Govna su uplutala u Piratski zaliv

[Josephine]

Ni u jednoj definiciji demokratije nije definisan lopovluk, a piraterija nije ništa drugo do lopovluk, sviđalo se to nama ili ne ...

Ma dobro, ti razmišljaš isključivo o pirateriji, jer to direktno pogađa tvoj džep. Ili ti misliš da ga ozbiljno pogađa. A istina je da bismo svi živeli mnogo bolje kada bi se desilo suprotno: da većina sa svog džepa i dupeta skrene pogled i ka široj slici.

Ti si osnovao preduzeće i počeo da radiš u vreme kada je piraterija već bila jaka, a kopije produkata svima dostupne. Šta sad? Ušao si u biznis pod jednim uslovima, a sada želiš da ih menjaš, prilagodiš sebi? Takođe, ti svoj softver praviš na temelju informacija koje imaš. Te si informacije negde učio (i sada ih eksploatišeš) ili si ih negde besplatno pokupio (na internetu naravno). Takvo ponašanje ime ime, znaš. I šta bi bilo da nisi ušao u posao? Reći ću ti ja - koristio bi pirate (plus originale) kao i svi ostali.

Dakle - tvoj džep, a ne ideologija.

E, sad, ja se slažem da svako treba da dobije pare za kvalitetno isporučen rad ili usluge, ali ti si obarao ideološki deo mog argumenta, a sa čisto kapitalističkog, ličnog i profitabilnog aspekta, pa si tako nametnuo i temu.

Ja sam gledala širu sliku (nisam slučajno pomenula lopovsku vladu) i aludirala na činjenicu da će kontrola i cenzura interneta dovesti do u istoriji neviđene masovne prismotre, kršenja privatnosti i prava na slobodno izražavanje (a sve počinje od piraterije). Mislila sam na ovo:

Srbija: Anonymousi napali stranke
Sajt vračarskog odbora Demokratske stranke posetili su Anonymousi, a jutros je bio hakovan i sajt novosadskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Pomenuti sajt LSV-a, koji je jutros izgledao ovako, sada je u funkciji, a na sajtu DS-a, Anonymousi su ostavili sledeću poruku:

"Mi spremamo hranu. Mi raznosimo đubre. Mi radimo u fabrici. Mi čuvamo miran san. Mi smo legija! Mi ne opraštamo!! Mi ne zaboravljamo!!! Mi smo Anonimusi.

Ovim putem ne želimo da idemo protiv sistema, ne želimo da naškodimo bilo kome na bilo koji način, ovim putem samo iskazujemo svoje nezadovoljstvo zbog stanja u našoj zemlji u kakvoj živimo.

Ovim putem skrećemo pažnju svakom svesnom građaninu da i dalje ima nas koji se bore za pravdu - na bilo koji način. Politička ,,elita" nam maše devedesetima kao kugom.

Nikakve konkretne planove za BUDUĆNOST ne dobijamo, nego samo ustaljene fraze. Kao da im govore i izjave pišu autori tempejta za mobilne telefone. Svim "akterima" ove pogubljenosti političkog establišmenta."

Na fotografiji, koja se u trenutku pisanja vesti nalazi na sajtu DS-a, prikazani su ljudi sa prepoznatljivim Anonymous maskama.

[jeremiah]

Ti si osnovao preduzeće i počeo da radiš u vreme kada je piraterija već bila jaka, a kopije produkata svima dostupne. Šta sad?

Osnovano 1989.
Šta sad ?

[Josephine]

Isto.

Koja je bila prva delatnost tvog preduzeća, a koja je današnja? I na osnovu kojih i kakvih informacija si razvijao proizvode preduzeća? Kako si analizirao potrebe tržišta?

[jeremiah]

Isto.

Koja je bila prva delatnost tvog preduzeća, a koja je današnja? I na osnovu kojih i kakvih informacija si razvijao proizvode preduzeća?

Prva delatnost aplikativni softver, i do sada jedino to. Moraćeš da mi veruješ na reč, ili ćeš i ti morati da dođeš i proveriš.

Ja ću ti sada reći da se niko nije naučen rodio i da je saznanja, veštine i znanja sticao, i na osnovu tih i takvih informacija dalje
razvijao svoj život, pa tako i mi svoj softver. i to iskustvo vredi nešto, zar ne ?

Imam jednu izreku koju na sastancima sa poslovnim partnerima u datom trenutku njihovog naricanja o teškom životu
privrednika kažem, i onda ispadne kao šala, ali baš i nije - šta vam mogu kad niste programeri, a programeri su kao prostitutke,
imaju, prodaju pa i dalje imaju     i sad, neki shvate, neki ne, a mi ovde polemišemo o pirateriji, tvoju insinuaciju da smo
piraterijom stekli ovo što imamo ću ignosati ...

[tomat]

Ово горе што сам написао, за техничку подршку за пословни софтвер... Имао сам веома лоше искуство са једном не тако непознатом фирмом. Хтели су да развију извесни софтвер и ту је требало да им радим као бета тестер и саветник (за развој  ), али да програм испадне онако како сам га замислио (то јест, био би надградња постојећег јер је нека њихова брљотина већ постојала). Чак нисам ни паре хтео да им узмем, хтео сам само функционалан програм. Али киту. Сећам се једном, седнем направим списак замерки у десет тачака, добијем нову верзују - урађено само пет. Наравно, нови багови миле на све стране, па ми онда пола времена прође на хватање буба, а пола на пописивање онога што у програм треба унети или изменити. И никад, ниједном, нисам добио све што сам тражио. Док једном нисам добио директан одговор програмера - у лице: "Не треба ти то." Ало, рођаче!

Пошто је фирма за коју сам то радио већ на компензацију узела и софтвер и неку опрему, ја ове отерам у три лепе, опремим себе пиратским софтвером (не њиховим, наравно), препоручим колегама да ураде исто, а све што ми је преостало јесте да сам инсистирао да се унесе одређени број импорта других формата и да студијска (главна) верзија буде колико-толико стабилна. Јер, размишљам, коју ћу ја техничку подршку као корисник лиценцираног софтвера имати од ових павијана кад не цене не само мој бесплатни бета тестинг, него и познавање потреба крајњег корисника? Боље је одјебати такве и узети пирата који нема подршку али је стабилан и шљака и може се "накалемити" на оно што је кориснику потребно.

znaš kako kažu za programere: najbolji korisnik im je mrtav korisnik, pošto nema zahteve.

mi smo na fakultetu skoro kupili softver koji treba da poveže sva procese vezane za studentsku službu (upis, praćenje statusa, prijavi ispita i ispitne spiskove, ...). e sad spisak prijavljenih studenata bi trebao da bude isti kao ispitni spisak, osim što nije. iz nepoznatog razloga su ime i prezime u spisku prijavljenih studenata razdvojeni, dok u ispitnom spisku idu zajedno, pa su algoritmi za sortiranje različiti za ova dva spiska (a trebalo bi da su isti, obzirom da bi i spiskovi trebalo da su isti). na jesen prethodne godine smo se sastali sa kreatorim softvera kako bi izneli primedbe na rad i eventualne predloge, i ja im ovo lepo predočim. oni kažu nema problema, rešićemo. od tada je prošlo pola godine i sve je isto.

e sad, ne postoji piratski softver za ovako nešto, pa smo osuđeni na njih.

