanje dzumare moze da gricka ? 

[cutter]

Nežno?

[Son of Man]

Misliš da ga đeglo žnone ? 

[cutter]

Nežno, pa grublje, pa opet nežno, pa protrlja krznom, fijukne repom...

[Son of Man]

Ja, ja, da uspavani robijas i ne izvali da ga ovaj zapravo malo po malo jede. To ko ono lagano kuvanje zabe u vodi 

[Son of Man]

The Truth about Heroin (1998)

Evo najzad dokumentarca koji se bavi samo i isključivo heroinom, jer do sad smo imali prilike da gledamo radove koji su više fokusirani na živote narkomana i na to snalaženje na ulici (Black Tar Heroin (2000), Dope Sick Love (2005)), zatim na razne vrste lečenja od heroinske zavisnosti(Methadonia (2005), Inside Clouds (2001)), ali niko nije obradio možda i najzanimljiviji deo priče, dakle, šta je to zapravo heroin i kako on deluje na čovekov organizam i psihu. Heroin, u Srba poznatiji i kao pajdo, pdo, dop, žuto, je sigurno jedna od najzajebanijih gudri, gudra na koju se najlakše navlači i sa koje se najteže skida, dakle u ovom slučaju ona baba što je dala dinar da uđe u kolo, mora sad da doda soma dinara pa i jače da bi izašla, i siguran sam da ovo poređenje nije nimalo preterano, uostalom svako ko se radio pajdom zna da je to samo takva istina.

Ovde je jako lepo i koncizno objašnjeno kako dolazi do stvaranja zavisnosti, do tzv. navlačenja, zatim kakve posledice sa sobom nosi bodenje, a kakve šmrkanje i pušenje. Overdouz je standardna tema kada je heroin u igri, jer ko nije barem jednom overio taj se nije ni drogirao po meni. Naravno, overdouz ne mora svaki put da se završi smrtnim ishodom, čak naprotiv, daleko veći broj overa se preživi ali kad te zakači taj jedan to ti je to, tako da ta priča o gudranju kao ruskom ruletu i te kako ima smisla, jer svako bodenje u venu je potencijalni over, a svaki over je korak u smrt. Dalje, ne overava se samo od igle, sasvim opušteno može da se overi i na nos, čuo sam za par slučajeva, a evo i ovde u dokumentarcu o tome govore. Inače, moj jako dobar drugar, Zoran Petrović Ćela, '76 godište, je overio 2001, starija ekipa sa Vidikovca ga se sigurno vrlo dobro seća, i tad kad je on overio, ja sam se suštinski preseko, jer od bombardovanja pa do tad smo se s'vremena na vreme (biće da je malo češće) "zezali" sa dopom, šmrkali i tako to, razvlačili se po suncem upeklom Vidikovcu, ali jedan dan ja nisam izašo napolje, ne sećam se zašto, i preksutra samo čujem od komšije da je Ćela overio, i da je mrtav. Posle toga ništa više nije bilo kao pre, barem što se mene tiče, jer sam se baš svojski preplašio, naime tad sam još bio željan života pa sam valjda tripovo kao smrt je bedak i tako to, tako da sam tad batalio te hard drugs, te prešao na ove iz lakše kategorije, da ih ne imenujem sad. Naravno, bilo je tu još samoubistava u pokušaju do 2006, još tako tih izleta sa dopom, ali nikad nisam zaređao, a kamoli se navukao, ali iskren da budem, da sam imao keša, 101% bi se navuko ko pašče, sreća moja pa sam stalno bio broken, a nisam baš bio u fazonu da kradem, dilujem i slično. Zapravo ta moja lenjost i nesposobnost za bilo šta me je i spasila od heroina, jer siguran sam, poznavajući sebe, da ukoliko bi se jednom navuko da nema šanse da bi se skino, jer na prvom mestu sam nula od karaktera, a ko nema karakter i tu unutrašnju snagu, nema mu spasa, al' bez zajebancije, jer sad kad bi počeo da iznosim podatke o postotku izlečenja, zapravo zalečenja, pa nisam baš siguran da bi ja ovakav, ušao u tih par na-jedvite-jade-procenata. Dakle, očaj.

I kada si na heroinu to ti je bukvalno ko full time job, jer na taj način živiš 24 sata 7 dana u nedelji, i nema vrdanja, jednostavno sve ostalo je sporedno a gudra je uvek na prvom mestu. Ne mora da jedeš, ne mora da spavaš, ne moraš ništa, ali moraš da se uradiš, i tek kad se središ tek onda možeš dalje da razmišljaš šta i kako, dakle prvo posao tj. kako doći do heroina, pa tek onda zabava i sve ostalo, jer bez te doze nema ni života. Dalje, tu zubi stradaju u najavi, jer heroin je veoma jak anestetik, tako da ako si navučen ti bukvalno nema kad da osetiš da te boli kvaran zub, tako da ti zubi za par godina skroz propadnu, poispadaju sami ili ti ih zubar povadi.

Dalje dobijamo informacije sa čime se sve heroin miksuje, i tu ima zaista šokantnih dojava pored standardnog mišomora i paracetamola, pa onda koji su "neželjeni" efekti i posledice, npr. zatvor u smislu kenjanja, po 7 dana tako ne pohodiš WC, a onda kad odeš porodiš omanju sedimentnu stenu, zatim stond, kljucanje, klanjanje (ko Mister Bin u crkvi), cigara ti dogori do prstiju a da nisi 2 dima povuko, nisi gladan, ne jedeš danima pa smršaš ko u Aušvicu, pa onda češangija, sve te svrbi a posebno nos, dođe ti da uzmeš onu čeličnu četku za skidanje rđe i da se njome počešeš, i još hiljadu vragolija, da ne prepričavam baš sve. (30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/truth-about-heroin-1998.html

[Meho Krljic]

Skida se, hvala!!

[tomat]

The Truth about Heroin (1998)



Inače, moj jako dobar drugar, Zoran Petrović Ćela, '76 godište, je overio 2001, starija ekipa sa Vidikovca ga se sigurno vrlo dobro seća

sećam se Ćele, ako se ne varam baš je u mojoj zgradi kod nekog lika potegao fatalnu dozu. tragično, dobra duša beše...

znači Sine mi smo komšije

[Son of Man]

ti si u zelenim zgradama ?

[tomat]

ti si u zelenim zgradama ?

da, u zgradi 81, da budem precizan. samo su sada više sive, pošto su uradili fasadu

[nikolam]

Genijalna ideja za dokumentarce.
Moj skromni doprinos.

Generation RX
http://www.imdb.com/title/tt1355568/
For decades, scores of doctors, government officials, journalists, and others have extolled the benefits of psychiatric medicines for children. GENERATION RX presents "the rest of the story" and unveils how this era of unprecedented change in Western culture really occurred - and what price has been paid by our society.


The Union: The Business Behind Getting High
http://www.imdb.com/title/tt1039647/
The Union: The Business Behind Getting High is a movie about the big industry that creates and selling illegal Cannabis.Cannabis is still illegal most parts of the world,despite that cigarettes and Alcohol is taking more life's then Cannabis.


