Domaća dela epske fantastike

[Dusan Arsenovic]

Treba mi nešto za čitanje, šta da vam kažem   Sve je jasno iz naslova, a mislim da bi bilo korisno imati temu u kojoj će biti objavljeni nazivi romana i zbirki priča epske fantastike sa imenima autora na jednom mestu. Zašto samo epske fantastike? Zato što ne volim SF   a bogme ni horor nešto naročito  Ko ih voli nek otvori drugu temu    Akcija

[Bab Jaga]

Ne znam što ti sve spada u domaće, ali preporučila bi roman Adnadina Jašarevića "Nedovršeni svijet"

[Dusan Arsenovic]

Prostor bivše Yu.

[Bab Jaga]

Onda dodaj još i Kaos Milene Benini

[Boban]

evo ga, dečarac je prvo tražio šta domaće od fantastike da pročita, a onda se bacio na stvaralački deo.
xax... kako je ovde sve nedužno delovalo.

[Nightflier]

Bolje ti kaži kad će FB...

[ayin]

evo ga, dečarac je prvo tražio šta domaće od fantastike da pročita, a onda se bacio na stvaralački deo.
xax... kako je ovde sve nedužno delovalo.

???


Bobane
koja muka tebe muči?
Kaži, izjadaj se, možda možemo da ti pomognemo

[Boban]

Oćeš kompletan spisak ili bi te zadovoljila skraćena verzija?

[ayin]

Kompletno, Bobane, ne skraćuj ništa, ja sam pažljiv slušač

[Boban]

ali ne i pisač... faliti tačka na kraju rečenice.
To ukazuje na tvoju površnost i brzopletost.

[zakk]

Kod nas čiste epske fantastike ima prilično malo, i u većoj meri se radi o nekoj priličnoj mešavini SFa i epske fantastike, ili je neka varijanta oneobičene folklorne fantastike.

Imaš odlični roman Crni cvet Bobana ovde prisutnog Kneževića.

Imaš Predraga Uroševića sa romanima TIHANA IZ ERGA i KANIGA.

Od novijih možda Dragoljub Jovičić: Čuvari šume (nisam ni nabavio još, ali zvuči mi...), onda KOSINGAS: RED ZMAJA Aleksandra Tešanovića, koji preporučujem.
Recimo ovo, ako uspeš da nađeš...

Od onoga što ja mogu da ti prodam: Tarag Milana Uroševića.
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=144795

Ima toga još, zapravo: raniji radovi Vladimira Lazovića, naročito SOKOLAR i slične priče.
Još više ako rastegneš pojam epske fantastike...

I još više ako neko još ovo dopuni, pošto sam siguran da sam štošta zaboravio.

Pa da, AVEN I JAZOPAS Uroša Petrovića.

[scallop]

Mada to za Dušana uopšte nije važno, važno je da "Grbovnik" ne postoji.

[zakk]

Ma bre...
Ja Grbovnik nisam doživeo kao epsku fanatstiku, niti kao nešto blisko tome...

[scallop]

Mda. Ja sam pogrešio. "Grbovnik" se ne događa u XVI veku. Put od Španije do Dubrovnika, pa preko pola Balkana do Volosa i Meteora u Grčkoj nije nimalo epski. Samo jedna pomorska bitka i jedan veći "šumski obračun" je premalo u odnosu na domaća dela gde sve vrvi od epske fantastike.

[angel011]

TIHANA IZ ERGA je više SF (Zemljanin po kazni prognan na drugu planetu, među evoluirane pčele).

KRALJ REKE, Ivan Panić.

[Boban]

Put od Španije do Dubrovnika, pa preko pola Balkana do Volosa i Meteora u Grčkoj nije nimalo epski. Samo jedna pomorska bitka i jedan veći "šumski obračun" je premalo u odnosu na domaća dela gde sve vrvi od epske fantastike.

pojam epske fantastike odnosi se pre svega na podžar mača i magije (mača i vrača) kako se to zvalo decenijama pre ove poslednje megapoplave sa Tolkinom; mislim da se traže takva dela, pa Grbovnik svakako ne spada u to. Posebno nije literatura za klinca-početnika.