[Josephine]

tvoju insinuaciju da smo
piraterijom stekli ovo što imamo ću ignosati ...

To nije insinuacija, nego direktna tvrdnja.
Iako si "sticanje informacija" šturo (očekivano) objasnio, a istraživanje tržišta uopšte i nisi, verovatno i ne smatraš da si informaciju stekao na konto piraterije. Ali vidi, ovde se najviše radi o zabrani širenja i kopiranja informacija (moja reakcija na video koji je Meho postovao, odgledaj ga ako nisi).

Sigurno su ti svi programi konkurencije u ruke dolazili kao originali? Sigurno si do podataka o potrebama tržišta dolazio bez uvida u to šta se najviše piratizuje jer je najviše potrebno? Sigurno si o potrebama tržišta maštao, umesto što si koristio neograničen protok informacija na Internetu?

Šira slika, šira slika...

[Джон Рейнольдс]

znaš kako kažu za programere: najbolji korisnik im je mrtav korisnik, pošto nema zahteve.

Хех. Сад си ме подсетио како је једна моја пријатељица описивала идеалног корисника услуга за српске газде: уђе у фирму, остави сто евра и изађе из фирме. 

Да не помисли Џеремаја да мислимо на њега и његов рад, пошто о човеку не знам ништа... Није лична прозивка, наравно.

[Melkor]

@Джон

jeste da skrecem u oftopik, ali nije to isto. Sto se zdravstvenog tice ne mozes da garantujes da se nikad neces razboleti, kao i da nikada neces koristiti bar subvencionisani lek ako ne ceo sistem, a da ne govorimo da je neko vec uplacivao pre tebe te smo svi imali zdravstvenu zastitu i u periodu kada nismo mogli da priredjujemo. A TV pretplata je problem o kom se bezbrojno puta razglabali i ja nisam a priori protiv pretplate ali onda ta televizija treba drugacije da izgleda.

Da se vratim na pirateriju i lopovluk. Postoje i vise vrsta lopova, zar ne? Na primer, share zajednica je poprilicno ogorcena i misli da je Kim .com i trebalo da padne posto je od toga i posto su preko njega ljudi od piraterije zaradjivali, pri cemu vide veliku razliku izmedju sebe i takvih. Uslovljeni smo da odobravamo Robin Hudovski tip piraterije, da odobravamo pirateriju kao oblik borbe protiv sistema, da razumemo ljude koji samo na taj nacin mogu doci do necega. I taj faktor treba ukljuciti u procenu moguce borbe protiv copyright infrigmenta.

[Melkor]

A i ubedjen sam da je recimo Photoshop postao enormno poularan upravo zahvaljujuci pirateriji. Bilo je vreme kada je svako po defaultu instalirao Photoshop. Mnogi ga nisu ni pokrenuli al' su culi za njega, mnogi su se nesto malo zezali i stekli postovanje za program i ljude koji rade u njemu a mnogi su mnogo cackali i sad se verovatno profesionalno bave istim koristeci legalan softver. Kako to uracunati u procenu stete?

[Джон Рейнольдс]

@Джон

jeste da skrecem u oftopik, ali nije to isto. Sto se zdravstvenog tice ne mozes da garantujes da se nikad neces razboleti, kao i da nikada neces koristiti bar subvencionisani lek ako ne ceo sistem, a da ne govorimo da je neko vec uplacivao pre tebe te smo svi imali zdravstvenu zastitu i u periodu kada nismo mogli da priredjujemo. A TV pretplata je problem o kom se bezbrojno puta razglabali i ja nisam a priori protiv pretplate ali onda ta televizija treba drugacije da izgleda.

Само да реплицирам на брзину, па идем по клинца у школу, двеста метара од оног бомбаша, таман да видим шта се ради.

Елем, за ТВ сам јасно написао да би ова наша требало другачије да изгледа и то није спорно, али паралела постоји уколико изузмемо "ситницу" да је здравље важније. Говоримо о принципима у функционалном друштву. И информациони јавни сервис и здравствено не мораш да користиш ако нећеш (као ја тренутно, рецимо) или ти нису потребни; али би требало да буду ту да пружају информације и/или помоћ онима којима су потребни. Не можеш да гарантујеш да би ти Јавни сервис некад за нешто затребао, или да пружи правовремену и тачну информацију или да ти помогне око неког локалног проблема (што се Студио Б труди да ради) или да друштву представи (или скрене пажњу јавности на) лични проблем или проблем неке групе. То је та паралела - и једно и друго може да затреба. Е, сад, што српским властима РТС служи за пренос скупштине и спорта, а остало се попуњава комерцијалним садржајима, док здравство служи за преусмеравање према приватним клиникама и апотекама... Јбг...

[Meho Krljic]

reći ču ti i gde je koren
problema - loš životni standard, uopšte ne napredak tehnologije kako kroz redove vidim da je Mehova teza.

Daj malo elaboriraj ovo. Nisam siguran šta želiš da kažeš ovde.

Kada je standard bio bolji, jedino na šta smo pazli je da ne kupimo CD koji nam se na prvi pogled dopao
pa posle ispadne crap.

Ovde razgovaramo o pirateriji filmova, muzike, izdavaštva i softvera, dakle onog dela široke lepeze gotovih
proizvoda na tržištu koje je najlakše kopirati. Naglasak je i bukvalno na kopirati (ni ne pomišljaj na reč napraviti).
Mislim da sam naslutio kroz tvoj post da imaš ideju da je sa pojavom jeftine tehnike (rezači, skeneri, internet)
došlo do naglog povećanja piraterije u ovoj oblasti. Baš gledam kada sam kupio poslednji put originalni CD ... pre 2 meseca
u One Hi-Fi, Anat Fort - What If (ECM) jer nisam bio zadovoljan ni jednom od zilion verzija koje sam pre toga skinuo.
Dakle, ipak standard. Samo jedan CD u dva meseca ...