The Power of Nightmares
http://www.imdb.com/title/tt0430484/
'The Power of Nightmares' is a brave piece of television that runs completely against the grain of most media representation of the state of our world. Yet it is not a lunatic argument either, and many of the talking heads on screen are those of the very people whose views it deconstructs.ism and neo-Conservatism are just one illuminating lesson to be drawn from this series).


Dark Days
http://www.imdb.com/title/tt0235327/plotsummary
Near Penn Station, next to the Amtrak tracks, squatters have been living for years. Marc Singer goes underground to live with them, and films this "family." A dozen or so men and one woman talk about their lives: horrors of childhood, jail time, losing children, being coke-heads. They scavenge, they've built themselves sturdy one-room shacks; they have pets, cook, chat, argue, give each other haircuts. A bucket is their toilet. Leaky overhead pipes are a source of water for showers. They live in virtual darkness. During the filming, Amtrak gives a 30-day eviction notice.


Kevin McCloud: Slumming It
http://www.imdb.com/title/tt1584769/
Kevin je ludi Englez koji odlazi u Indiju i mesec dana zivi u slamovima i sve to lepo snimi na kameri. Iskren i brutalan dokumentarac o zivotu u Mumbaiju.


Roger & Me
http://www.imdb.com/title/tt0098213/
Prvi dokumentarav Majkla Mura
Documentary about the closure of General Motors' plant at Flint, Michigan, which resulted in the loss of 30,000 jobs. Details the attempts of filmmaker Michael Moore to get an interview with GM CEO Roger Smith


Sweet Misery - A Poisoned World (Aspartame)
http://www.imdb.com/title/tt0454639/
Narrator Cori Brackett had a strange cause-and-effect experience with the diet cokes she was drinking and quickly found herself disabled and diagnosed with MS. Slowly able to walk and speak again, she believes her illness is linked to aspartame. She is a co-owner of a video/film production company. After 7000 miles, and 25 hours of footage, "Sweet Misery" will reveal one of the most pervasive, insidious forms of corporate negligence since tobacco


The Soviet Story
http://www.imdb.com/title/tt1305871/
"The Soviet Story" is a unique first time documentary film by director Edvins Snore. The film tells the story of the Soviet regime and how the Soviet Union helped Nazi Germany instigate the Holocaust. The film shows recently uncovered archive documents revealing this. Interviews with former Soviet Military intelligence officials reveal shocking details.


Who Killed the Electric Car?
http://www.imdb.com/title/tt0489037/
In 1996, electric cars began to appear on roads all over California. They were quiet and fast, produced no exhaust and ran without gasoline...........Ten years later, these cars were destroyed.

[Son of Man]

Reverend Death (2007)

Pričica o svešteniku neke trt-mrt crkve koji se bavi asistiranim samoubistvima. Naime, u 25 država SAD-a, pa i u Švajcarskoj i Holandiji, takve akcije su legalne pa čak postoje i klinike na kojima se vrši eutanazija neizlečivih pacijenata, ali takva praksa je zakonom dozvoljena isključivo doktorima, a nikako sveštenicima i ostalima, ali i pored toga naš junak George Exoo se nekako provlači. Dodatni problem je u tome što on pomaže i ljudima koji su depresivni, a to je zabranjeno, dakle uslov je da osoba bude teško fizički bolesna a nikako psihički, i to me malo zbunjuje jer se nigde ne govori o neizlečivim duševnim oboljenjima, a većina je neizlečiva, posebno tako te depresije razno-razne.

Džorž je 2002. otputovao u Irsku da bi pomogao jednoj ženi da izvrši samoubistvo, i od tada ga irska policija goni, te je odlučio da i sam izvrši samoubistvo rađe nego da padne u ruke zakona, jer mu u Irskoj preti kazna i do 14 godina za to delo. Ono što je zaista bizarno su motivi ovog lika da se bavi ovakvim akcijama, i to može sasvim lepo da se vidi iz poseta njegovim potencijalnim klijentima, a najviše iz njegovog entuzijazma, jer čovek se jednostavno ne plaši smrti, on se raduje, jer veruje u afterlife. Problem sa njim je u tome što on ohrabruje ljude da izvrše suicid dajući im lažni nadu da postoji nekakav život posle smrti, raj i slične nebuloze, a ja mislim da je poenta samoubistva da umreš i da te nema, a ne da nastaviš da živiš negde drugde, jer da je tako, pa što bi se ljudi onda ubijali, hoću da umrem a ne da živim pobogu, alo, da 'oću da živim ne bi se ubijao, pa jasna stvar, neću reinkarnacije, raj, valhalu i slična sranja, 'oću kraj, ništavilo, crnu raku, over, i ja mislim da inteligenti ljudi jednostavno ne mogu da veruju u to da ima života posle smrti, mogu da se foliraju radi neke utehe, tako ti odlasci u crkvu, tradicija, agape na studiju b & shit, ali da zaista veruju u tamo neke pašnjake i nebesa, to nema šanse, ja to njima ne verujem, jer na pitanje da li postoji život posle smrti postoji samo jedan odgovor, a to je NE ZNAM ROĐAČE, jer niko nije bio tamo pa se vratio, a te priče o kliničkoj smrti su fejk, jer postoji samo jedna smrt, a to je ona kad rikneš, a ne da se kao vratiš u život posle 5-10 minuta pa da pričaš šta si doživeo i video, jer ako si umro onda si umro i kraj, a to šta piše u nekoj knjizi staroj 2 soma godina, pa brate i na tarabi piše svašta, i što bi ja sad verovo knjizi a ne toj tarabi, što je ta ubuđala knjiga verodostojnija od ove tarabe, aj' da mi neko objasni ? I tako. Najbizarnija akcija u svemu ovome je video snimak gde Džordž preko telefona pomaže jednoj ženi da se ubije. I samo u jednoj stvari se apsolutno slažem sa Džoržom, a to je da svako treba da ima pravo na svoj život, da sam odlučuje kad će ga okončati, a ne da se država time bavi, pa onda kad ne uspeš u samoubistvu strpaju te u Lazi, na zatvoreno odeljenje, pa tamo najebeš gore nego da si umro, al' realno. (74 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/reverend-death-2007.html

[cutter]

Reverend Death (2007)
na pitanje da li postoji život posle smrti postoji samo jedan odgovor, a to je NE ZNAM ROĐAČE, jer niko nije bio tamo pa se vratio, a te priče o kliničkoj smrti su fejk, jer postoji samo jedna smrt, a to je ona kad rikneš, a ne da se kao vratiš u život posle 5-10 minuta pa da pričaš šta si doživeo i video, jer ako si umro onda si umro i kraj, a to šta piše u nekoj knjizi staroj 2 soma godina, pa brate i na tarabi piše svašta, i što bi ja sad verovo knjizi a ne toj tarabi, što je ta ubuđala knjiga verodostojnija od ove tarabe, aj' da mi neko objasni ?
http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/reverend-death-2007.html

ima smisla, ali sam ipak sklon da verujem momi kaporu pre nego takvom agnosticizmu.

http://www.b92.net/zivot/licni_prostor.php?nav_id=407574

Da li Momo Kapor pouzdano zna šta se čoveku dešava kad umre?
Slučajno znam. Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: ,,Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?"(smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram ,,ponedeljak". Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst... (smeh).

