Šta igram(o)

[Petronije]

Probacu, hvala.

[n00dle]

Samo da se javim na brzinu --

Monument Valley je predivna, predivna igra, i ne, nije (skoro uopste) kao Fez. Resavas zagonetke i imas trikove s perspektivom, tu se slicnost zavrsava.

Najbolji nacin da opisem MV je kao da igras interaktivnu Escherovu sliku. Tvoje oko instinktivno zeli da odredjenoj sceni da smislenu prostornost i dubinski redosled, ali izometrijski prikaz bez perspektive dozvoljava trikove sa povezivanjem elemenata. Ravni mostic moze samo rotacijom da poveze dva razlicita sprata, i slicne mind-bending stvari.

Osim elegantnih nivoa koji rade cuda s ovom mehanikom, Monument Valley odusevljava i na polju audiovizuelne prezentacije, sa cistim linijama i apstraktnim arhitektonskim tvorevinama koje cesto asociraju na orijent. Preko svega uspeli su da upletu i suptilnu pricu o izgubljenoj princezi, taman toliko da svemu daju emocionalnu notu.

Ko god moze nek ovo igra. Po mogucstvu na nekom tabletu, ali moze i na telefonu ako mora.

EDIT: kad vec ovako hvalim igru na sav glas, aj onda da dodam i ovo -- MV je jedna od retkih igara na mobilnim uredjajima koja upreze touch kontrole na pravi nacin. Slicno kao i The Room serijal (koji takodje obavezno treba odigrati!), prstima povlacis, guras i rotiras, bez ijednog rogobatnog dugmica da apstrahuje neku aktivnost.

[Petronije]

Upravo sam zavrsio i forgotten shores, steta sto je ovako kratka. Fantasticna igra. Sto veci ekran sto vece rezolucije i kvalitetne slusalice su pozeljni, zbog kompletnog ugodjaja. Obecao sam juce shotove ali sam naravno zaboravio, okacicu (valjda) danas.

[Meho Krljic]

Najbolji nacin da opisem MV je kao da igras interaktivnu Escherovu sliku. Tvoje oko instinktivno zeli da odredjenoj sceni da smislenu prostornost i dubinski redosled, ali izometrijski prikaz bez perspektive dozvoljava trikove sa povezivanjem elemenata. Ravni mostic moze samo rotacijom da poveze dva razlicita sprata, i slicne mind-bending stvari.

Ja sam zato i pominjao Echochrome jer je ta igra još 2008. godine ovo radila.

[n00dle]

Ja sam zato i pominjao Echochrome jer je ta igra još 2008. godine ovo radila.

Eh nisam igrao Echochrome pa ne znam. Evo sad odgledah trailer, u pravu si, to je ta ideja. S tim sto Echochrome deluje komplikovanije i daleko manje sarmantno.

Monument Valley je pravi mali dragulj. Moj malisha ume i po 15 minuta da gleda kako igram na ajpedu, sto je za trogodisnjaka veliko dostignuce. Dozivljava igru ko neku bajku.

[Petronije]

Evo nekih šotova iz osnovne verzije i ekspazije...

[Meho Krljic]

Da, mnogo je lepo. Pazarićemo.

[Linkin]

Grafičko rešenje glavnog junaka me podseti da je za ovu godinu najavljen i Samorost 3. 

[neomedjeni]

ARGH! Sinoć počnem bitku za utvrdu, spalim opsadne kule, rasčerečim buljuke neprijatelja koje nadiru kroz glavnu kapiju, izdržim budan čak i Gariusov govor o tome kako je došao čas da mi sve po spisku i kako me ovog puta ništa neće spasti, i kad se okonča animacija tokom koje mamlaz priziva King of Shadows avatara - jebenog avatara nigde nema!!! A moj poslednji sejv je pred bitku, jer mi tokom borbe ne pade na pamet nijednom da to obavim. Propade dvajes minuta krljaže!!! 

[Linkin]