Ali sa pojavom jeftine tehnike, odnosno, preciznije rečeno, sa proširenjem propusne moći neautorizovanih kanala distribucije JESTE došlo do povećanja piratovanja. To je takoreći prirodno: lakša dostupnost piratskog materijala dovodi do više ljudi koji konzumiraju materijal bez plaćanja licence.

Ono što ne znamo je da li veći broj ljudi koji ne plaćaju za konzumiranje materijala (prevashodno produkata industrije zabave) znači da manji broj ljudi nego pre plaća za licence. Ja sam dosta opširno pisao ranije o ovome i sada me mrzi da tražim novije podatke koji bi mogli biti znatno drugačiji nakon efekta globalnekrize, ali do dvehiljadeosme godine postojao je stalni rast na tržištu prodaje muzike i to je baš digitalno distribuirana muzika beležila ogroman rast. Slično je važilo i za filmove u istom periodu. Postoje studije koje sam takođe citirao, poput ove, koje "dokazuju" gubitke kreirane putem piraterije ali se može videti da se radi o potencijalnom profitu, ne o nečemu što se zna. S obzirom da je obrt i profit rastao iz godine u godinu veliko je pitanje da li bi ovaj potencijalni profit bio realan da nema piraterije.

Ukratko: bez obzira što je proširenje propusne moći kanala za distribuciju sadržaja omogućilo lakšu pirateriju, za sada se vidi da je ovo proširenje donelo i veliki porast prodaje i čistog profita industrije zabave. Dakle, ne može se sa sigurnošću reći da manje ljudi kupuje muziku/ filmove/ igre zato što je lakše piratovati iste. U najnegativnijem mogućem tumačenju reći ćemo da bi bez piraterije profiti bili primetno viši jer bi barem deo onih koji piratuju bio prinuđen na kupovinu. U najpozitivnijem mogućem tumačenju reći ćemo da bi bez piraterije profit bio niži jer piraterija otvara nova tržišta i izgrađuje buduće plaćajuće mušterije koje  posle određenog vremena uviđaju prednosti licenciranog korišćenja sadržaja i nije im žao da za to plate.

Ne znam naravno kakvo je stanje na polju poslovnog softvera.

A to što ti (i ja) kupujemo CDove znači najviše da smo stari. Mnogi mlađi danas ih ne kupuju ne samo zato što je piraterija jeftinija nego jer su navikli da muziku slušaju na telefonu, po jednu ili dve pesme, na JuTjubu itd pa i kada kupuju kupuju po jednu pesmu sa ajTjunsa i sličnih servisa.

[Meho Krljic]

Dakle, da dodam i da ova rasprava o TV pretplati/ taksi na Internet/ prazne diskove itd. treba da uzme u obzir i to da je u pitanju najjednostavniji = najjeftiniji način pravične kompenzacije proizvođača sadržaja. Dakle, naravno da bi bilo zgodno da ako nikada ništa niste piratovali ne morate da plaćate te takse (= nikada ne gledate RTS, ne treba da plaćate pretplatu), to bi bila garancija jedne jasne slobode (da ne budete apriori tretirani kao prestupnik i za to preventivno kažnjavani prinudnom odštetom) ali bi njena implementacija podrazumevala umanjenje drugih sloboda, odnosno da bi se utvrdilo da niste piratovali nikada ništa bio bi potreban uvid u sav vaš saobraćaj na Internetu i izvan njega što je naprosto neizvodljivo i neprihvatljivo. Dakle, ili taksa važi za sve ili ne može uopšte da se primenjuje. U ovom trenutku imamo upravo srednje rešenje i njime niko nije zadovoljan: industrija bira NEKE prestupnike i onda ih drakonskim kaznama na visokoprofilnim suđenjima prikazuje drugim prestupnicima kao primer. Niti industrija dobija pravično obeštećenje, niti ljudi koji prave prekršaj smatraju da su moralno u krivu.

[jeremiah]

A to što ti (i ja) kupujemo CDove znači najviše da smo stari. Mnogi mlađi danas ih ne kupuju ne samo zato što je piraterija jeftinija nego jer su navikli da muziku slušaju na telefonu, po jednu ili dve pesme, na JuTjubu itd pa i kada kupuju kupuju po jednu pesmu sa ajTjunsa i sličnih servisa.

Imam 53,  dok god mogu na 2 točka dotle ni o kakvoj starosti nema priče 

Ovo u vezi mlađarije si u pravu 100%, uostalom, koliko mladih audiofila poznaješ ?
Neki ovde u kraju kažu - došao Đavo po svoje, ubrzao vreme. Ko još uvek može sebi da priušti par sati dnevno i sluša muziku u 4 zida ...

[Gwydion]

Svi možemo da se složimo da je piraterija nemoralna. Ali isto tako su i mnoge druge stvari nemoralne. Recimo prevelike cene audio diskova od čega autorima ide jako malo novca - DAF su recimo imali kampanju na tu temu. Recimo nemoralno je da se stalno izbacuju zahtevnije aplikacije da bi kupovali  hardver koji odgovara tim aplikacijama. Znači nemoralno je da nam prave stalno nove potrebe kako bi nam izvukli pare... i tako dalje. Oni diktiraju svoja pravila i neće da ih menjaju jer ne vode računa o našim, već o njihovim interesima. U čemu je onda problem da neko krši ta pravila?

[Melkor]

Svi možemo da se složimo da je piraterija nemoralna.

Ne mozemo bas. Kao sto rekoh gore Crni Gusar i Crnobradi se veoma razlikuju

[Meho Krljic]

Ovo u vezi mlađarije si u pravu 100%, uostalom, koliko mladih audiofila poznaješ ?
Neki ovde u kraju kažu - došao Đavo po svoje, ubrzao vreme. Ko još uvek može sebi da priušti par sati dnevno i sluša muziku u 4 zida ...

Da, pa ni jednog. I tačno tako - na raspolaganju ti je mnogo više muzike nego ikada i istovremeno manje vremena da je slušaš...

Svi možemo da se složimo da je piraterija nemoralna.

Ne mozemo bas. Kao sto rekoh gore Crni Gusar i Crnobradi se veoma razlikuju

Piraterija svakako jeste nemoralna u smislu da podrazumeva da uživamo u plodovima nečijeg rada a da ga ne kompenzujemo za taj rad. Čini se intuitivnim da bi odnos između mene i proizvošača sadržaja morao biti dvosmeran i na ekonomskom planu jer u najmanju ruku on ne može da nastavi da radi to što radi ako gladuje, dakle moralno je i na direktnom i na društvenom planu da se kompenzuje.