[Son of Man]

Talhotblond: (2009)

Evo jednog novijeg dokumentarca u kome je jako dobro objašnjeno ono na šta sam ja upozoravao kada je slučaj Rastka Poceste bio u pitanju, i ne samo taj slučaj nego i svi slični slučajevi gde se pojedinci lažno predstavljaju po internetu i tako manipulišu okolo naokolo. Još jednom ponavljam, meni stavovi tog malca al' nimalo ne smetaju, što se mene tiče mogo je da baci prijavu i da je za ukidanje Srbije, iskreno me zabole šta misli klinac od 12 godina, ali mnogi koji su komentarisali tamo, i u većem broju lupetali, nisu al' uopšte skontali poentu tog mog posta, jer meni ne smeta šta klinac prosipa, meni smeta to što je on pokušao da me prevari, kažem pokušao jer da je uspeo, da sam ja npr. pao na foru i da sam pristao da "sarađujem" sa njim i onda posle saznao preko TV-a da se radi o detetu od 12 godina, ko zna na kakvom zlu bi se sve to završilo. E sad, ne kažem ja da je malac to uradio sa nekom zlom namerom, čak naprotiv, dete se igralo pa se zaigralo, ali kao što ćete videti u ovom dokumentarcu, iz takvih igrarija na internetu može al' zaista svašta da se izrodi. Posebno taj chat je jedno neopisivo zlo, i ja ga već par godina uporno izbegavam, i to ne samo sa nepoznatim ljudima, nego i sa poznatim, jednostavno ne volim takav oblik komunikacije, po meni je to traćenje vremena. Znači pogledajte ovaj dokumentarac, mnogo je jaka priča, sa par prejakih twistova, a 90% ove drame se dešava, verovali ili ne, u virtuelnom svetu, i to u chat room-u, i naravno, sve je počelo iz čiste zajebancije i dosade. Dakle, opasan crime rad, MUST SEE! (75 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/talhotblond-2009.html

[Son of Man]

I Was Possessed by God (2000)

E, paste, ovo je jako zanimljivo. Jaran koji je imo neverovatno iskustvo kada je prvi put probao halucinogene pečurke, sada želi da ponovi tu akciju ali ovaj put je doveo čoveka da to snimi. Navodno, prošli put ga je zaposeo Bog i svašta dojaja je doživeo, pa sad želi to da ovekoveči. Toliko o filmu, a sad malo JA. I ja sam, kad sam bio mlad i polu-lud, voleo tako da eksperimentišem na sebi, i to skroz solo na gajbi, doduše u standarnom nemanju keša za prave halucinogene ja sam se okrenuo ovim socijalnim verzijama, tatulama i sranjima, konkretno atropin mi je bio najzanimljiviji kao najdostupniji od svih tih akcija. E sad, pošto ovo čitaju i maloletnici (Rastko i ekipa) ja neću otkriti kako se može NA VRLO LAK NAČIN doći do ovog izuzetno moćnog halucinogena, ali ću obnarodovati njegovo dejstvo, tj. ono šta sam ja putem tih mojih "eksperimenata" otkrio. Prvi put kad sam se susreo sa tim otrovom, drugar mi je reko uzmi 5-10 kapi, nikako preko toga, ja ga poslušao, ali nisam bio zadovoljan dejstvom, tako da sam u svom autodestruktivnom fazonu sledeći put popio celu bočicu, iz fazona kad je bal nek je madball. Naravno, ja nisam imao kameru kao ovaj jaran, pa sam istripovo da svoja zapažanja snimim pomoću kasetofona. Ali avaj, osim uvodne reči gde sam reko koliko je sati, popio sam tolko i tolko atropina, ništa drugo se nije čulo, tako da mi je eksperiment u celosti propao. E sad, nije eksperiment propao što sam ja bio neozbiljan nego zato što sam se već posle par minuta totalno oduzeo, al' totalno.

Dan kasnije, pronašla me šveca u stanju sličnom shizofreniji, s'tim što ovo zlo ima taj rad da ti ograniči memoriju na nivo zlatne ribice, tako da se ja 99% akcija ne sećam. Ko je probavao artan, akineton i tako te ludomile zna o čemu pričam, dakle jedna totalna zatupljenost, stupor je možda najbolji izraz za to stanje gde ti lek prekida sve moguće misli, i negativne i pozitivne. Naravno, kod težih, paranoičnih bolesnika to i te kako ima smisla, jer čim mozak krene da im stvara konstrukciju o zaveri ili nekoj drugoj opasnosti, taj lek jednostavno prekine tu misao, i čovek ne zna ni šta je hteo, ni gde se deo, s'tim što kad se ti lekovi uzimaju u određenim prepisanim dozama, to i nije tolko strašno, mada sam viđao ljude koji nikako nisu senilni a opet nisu znali gde su krenuli, otkud oni tu, a kamoli kojim dobrom. E u mom slučaju je to bilo puta 100, jer je i doza bila toliko puta jača.

Sestra mi posle prepričavala, kaže išo sam jedno 100 puta u WC, valjda mi se pišalo, ali dok ja stignem do klozetske šolje koja je od mog kreveta udaljena jedno 4 metra, ja zaboravim gde sam pošo i sa kojom namerom, a onda usledi logično pitanje otkud ja tu pobogu, šta radim u kupatilu, tako da se brže bolje vrnem u krevet i posle minut ponovo shvatim da mi se piša, i tako u nedogled. Sestra je uglavnom umirala na te moje akcije, jer je znala o čemu se radi, nije mi bio prvi put, mada ja nisam umeo da joj objasnim šta sam tačno uzo, jer nikako nisam mogo da razumem šta me pita, i još bitnije, zašto me to pita, sreća pa su postojali ti prekidi pamćenja inače bi upao u žešću paranoju od tog propitivanja. Povremeno bre nisam mogo da skontam ni ko je ona, ni otkud ona tu, tako da ako bi malo okrenuo glavu na drugu stranu u sledećem trenutku kad bi mi ponovo ušla u vidokrug ja bi se istinski prepao, i pitao je otkud ti tu i slično. Znači, jako zajebana rabota, a pravi cirkus je nastao tek kada je pozvala naše roditelje.