[pilot babo]

Skrobonjina novela Točak!

[scallop]

Put od Španije do Dubrovnika, pa preko pola Balkana do Volosa i Meteora u Grčkoj nije nimalo epski. Samo jedna pomorska bitka i jedan veći "šumski obračun" je premalo u odnosu na domaća dela gde sve vrvi od epske fantastike.

pojam epske fantastike odnosi se pre svega na podžar mača i magije (mača i vrača) kako se to zvalo decenijama pre ove poslednje megapoplave sa Tolkinom; mislim da se traže takva dela, pa Grbovnik svakako ne spada u to. Posebno nije literatura za klinca-početnika.

Još jednom hvala za nesebičnu podršku. Onda, bolje "Rašane" ni da ne pominjem. Ni tamo nema oružanog obračuna. Sve je već navedeno u Zakk-ovom postu.
Ima li neko podpodžanr za mene? Jesam li ja uopšte nešto pisao? Jesam li postojao?

[pilot babo]

Ima li neko podpodžanr za mene?

Kolko sam ja skužio, Grbovnik spada u fantastiku.

Fantastiku u širem, visoko-književnom smislu. Dakle, ne smemo ga trpati u trivijalnu epsku fantastiku.

Ne smemo ga stavljati pored Tolkina i sličnih koji, kako bi npr. ZŽ rekao, predstavljaju dno fantastike i jeftino đubre.

Znači, čovek ne treba preterano ni da se trudi da se svrsta u taj koš!

[Boban]

Ja se ne slažem da je ijedan žanr superioran u odnosu na drugi; nijedan rod književnosti u odnosu na druge... Mi ovde imamo terminološki problem.
Fantastika je majka svih podžanrova i žanrova koji nisu realnost... Fantastika je iznad SF-a iznad mača i magije iznad spejs opere.
Za neke nadolazeće generacije pojam fantastika znači isključivo epsku fantastiku u stilu Tolkina i bezbrojnih kopija. To jeste realan problem koji će se nekako razrešiti, sa ili bez našeg učešća, sa ili bez našeg razumevanja.
Kada je film Osmi putnik krenuo 1982. godine NIKO nije pomislio ni snu da ga svrsta u horor. Svako vreme ima svoja pravila, ali kao što reče sinoć Kadijević na otvaranju Beokona: neke ljude vreme pregazi a neki ljudi pregaze vreme.  Zašto se ti trudiš da Grbovnika uteraš u neki od postojećih podžanrova?

[scallop]

Zašto se ti trudiš da Grbovnika uteraš u neki od postojećih podžanrova?

K'o, velim... ako su uterali Crni Cvet... mora da je to neko dobro mesto. Vidim, ti se ne buniš, pa 'ajde da se ja pobunim.

[Boban]

Piscu nema uzaludnijeg posla od objašnjavanja šta je hteo da kaže svojim delom... ako to delo već samo za sebe ne govori.
Iskreno, ja nisam imao na umu podžanr mača i vrača dok sam stvarao Crni cvet, ali ispostavilo se da svi čitaoci koji nisu iz lokala (ne znaju naše preplitanje istorije i legendi) shvatili ovu knjigu upravo kao varijaciju na temu. Onda je Tolkin postao megahit i najednom se pojavila publika koja čita samo žanr mača i vrača i onda su neki drugi ljudi, preporučujući im razne domaće stvari (ivan jovanović recimo), počeli da pominju Crni cvet. To samo znači da naša književnost ima ekstremno malo pravog žanra mača i vrača i da je posezanje okolo iznudica iz te nemaštine. Ali dok povezivanje Crnog cveta sa podžanrom mača i vrača može da se brani, trpanje Grbovnika u tu grupu je vrlo kontraproduktivno.