Ali ima stepena uživanja i stepena kompenzacije. Na primer, ako sam daunloudovao deset filmova jednog dana a nisam pogledao ni jedan od njih - koliko sam ja oštetio industriju odnosno vlasnike autorskih prava?

Takođe na primer, ako sam daunloudovao film čisto da vidim kakav je , pogledao ga a zatim kupio blurej jer je film do jaja i posle toga otišao ponesen napaljenošću na premijeru nastavka i kupio njegov blurej (ili ne mora čak ni nastavak - neka bude drugi film istog autora) onda sam ja činom piratovanja zapravo napravio više profita industriji.

Međutim trenutno industrija nema ni instrument ni izraženo interesovanje da meri efekte ovakvih fenomena i drži se ideje da je jedan daunloudovan film isto što i jedan kupac DVD-ja manje.

[Ghoul]

drži se ideje da je jedan daunloudovan film isto što i jedan kupac DVD-ja manje.

sa opšte niskim kvalitetom današnjih filmova, to zapravo jeste najčešći slučaj.
od 250 filmova koje sam pogledao prošle godine, teško da bih kupio dvd-e više od 20 naslova sve ukupno.

ali takođe - sve i da je opcija 'privjua' (zahvaljujući piratima) POTPUNO zatvorena, i da je kupovina dvd-a (ili bioskopske karte) JEDINI način da se uverim šta je to i valja li - opet teško da bih na neviđeno platio za više od 1/3 toga.

[mac]

Jednom kad budemo imali male e-agente u našim glavama ti e-agenti će monitorisati koliko nam je značajan film koji gledamo, pa će automatski preneti odgovarajuću sumu novca na račun vlasnika filma. Ljudi će pokušavati da hakuju svoje male e-agente tako što će se po potrebi pretvarati u nihiliste.

[PTY]

Svi možemo da se složimo da je piraterija nemoralna.

Ne mozemo bas. Kao sto rekoh gore Crni Gusar i Crnobradi se veoma razlikuju

ali... oni se možda i razlikuju u dubini duše, ali akt koji vrše se baš i ne razlikuje koliko bi se na prvi pogled reklo... a zakon se ipak primarno mora baviti sankcionisanjem samog akta, mada sve to ostalo što pominješ donekle, valjda, ulazi u domen olakšavajućih okolnosti i tako toga... a i povrh toga, kako bi se, po tvome, vrednovale posledice svih tih aktova iz treće ruke?  Ako "prvi lopov" i jeste robinhudski nastrojen, onaj drugi kome je prosleđen "plen" baš ne mora biti, a onaj treći po pravilu to sigurno neće biti, jer to je već skroz "midlmen efekt". I šta onda? 

[Джон Рейнольдс]

Na primer, ako sam daunloudovao deset filmova jednog dana a nisam pogledao ni jedan od njih - koliko sam ja oštetio industriju odnosno vlasnike autorskih prava?

Па можеш да купиш десет дискова и никад их не погледаш, ако ти је већ до негледања филмова. 

[Franz Xaver von Baader]

Piraterija svakako jeste nemoralna u smislu da podrazumeva da uživamo u plodovima nečijeg rada a da ga ne kompenzujemo za taj rad. Čini se intuitivnim da bi odnos između mene i proizvošača sadržaja morao biti dvosmeran i na ekonomskom planu jer u najmanju ruku on ne može da nastavi da radi to što radi ako gladuje, dakle moralno je i na direktnom i na društvenom planu da se kompenzuje.

ha, nemoralno je i da netko planduje i uživa na konto MINULOG RADA recimo, dok onaj drugi šljaka bezvezne poslove za male pare i to svakog dana
ne znam, nije to tako jednostavno
ja sam posljednjih godina na liniji razmišljanja daleko od jeremiahinog jednostavnog presuđivanja
naravno da je njemu lakši i lagodniji put da JEDNOM napravi NEŠTO, neki softver i da mu to plaćaju non-stop, pa da više ne mora raditi ili da se bogati ako baš želi raditi. jasno, to je njegov mali privatni interes. s druge strane, onaj tko naruči od njega nešto, neki RAD, to će i platiti. nitko ne kaže da jeremiah ne može svoj rad naplaćivati jednokratno. nije ni to nepošteno, gledano sa šire perspektive.

jednako tako, taj autor o kojem pričaš, nigdje nije rečeno da on gladuje. on može (dobro) biti plaćen za svoj TEKUĆI rad.
recimo, banalan primjer: glazbenik; sve i da ne živi od prodaje cd-a (zašto i bi??), može raditi: koncerti. živi rad, a ne mrtvi. to se plaća i to je, možebiti, poštenije.
što ga više skidaju, znači da je popularniji te da može dobiti veće pare za nastup. da ne govorimo o društvenom ugledu, slavi i slično. pa i to je kompenzacija.

[Meho Krljic]

O ovome se naravno da raspravljati. Ali koncept zarade od minulog rada je naravno jako duboko ukorenjen u svako društvo koje vredi razmatrati. Direktor firme nema višu platu samo zato što je danas zaradio više od vratara, on je na to mesto došao na osnovu nekog rada - kao najbanalniji primer.

Ali kod umetnika ili autora softvera se naprosto radi o tome da svaki put kada se njegov rad proda on treba da dobije delić zarade. To ipak deluje fer jer unapred on ne dobija nužno značajan novac. Naravno da bi sistem mogao da se postavi tako da jednom kada je produkt otišao na tržište on nema više ništa s njim, ali kako onda premeriti pravičnu kompenzaciju koju mu treba dati u početku? Deluje pravičnije da mu se kompenzuje delićem od svake prodaje nego procenom koliko će se prodati unapred i davanjem tog novca jednokratno. Naravno, neki umetnici pišu muziku po narudžbini i upravo su tako plaćeni - po ugovoru - kao i neki dizajneri softvera/ programeri. Ali onda autorska prava zadržava neko drugi. Možda bi tu mesta bilo propitivanju ideje je li moralno da neko ko nije kreativno učestvovao u izradi tog produkta ima samo na osnovu novca pravo na njegovu produženu eksploataciju, ali opet to je priroda kapitalizma na delu. Možemo je propitivati ali ne samo u ovom kontekstu.