Dolaze ćale i keva, tripuju "evo ga, konačno je stvarno poludeo", istraumirali se ljudi, i ćale tu preuzima ulogu "čuvara" od sestre, samo što je on to malo preozbiljno shvatio, pa je uvatio da me prati u stopu, a fora je bila u tome što sam ja istripovo da je on medved, a ja se najviše od svih životinja plašim međeda, ali nisu to one prave hardkor halucinacije gde ti vidiš medveda u punoj snazi, nego krajičkom oka, čim se okreneš prema osobi halucinacija nestaje, dakle sve haludže na atropinu se dešavaju na toj ivici vidnog polja, ima čak objašnjeno u psihijatriji kakve su to halucinacije i zašto se javljaju, čitao sam, ne mogu sad da se setim jebiga. Znači, ako si okrenut leđima ili bočno nekome svašta tu možeš da vidiš, tako da sam ja u begu od ovog medveda pokušao da se zatvorim u kupatilo, sreća pa nisam mogao da skontam kako, jer da sam se zaključao verovatno ne bi znao da izađem, jer treba prvo skontati otkud ja tu, pa onda ko to napolju lupa, kakve su to nemani zaposele vrata, pa redom, i dok bi ja stigao do toga kako se otključati, već bi 10 puta zaboravio o čemu se tu zapravo radilo, i onda sve ispočetka. Dakle, jedna vrteška bez kraja, zatvoren sistem, ko Burduš na ringišpalju, dok ima struje mašina radi, u ovom slučaju dok ima atropina u moždanom sustavu, a imalo ga je oho-ho, i ko zna koliko bi još to ludilo potrajalo da me nisu odvezli na VMA, tamo me priključili na neke infuzije, pa sam se lagano spustio na zemlju, ali i pored tog spuštanja ja sam umirao od smeha. Dolazi doktorka i pita me da joj kažem koje je boje njena kosa, to kao test da vidi kolko sam prso, ja reko vi ste plavi al' se farbate, i naravno u smeh, i ona kao ma dobro je on, nije mu ništa, obično ljudi na atropinu umesto mene vide čudovište, ja opet u smeh, mislim se u sebi nisi me to pitala, pitala si me samo za kosu. A najjača fora, to mi ćale kasnije pričo, kaže, krenem ja po ko zna koji put da pišam, stignem do šolje, al' malo morgen, zaboravio opet gde sam pošo, i onda krenem da kopam po WC šolji, po vodi, tražim nekakve dijamante il' tako nešto, navatam ih i pokazujem njemu, kao vidi šta sam našo, a on mi kakav je pokvaren, uzme to iz ruke i baci na tepih, samo da bi me zajebavao, i ja onda to tražim po podu, ubi se tražeći, jer ko zna kakve svetleće akcije su to bile kad sam se ja toliko primio.

Ima tu još detalja sa tim halucinacijama, npr. standardno, casual pričanje sa ljudima koji nisu tu, opet ih vidiš samo krajičkom oka, i razgovor traje taman tolko dok ne okreneš glavu i shvatiš da tu nema nikoga. Sestra je imala malu kameru pa je uspela da uvati detalj kad sam pričao sa Acom "baletanom", e sad ko je bio aktivan 90-ih zna o kom liku se radi, moja tadašnja devojka se družila sa njim. Posle sam hteo da ubijem sestru što nije duže snimala, jer to je i bio cilj ovog eksperimenta koji je krenuo po zlu, eh kakav bi to awesome materijal bio da je bilo 10-20 minuta toga, jebiga. Uglavnom, siguran sam da tih par sekundi uncut materijala postoji negde kod sestre, doduše ona je sad u prijateljskoj Gruziji, ali vrnuće se valjda nekad otalen.

Za kraj nauk : Nikada, ali nikada nemojte da se zajebavate sa atropinom, jer pored toga što može da se realno poludi, može i da se rikne od njega, dva psihijatra su mi to potvrdila (a možda su me i slagali?). Na drugu stranu atropin kao bojni otrov je skoro pa savršeno oružije za obračun sa dušmanima, al zaista ne bih sad o tome, jer ko zna kakvi sve umovi ovo čitaju i šta bi sve moglo da im padne na pamet. Uglavnom, ovaj dokumentarac je odličan uvid u to šta čovek sve može da doživi tokom halucinogenog tripa, s'tim što je ovaj za razliku od mog, pozitivan, zdrav trip, znači ima neki cilj, nije puko autodestruktivno iživljavanje. Dakle, jako zanimljivo i poučno, jer sve što ćete videti ovde nikako nije gluma za kamere, sve je i te kako realno. (30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/i-was-possessed-by-god-2000.html

[Mark]

Malo opasnije varijante:

http://www.youtube.com/watch?v=CF8cjIlvgv0

http://www.youtube.com/watch?v=5HXMHdhQL_8&feature=related

[Son of Man]

Animal Passions (2004)

Ovo je sigurno jedan od najbizarnijih dokumentaraca koje sam do sad postavljao. Bavi se zoofilijom ali ne u smislu onog smarajućeg filma Zoo (2007) u kome je obrađen samo taj jedan slučaj kada je lik rikno pošto mu je konj utero svoju golemu kurčinu u anal. Za razliku od pomenutog ovaj dokumentarac ide do samog kraja tog bestijaliti tripa, i ja kao pobornik seksualnih sloboda sam više nego zadovoljan. Moram odma da napomenem da ovde nema nikakvih eksplicitnih scena, što kontam da mnogi od vas željno iščekuju, ali zato ima svega ostalog, pa tako saznajemo direktno od ljudi koji su u tom fazonu da npr. žene najviše vole pse, dok muškarci rađe preferiraju kobile i magarice. Naravno, pored tog čisto seksualnog dela ide priča i o ljubavi između čoveka i životinje, tj. životinje i životinje, što je meni skroz OK i podržavam, pa je tako jedan car čak oženio svog ponija. Hajlajt filma je kada jedan lik objašnjava na koji način izvaljuje da je i kobila doživela orgazam, navodno može da oseti kada joj se stežu vaginalni mišići dok je jebe. Onda jedna riba koja veoma slikovito priča kako je izgubila nevinost sa svojim psom, i kako je neizmerno uživala drkajući i blowjobirajući konju. Znači VR'. Zatim imamo i ljubavni trougao, gde je muž varao ženu sa njihovom kerušom, pa ga žena izvalila i bila jako ljubomorna, te su na kraju pravili trojku. Uglavnom svašta tu još može da se čuje i nauči, a svi mi koji smo gledali pornjave sa životinama, tzv. animal porn, nećemo preterano biti šokirani, jer šta reći kad sam ja još sa 10-11 godina izvalio ćaletov VHS štek gde je bila jedna kaseta prepuna animala, tako da sam još tad kaodr na jednu baš dobru crnku koja opšti sa konjem, znači ko to nije prošo taj ništa nije iskusio, a na drugu stranu, ko je odrasto na selu a prvo seksualno iskustvo mu nije bilo sa kozom ili ovcom, taj laže. Samo "padre, padre" fazon. Cheers. (49 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/animal-passions-2004.html

[Son of Man]

Ovaj google translate je keva :

This is certainly one of the most bizarre documentaries that I have now appointed. It deals with the zoofilija but not in terms of what smarajućeg film Zoo (2007), which is dealt with only the one case where a character rikno his horse after his Golem kurčinu utero in anal.

[Meho Krljic]

 

Dodao bih da muškarac koga baš ni malo ne zanima da vidi ženu kako opšti sa konjem sigurno ne voli životinje.

[cutter]

Probudili ste u meni nagon za postavljanjem ove slike.

[Mark]

http://www.youtube.com/watch?v=5wtZX1i6OYc&feature=fvst

INTERSPECIES EROTICA!

[Son of Man]

Par reci povodom HRT dokumentarnog serijala TITO, a tu je i razlog zasto sam od 3. epizode prekino sa postvaljanjem novih.