[Eriops]

Aven i Jazopas u Zemlji Vauka, Urosa Petrovica, su vise rekao bih za mladje citaoce. Posebno zbog onih opisa i crteza raznih neobicnih zivuljki. No delo mogu citati i stariji. Ima neku draz, ume covek da pise, i meni je sasvim solidno.
Dalje, Ivan Vukadinovic i njegove knjige Vecna Vatra, i Skiptar, deo trilogije Tri Goblina. On pise neku verziju Gospodara Prstenova, ali sa dosta izmenjenom percepcijom i ulogom likova, a uvodi i neku naprednu tehnologiju.. nisam procitao do kraja, nije mi se dopalo. Ono sto mi se nije dopalo kod njega, a cini mi se da je preneo ta svatanja i u knjige, su neki njegovi tripovi, da je Tolkin maltene rasista, i da je na Istok potrpao sva zla stvorenja, a na Zapadu sva dobra, i slicno. Meni je ta percepcija prosto detinjasta. Ne znam zasto to tako dozivljava.
Na kraju krajeva i osvajaci koji su nas drzali petstotina godina u ropstvu, nisu dosli sa zapada, vec sa istoka.. tacnije jugoistoka, pa ne vidim sto bi mi smetalo u knjizi ako je Sauronova tvrdjava na istoku  

Salir-Kopilad Bogova, gledao sam samo prikaz knjige, nisam citao, nema je ni u jednoj vecoj knjizari, ocito je da bas nije uspelo. Vukove Sudbine takodje nisam procitao, videcemo da li ce to proci, i ima li kvaliteta.

Kosingas, Red Zmaja sam pomalo cituckao, i moglo bi doci na red, nije lose. Cuvari Sume su cini mi se, Lagunino izdanje.

To je ono cega otprilike mogu da se setim u skorije vreme.

[Nightflier]

Mda. Ja sam pogrešio. "Grbovnik" se ne događa u XVI veku. Put od Španije do Dubrovnika, pa preko pola Balkana do Volosa i Meteora u Grčkoj nije nimalo epski. Samo jedna pomorska bitka i jedan veći "šumski obračun" je premalo u odnosu na domaća dela gde sve vrvi od epske fantastike.

Ono što sam pročitao od "Grbovnika" (i dalje se nadam da ću pronaći papirnu verziju - makar na narednom velikom sajmu) najviše mi liči na svojevrsnu alternativnu istoriju, ako bih baš morao da se žanrovski opredelim.

[scallop]

Ali dok povezivanje Crnog cveta sa podžanrom mača i vrača može da se brani, trpanje Grbovnika u tu grupu je vrlo kontraproduktivno.

Moram na spavanje, jer sutra ujutro idem na put. U Oklahomi ću videti da li je neko shvatio ovu rečenicu. Ne treba zaboraviti da je pisac ove rečenice par postova ranije uspeo da mi objasni da je epska fantastika daleko ispod nivoa "Grbovnika", što sam ja rado prihvatio. Čak mi godi. A, sad imamo rečenicu iz koje mi nije jasno da li je to dobro za "Crni cvet", a loše za "Grbovnik" ili obratno?

[Nightflier]

Onda je Tolkin postao megahit i najednom se pojavila publika koja čita samo žanr mača i vrača i onda su neki drugi ljudi, preporučujući im razne domaće stvari (ivan jovanović recimo), počeli da pominju Crni cvet. To samo znači da naša književnost ima ekstremno malo pravog žanra mača i vrača i da je posezanje okolo iznudica iz te nemaštine. Ali dok povezivanje Crnog cveta sa podžanrom mača i vrača može da se brani, trpanje Grbovnika u tu grupu je vrlo kontraproduktivno.