Odigrah The Raven: Legacy of a Master Thief, puzzle murder mistery epizodični avanturistički serijal od pre par godina, rađen pod očiglednim uticajem dela pokojne Agate Kristi. U igri postoji čak i lik stare dame, spisateljice detektivskih krimića, koji je svojevrsni nod dotičnoj. Priča je kompleksna agenda nekolicine različitih grupa, štono kriminalnih, štono detektivskih, od kojih sam igrač prati 3 playable lika, na prvi pogled sasvim sasvim slučajno odabranih, što se u finalu ispostavlja za netačno. Sami puzzleovi i nisu previše zahtevni i ako ih budete teško rešavali to će biti uglavnom uslovljeno činjenicom da je igra strašno bagovita, poglavito na gejmpedu, preko koga sumnjam da se uopšte može i odigrati do kraja,ali ni na mišu nije bitnije bolja sitacija.
Moje glavne zamerke igri su što sama priča, iako vrlo složena, sa iznenađujućim obrtima u stilu same Agate, ne zavređuje ni prvu epizodu, tj, sama prva epizoda koja je najduža i kao takva motor ovog serijala, nije sama po sebi dovoljno zanimljiva da bi zavredila da ovakav projekt uopšte bude urađen. Paradoksalno, što priča napreduje dalje, u drugu epizodu, zanimljivost raste ali sobzirom na uzor koji je u današnje vreme pomalo deplasiran, zapravo ćete s izuzetnom lakoćom prozreti kroz šemu kojom igra servira sve krivce, a to je uvek ona osoba koja je u tom trenutku najmanje sumnjiva. Uvek uperite prst u tu osobu i znajte da ste pogodili. Naravno, sledi objanjenje koga ima i previše. Umesto klasičnog Agatovskog raspleta sa detektivom koji u krugu osumnjičenih objašnjava šta se zapravo desilo imaćete priliku da sve što se otkrili odigrate kroz perspektivu nekog drugog lika koji je sve to bolje video, što, kako igra teče, postaje izuzetno zamorno. Od polovine igre sve lokacije i svi likovi se ponavljaju, čak i većina predmeta, samo se menjaju perspektive. Ova reciklaža me je donekle podsetila na moj omiljeni epizodični serijal Cognition: An Erica Reed Thriller, ali u njegovom najlošijem aspektu, gde čak ni Cognition ne reciklira toliko stare lokacije već se trudi da nas odvede na neke nove, mada u okviru tajmlajna koji smo već odigrali. Nažalost, Ravenu potpuno nedostaju pomalo cheesy i pulpy moći glavne protagonistkinje iz Cognitiona, ali ovaj serijal to nadoknađuje svojim obrtima, koji postaju sve neverovatniji i neverovatniji, da bi se u finalnom preokretu vezanom za otkrivanje identiteta naslovnog Master Thiefa Ravena priča sasvim raspala.
Ipak, ukoliko je neko tvrdi fan ovakvih epizodičnih serijala poput mene, i pored tehničih nesavrenosti i cheesy zapleta, igru svakako vrijedi overiti. 

[Meho Krljic]

Pošto sam jutros prerano ustao da bih mogao da se skoncentrišem na Wasteland 2, umesto toga sam trenirao Guilty Gear Xrd Sign protiv ekipe sa istočne obale. I, dobro, popio sam bar dvadeset poraza, ali sam malo proradio komboe, počeo da osećam tajming za just defense, da usvajam tehnike u parteru itd. Takođe jedan momak koji je igrao kao Sin mi je vrlo plastično pokazao šta znači navežban Roman cancelling (ali taj video nećete videti, pokušavam da ga potisnem iz sjećanja    ) tako da... treniraće se još.

Ali imao sam par dobrih borbi i nekoliko pobeda. Evo tri od tih nekoliko.

Ovo prvo... mora se priznati da sam više pobedio jer se on bacakao unaokolo i uludo protraćio svoj overdrive u prvoj rundi nego što sam ja tu nešto bio dobar. U drugoj rundi sam, doduše, iskažnjavao njegovo blesavljenje na kraju pa i imao lep overdrajv i nekoliko dobrih poteza na posletku...

Mehmet trijumfuje protiv Fausta: Guilty Gear Xrd -SIGN

Ovaj drugi je verovatno tek počeo da uči Chipa jer se vidi da zna kako komboi u teoriji idu ali još nema tajming u prstima.Uradio je nekoliko launchera a ni jedan nije uspeo da isprati homing napadom. Moja sreća. Pritom, borba na blizinu mu nije jača strana. Ja se, naravno, nisam nešto istakao, skakutao sam unaokolo i čekao da on telefonira šta će da uradi pa da ga kaznim ali sam imao lep overdrajv pri kraju druge runde i pričekao ga posle da mi se otvori par puta...

Mehmet trijumfuje protiv Chipa: Guilty Gear Xrd -SIGN

E, zato je ovaj drugi koji je igrao Chipa bio bolji. Naučio je osnovne komboe i nekoliko puta me njima dobro izudarao. Onda sam ja u prvoj rundi whiffovao overdrajv (da se ne lažemo, potpuno sam ga besmisleno aktivirao) ali on to nije iskoristio iako se videlo da ne mogu da ga pogodim pošto sam bio na drugom kraju ekrana. E, tad sam shvatio da mogu da mu dohakam, iako je prvu rundu dobio overdrajvom.

Samo prvu 

U drugoj sam znao da će da gradi tension merač da bi ponovo uradio isti overdrajv pa sam ga puštao da se ispucava. Mislim da ga je moj just defense potpuno zbunio jer se videlo da nije spreman na danger time. Ostaje žal što je tu uspeo da mi potpuno izblokira overdrive, ali sam mu naneo dosta štete.    Naravno, posle toga je glupo pokušao svoj overdrajv koji je sasvim whiffovao i onda sam ga za to kaznio a posebno mi je drago što sam uspeo odmah zatim da mu postavim klopku sa najglupljim Millijinim specialom. Na kraju je sam utrčao u moj secret garden i verovatno se još udarao po čelu kad je počela treća runda. E, tu je popio ozbiljne batine jer mu je koncentracija očigledno pala. Izudarao sam ga dust napadima, koje usredsređen igrač naprosto ne sme da prima ovako besplatno (pogotovo jer izvan komboa oni nanose više štete), znao sam kada da ga presretnem iron saviorom i na kraju sam znao da će ponovo da iz očajanja uključi svoj overdrajv, što je promptno kažnjeno.    Mislim, i dalje ja igram potpuno amaterski i početnički ali ovaj meč je makar iz daleka naznačio da imam neke ideje o taktici 

Mehmet trijumfuje protiv Chipa 2: Guilty Gear Xrd -SIGN-

[Meho Krljic]

I još jedan meč od danas, ovaj momak očigledno tek uči da igra. Još i zna Slayerove poteze (mada je ispromašivao sve overdrajve) ali očigledno ne zna šta sve Millia može i na kojim distancama...