[mac]

Ako hoćemo bolje društvo onda je početna premisa vrlo jednostavna: ukinuti autorska prava. Kada jednom informacija postane javna onda niko ne može da je povuče, niti je bilo kakva upotreba informacije ičim uslovljena. Društvo treba graditi oko te početne postavke. Takvo društvo je moguće.

[Gwydion]

Ko misli da autor ne bi trebal od adobija pare n procenat neka napiše bestseller i nek uzme siću za njega, a ostalo nek alali da arčo ko god hoće... lako je pričati, a baš da vidim ko bi se sa ovog foruma odrekao velikih para za koje zn da ih je zaslužio? Da nema autorskih prava i da nema zarada kreativnost bise dvela na minimum, a kvalitet bi bio ispod svih kriterijuma...

[tomat]

Da nema autorskih prava i da nema zarada kreativnost bise dvela na minimum, a kvalitet bi bio ispod svih kriterijuma...

pa sad, ne bih se složio. čak se usuđujem da tvrdim suprotno - veliki novac može da uništi kreativnost, gde se zarada stavlja iznad umetničke (ili kakve god) vrednosti dela. pa, pogledajmo bestselere u našim knjižarama - često je tu kvalitet u najmanju ruku sumnjiv. slična je stvar i sa muzičkim top listama.

[Father Jape]

Još će neko da tvrdi da su dela vrhunske umetnosti krenula nastajati tek kad je neko seo i regulisao autorska prava prema današnjim standardima.

[nickname]

Da nema autorskih prava i da nema zarada kreativnost bise dvela na minimum, a kvalitet bi bio ispod svih kriterijuma...

Opensource pokret sa svojom filozofijom i svime što je iznedrio ovo žestoko demantuje.

[Джон Рейнольдс]

Кажу да музичка пиратерија највише штети малим, независним етикетама и бендовима. Такве највише и слушам, али опет не могу да се отмем утиску да је и поред тога такве музике све више. Теоретски, уклапа се. Реч је о људима који поред музицирања у већини случајева имају и неки посао, свирају викендом и можда ако организују неку турнеју па тад узму одмор или дају отказ. Међутим, албуми се појављују свакодневно. И сви нешто кукају.

Ево, пре неки дан на једном панкерском форуму с приватним торентима појавио се лик из The Ducky Boys и тражи да се склони торент њиховог последњег албума. И онда набраја колико шта кошта, да иза њих не стоји велика етикета већ имају своју и сами раде продају, промоције, итд. И океј, верујем ја, они од своје музике не могу да живе али се озбиљно поставља питање колико би они више комада дискова продали све и да интернет пиратерије уопште нема. И колико би људи за њих уопште чуло, иако је реч о бенду који баш дуго постоји и сарађивали су са разним "јачим ликовима". Слуша ли овде неко The Ducky Boys?

За те "мале" бендове увек постоји и варијанта да се потпуно препусте свиркама, као што то раде матори енглески панкери, па држе по 200-250 концерата годишње. Треба бити спреман на такав живот, али опет ми се чини да таквима погодује да се њихова музика што више шири нетом јер ће клинци лакше до ње долазити. А и за високе цене студија постоји решење, ево провалили су га сви могући RAC бендови па снимају албуме по Бугарској, Мађарској, Русији и - Србији. Што, ако могу скињаре, не могу и неки други? Могу и још лакше.

Додатни проблем независног издаваштва је тренд преварантских албума и то повезујем са све нижим ценама производње и штампе. Ко прати рецентнију дискографију The Business зна о чему причам, две-три склепане нове песме у комбинацији са старим + неки лајв снимак и то је као албум. Па нема јебене шансе да бих им евро дао за такво издање, иако овај Дакијевац каже да званични даунлоуд кошта шест долара.

Дакле, само мислим да се тржиште мења и да аутори морају да се понашају сходно томе. Конкуренција је већа не само међу савременицима, већ и у чињеници - а то се ретко спомиње - да клинци имају на изволте не само нову музику и филмове, него и све оно што се досад свирало и снимало. Самим тим, прошло је време кад је неко могао да изда платинасти албум или сними хит филм, па онда седи и лова капље. Нови аутори боре се не само са промењеним тржиштем, новим медијима и технологијама, него и са конкуренцијом, садашњом и прошлом. За сада им слабо иде, неко написа нешто о томе, јер је квалитетних дела све мање... Али, добро, видећемо како ће то све ићи. Са сушом идеја која влада, не постоји шанса да бих ишта куповао наслепо кад не купујем и оно што ми се помало и допада (осим домаћих издања).

[Gwydion]

Mislim da je rok en rol u Srbiji propao jer u njemu nije bilo ni pra ni slave. Sviraš, pa opet sviraš i ne znaš ćemu sve to. Skupljaš pare za opremu, vežbaš, trudiš se i onda te niko nigde ne pušta, album ti ispiratišu, bez prebijene si banke, a pare i žene kupe narodnjaci. Život ima svoje troškove, hrana i info stan se moraju platiti, a ko misli da se živi od enzuzijazma vara se...

[sodomizer]

Ne znam kako je rnr u Srbiji propao-Bora Đorđević još uvek pravi pare.

[Gwydion]

Ne znam kako je rnr u Srbiji propao-Bora Đorđević još uvek pravi pare.

T nije rok en rol, to je žešći narodnjak. Od devedesetih pa do sada nije etablirana ni jedna rok zvezda u Srbiji, samo potrošne narodnjačke i šatro pop zvezdice...

[Meho Krljic]

За те "мале" бендове увек постоји и варијанта да се потпуно препусте свиркама, као што то раде матори енглески панкери, па држе по 200-250 концерата годишње. Треба бити спреман на такав живот, али опет ми се чини да таквима погодује да се њихова музика што више шири нетом јер ће клинци лакше до ње долазити. А и за високе цене студија постоји решење, ево провалили су га сви могући RAC бендови па снимају албуме по Бугарској, Мађарској, Русији и - Србији. Што, ако могу скињаре, не могу и неки други? Могу и још лакше.

Дакле, само мислим да се тржиште мења и да аутори морају да се понашају сходно томе. Конкуренција је већа не само међу савременицима, већ и у чињеници - а то се ретко спомиње - да клинци имају на изволте не само нову музику и филмове, него и све оно што се досад свирало и снимало. Самим тим, прошло је време кад је неко могао да изда платинасти албум или сними хит филм, па онда седи и лова капље. Нови аутори боре се не само са промењеним тржиштем, новим медијима и технологијама, него и са конкуренцијом, садашњом и прошлом. За сада им слабо иде, неко написа нешто о томе, јер је квалитетних дела све мање... Али, добро, видећемо како ће то све ићи. Са сушом идеја која влада, не постоји шанса да бих ишта куповао наслепо кад не купујем и оно што ми се помало и допада (осим домаћих издања).