Hm, nešto nisam siguran da sam "Crni cvet" baš tako decidno okarakterisao kao epsku fantastiku. Možda u jako širokom smislu, i po merilu po kojem i Volf i Zelazni pišu fantastiku. Svakako jesam preporučivao CC kao jedno od kultnih domaćih dela, za koje sam zapravo čuo od tada sedam godina starijeg prijatelja, pa sam ga pronašao u biblioteci.
nisam siguran da se ni tvoji ni Radmilovi romani mogu svrstati u neki podžanr tek tako. Kada Radmilo piše to što zove epskom fantastikom, ja stičem utisak da čitam neku alternativnu istoriju - pa ni to, već pre istoriju koja se možda zbila. Nazovimo to "mogućom" istorijom. Kada je reč o CC - čitao sam ga samo jednom, i to pre više od deset godina. Već te nekoliko godina proganjam da mi iskopaš dva primerka. Za jedan od ta dva je prekasno, ali svejedno jedva čekam da ga ponovo pročitam u "Fantastičnoj biblioteci". Tada ću možda moći da budem nešto određeniji u vezi sa njegovom podžanrovskom pripadnošću.

[Boban]

Ali dok povezivanje Crnog cveta sa podžanrom mača i vrača može da se brani, trpanje Grbovnika u tu grupu je vrlo kontraproduktivno.

Moram na spavanje, jer sutra ujutro idem na put. U Oklahomi ću videti da li je neko shvatio ovu rečenicu. Ne treba zaboraviti da je pisac ove rečenice par postova ranije uspeo da mi objasni da je epska fantastika daleko ispod nivoa "Grbovnika", što sam ja rado prihvatio. Čak mi godi. A, sad imamo rečenicu iz koje mi nije jasno da li je to dobro za "Crni cvet", a loše za "Grbovnik" ili obratno?

pa šta je tu čudno?
Recimo ako bi neko utrpao Crni cvet u spejs operu ja bih se sigurno bunio. Čak i u fantastiku sa istorijskim kulisama što više priliči Grbovniku. Zaista ne razumem zašto je potrebno ovoliko objašnjavati da su dva dela različita i da samim tim nisu namenjena za identičnu publiku, te da se ne mogu olako i ojha preporučivati svakome odreda.

Prošla su vremena kada su čitaoci domaće fantastike bili toliko malobrojni da su posezali za svakim delom koje se pojavi. Sada je sasvim moguće da npr. gotovo niko od 4000 čitalaca Lutajućeg Bokelja nije čuo ni za tebe ni za mene ni za Fipu ni za Jakšića ni za Bakića... da ne nabrajam dalje.
Moj naum je da to promenim, da iskoristim nastalu otvorenost domaćih čitalaca i najbolje što imamo ubacim u prvu ligu srpske ponude fantastike... pa šta bude. Lično, verujem da će doći vreme da će svaki uspešni pisac biti prepoznat i tražen u "svom" krugu čitalaca. Ti krugovi će se ponekad i ponegde preplitati, ali ne uvek i ne potpuno.

[Alexdelarge]

Srpski Gospodar prstenova
,,Kosingas-Red Zmaja" Aleksandra Tešića prvi je roman srpske epske fantastike kod nas

,,U predvečerje velike bitke na Kosovu, srpski viteški Red Zmaja suočava se sa ispunjenjem drevnog proročanstva Vatre, po kome će jedan njihov vitez zauvek zaustaviti nadiranje hordi neljudi iz Hada. Dok se vitezovi spremaju na konačan obračun i sile Hada nastoje da ubiju Ratnika iz proročanstva, vodi se jedan nevidljivi, tihi rat između stare slovenske vere i hrišćanstva."

Upravo ovim rečenicama, na koricama našeg prvog romana epske fantastike ,,Kosingas-Red Zmaja" Aleksandra Tešića, koji se nedavno pojavio u izdanju izdavačke kuće ,,Portalibris"pasionirani ljubitelji epske fantastike mogu ući u složeni, neobični i fantastični svet bića iz korpusa najstarije slovenske mitologije.Reč je o neobičnom romanu u kojem autor, koristeći najrazličitije izvore i istorijsku građu, čitaocima približava staru srpsku mitologiju, istoriju, i običaje koji su se u mnogim delovima Srbije održali čak i do danas.