Mehmet trijumfuje protiv Slayera: Guilty Gear Xrd -SIGN-

[Petronije]

Meho bijes k'o sveti Ilija Svaka ti cast kako pod stare dane imas zivaca i refleksa da napredujes i ucis u ovakvim igrama.

[Meho Krljic]

Da se razumemo, ovo je ipak zbiljno cenzurisan sadržaj. Da sam zakačio ostalih 40 mečeva koje sam skoro sve izgubio, utisci bi bili drugačiji    Ali, da ne bude zabune, ja Guilty Gear igre igram jako dugo, tako da osnove sistema znam i ovde se samo radi o prilagođavanju najnovijoj iteraciji.

[Meho Krljic]

Hm, od svih jutrošnjih borbi ova ispade najbolja mada i nije nešto remarkable, ali se pri kraju druge runde vidi kako smisleno koristim Roman Cancel, što vredi zabeležiti   

Mehmet trijumfuje protiv Chipa 4: Guilty Gear Xrd -SIGN

Naravno, imao sam puno boljih borbi sa sve pariranjima i kojekakvim naprednim tehnikama, ali sam ih sve izgubio pa ih nećete videti 

[Meho Krljic]

Danas sam imao dosta pobeda (protiv dosta slabih igrača, doduše) i mnogo više poraza, ali ova pobeda mi je draga. Prevashodno zato što je tip igrao sa istim likom koji je moj main, i jer me je pobedio desetak puta pre ove borbe. Naravno, nije izgubio jer sam ja odjednom postao mnogo bolji nego jer je umirao u lepoti, pokušavajući da me dokusuri nekim kvalitetnim overdrajvom ili instakillom, sa sve roman cancellingom da me postavi u dobru poziciju. Tako je i završio prvu rundu gde je bio mnogo jači od mene i to mu se osvetilo    Naime jedna od stvari koje GG igrači često zaboravljaju je da su komboi lepi ali da se šteta u njima umanjuje što su duži tako da se zapravo tu treba zauzdati. Moji heavy slash udarci iz kontre oduzimaju mnogo više zdravlja nego njegovi celi komboi i zato sam ga toliko iznenadio, mislim.    Par stvari je tu odlučilo borbu. U drugoj rundi sam ga iznenadio iron saviourom i onda je dobio nekoliko udaraca iz kontre koji su ga doveli na rub smrti. Onda je mislio da je najpametnije da borbu završi rushdownom, pokušao isti kombo iz prve runde, whiffovao ga i onda dok se nameštao, dobio po pičci. Dakle, to je bila njegova greška, ne moja pamet. U trećoj rundi, eh... skoro me je potpuno uništio a onda je pokušao da uradi instakill, promašio, potrošio sav tension i onda je dobio nekoliko brutalnih heavy slasheva koje je bez tensiona mnogo teže blokirati. Naravno, meni je zdravlje bilo tolicno malo da je mogao da me ubije da me je samo jednom dokačio, ali nije očekivao moje pariranje nakon što sam ga odgurao u levi ugao. Da me je time pogodio, ili da je samo udario u blok i uspeo da nastavi kombo, verovatno bi pobedio, ali uspeo sam da pariram, dobio veliku prednost u frejmovima i onda se nisam zaluđivao komboioma, pošto je moje individualne heavy slash udarce bilo vrlo teško blokirati.

Znam da ovo nije neki trijumf, ali ipak, ovaj čovek je mnogo bolji od mene (on je dvanaesti nivo sa Milliom, ja sam tek prvi) i čisto da se vidi kako sklonost ka egzibicijama zna čoveku da se izjalovi. 

Mehmet trijumfuje Millia vs. Millia: Guilty Gear Xrd -SIGN

[Linkin]

Auuuf, otkud tek nivo 1 posle toliko dana igre s tom Milliom? Kakav je to dušmanski sistem za levelovanje? 

Jesi bar levelovao od te 11-ice?

[Petronije]

Prebio si ga na kraju a imao te je. Mada je ne vidim puno toga o čemu ti pišeš, sve se dešava prilično brzo a i imena udaraca koje spominješ mi ne znače ništa.

[Petronije]

Završih Resident Evil HD remake, neverovatno kako akciona avantura sa lošom pričom, laganim zagonetkama, imbecilnim dijalozima i prilično nezgrapnim sistemom kretanja i borbe može igrača da zalepi za ekran do samog kraja. Valjda će biti još ovakvih rimejkova.