Sve to je naravno otvoreno za raspravu, ali ne ukida osnovni argument a taj je da za proizvedeni produkt/ dodeljenu uslugu vlasnik prava na njih valja da bude pravično kompenzovan. Sve open source ideje gore pominjane ovo podvlače i naglašavaju (distinkcija free speech/ free beer). Ne radi se zaista samo o nekakvom moralu, radi se i o ekonomiji. Čak i da neko muziku pravi u slobodno vreme a izdržava se od drugog posla, njeno pravljenje košta i sasvim je nelogično da mi očekujemo da se umetnik ekonomski depresira u značajnom iznosu dok sa svoje strane smatramo prirodnim da njegov rad konzumiramo bez ikakvog ekonomskog izdatka (ili sa zanemarljivim izdatkom plaćanja Interneta). Ovo je čisto matematički neodrživa računica.

S druge strane, naravno da se može naširoko o tome raspravljati šta sve ulazi u cenu proizvoda, koliki je tu udeo kreativca a koliki satelistskih službi koje ne dodaju ništa na umetničkom kvalitetu dela ali su u datom sistemu neophodne (ili percipirano neophodne) da se uopšte učestvuje na tržištu, kako se sve to može menjati itd. I naravno da se menja, digitalna distribucija je muziku učinila dopstupnijom i jeftinijom, digitalna tehnologija je učinila produkciju muzike jeftinijom itd. tako da mnogi savremeni muzičari uspevaju da smanje troškove proizvodnje i izbace mnoge posrednike iz distributivnog lanca pa i sa jako malim obrtima uspevaju da posluju sa plusom, ali to NIJE nikakav argument za tezu da ne treba da budu kompenzovani, naprotiv. Dodatno, mnogi od njih nemaju mogućnost da nastupaju uživo pa nemaju taj izvor prihoda. Njima je još važnija kompenzacija na mestu konzumacije jer oni nemaju nikakve garantovane honorare od strane izdavača itd.

Što se softvera tiče, ja naravno ne znam kakve aplikacije radi Džeremajina firma (sa njim sam ikad samo pričao o stripovima) ali generalno važi pravilo da se piraterija najefikasnije suzbija ponudom kvalitetne usluge, dakle ono što je već pominjano u topiku ranije - apdejti, dograde, odgovori na posebne zahteve itd. Naravno, negde to može, negde ne može, svojevremeno sam se dopisivao sa nekim američkim dizajnerom avanturističkih igara koji je sam pravio sve i sam prodavao i govorio kako mu je teško da od toga živi ali da ne može sad da juri pirate pojedinačno i da samo može da se nada da su mu igre dovoljno zanimljive a on dovoljno ljubazan da ih ljudi kupuju. Kada sam sugerisao to da bi trebalo da ponudi uslugu koja bi originalnu kopiju činila superiornom u odnosu na piratsku on je pošteno rekao "Ne mogu ja da smislim ni kakva bi to usluga bila. Moje igre su kombinacija priče i zagonetki, kada rešiš sve zagonetke i pređeš priču, završio si je. Kakvu ja tu uslugu da sad izmišljam i dodajem?"

I, sad, naravno da ja mogu da izigravam sveznalicu i da mu kažem "brate, koristiš prevaziđen tip igara i prevaziđen model interakcije sa publikom, ti treba da propadneš" ali bi bilo sasvim nefer da sugerišem da on u svoje igre dodaje neke nasilne dodatne epizode i DLC bonuse samo da bi stimulisao ljude na kupovinu, pošto JA prvi ne bih želeo fragmentaciju jednog kreativnog dela zarad osiguravanja prodaje.

Blablabla

[Melkor]

Ne znam kako realno funkcionise "donirajte ako ste zadovoljni" princip, ali vidim da se mnoge android aplikacije tako nude.

[Meho Krljic]

Pa,da, mnogo ljudi eksperimentiše sa tim. Ali naravno da je to rizik u koji si spreman da uđeš tek ako ti je ulaganje relativno malo, nikako ako si kuću i imanje uložio da napraviš proizvod. Ja znam da ređe doniram a češće kupujem već i zato što ne znam koliko je "realno" da se donira.

[Franz Xaver von Baader]

Sve to je naravno otvoreno za raspravu, ali ne ukida osnovni argument a taj je da za proizvedeni produkt/ dodeljenu uslugu vlasnik prava na njih valja da bude pravično kompenzovan.

pa da, ali problem je ovo pravično. u nemogućnosti da dođemo do tog pravičnog (u apsolutnom smislu), utječemio se kojekakvim konceptima. jedan od dominantnijih je taj do kojeg smo došli u raspravi i koji si ti onda izrazio kao "Ali koncept zarade od minulog rada je naravno jako duboko ukorenjen u svako društvo koje vredi razmatrati."

naravno, to je stari problem s kojim se dobro pozabavio Marx. u osnovi je to njegova postavka: Kapital protiv Radnika. kapital je velik, moćan, sjajan, primamljiv i postavio je pravila igre do te mjere da čak i ti hladno izjavljuješ "piraterija je nemoralna" (iako ni sam kapital ni njegovi zakoni jednako tako nisu moralni).

hoću reći, ako si već potegao kategoriju moralnosti, onda ja nisam za to da se industriju zarade gleda kao moralnu, a skidanje materijala s neta kao nemoralno.

kako rekoh odmah na početku, još ta piraterija izgleda kao 'lukavstvo uma'; na neki način, uravnoteživanje svijeta prema boljemu, čak pravednijemu.

[Meho Krljic]

Pa, ja sam ovako rekao to o nemoralnom

Piraterija svakako jeste nemoralna u smislu da podrazumeva da uživamo u plodovima nečijeg rada a da ga ne kompenzujemo za taj rad. 

pokušavajući da uspostavim jednu očiglednu jedan-na-jedan situaciju razmene gde bi moral trebalo da je samorazumljiv, dakle, bez pozivanja na neke prevelike apstrakcije.

I, govoreći o minulom radu pokušao sam da pokažem da se ne radi o plaćanju za minuli rad koliko o plaćanju na mestu konzumacije produkta. Umetnik ili proizvođač softvera se ne plaća na mestu gde radi jer se njegova roba prodaje negde drugde, baš kao što seljak na pijaci prodaje krompir koga je možda uzgojio pre pet meseci. Ali to se ne doživljava kao apstraktno nagrađivanje minulog rada, već kao plaćanje robe u trenutku konzumiranja (ili trenutku bliskom konzumiranju) što je normalno za veliki broj različitih roba.