Aleksandar Tešić nam otkriva da je ideja da napiše ovakvu knjigu nastala 2003. godine, kada je sasvim slučajno otkrio, kako kaže, ,,da i mi Srbi imamo mitologiju koja po lepoti nimalo ne zaostaje za grčkom mitologijom, a da o njoj ne znamo praktično ništa".

– Za razliku od grčke, stara srpska slovenska mitologija je uglavnom prenošena usmeno, generacijama, bilo u obliku običaja, ili u obliku bajke, predanja, narodne pesme... Nekako ne mogu da zamislim Grka ili Egipćanina koji ne zna ništa o grčkoj ili egipatskoj mitologiji. Kod nas je, eto, sve moguće, u školi se o njoj gotovo ne uči, a ono malo što se spominje u narodnim junačkim pesmama uopšte nije dovoljno da nekog zainteresuje za obimne, stručne knjige koje na suvoparan način tretiraju tu materiju – kaže Tešić.

Radnja romana se odvija u Srbiji, godinu dana pre Kosovskog boja, a glavni junaci su Kosingas, odnosno monah Gavrilo koji je vitez Reda Zmaja, i Marko Kraljević. Pa ipak, Kosovski boj i najezda Turaka nisu glavna tema romana, iako će se on time završiti. Kraljević Marko se neće boriti sa Turcima kao što bismo mogli očekivati, već će on u mašti pisca postati Kosingas, vitez drevnog Reda Zmaja. Kako nam autor otkriva, ni danas se ne zna kako je legenda o Marku, zapravo, nastala i kako je prešla granice Srbije pa je danas poznata i u Bugarskoj, Rumuniji, sve do granica sa Rusijom.

Na putu te svojevrsne inicijacije Marku zdušno pomaže dotadašnji Kosingas, monah Gavrilo koji, kao vrsni ratnik i znalac svih tajni, čuva granicu između dva sveta. I, dok se kuje čelik, Marko i Gavrilo putuju Srbijom rešeni da spreče najezdu neljudi i tokom svojih putešestvija sreću razne živopisne likove, kako ljudske tako i mitološke.

Na pitanje kako reaguje na opažanje da roman umnogome podseća na Tolkinovo delo ,,Gospodar prstenova", Aleksandar Tešić odgovara: ,,Ma koliko mi to godilo kao velikom obožavaocu Tolkinovog dela, svakom prilikom podvlačim činjenicu da je sve rađeno po srpskoj mitologiji, od najmanjih mitoloških stvorenja pa do imena glavnih junaka koji nose imena slavnih slovenskih bogova. Ako, i pored toga, postoji sličnost sa Tolkinovim delom, onda se moramo zapitati da li je i on koristio slovensku mitologiju za svoju trilogiju. Geografska mesta u romanu su potpuno autentična, i bilo mi je zadovoljstvo da ih opišem, jer sam ih sa svojim prijateljima kao planinar lično obišao i lično se uverio u njihovu lepotu i čaroliju kojom zrače."

Čitajući roman saznaćemo i ko su, zapravo, bile babice, demoni koji su otimali nedovoljno čuvanu novorođenčad, kako su se neki kasniji hrišćanski sveci zaodenuli u odeću starih slovenskih bogova, kakva je uopšte razlika između zmaja i aždaje, na koji način je Marko došao do svog čuvenog buzdovana, zašto su stari Srbi verovali da stabla čudnog oblika imaju magijske atribute, da se kreću i govore...