Sta se desilo, sve je vise nego odlicno pocelo, prve tri epizode FULL, edukativne i sve sto ide uz to, a onda u 4. epizode pocinje da se razotkriva prava priroda i namera ovog serijala. Glavna zamerka Pavelicu nije Jasenovac i slicni zlocini, cak naprotiv Jasenovac se tek usput spominje, i to u jedva minut, ono sto Vrdoljak zamera Pavelicu je odricanje od dela teritorije (primorja) u korist Italije i dovodjenje tamo nekog zabarskog princa da bude kralj Hrvatske. A i kada se prica o Jasenovcu govori se iskljucivo o jevrejskim zrtvama, ali se odma povlaci paralela sa Nedicevom vladavinom u Srbiji, gde je ovaj navodno isto tako istrebio sve Jevreje, a u cilju da bi se umanjio ustaski zlocin, iz fazona nismo mi najgori eto i Srbi su istrebili jevreje, sto nisam bas siguran da je istina, no to moze da se proveri, ali opet ostaje ta prica da se Nediceva Srbija pominje u  dokumentarcu samo u tom smislu, dakle da bi se relativizovali ustaški zločini.

Cela sledeća epizoda je posvećena partizanskim zločinima nad hrvatskim nevinim stanovništvom i ustašama koji su bežali prema Blajburgu, a ja postavljam pitanje što su ti civili bežali ako nisu krivi ? Dobro, možda preterujem, ali Vrdoljak tu uleće sa podatkom da su sve te partizanske vojskovodje koje su ganjale hrvatsku nejač zapravo Srbi i Crnogorci, tako da ispade da je to zapravo bila tajna agenda velikosrba da se uništi hrvatski narod, a da Tito pojma nije imao o tome...

6. epizoda se bavi rehabilitacijom Alojza Stepinca, gde je on prikazan ko mirotocivi svetac koga je Tito hteo da uceni da se odrekne pape a pošto je ovaj to odbio samo iz tih razloga mu je suđeno, dakle da je prihvatio Titov dil ne bi mu sudili za saradnju sa ustašama, ili barem tako tvrdi Vrdoljak...

Znači od priče o Titu ovaj serijal se pretvorio u priču o stradavanje hrvatskog naroda pod komunistima (Srbima)...dno...

Koga zanima, linkovi su na rapidserbia...

[Son of Man]

The Sickest Video on Earth



Skroz opravdan naslov, dakle najzajebaniji šokumentarac ever, s'tim što pored standardnih scena ubistava, samoubistava, sakaćenja, i svih ostalih divotarija, ovaj rad diže priču na viši nivo, pa ćete tako ovde moći da vidite i jedan skroz necenzurisani BDSM spot Danziga, zatim live nastup GG Allina sa svim svojim vragolijama, i gomilu seksualnih "boleština" svih vrsta, ali tu je i akcija koja je meni ubedljivo najjača ikad viđena u filmovima ovog tipa. Radi se o jednom mladom našmrkanom par koji je navatao nekog Turčina na ulici radi seksa, znači pozvali ga na gajbu iz fazona kao trojka, ovo-ono, i ovaj se primio, da bi ga na kraju ubili, te mu odsecali delove tela i sve to fotkali. Što bi reko Moskri, zezaju se ljudi jer radili su belo. Neću baš sve da otkrivam jer se to zaista mora videti, ali mora da napomenem kako su navatani, znači, na ubedjivo najgluplji mogući način. Dali sutradan fotke na razvijanje, i logično kad je majstor vido o čemu se radi, prijavio ih muriji. Dno. Inače ovaj šokumentarac mi već jedno 4 godine bezveze čami u šteku, i mislim da ga za sad nema nigde drugde na netu osim po nekim hubovima, ali fotke koje su napravili ovi golupčići sam više puta kačio kojekude, a sve u želji da u ljudima probudim ono najbolje, jer to je realni snuff s'tim što nisu imali kameru pa su koristili fotoaparat, i ko je gledo August Underground serijal može da skonta kako to otprilike izgleda. Postaviću samo jednu fotku iz ovog prajsles niza, a i nju ću cenzurisati, jer ipak ovi iz google-a vole to da brišu kad neko odruka, a fala kurcu drukara u Srbiji kolko 'oćeš. Da me neko ne bi pogrešno skontao, neće oni da brišu post radi bolesnog filma, nego zbog fotki "uvredljive sadržine". Znači, pogledajte obavezno, jer verujte mi, pokajaćete se. Dakle, mala uteha dok čekamo Srpski Film. (110 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/sickest-video-on-earth.html

[cutter]

Par reci povodom HRT dokumentarnog serijala TITO, a tu je i razlog zasto sam od 3. epizode prekino sa postvaljanjem novih.

Pa ono, Vrdoljak se u startu parkiro za onaj golemi astal s teškim knjigama, od kojih je posebno debela bila ona s naslovom Bleiburg, strateški okrenuta pučanstvu. Bila je interesantna epizoda koja se ticala Valterovog potkazivačkog rada u Moskvi, kao i par ređih dokumentarnih snimaka. Ostalo je na nivou Sedlara sa višim političkim pedigreom, dakle Josipovichena Broznjevijada koja iz nekog razloga tvrdi da se bavi Titom. Piplmetri su negativno reagovali a i Bulajić je sprečio serijal da izađe na DVDu pošto je dobar deo ono malo kvalitetne trake došao iz njegovih Titovih memoara...

[Son of Man]

A najjaca ispala, izvalio moj ortak, u prvoj epzizodi, kao na sahrani je bila i Indira Gandi, cerka Mahatme Gandija 

[cutter]

Nisam zapazio, meni je oko zasuzilo kada je Sadamov brat zaplakao...

[Son of Man]

Beyond Vanilla (2001)



Sve što ste hteli da znate o BDSM-u a niste imali jaja da pitate, ili još bolje, sve što nikako niste želeli da saznate o takvim "prljavim" rabotama a sad ste jebiga primorani. Dakle, S&M, fisting, golden shower, scat, animal, i još trista vragolija svih vrsta i rasa. Inače, ja sam ubeđen da svako od nas ima seksualne fantazije ove ili one vrste, i možda jedino osobe koje su mentalno obogaljene, koje su uskraćene za taj bezdan mašte, eventualno ih nemaju, i jedina razlika između "normalnih" ljudi i ovih koji govore u dokumentarcu, je u tome što oni svoje fantazije i ostvaruju. Dakle, oni imaju jaja da to urade, a neko će za njih reći da su bolesnici i slično, zapravo većina koja ovo čita će tako reagovati, u to sam ubeđen. No evo vam jednog primera, npr. ja maštam da skačem sa padobranom, ali se bolesno plašim visine, i tu nema boga da ja ikad odem da skočim bilo odakle, a Harvi ode i skoči na keca, znači Harvi je tu ispo perverznjak a ja kao gistro normalan, i aj' sad, dal' je to realno tako posmatrati ?