[Linkin]

avantura sa lošom pričom, laganim zagonetkama, imbecilnim dijalozima i prilično nezgrapnim sistemom kretanja i borbe

O, hvala što si me u potpunosti oslobodio svake radoznalosti da ikad odigram Resident Evil HD remake. 

[Meho Krljic]

Ali osećaj tjeskobe i trijumfovanja nad zastrašujućim protivnicima je neopisiv, zaboravio je Petronije da doda. 

Auuuf, otkud tek nivo 1 posle toliko dana igre s tom Milliom? Kakav je to dušmanski sistem za levelovanje? 

Jesi bar levelovao od te 11-ice?

Ja u stvari nemam pojma kako ide sistem levelovanja za likove. Interno imam level 4 ali mi se i dalje pokazuje da imam level 1 kad se borim sa protivnicima. Moram da pročitam šta to sve znači, prstpostavljam da je u pitanju odnos pobeda i poraza umesto skupljanje poena kao u Street Fighter jer ne vidim nikakve poene nigde 

Mada je ne vidim puno toga o čemu ti pišeš, sve se dešava prilično brzo a i imena udaraca koje spominješ mi ne znače ništa.

Da, pa, ja naravno znam samo imena udaraca za Milliu jer s njom igram deset godina unazad, ovo ostalo moram da gledam wikije    I, dobro, ne vidi se sve ali može da se vidi kako on nekoliko puta pred kraj borbe koristi roman cancel (to je ono kada oko lika bljesne crveno a za trenutak se sve na ekranu uspori), karakteristično je jer je to poseban instant cancel u svim Guilty Gear igrama koji ti omogućava da se odmah oporaviš od bilo kog udarca koji si izveo (bez obzira da li si pogodio, whiffovao ili tek treba da se konektuje), te da možeš da radiš dalje poteze, PLUS usporava protivnika na par frejmova tako da ti je on u suštini prepušten na milost & nemilost. Moje pariranje pred kraj treće runde je kada se zaletim na njega dok je u levom uglu, on pokuša da me dočeka na udarac a ja se istovremeno zaustavim i pariram. Tu se vidi REJECTED na ekranu i on se zatetura unazad a ja ga onda napadnem.

[Petronije]

Ali osećaj tjeskobe i trijumfovanja nad zastrašujućim protivnicima je neopisiv, zaboravio je Petronije da doda. 

Valjda je to,  kada bih morao nekome da objasnm zašto je Resident Evil odlična igra - ne bih umeo. Valjda je horor u pitanju, jeza, teskoba, konstantni osećaj da si u opasnosti, upotpunjen muzikom, odličnim ambijentalnim zvukovima i tom "nakaradnom" borbom koja je istovremeno i frustrirajuća i zanimljiva Kad krenem da igram jednostavno ne mogu da prestanem, iako vilu znam napamet, svojevremeno sam je prelazio celu bez mem kartice. Mnogo mi je lakše da joj nabrojim mane kojih ima na pretek. Možda je RE zapravo loša igra ali ja sam doživotno vezan za nju jer me podseća na bezbrižnu mladost kada se soni nije gasio danima i noćima jer nije mogla da se snimi pozicija

[Meho Krljic]

Heh, o istom trošku ja sam malo večeras (nakon što sam spremio ženi palačinke da je iznenadim) nastavio da igram The Evil Within i, to je taj isti šinđimikamijevski štimung teških, nepravednih borbi gde si uvek i outnumbered i outgunned i moraš da smišljaš kako da ubiješ deset zombija sa šest metaka. Lagano ću ja i tu igru da privodim kraju - i ona ima mnogo mana i idiosinkrazija, ali Mikami je Mikami.

[Petronije]

Meni ta igra neće ni da se pokrene, kaže menjaj mašinu il' se teraj.

[Meho Krljic]

Ja to na Playstationu igram, naravno.

[neomedjeni]

U petak dovršio osnovnu NWN 2 kampanju, a danas, nakon tri dana besomučnog igranja, i Mask of the Betrayer. Ovo je tek drugi put da sam prešao igru i prava je šteta što dolazi kao nastavak/ekspanzija tako zbrkane i napola dovršene igre koja je verovatno silom izbačena na tržište. Maska je verovatno druga najbolja priča ispričana u RPG igrama, možda i u igrama uopšte, sa predivnom soul-eat mehanikom koja dozvoljava da se sa svojom bolešću borite na nekoliko načina ili je prihvatite i gomilom izbora koji zaista utiču na to kakav će biti kraj igre. Evo, sada, dok sedim i pišem o MotB-u, padaju mi na pamet svakojaka pitanja o tome kako bi se sve završilo da sam u određenom trenutku postupio ovako ili onako. Što je najluđe, pošto sam prvi put napao Zid, želeo sam da u ovom prelazu stanem na stranu branilaca, ali nakon što sam toliko vremena vukao Kejlin i njene revolucionarne tirade sa sobom jednostavno nisam mogao to da uradim i opet sam izabrao isti pristup kao i prošli put. Valjda je u pitanju ćud.