Koncept autorskih prava utoliko ima smisla jer sama proizvodnja, dakle uloženi rad ne garantuje nikakvu zaradu, već nju donosi tek odložena prodaja. Dakle, ne plaćamo minuli rad po nekoj apstraktnoj ceni nego tržišnu/ percipiranu vrednost produkta u trenutku konzumacije. Količina prodatih kopija (recimo) određuje obim profita. Ovo nije toliko različito od prodaje krompira na pijaci, sem što krompir nije moguće digitalno kopirati i deliti unaokolo tako da njegov "autor" proda manje komada.

[Franz Xaver von Baader]

a ja sam pokušao reći da je "mjesto konzumacije", recimo, koncert. dođeš, platiš, ovaj odradi. to je to.
plaćanje na mjestu rada.

kako god okreneš, ispada da taj tip ima dvostruku mogućnost da ga se plaća: preko cd-a i preko koncerta. a samo na koncertu "radi".

ako se svijet otvorio u horizontu da se ovoga više ne treba plaćati preko cd-a (ako ne želiš), gdje on zapravo ne radi, nego je JEDNOM odradio i sada smatra da ga se za to treba doživotno plaćati, ne vidim u tome veliki problem.

jedenje krumpira i slušanje glazbe su bitno različite konzumacije: krumpir je tom prilikom uništen i preobražen, glazba ne. krumpir ne možeš skinuti s neta, glazbu možeš. kada krumpir uzmeš ili otmeš vlasniku, uzeo si mu nešto što je realno posjedovao. kada glazbu skineš s neta bez prava, nisi uzeo vlasniku ništa što je on posjedovao, nego samo njegovu potencijalnu, apstraktnu mogućnost. apstraktne mogućnosti i zbiljsko su pak potpuno različite stvari.

[Alex]

jednako tako, taj autor o kojem pričaš, nigdje nije rečeno da on gladuje. on može (dobro) biti plaćen za svoj TEKUĆI rad.
recimo, banalan primjer: glazbenik; sve i da ne živi od prodaje cd-a (zašto i bi??), može raditi: koncerti. živi rad, a ne mrtvi. to se plaća i to je, možebiti, poštenije.
što ga više skidaju, znači da je popularniji te da može dobiti veće pare za nastup. da ne govorimo o društvenom ugledu, slavi i slično. pa i to je kompenzacija.

Kompozitori ne sviraju uživo. Ne sviraju uopšte, oni komponuju.

[Alex]

Ako hoćemo bolje društvo onda je početna premisa vrlo jednostavna: ukinuti autorska prava. Kada jednom informacija postane javna onda niko ne može da je povuče, niti je bilo kakva upotreba informacije ičim uslovljena. Društvo treba graditi oko te početne postavke. Takvo društvo je moguće.

Mac, izvini, ali ovo je nešto najbesmislenije što sam čuo poslednjih meseci.

Da li si svestan do čega bi to dovelo?

[angel011]

jednako tako, taj autor o kojem pričaš, nigdje nije rečeno da on gladuje. on može (dobro) biti plaćen za svoj TEKUĆI rad.
recimo, banalan primjer: glazbenik; sve i da ne živi od prodaje cd-a (zašto i bi??), može raditi: koncerti. živi rad, a ne mrtvi. to se plaća i to je, možebiti, poštenije.
što ga više skidaju, znači da je popularniji te da može dobiti veće pare za nastup. da ne govorimo o društvenom ugledu, slavi i slično. pa i to je kompenzacija.

Kompozitori ne sviraju uživo. Ne sviraju uopšte, oni komponuju.

Kad smo kod toga, šta je sa piscima? Treba li pisci da dobiju novac samo kad javno čitaju svoja dela?

[Franz Xaver von Baader]

Kompozitori ne sviraju uživo. Ne sviraju uopšte, oni komponuju.

da, i?

možda tebe bune pojmovi kompenzacija i kompozitor, pa upadaš s nebulozama.

[Franz Xaver von Baader]

Kad smo kod toga, šta je sa piscima? Treba li pisci da dobiju novac samo kad javno čitaju svoja dela?

angel, pogrešno postavljaš(te) problem.
uopće ne pričam o tome što TREBA (nemam pojma što treba, tko je taj koji će odrediti ŠTO TREBA BITI???)

radi se o tome da glazbu MOŽEŠ skinuti s neta i pri tome realno ne oštetiti nikog.
knjigu možeš isto.

sad, mene knjiga zanima samo papirnata, za glazbu mi je svejedno je li originalni cd ili mp3.
znači, knjigu kupim, glazbu skinem. to je to.

[Alex]

Kompozitori ne sviraju uživo. Ne sviraju uopšte, oni komponuju.

da, i?

možda tebe bune pojmovi kompenzacija i kompozitor, pa upadaš s nebulozama.

Ti si predložio da se muzičarima tj izvođačima ne plaća za cd nego za izvođenje.

Nisi objasnio kako će da naplati svoje delo kompozitor koji nije svirač/pevač.

[Franz Xaver von Baader]

ti si ovo sanjao. gdje sam ja to "predložio"?
meni je sasvim svejedno hoćeš li mu ti plaćati cd ili ne.

riječ je bila o nečemu drugom, tj. težište na nečem drugom. cd nije jedini izvor prihoda glazbenika. kompozitor također nije osuđen da zarađuje isključivo od prodaje cd-ova. "tekući rad" nije samo sviranje ili pjevanje na koncertu (kako naivno od tebe), ako si se uhvatio za taj pojam: on može sjediti doma u sobi i smišljati partiture = to je također rad. sad, ima više mogućnosti za njega: a) netko mu naruči, on to odradi i ovaj ga plati b) radi za sebe, za svoju dušu (ne mora biti komercijaliziran) c) želi raditi komercijalno; upušta se u borbu sa svijetom kakav on jest, računajući da će zaraditi od prodaje cd-a recimo; dakle, ide na takav ugovor

[Alex]

Neki poslovi ne mogu da budu plaćani kao tekući rad, već baš kao minuli. Kad se odradi nešto (kompozicija) onda tek, ako postoji interesovanje za izvođenje, emitovanje ili prodaju dela, plaća se autoru.

[Franz Xaver von Baader]

kao što rekoh, nemam ništa protiv da plaćaš autora na koje god načine hoćeš.