Naravno, neko će reći pu, pu, pu, daleko bilo da ja imam takve bolesne fantazije, ja bre ima normalne fantazije, sa dve ribe, sa dva tipa (žene), seks na javnom mestu, i slično, ali bih ja zapitao takve da ipak malo dublje pogledaju u ono što neki zovu i duša, dakle malko dublji uvid u svoju dušu, pa da budu malo i iskreni, barem sa sobom ako se već to ne može sa okolinom, pa da izvale šta se sve tu krije, o čemu se sniva (podsvest), i tako to. Znam po sebi jebiga, jer kad bi sad neko imo uvid u moje snove, šta ja noćima sanjam, ma uopšte ne mora da bude vezano za seks, taj bi ozbiljno pomislio da sam ja jedna teško obolela osoba, ali sam siguran da nisam jedini, ma definitivno nisam jedini, zar ne ? Zar NEEEE ?

Dakle, budimo malo iskreno jebiga, iako smo Srbi. U ovom dokumentarcu, pored toga što ćete čuti ispovesti al' zaista krdo osoba koje praktikuju tako te perverzije, imaćete prilike dosta toga i da vidite u praksi, tako da je poželjno gledati ga u kakvoj takvoj osami, jer ukoliko vam neki ukućanin slučajno naleti, mogo bi al' zaista svašta da pomisli, znači, nije za svačije oči, a vi procenite ko to može da svari a ko jok, jer kad gledaš pornić pa ti uleti, lupam, keva, to i može da prođe, ali ako gledaš fisting i golden shower, ili još gore, drti sančez, pa ti uleti baba, ajme meni kuku lele. Dakle, diskrecija i sve kul. (92 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/beyond-vanilla-2001.html

[Mark]

Po meni jedan od najboljih rokenrol dokumentaraca:


http://www.youtube.com/watch?v=QviQuf7rdUM&feature=player_embedded


Born to Lose: The Last Rock and Roll Movie (1999)

http://www.imdb.com/title/tt0218057/

[Son of Man]

ANTIFA: CHASSEURS DE SKINS



Konačno, posle godinu i kusur dana od kako se pojavio ovaj film, evo verzije sa engleskim titlom. Dakle, sam naslov govori koja je tema, antifa - lovci na skinse. Na samom početku dobijamo odličan kratki istorijat skinhead pokreta od 60-ih pa do početka 80-ih kada na scenu stupaju naci-skinsi, a kao odgovor na njihovo učestalo nasilje pojavljuju se i antifa ekipe kojima se bavi ovaj dokumentarac. Na prvom mestu tu su RedWarriors, takođe skinhedsi ali antifašisti, zatim Ducky Boys, ekipa sastvaljena većinom od crnaca, koja se još 70-ih godina sukobljavala sa tzv. Rebelsima, jer naime, pre pojave nazi-skinhedsa tu su bile razne druge rasističke grupe koje su harale gradom, tako da su Ducky Boys bili neka vrsta odgovora na tu priču. Valja još pomenuti i grupu Ruddy Fox, koja je takođe bila jedna od jačih u gradu, a pored ove tri ekipe, aktivne su bile i mnoge manje po svim krajevima Pariza.

Kad se u Srbiji pomene antifa velika većina odma' pomisli na nekakve proteste, parole, zastavice i sranja, ali ovo nikako nije ta priča, jer ovi ljudi su se prvenstveno bavili otvorenim sukobima sa nacistima, dakle tuče, borba za teritoriju, sačekuše, lov po gradu kolima, znači nešto slično kao što su radili skin-huntersi u Beogradu 90-ih, samo na daleko ozbiljnijem i brutalnijem nivou. I kad sam već spomenuo skin-hunterse, moram da naznačim da je ta ekipica po meni bila najbliža toj pravoj, realnoj antifa priči u Beogradu, dok se danas razno-razni predstavljaju kao antifa, ali svojim delima to slabo pokazuju, jer retko ko od njih je ikada imao sukob sa ovim našim "ekstremnim desničarima", čast izuzecima. Moram još da pomenem i DC (Dedinje Crew), kao SHARP ekipu koja je redovno premlaćivala naciste početkom ove dekade, uostalom bio sam svedok, pa i učesnik u par takvih akcija. Naravno, ovde govorim samo o Beogradu, Novi Sad je skroz druga priča, no ne bih sad o tome, jer svako ko živi u Novom Sadu zna to mnogo bolje od mene.

Vratimo se u Pariz. Momci iz ovih antifa ekipa su slušali različitu muziku, različito su se odevali, ima u filmu posebna priča i o tim stilovima, furali su različite ideologije, ali su zato imali jedan zajednički stav koji ih je sve povezivao, pogađate, anti-fašizam tj. anti-rasizam na prvom mestu. Pored svedočenja mnogih old school likova koji nam govore o tim surovim akcijašenjima 80-ih, tu je i dosta arhivskog materijala pa i par snimaka tuča, a uporedo saznajemo i koje desničarske grupe su tada bile najaktivnije, pa ima dosta i o njima. Nisu izostavljene ni turbulencije među navijačima PSG-a, što je takođe jako zanimljiva priča jer je njihova trbina oduvek imala problema sa rasizmom, ali je to eskaliralo tek kada su i naci-skinhedi počeli da se pojavljuju na stadionu. Znači jako zanimljiv dokumentarac, veoma dobro urađen sa tehničke strane, i što je najbitnije nije smaračko-propagandnog karaktera, nego predstavlja ovu priču prvenstveno sa istorijske tačke gledišta, jer se ovde ne govori o trenutnom stanju i sukobima, nego je film fokusiran isključivo na 80-e godine prošlog veka. Cheers. (65 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/antifa-chasseurs-de-skins-with-english.html

[cutter]

za chasseurse rade samo fajlovi 5, 6 i 8.  za ostale kaže:

Error

This file is neither allocated to a Premium Account, or a Collector's Account, and can therefore only be downloaded 10 times.

This limit is reached.

To download this file, the uploader either needs to transfer this file into his/her Collector's Account, or upload the file again. The file can later be moved to a Collector's Account. The uploader just needs to click the delete link of the file to get further information.

[Son of Man]

E jbga, ortak koji je uploadovo dok. ocigledno nije imao nalog, tako da molim malo strpljenja da ga ja dignem, javicu kad bude ponovo UP.

[cutter]

moš staviš ove, našo na docs4you:

Code Select Expand

http://rapidshare.com/files/284368042/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part1.rar
http://rapidshare.com/files/284391333/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part2.rar
http://rapidshare.com/files/284414734/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part3.rar
http://rapidshare.com/files/284433341/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part4.rar
http://rapidshare.com/files/284452636/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part5.rar
http://rapidshare.com/files/284473179/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part6.rar
http://rapidshare.com/files/284540181/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part7.rar
http://rapidshare.com/files/284558479/ANTIFA_CHASSEURS_DE_SKINS.part8.rar

izgleda da titl nije uključen, možda paše sub od faličnog?

[Son of Man]

ma imam taj al nema titl...