Čak i borba je nešto poboljšana i teža nego ona u osnovnoj kampanji, mada, da se ne lažemo, to jednostavno nije to, ali valjda nije bilo moguće praviti korenite promene. Ali stoji da sam se u par sukoba preznojio i da sam nateran da razmišljam o taktici u toku borbe. Šteta što su ovakve situacije vezane uglavnom za prvu polovinu igre. Nakon 25-og nivoa, moj lik je jednostavno postao neuništivi polubog i tu više izazova nije bilo.


Idemo sad na Storm of Zehir.

[n00dle]

Pojavio se Shadow of Mordor na popustu na psn-u. Prodaju ga za 30 dolara, sto otprilike izadje isto ko da se cimam da uzmem nosioca od nekog na Razmeni.

Tako da se skida as we speak. Drzim vas odgovorne ako mi se ipak ne svidi.

A Dying Light jos uvek traje, jos uvek mega zabavan. Sve raznovrsniji skillset i prelazak na novu mapu sa visespratnicama mi je osvezio igru i promenio stil igranja. Kuka sa sajlom je dosla na svoje. Najlepse iznenadjenje 2015, i ovo i Alien Isolation. Ako se ovako nastavi, bice ovo fantasticna gejming godina.

Ovim tempom je necu ni zavrsiti do izlaska The Ordera, cija jedina obaveza je da me vizuelno oduva, sto je skoro pa zagarantovano. Good times.

[Meho Krljic]

Da, za The Order je ispala minikotroverza poslednjih par dana jer je neki baja na Jutjubu okačio ceo playthrough (uklonjeno u međuvremenu, ne trudite se), koji je sa sve kinematicima izašao pet sati. Što ne mora da bude malo ako je igra EMEJZING ali ni jedan video do sada nije sugerisao da će biti emejzing. Mislim da ću tu igru čekati da se spusti na ozbiljan popust.

[n00dle]

Da, za The Order je ispala minikotroverza poslednjih par dana jer je neki baja na Jutjubu okačio ceo playthrough (uklonjeno u međuvremenu, ne trudite se), koji je sa sve kinematicima izašao pet sati. Što ne mora da bude malo ako je igra EMEJZING ali ni jedan video do sada nije sugerisao da će biti emejzing. Mislim da ću tu igru čekati da se spusti na ozbiljan popust.

Ma ta mini-kontroverza je ispala isfabrikovana, jer je lik projurio kroz igru na easy, ignorisuci sve sto je mogao. Ima vec threadova gde ljudi lepo kazu da za normalni playthrough na normal tezini treba nekih standardnih 8 sati, mozda i malo duze ako upijas atmosferu.

Javicu svakako utiske, jos malo pa d-day.

[Meho Krljic]

Hahah, dobro, javi!!!! Ja ću ionako da polako kaskam kroz The Evil Within. 

[neomedjeni]

Idemo sad na Storm of Zehir.

Ispostavilo se da je sirenin zov Divinity: Original sina bio prejak. Igram ponovo igru, od početka. Dovoljno je vremena prošlo da mi prva mapa opet bude sveža i zabavna. Ušao sam u grad, sledi mažnjavanje i preprodavanje umetničkih slika po krčmama i tržnicama.

[mac]

Ovaj David. (sa tačkom) je stvarno nezgodan. Evo te završih sve nivoe na okay, ali ovo završiti na very uopšte ne izgleda kao slam dunk. Provalio sam da svoju municiju možeš da ispucavaš čak i ako nije potpuno mirna, važno je samo da ti municija bude u dometu kad otpustiš taster miša. To omogućava da vreme sporo teče sve, jelte, vreme, što dosta olakšava stvar.

[n00dle]

Meho, aj davaj neke savete za pocetnika u ovom Mordoru. Iz tvojih postova i klipova znam da igra ima ogroman potencijal, ali prvih pola sata koje sam u njoj proveo nocas su bili konfuzni, iscepkani, i pretrpani informacijama. Gori intro za jednu open-world igru video nisam.

[Meho Krljic]

Pa... šta je tu zbunjujuće?? Ubijaj, skupljaj XP, apgrejduj se.

[Linkin]

Pređoh The Book of Unwritten Tales 2.

Iskreno, očekivao sam više. Sama priča nije nadgradnja prethodnika, neka se rešenja ponavljaju i donose predvidljivost. Grafika i animacije su vidno bolje ali očigledno da je priširivanje tima novim ljudima donelo i više bagova, pa ćete se dosta puta vraćati na autosave jer igra puca na previše mesta i pored toga što sama igra nije zaštićena i čak se i piratska verzija može se updejtovati. Dužinski je mnogo veća od prethodnika, čak i keca, mada to nije donelo očekivano poboljšanje, jer dok su prve dve igre bile simpatično kratke vedre avanturice, dvojka je preduga na loš način, sa previše vraćanja na stare lokacije, neke čak iz prethodnih igara, premračna i previše nihilistička. Što jeste generalno svojstveno nemcima i odlika nemačkih igara, posebno onih koji pravi konkurentski Daedalic Entertainment, ali se nije do sada dalo primetiti u Book of Unwritten Tales serijalu, iako je kraj prekvela imao pomalo slatkasto kiselo ukus i možda nam nagoveštavao ovakvu promenu u sikvelu. Kraj sam po sebi nije možda toliko konačan koliko, naprimer, kraj serijala Deponia, koji je verovatno najsličniji po strukturi Book of Unwritten Tales, već je zapravo ostavlja utisak da je dvica zapravo prolazna igra i samo priprema za veliko finale. Jednog dana. Nekada. Možda. Za sada još ni u najavi.