Aleksandar Tešić, iskusni prevodilac, koji se otisnuo i u avanturu pisanja, veruje da će nakon ovog romana uskoro objaviti još dva koji bi sa prvim činili trilogiju o novim pustolovinama naših junaka. Kako kaže, on bi radije žanr svog romana preimenovao u ,,istorijsko-mitološki žanr" a kako, i u kolikoj meri opisane pustolovine podsećaju i na pustolovine Hobita, junaka iz čuvenog Tolkinovog ,,Gospodara prstenova", najbolje prosudite sami.

Marija Andrijašević

Sve iz srpske mitologije

Sva mitološka stvorenja kao i opisani stari mitološki običaji su isključivo iz srpske mitologije. Na poleđini knjige stoji upozorenje autora koje nije reklamni trik, već je namenjen onima koje će možda takvi običaji šokirati, izazvati otpor, nevericu i sumnju, jer su opisani kao naše stvarno istorijsko nasleđe, i još uvek se praktikuju u nekim delovima Srbije.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpski-Gospodar-prstenova.lt.html

[Perin]

Ne nađoh nigde temu o Kosingasu, pa reko' da dam utiske ovde, pošto sam knjigu pročitao: Onako, generalno, fina priča, mada dosta nerealna i spora. Najgori deo mi je bio kad idu da ubijaju psoglave, a njih trojica pobiše njih "50 ili 500", kako pisac kaže. Lep utisak imam o pričama u generalnoj priči, to jest, u poglavljima gde se objašnjavaju običaji kod nas u to vreme, mada je to mač sa dve oštrice: koči generalnu radnju na momente zbog toga. Glavni lik, Gavrilo, mi je išao na živce. Elem, knjiga kao knjiga nije loša, planiram kupiti i nastavak kad izađe, mada je delo moglo biti mnogo bolje - ali, za prvenca, odlično je. 

[Perin]

Pazario sam danas Grbovnik. Lutam ja po knjižari, gledam po policama, kad stoje dva primerka Grbovnika...naravno, jedan sam odmah pazario, plus 2 sendmana, Tri tarot karte, Crni Cvet (za poklon). Čim pročitam, javljam utiske. I da. Ako nekog iz Banja Luke zanima u kojoj sam to knjižari našao Grbovnik:

Knjižara "Kultura," ali ne na Haništu, nego u Merkatoru. Ostao je jedan primerak, tako da...Cena je oko 17 maraka, koji fening više, a ako imate popust, onda je koji fening manje

[krema]

Bio u Merkatoru prije neki dan, nije bilo Grbovnika. A sad bi trebalo brzo reagovati, pa ga uzeti, ako je vec jedan ostao...
Svaka cast, Perin...

[Perin]

NP druže...za FB se još čujemo, zaboravih naručiti da budem iskren :/

[Perin]

Evo, privedoh kraju i Grbovnik. Nisam znao da i ovo delo sadrži priču o Rašanima, i alhemiji; svidelo mi se to što Anđelković provlači i kroz ovu knjigu sličnu priču. Opet bih delo okarakterisao kao delo za stariju publiku; na momente je dosta konfuzno, sa vremenskim skokovima glavnih junaka, tako da smo u jednom trenutku WWII, u drugom za vreme cara Dušana...meni je iskreno to samo doprinosilo priči, nije ju kvarilo. Zašto? Već sam jednom izjavio da volim kad me pisac iznenađuje, a mene jeste u Grbovniku iznenadila pojava vremenskog skoka, jer uopšte od dela nisam to očekivao. Pa sva ta priča koja se vuče iz pradavnih vremena, neprijatelji koji vrebaju na svakom koraku, ali ih ne mogu pratiti nego postavljati zasede u budućnosti....Ideja je kompleksna i dobro odrađena, sa dosta upečatljivim likovima (ovde bih izdvojio Gorjana/Marčetu kao svog omiljenog). Uglavnom, odlično delo, svakako preporuka onima koji ga nisu pročitali.