[Son of Man]

Sredjeno, cepaj !



http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/antifa-chasseurs-de-skins-with-english.html

[Son of Man]

North Korea - Crossing The Line (2007)



Povodom ovog rata koji se sprema, evo jednog skroz prikladnog dokumentarca. Radi se o američkim vojnicima stacioniranim u Južnoj Koreji koji su dezertirali 1962. godine te prebegli u Severnu. Kao veliki fan korejskog naroda i njihove specifične kulture, iskreno se nadam da do ovog bratoubilačkog rata neće doći, jer južno-korejska kinematografija je trenutno jedna od najjačih u svetu, a bogme i ekipa sa severa ima svoje tripove, samo što zbog izolacije nemamo baš često prilike da to i iskusimo. Jebiga, ipak je to jedan narod, govore istim jezikom, imaju iste pretke, istoriju, ma sve isto, a dušmani (velike sile) ih podeliše. More, smrt dušmanima ! (90 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/north-korea-crossing-line-2007.html

[Son of Man]

E ljudi, ima neko onaj kratki intervju sa Dzarmushem, ovo :

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/jim-jarmusch-interview-2000.html

aj ako ima nek baci na RS il bilo gde, ja ga zagubio a riknuli linkovi. hvala.

[дејан]

jbg, sine, na svim sajtovima koji spominju ovaj intervju stoji isti link...onaj sa tvog bloga.

[Son of Man]

znam brate, nego kontam neko je sigurno skino i stekovo, no nacice se to vec, opusteno 

[Mark]

North Korea - Crossing The Line (2007)

Je li ovo onaj film gde prikazuju one stanove u kojima ljudi zive uz radio prijemnik koji ne moze da se iskljuci?!

[Son of Man]

nije to, to je ono "north korea - day in life"

[Son of Man]

Louis Theroux - America's Medicated Kids (2010)

Theroux nas vodi u svet zgudrane dece, dece na psihotropnim lekovima. Inače, u SAD je to već poodavno praksa, da se deci već sa 6-7 godina dijagnostifikuju razni poremećaji ličnosti, kao što su npr. opsesivno-kompulsivni, bipolarni i hiperaktivni, pa im onda nabace terapiju sastavljenu od anti-depresiva, anti-psihotika i ostalih hardkor ludomila, te se tu sad vodi gistro žešća rasprava dal' je to u redu, dal' je moralno, dal' je OK da se nemirno dete automatski proglasi za hiperaktivno i slično. Theroux nas upoznaje sa troje dece, jedan klinac je ospesivno-kompulsivan, klinka je hiperaktivna, a najzanimljiviji je malac od 10 godina koji ima bipolar aka maničnu depresiju, zapravo taj klinac je baš creepy, i to creepy u smislu jednog drugog, našeg pionira, kog sam pominjao na ovom blogu, a ako budete pogledali dokumentarac, moći ćete i sami da se uverite kolko se sve to isuviše poklapa da bi bilo samo koincidencija.

Dakle, ko je gledo genijalan dokumentarac Boy Interrupted (2008), moći će vrlo lako da izvali šablon ponašanja, po kom su takva deca još od malih nogu opsednuta smrću, dakle ubistvom i samoubistvom, naravno, nadprosečno su inteligentna, vole da čitaju ozbiljnu literaturu već u toj dobi, zatim nemaju drugare, ne druže se sa vršnjacima, ne izlaze iz kuće osim ako baš ne moraju, i ono što je najzajebanije, to je ta ledena hladnoća, ta starmala nadmenost, pa evo bre, ovaj klinac se niti jednom nije osmehnuo ovde, i meni je to skroz nezamislivo, jer znam da kome nije do smeha taj će barem iz nervoze da se osmehne, uostalom tako sam ja radio ko dete, ali ovaj mali čak ni to. Realni Creepy Crawl. Uglavnom, džaba da ja opisujem, mora se pogleda, a onda mi recite dal' sam to samo ja istripovo ili ovaj klinac zaista neodoljivo podseća na ovog našeg po ponašanju, jebeš mi sve ako to nije ta priča, samo mu odelce i kravata fale, no procenite sami. (59 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/louis-theroux-americas-medicated-kids.html

[Son of Man]

Afropunk: The 'Rock n Roll Nigger' Experience (2003)



"This film, which many may assume is a historical punk documentary, actually is an honest and needed treatment of race and identity. Punk and Hardcore music is simply the microcosm in which it is told. First time Director, James Spooner, in telling this story, has opened new dialogues on these crucial subject both intra and interracially. Many times funny, sometimes sobering, a wake up call to America. An examination of the duality of racial identity that DuBois called "double consciousness." What could have been "The Bad Brains Story" is a story about kids, alienated by two cultures and two communities. Many of these punk and hardcore kids have never questioned their role in the punk scene or the black community until their interviews, and it's obvious as they struggle on camera to reconcile a fragmented self." (66 min)

Afro-Punk: The Documentary

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/afropunk-rock-n-roll-nigger-experience.html

[Meho Krljic]

Oooo, do jaja!!!

[cutter]

može li tko ovo iskopati? našao sam samo verziju hardkodovanu... i sinhronizovanu na španski.  

[Son of Man]

za sad ga nema.

[Son of Man]

Edge (2009)



Kao jedan od prvoboraca straight edge "pokreta" u Beogradu, te nosilac spomenice '93, velika mi je čast da vam baš ja predstavim dokumentarac na koji čekamo već više od godinu dana. Pošto su došli crni dani, nisam u stanju mnogo šta pametnoga da napišem, tako da ću samo reći da je za mene straight edge bio suštinski pank, dakle, hardkor pank u pravom smislu te reči, pank kakav je trebao da bude u startu ali nažalost nije uspeo da se izdigne zbog gudre i alkohola. Jer setimo se, pank je i nastao kao odgovor na taj "sex, drugs and rokenrol" fazon, da bi se na kraju pretvorio u isto to, znači ako već odbacujemo sisteme vrednosti koje nam nameće ovo bolesno konzumerističko društvo, pa logično je valjda da na prvom mestu odbacimo alkohol i gudru, jer to su najistaknutiji simboli tog društva, ustalom gudrom je uništena i jedna od najjačih subkultura ikada, naravno radi se o hipi pokretu 60-ih. Mislim, to je ono, klasičan recept za svaki represivni sistem koji želi da se oslobodi mladih buntovnika koji bi da prave revolucije il' bilo šta slično, lepo im puste na ulice jeftin heroin i kraj priče, jer mlad čovek na heroinu, to svi znamo, nikako nije u fazonu da talasa, njemu je "dobro" i on kulira u svom iluzornom svetu, mada ako ćemo iskreno, isto važi i za sve ostale gudre, gde bih eventualno izdvojio samo psihodelike na čelu sa LSD-em, jer to je jedina supstanca od koje može da se izvuče i korist ako se pravilno koristi, što se kaže, u kontrolisanim uslovima, al' ne bih sad o tome jer sam pisao već dosta na tu temu.