Ipak, ko voli ovaj tip igara a posebno igre smeštene u fantazijske svetove mača i magije tipa sveta iz Warcrafta, ovaj serijal ne bi smeo da propusti.

[Meho Krljic]

Meho, aj davaj neke savete za pocetnika u ovom Mordoru. Iz tvojih postova i klipova znam da igra ima ogroman potencijal, ali prvih pola sata koje sam u njoj proveo nocas su bili konfuzni, iscepkani, i pretrpani informacijama. Gori intro za jednu open-world igru video nisam.

Da malo probam da budem od više pomoći...
Dakle, nema ovde neke prevelike filozofije. Što više ubiješ orka i pokupiš raznih kuraca koji su ti obeleženi na mapi, imaćeš više bodova za apgrejdovanje svojih karakteristika i karakteristika oružja koje nosiš. Ključno, na početku, je da pažljivo koristiš vrlo širokogrudo dizajniran sistem šunjanja. Orci su opasno ćoravi i zaista treba da im priđeš blizu da bi te videli. Dakle, u početku koristi što više mogućnosti za ubijanje iz potaje, skrivanje u dubokoj travi itd.

Drugo, igra je jako slična Ubisoftovim igrama na nivou otvorenog sveta, dakle, otvori što pre što više možeš ovih nekih tornjeva koji ti omogućuju fast travel između delova Mordora i koji ti onda daju gomile misija koje možeš da radiš. Moj predlog je da što više na početku radiš proceduralno generisane misije (crveno obeležene na mapi) jer će ti to biti put ka levelapovanju koje će ti biti neophodno da obaviš skriptovane (žuto obeležene) misije. Srećom, te crvene su uglavnom vrlo zabavne. Neke od njih su i jako teške. Imaj na umu da orci koji uspeju da te ubiju postaju jači tako da sledeći put kada nasrneš na njih mogu da budu mnogo teži nego prošli put jer su, recimo, naučili da presreću tehnike koje si prošli put koristio (na primer, mogu da postanu imuni na napad iz daljine, pa strele ne rade posao, ili ne možeš da skočiš preko njih). Ovde je dosta bitno da se brzo levelapuješ u nekim ključnim veštinama. Svako nek bira svoje, ali moja snažna sugestija je da što pre otključaš mogućnost ošamućivanja protivnika skokom preko njihovih glava jer će ti u početku igre ovo dosta puta spasti glavu. Takođe, gledaj da što pre otključaš veštine koje ti spuštaju cenu za specijalne napade. U početku moraš da vežeš, mislim, deset udaraca da bi ti se otvorio spoecijalni napad, a to može da se spusti na osam pa na pet, ili tako nekako. Ovo je vrlo korisno jer kasnije ti specijalni napadi postaju vrlo bitni pošto neki od njih služe za crowd control, neki za brzo ubijanje teških neprijatelja itd. Sugerišem da te stvari prvo bilduješ a stvari vezane za kontrolu životinja, recimo, mogu da idu i kasnie. Igra je vrlo praštajuća, što bi rekli anglofoni, pa se bez mnogo muke levelapuješ svuda gde treba mnogopre kraja igre. Ja sam već na pola imao dovoljno veština da mi niko više praktično ništa ne može, sem najnajnabildovanijih uručkih generala.

Takođe, bitno je da se ne plašiš da bežiš. Filozofija ove igre je da je bolje da pobegneš iz borbe za koju je jasnod a je izgubljena nego dfa pustiš da te ubiju jer taj koji te je ubio onda postaje jači. Ponekad, pošto njihovim osnaživanjem rukovodi donekle nasumična skripta, to njihovo ojačanje bude jako neprijatno. Jedan od likova koji me je ubio 4-5 puta je na kraju imao dva mača sa otrovnim sečivima, bio imun na gomilu napada plus je imao oko sebe telohranitelje koji su svi bili ozbiljni kapetani koji su me i sami ubili po par puta. U takvim situacijama je relativno imperativno da stvari raiš metodično, dakle da prvo u crvenim misijama nađeš te njegove telohranitelje kada nisu uz njega i da ih ubiješ. Te će misije biti lakše jer ćeš imati manje high level neprijatelja da ih poraziš, a onda će taj general dobiti nove telohranitelje koji neće biti tako jaki kao ovi koje si ubio.

No, osnovna, najprostija filozofija je da si ti tu gde jesi da bi ubijao orke i što ih više pobiješ bićeš jači. To imaj na umu i bićeš okej.

[n00dle]

No, osnovna, najprostija filozofija je da si ti tu gde jesi da bi ubijao orke i što ih više pobiješ bićeš jači. To imaj na umu i bićeš okej.

Haha, fala puno.