[mac]

Ako hoćemo bolje društvo onda je početna premisa vrlo jednostavna: ukinuti autorska prava. Kada jednom informacija postane javna onda niko ne može da je povuče, niti je bilo kakva upotreba informacije ičim uslovljena. Društvo treba graditi oko te početne postavke. Takvo društvo je moguće.

Mac, izvini, ali ovo je nešto najbesmislenije što sam čuo poslednjih meseci.

Da li si svestan do čega bi to dovelo?

Jesam svestan, ali čini mi se da se razilazimo oko posledica. Ja cenim da bi dovelo do širenja znanja. Šta ti ceniš?

[Mme Chauchat]

ti si ovo sanjao. gdje sam ja to "predložio"?
meni je sasvim svejedno hoćeš li mu ti plaćati cd ili ne.

riječ je bila o nečemu drugom, tj. težište na nečem drugom. cd nije jedini izvor prihoda glazbenika. kompozitor također nije osuđen da zarađuje isključivo od prodaje cd-ova. "tekući rad" nije samo sviranje ili pjevanje na koncertu (kako naivno od tebe), ako si se uhvatio za taj pojam: on može sjediti doma u sobi i smišljati partiture = to je također rad. sad, ima više mogućnosti za njega: a) netko mu naruči, on to odradi i ovaj ga plati b) radi za sebe, za svoju dušu (ne mora biti komercijaliziran) c) želi raditi komercijalno; upušta se u borbu sa svijetom kakav on jest, računajući da će zaraditi od prodaje cd-a recimo; dakle, ide na takav ugovor

Problem je što je b) izvodljivo samo ako ima ko da autora izdržava ili je autor bogat. Pisanje simfonija nije hobi sem ako nisi Borodin, a onda se nećeš pretrgnuti od produktivnosti. c) onemogućuje ova sloboda daunloudovanja koju ti predlažeš. Sve ovo za kompozitore važi i za pisce.
Mecenatski sistem ima iste prednosti i mane u odnosu na sistem sa autorskim pravima kao i tiranija u odnosu na demokratiju: više potencijala i za dobro i za loše. Pitaj Mocarta i Salijerija.

[Meho Krljic]

a ja sam pokušao reći da je "mjesto konzumacije", recimo, koncert. dođeš, platiš, ovaj odradi. to je to.
plaćanje na mjestu rada.

Ali taj princip isključuje bilo koga ko koristi distributivnu mrežu bilo kog tipa da bi trgovao. Nema smisla da to ograničavamo na recimo muzičare ali ne i na proizvođače krompira, auto-delova ili deterdženta za veš. Svaki od njih je uložio merljiv, izvršen rad u proizvod i sada čeka da mu tržište kompenzuje isti kupovinom jedinica robe od kojih on dobija deliće. I onaj ko je dizajnirao formulu praška za pranje veša ali i onaj ko je na traci radio da ga spakuje u vreću i ubaci u kamion. Svi oni kao i muzičar zavise od distribuirane prodaje a jedino njemu treba da ne priznajemo pravo na to prihodovanje zato što je njegov proizvod lako kopirati? To postaje praksa ali se opet postavlja pitanje pravičnosti.

jedenje krumpira i slušanje glazbe su bitno različite konzumacije: krumpir je tom prilikom uništen i preobražen, glazba ne. krumpir ne možeš skinuti s neta, glazbu možeš. kada krumpir uzmeš ili otmeš vlasniku, uzeo si mu nešto što je realno posjedovao. kada glazbu skineš s neta bez prava, nisi uzeo vlasniku ništa što je on posjedovao, nego samo njegovu potencijalnu, apstraktnu mogućnost. apstraktne mogućnosti i zbiljsko su pak potpuno različite stvari.

Pa, da ali važi i obrnuto: krompir platiš jednom i pojedeš ga jednom. Pesmu platiš jednom i slušaš je koliko hoćeš puta.

Isto tako, naravno da vlasnika autorskih prava ne oštećuje jedna instanca slušanja muzike bez licence, ali na njega utiče formiranje kulture da zato što je lako zaobići plaćanje licence, on ne treba da bude kompenzovan za svoj rad/ kvalitet proizvoda. Seljaka na pijaci moramo da platimo jer se njegov proizvod, krompir, distribucijom i konzumacijom troši, ali šta ako shvatimo da on na kraju dana od pedeset kila krompira koje je doneo ujutro, baci kilogram jer ga nije prodao a ne isplati mu se da vraća nazad pa onda kažemo "OK, ukrašću mu kilo jer mu je to ionako mrtva masa"? I onda se stvori kultura da je u redu uzeti kilo od seljaka na pijaci jer se to ionako baca pa svi počnemo da uzimamo po kilo i ne plaćamo. Analogija nije potpuno paralelna zbog razlike u potrošnosti roba, ali pričam o formiranju kulture koja kaže da postoji način da budeš potrošač a ne kompenzuješ proizvođača i da ta kultura u krajnjoj liniji proizvođača može da ubije. Ovog sa krompirom sigurno bi, ovog sa muzikom možda bi, možda ne bi, ali to treba proučiti.

Naravno, ako niko ne želi da plaća muziku, a svi žele da je slušaju, onda hipotetički društvo treba da osmisli način da kompenzuje proizvođače sistemski, dakle ponovo nekim uvođenjem linearnog poreza koji bi finansirao kulturna dobra koja nemaju komercijalni potencijal. Baš kao što je sada sa određenim vrstama umetničke muzike itd.

[Franz Xaver von Baader]

Problem je što je b) izvodljivo samo ako ima ko da autora izdržava ili je autor bogat. Pisanje simfonija nije hobi sem ako nisi Borodin, a onda se nećeš pretrgnuti od produktivnosti. c) onemogućuje ova sloboda daunloudovanja koju ti predlažeš. Sve ovo za kompozitore važi i za pisce.
Mecenatski sistem ima iste prednosti i mane u odnosu na sistem sa autorskim pravima kao i tiranija u odnosu na demokratiju: više potencijala i za dobro i za loše. Pitaj Mocarta i Salijerija.

nije baš tako ovo pod c)
naime, godinama se već skida sa neta, a usporedo zarađuje i industrija. dakle, ne vidim da je onemogućeno.
stvar izbora. eno meho hoće kvalitetu ovdje, mene zanimaju papirnate knjige itd.

pod b). postoji treća mogućnost: autor radi za svoju dušu, ali istovremeno je prinuđen raditi neke njemu bezvezne kompozicije koje ište simbolička mreža odnosa. e za to ga se plaća, a za ono pravo - ne;)