Dakle, straight edge kad se pojavio to je bio pravi boom, pogodak u centralu, ali problemi po meni nastaju kada su krajem 80-ih od svega toga napravili pokret sa brdo nekakih pravila, a čim takvo nešto postane pokret tu dolazi i do uniformisanja i još trista sranja, jebote odeš na koncert a ono svi na isti fazon odeveni, čejn voliti i tako neka ludila, ja sam se toga još tada gnušao pa se evo i dan danas se gnušam kad odem na neki gig i vidim da je to taj isti fazon. E baš zato je po meni jedina realna verzija straight edga trebala da bude ova individualistička sa laganim naginjanjem ka anarhizmu, i u ovom dokumentarcu su Ian MacKaye i Ray Cappo bacili odlične prijave na tu temu, jer kada nešto postane pokret vrlo brzo se pretvara u modu, što je i logično, jer niti jedan pokret nije imun na to, a ako ti to cepaš skroz solo, kao svoj životni stil, to onda i ima smisla, znači, ne mora niko da zna da si ti SXE osim tvojih prijatelja, dok smo mi početkom 90-ih sa onim X-evima na rukama i majicama, više ličili na neku klinačku uličnu bandu nego na pokret. Vaistinu beše tako. Evo nek me neko slobodno ispravi ako grešim.

Uostalom vrlo brzo je većina ljudi, pa i ja sa njima, iz tada zaista malešne BGD ekipe (30-ak njuški u vr' glave) koja se okupljala oko bendova poput Stonewalla, Unisona, Falldowna i Austerity-a, skrenula u taj neki militantni fazon koji smo pokupili od Slapshota i Chorus of Disapproval, i onda je logično sve to otišlo u qrac. Naravno i ova priča je jako dobro pokrivena u dokumentarcu.

E sad dolazimo do poente, šta sam zapravo hteo da kažem. Tedoh reći da straight edge i MRŽNJA nikako, al' nikako ne idu zajedno, jer ako se setimo tih ranih bendova, od Minor Threata preko Youth of Todaya, ono što je najviše bilo potencirano u njihovim tekstovima je bio taj positive attitude prema životu, ili positive outlook, kako se kome više sviđa, znači da se voli život, da se pozitivno gleda na sve probleme u životu, a ne ovaj militaristički fazon koji je bio prepun mržnje, i unosio crnilo u celu tu priču, jer npr. ja nikad nisam pozitivno gledao na život, uvek sam bio pesimista, oduvek sam bio skloniji toj tamnijoj strani, depresiji, nasilju, i tako tim sranjima, tako da realno sve i da sam hteo nisam mogao predugo da ostanem straight edge, jer jednostavno nije to TO, to nisam ja, ne može ništa na silu jebiga, a na drugu stranu imam drugare koji su i dan danas u toj priči, i njima to skroz leži jer su takvi ljudi, pozitivni, bez zajebancije. I zato uvek kažem, ja obožavam bendove kao što su Slapshot i One Life Crew, ali to jebiga nije staight edge, jer mržnja i nasilje nikako ne mogu da budu deo straiht edge-a. Uostalom evo vam onaj dokumentarac Inside Straight Edge (2007), u kome je SXE predstavljen kao nekakva ulična banda koja premlaćuje ljude koji se gudraju i cirkaju, što ako ćemo iskreno, više liči na neku skinhead priču nego na pokret koji je trebao da unese nešto pozitivno u tu hardkorpank subkulturu. U svakom slučaju, o svemu ovome je jako lepo ispričano u dokumentarcu, te vam ga naj-naj-toplije preporučujem, a posebno me prijatno iznenadio Ray Cappo, jer su ga pljuvali na sve strane, a on ovde isporučuje možda i najrealniju, najiskreniju priču, no to procenite sami. Još samo da napomenem, da je pored tema koje sam naveo, ovde pokrenuta i priča o animal rights aktivizmu, vegetarijanstvu, veganizmu, feminizmu, tako da bi' jako voleo da čujem šta kolega Bojan Vegan, jedini čovek iz te prve SXE ekipe koji je i dan danas ostao lojalan straight edge-u, ima da kaže povodom dokumentarca pa i ove moje priče. I da, mora da se zahvalim Miletu iz Petrovgrada-Zrenjanina, koji mi je nabacio ovaj dokumentarac. Mile brate, hvala puno. (83 min)

EDGE the movie [trailer]

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/06/edge-2009.html

[JasonBezArgonauta]

X-Rated Ambition: The Traci Lords Story (2003)



Documentary on underage teen porn star Traci Lords who almost brought down an entire industry. This is the best doc about Traci Lords that I could find. It starts with Traci's background and then passes on how she ended up in the porn industry. Later on you can see a bunch of interviews with porn directors and porn stars remembering the good old times and their relationship with Traci. I don't want to say too much because I would definitely spoil it for you. Great doc, my recommendation.

Code Select Expand

http://rapidshare.com/files/376336008/X-Rated_Ambition.part1.rar
http://rapidshare.com/files/376350917/X-Rated_Ambition.part2.rar
http://rapidshare.com/files/376359959/X-Rated_Ambition.part3.rar
http://rapidshare.com/files/376366588/X-Rated_Ambition.part4.rar
http://rapidshare.com/files/376366602/X-Rated_Ambition.part5.rar

[Son of Man]

Mondo cane (1962)



Evo još jednog filma čiji je insert pušten na Šok Koridoru u ponedeljak. Radi se o kultnom italijanskom dokumentarcu Mondo Cane, koji je zapravo preteča svih shockumentary radova koji su krajem 70-ih i početkom 80-ih zapljusnuli SAD, uostalom izvalite samo tu godinu proizvodnje. Brutalno. Pošto je ovo bio prvi dokumentarac takve vrste, logično je da baš i nisu mogli da se isprse u tom hardkor šok fazonu, mada i ovde ima ubijanja i sakaćenja, ali po meni ni približno dovoljno da zadovolji istančan ukus pravih shocku fanova, pa su se tako autori fokusirali više na bizarne akcije koje se odvijaju i dan danas svuda po svetu, a posebno po tako tim zabačenim selima i vukojebina. Tako da je sa te strane film jako dobro urađen, pa samim tim i veoma zanimljiv za gledanje, i to iz fazona "upoznajmo naše komšije azijate i afrikance, slavimo različitosti, peace on earth, suživot and shit". I za kraj, mora da napomenem da sam duboko razočaran što na predavanju o dokumentarnom šoku, brat Beki nije pustio niti jedan insert iz ril dil šokumentaraca, iako je to bilo jasno najavljeno na plakatu, jedino što je pustio to je bio ovaj Mondo Cane rad, a moje neskromno mišljenje glasi da je Mondo serijal realna boza, ma bre dečija pesmica, u odnosu na prave šokumentarce kao šo su Traces of Death, Faces of Gore, Death Scenes i drugi. Naravno, i pored svega ovoga ne mogu da zamerim Bekvalcu zbog ovog propusta, jer kontam da možda zaista ne bi bilo prikladno pustiti scene pravih ubistava i samoubistava na jednom javnom skupu, mada ako ćemo realno, i RTS i svi drugi mediji su u udarnim terminima puštali ono streljanje Škorpiona u Bosni, i to više puta, pa se tada niko nije bunio, a verujte mi da takve scene, ma bre iste te scene, preslikane bukvalno, možete videti u većini pravih šokumentaraca, sa posebnim osvrtom na "Traces of Death" serijal. No dobro, mediji su mediji i može im se, nažalost. (108 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/06/mondo-cane-1962.html