[Meho Krljic]

Malo sam se ovog vikenda vratio Guilty Gearu u pauzama igranja drugih igara. Istina je da uz premalo treninga i ne može da se očekuje ne znam kakav napredak, tako da sam čak i malo nazadovao, ali sam imao sreću da naletim na nekoliko početnika koje sam nadmeno ispreslišavao i vratio nazad u školske klupe. No, ti mečevi nisu bili zanimljivi da se zabeleže. Ali ova dva i jesu. Ovaj momak, prvo, je mnogo bolji od mene i igra sa Faustom koji je notorno težak protivnik zbog ogromnog broja egzotičnih poteza koje izvodi. Mislim, da ovaj igrač tek uči da igra sa njim jer sam ga ipak pobedio, mada je bio bolji i jači, to se vidi i po tome da me je na početku puštao da sam igram    Ali, videti kako me u prvoj rundi na kraju ekspresno sravni sa zemljom, da pokaže kako, kad se ne zajebava, on igra na mnogo višem nivou. U drugoj rundi se uozbiljio i vodio do pred kraj kada sam ga ničim izazvano pobedio, vezujući između ostalog jedan dobro odmeren roman cancel... Konačno treća, u kojoj sam lepo poveo koristeći crossupove, napadajući ga malo sa jedne malo sa druge strane... Sabrao se kad je već pola zdravlja izgubio, počeo ozbiljno da blokira, izblokirao i jedan pristojno izveden overdrive, ali, problem je što sam ja do tada već znao koje će poteze verovatno poduzeti (onaj sa otvaranjem vrata, recimo) i bio spreman na njih. Moguće je da je imao probleme sa lagom, naravno, jer nije izveo ni jedan overdrive...

Mehmet trijumfuje protiv Fausta 2: Guilty Gear Xrd -SIGN-


Ovaj drugi je možda lepši jer je I-No zabavan protivnik. Ja tu imam i malu psihološku barijeru jer je ona bila endboss za jednu stariju verziju ove igre (mislim za XX ili XX reload) i tamo je bila baš žestoko overpowered. No, ovaj igrač nije bio baš specijalno dobar. Navežbao je bacanja (pogotovo okizame varijantu jer je bacanje u pridizanju iz partera u ovoj igri potez koji nema startup i aktivan je već od prvog frejma animacije pa ga treba uvek imati na umu kad je protivnik blizu dok se dižete) i naučio je neke komboe, zakačio me je lepo par puta u prvoj rundi i izveo jedan overdrive, ali sve to ne pomaže ako nije naučio dovoljno komboa da uradi jedan dominantan rushdown u kome bih se ja samo branio, a istovremeno nije vežbao blokiranje. Kada sam video da mu okizame ide od ruke, shvatio sam da je najbolje da, dok se diže napadam sa poludistance heavy slash napadom pa sam ga tako bez mnogo muke dobio u prvoj rundi.

Naravno, u drugoj sve ide dobro dok posle nekoliko takvih momenata sebi ne kažem "ajde sad malo da ga iznenadim" pa se zaletim na njega kad se diže sa zemlje i on me, naravno, jer je to uvežbavao, baci sa lakoćom.    Tu mu je prošlo još jedno bacanje, pa par komboa i - gotovo.

U trećoj ista stvar. Dok god sam na distanci i poludistanci - dominiram, a čim uđem u klinč, on me baci. Tako sam ga i pobedio sa distance, iako je on otrkio da može da koristi i projektile, džaba mu kada ne shvata da mora da blokira i kada sam ja udaljen od njega. To je prednost igranja kao Millia, jeste da ima najmanje zdravlja od svih likova, jeste da joj je borba na tlu uglavnom inferiorna u odnosu na druge likove, ali u vazduhu i sa daljine je prilično jaka, a pošto je malo ko igra jer je daleko od "uobičajenih" likova za ovakve igre, onda igrači često ne znaju šta ona sve može da uradi kada se suoče sa njom...

Mehmet trijumfuje protiv I-No: Guilty Gear Xrd -SIGN-

[Petronije]

Limbo za android postoji i odlican je !!! Dobro, isti je kao i na pc ali kontrole su udobne i milina ga je igrati.

[Perin]

I poslednjih nekoliko dana dosta vremena sam proveo igrajući 3 igre:

Dead Island - prvo, da razjasnimo - ova igra je golo sranje ako igraš solo. Međutim, za igranje sa društvom u co-opu, igra je sjajna. Oprečno, ali istinito!!! Dakle, da ne duljim sad - imam dugogodišnjeg drugara u Kosovskoj Mitrovici, koji je rođen u BL ali otišao dole da studira i zaglavio već 12ak godina, te jedina prilika da se čujemo je preko skajpa. Obzirom da sam sa istim likom i drugim kolegom bio neraskidiv trio, uz naše čavrljanje na skajpu igramo i Dead Island i ubijamo zombije. Mislim, ima li išta lepše nego činiti to: zboriti nonšalantno o nezadovoljstvu u životu i poslu sa nekim i pritom ubijati zombije??? Naravno da nema!

Heroji moći i magije 3, HD edišn - mislim da nema bolje potezne igre od ove. Generalno, nema bolje igre...osim SWToRa. Upravo sa pomenutim prijateljima bacim partiju Heroja povremeno. Jedina opaska na igru jeste suludo naštimavanje rutera i ko zna čega da bi uopšte igru mogao igrati u multiplejeru. Go figure.