[caterina de medici]

Dalje, Ivan Vukadinovic i njegove knjige Vecna Vatra, i Skiptar, deo trilogije Tri Goblina. On pise neku verziju Gospodara Prstenova, ali sa dosta izmenjenom percepcijom i ulogom likova, a uvodi i neku naprednu tehnologiju.. nisam procitao do kraja, nije mi se dopalo. Ono sto mi se nije dopalo kod njega, a cini mi se da je preneo ta svatanja i u knjige, su neki njegovi tripovi, da je Tolkin maltene rasista, i da je na Istok potrpao sva zla stvorenja, a na Zapadu sva dobra, i slicno. Meni je ta percepcija prosto detinjasta. Ne znam zasto to tako dozivljava.
Na kraju krajeva i osvajaci koji su nas drzali petstotina godina u ropstvu, nisu dosli sa zapada, vec sa istoka.. tacnije jugoistoka, pa ne vidim sto bi mi smetalo u knjizi ako je Sauronova tvrdjava na istoku 

Gde ovde da pominješ I.V. Ali kad već jesi, some extra info:

http://www.vecnavatra.com/

[Eriops]

Ma nemam nista licno protiv coveka, jednostavno mi se ne dopada taj njegov koncept, ne bih vise da ulazim u to.

[caterina de medici]

Ma nemam nista licno protiv coveka, jednostavno mi se ne dopada taj njegov koncept, ne bih vise da ulazim u to.

Nije uopšte reč o tvom viđenju njegovog koncepta! Kad sam pročitala da neko ovde pominje Ivana Vukadinovića, setila sam se nečeg drugog: Večna vatra - pros&cons u Domu omladine. Ne sećam se kad beše, ali se sećam šta beše!

[Alexdelarge]

Ako nekog zanima GRBOVNIK video sam danas tri primerka u knjizari Plato u Kinezu. Knjiga se prodaje sa popustom od 20% (to su one knjige na stolu, pravo kad se udje u knjizaru).

[scallop]

Idi! Da ne koštaju kao ona što je kupio Ygg? Odakle li to curi, ako je rasprodato pre pola godine i više? Moraću da skoknem do izdavača.

[Perin]

Skokni bogami, ja sam u Banjaluci našao par komada, i to novih, mada piše:"Izdanje iz 2002."

[scallop]

Jeste iz 2002-ge. Promocija je bila na dan kad je Janko Knežević rođen. Tako pamtimo. Niko ne kazuje koliko to sad košta.

[Alexdelarge]

nisam siguran... moze biti 600 i nesto dinara bez popusta.

[Perin]

.Cena je oko 17 maraka, koji fening više, a ako imate popust, onda je koji fening manje

To ti dođe...hm...oko 9 evra, malo manje.

[Ygg]

To ti dođe...hm...oko 9 evra, malo manje.

Po toj cijeni sam i ja kupio.

[krema]

Ako sam dobro upamtio, a trebalo bi, u subotu sam uzeo Grbovnik u Kulturi, 16,90 je kostao...

[zakk]

Miloš juče kupio u Platou (Knez Mihailova, Beograd) za 420 dinara.

[Alexdelarge]

Miloš juče kupio u Platou (Knez Mihailova, Beograd) za 420 dinara.

pa da, ne treba ni meni uvek verovati, sto se tice cijene. tog dana sam listao puno knjiga u nekoliko knjizara i sve mi se pomesalo.

[zakk]

Pa nisi pogrešio. 600 i nešto brez, 420 sa.

[Alexdelarge]

Odakle li to curi, ako je rasprodato pre pola godine i više? Moraću da skoknem do izdavača.

skokni ponovo. u knjizari vulkan u uscu, videh desetak primeraka knjige GRBOVNIK po ceni od 420 din.

[scallop]

Javi mi kad bude devet.

[Alexdelarge]

Javi mi kad bude devet.

hehe...praksa mi je, da od autora, od kojih do sada nista nisam procitao, ne kupujem drugu knjigu, dok ne procitam prvu.