Football Manager 2014 - šta da kažem? sa 2013 sam imao najviše gejmpleja od svih igara na Steamu, a i ova ide u pravcu da poruši taj rekord. Otključao sam gomilu ačivmenta - recimo, već 2 sezone zaredom sa St. Mirrenom iz Škotske osvajam ligu i proglašen sam menadžerom godine. Na kraju godine, od 11 idealnih igrača u postavi sezone, mojih je 9. Rotariu, Rumun, je bio predobar pogodak za dovođenje u tim!!!

[Linkin]

Heroji moći i magije 3, HD edišn - mislim da nema bolje potezne igre od ove. Generalno, nema bolje igre...osim SWToRa. Upravo sa pomenutim prijateljima bacim partiju Heroja povremeno. Jedina opaska na igru jeste suludo naštimavanje rutera i ko zna čega da bi uopšte igru mogao igrati u multiplejeru. Go figure.

A kakvi su tvoji utisci što se tiče HD edišna u odnosu na običan koji si, vidim, dosta pičio? Imal' primetne razlike?

[Perin]

Heroji moći i magije 3, HD edišn - mislim da nema bolje potezne igre od ove. Generalno, nema bolje igre...osim SWToRa. Upravo sa pomenutim prijateljima bacim partiju Heroja povremeno. Jedina opaska na igru jeste suludo naštimavanje rutera i ko zna čega da bi uopšte igru mogao igrati u multiplejeru. Go figure.

A kakvi su tvoji utisci što se tiče HD edišna u odnosu na običan koji si, vidim, dosta pičio? Imal' primetne razlike?

Paaaaaaaaaa.....sad. Onako. Meni to lepše izgleda od standardne edicije, naročito što i igram u Full HD rezoluciji. Lepo izgleda, ne znam kako da se izrazim, dosta...ispeglanije.

[hidden]

Vidim da ga Perin usput pomenu, pa moram da pitam - koliko vas ovde igra SWTOR?

[Perin]

Mislim da Mac igra sada...ja sam igru presao deset(ine) puta, i prvi i drugi deo...obe imam na diskovima, Steamu...a i prvi deo imam i na Ipadu Sto pitas?


Sent from my iPad using Tapatalk

[Meho Krljic]

Da bude jasno,  Perin greškom piše SWTOR a misli KOTOR. Jer bio bi to bizaran univerzum u kome bi SWTOR bio proglašen za najbolju igru ikad. 

[Meho Krljic]

Uzgred, besiege je sjajna zabava čak i u Early Accessu i čak za tako nekreativnu osobu kao što sam ja. Ovaj gif će sigurno objasniti:

[hidden]

Mislim da Mac igra sada...ja sam igru presao deset(ine) puta, i prvi i drugi deo...obe imam na diskovima, Steamu...a i prvi deo imam i na Ipadu Sto pitas?


Sent from my iPad using Tapatalk

Ah, pa pitah misleći na MMORPG. Što se KOTORA tiče, meni je to verovatno jedna od najboljih igara koje sam igrao. Iskreno, kad bi me naterali da ispucam tri igre koje su me najviše uvukle u priču, bili bi to kotori i NWN Hordes of underdark.

A SWTOR je nako, šta znam, desi mi se da ubijem nekoliko sati vikendom...

[Perin]

Da bude jasno,  Perin greškom piše SWTOR a misli KOTOR. Jer bio bi to bizaran univerzum u kome bi SWTOR bio proglašen za najbolju igru ikad. 

Stvarno sam lik. Kakva greška!!! Senpuku odmah!

Mislim da Mac igra sada...ja sam igru presao deset(ine) puta, i prvi i drugi deo...obe imam na diskovima, Steamu...a i prvi deo imam i na Ipadu Sto pitas?


Sent from my iPad using Tapatalk

Ah, pa pitah misleći na MMORPG. Što se KOTORA tiče, meni je to verovatno jedna od najboljih igara koje sam igrao. Iskreno, kad bi me naterali da ispucam tri igre koje su me najviše uvukle u priču, bili bi to kotori i NWN Hordes of underdark.

A SWTOR je nako, šta znam, desi mi se da ubijem nekoliko sati vikendom...

SWTOR....jedini MMORPG koji sam igrao. Imam 2-3 lika na 50lvl, ostali nisu ispod 15 do 30 i nekog levela. Meni lično je i SWTOR dosta dobar, nekako, kao da igraš single player kampanju u MMORPG igri. A i svaka klasa ima svoju priču, pa...

[mac]

Igram ja KOTOR. Na Tatooinu sam trenutno, imam zabavnog androida, poslednje što sam uradio je da udelim neku crkavicu bratu saborčevom, što sam ga upravo spasio, da mu se nađe. Igram kao light side, naravno. Imam lepu kolekciju bombi i ostalog potrošnog materijala, koju čuvam, zlu ne trebalo. Razmišljam se da li da dograđujem postojeću opremu, ili da čekam na bolju...

[mac]

Jubilarni sedamhiljaditi post otišao na KOTOR. Tja, moglo je i gore da bude...