Dejan Stojiljković: KONSTANTINOVO RASKRŠĆE (2009)

[Alex]

Recenzija u današnjem Blicu je pak, bez sumnje, prilično negativna. Ne znam da li je prva tj jedina takvog stava?

ko uopšte piše za blic, i šta je zamerio knjizi?

šta god da je, sumnjam da će laguna i dexa da se potresu.

Zamerila. Glupo je da se prepričava, koga zanima neka nađe novine.

[Boban]

aha... ko uopšte piše za blic?
Pa urednik kulturne rubrike je Aleksandar Gatalica, jedan od ranijih dobitnika nagrade Crnjanski... mora da mu se prevrnuo stomak kada je video kakva nebuloza će zauvek biti pominjana u istoj rečenici s njim.



Šteta što je ovaj tekst očigledno urednički skraćen zbog nedostatka prostora.

[angel011]

Ahem. Žanrovska, horor priča sa vampirima i vukodlacima sama po sebi nema ni dubine ni smisla. Genijalno. Kao da bilo koja druga vrsta literature ima sama po sebi smisla i dubine, a ne tek onda ako to unese autor.

[Le Samourai]

Nisam josh prochitao roman, ali ova kritika deluje kao srednji deo nekog duzheg teksta.

Sa druge strane, teshko je ozbiljno shvatiti kritiku zhanrovskog dela, napisanu od strane nekoga ko taj zhanr tako jasno i ochigledno prezire.

[Eriops]

Meni ova kritika lici na cisto pljuvanje zanrovske knjizevnosti.
Citiram : " Likovi deluju kao da su nacrtani, a okultne zavrzlame koje ih pokrecu suvisno je i komentarisati ", pa " ono sto samo po sebi nema ni dubine ni smisla, zanrovska horor prica, sa vampirima i vukodlacima ". Znaci ono sto je zanrovsko odmah je u startu besmisleno. Pa dalje : Jedino u takvoj literaturi bi spojevi reci poput " vazduha ispunjenog nevericom " ili carsava " mokrih od hladnog znoja " mogli da budu pozeljni, a povezivanje najmracnijih dogadjaja sa otkucavanjem ponoci okolnost kojoj se ne treba smejati.
Elem, kriticarka nam porucuje kako je to jadan i bedan zanr, besmislen, sam autor pod uticajem stripa, horor i jeza su po njoj jednostavno knjizevno neprihvatljivi.
Zali boze ko za Blic daje 30 dinara. Po kvalitetu su sve blizi Kuriru.

[Alexdelarge]

ocigledno je da kriticarka blica nije dozivela parodiju katarze.

[Boban]

pa, ruku na srce, žanrovska literatura jeste manje vrednosti, baš zato što robuje žanrovskim ograničenjima.
Mi možemo voleti ili ne voleti neki žanr, ali umišljati da je ravan mejnstrimu je detinjasto.
Dexina knjiga jeste žanr i o njoj treba da sude ljubitelji žanra... ne bi nikada ni dospela na sto ozbiljnih kritičara da joj nije izmajmunisan Crnjanski.
To delo čekaju lavine podsmeha i izrugivanja na svim zamislivim nivoima...

[Ghoul]

deal with it.
ova kritičarka ima manju toleranciju prema trešu što se domaćim žanrovskim pisanjem zove.
i ja je razumem.
floskule koje ona citira, kao i tretman likova i zapleta, JESU paraliterarni, žanrovski.
ako vam je ok žanr, ok vam je to tako. njoj nije.
postoje i dela koja prevazilaze žanr (bakić, m. novaković, pekić...), ali većina - poput dexinog - ostaje u njemu skroz, i ne viri im ni čuperak izvan.

mi, ovde, koji žanr pratimo, ili ne primećujemo te stvari, ili ako primetimo, ne smetaju nam. ali to ne znači da te falinke ne postoje, ili da nisu falinke. pitanje je samo šta se od dela očekuje i kojim aršinima se meri.
ova kritičarka je, zavedena medijskom halabukom i nagradom, očito dexu odmerila književnim standardima.

u svakom slučaju, zabavljalo bi me da vidim kako bi reagovala na jednog, npr, nešića i njegove 'mamojepce' te fraze i floskule od kojih se i ovdašnjim čitaocima strane žanrovske književnosti može okrenuti stomak.
ali, o tome, uskoro, u mom osvrtu na nešića.

[taurus-jor]

Izraz "žanrovska književnost" notorna je budalaština. I treba ga pokopavati kad god se pojavi. Svako književno delo sadrži elemente nekog žanra. Neka se, međutim, oslanjaju na žanrovske klišee, zbog čega su niže vrednosti, i nazivaju se, vrlo pogrešno, žanrovskim. Njih bi trebalo zvati štanc-književnošću ili kliše-književnošću budući da nastaju prema formuli.

Na žalost, termin "žanrovska književnost" se pežorativno koristi i za svako pisanje koje u sebi sadrži elemente "prezrenih" žanrova, i svi koji pišu književnost sa dominantnim ili odlučujućim elementima fantastike, trebalo bi da budu prvi koji će da osude takvu praksu.

[taurus-jor]

ali, o tome, uskoro, u mom osvrtu na nešića.

Da li si čitao "Odraze u retrovizoru" iz Istinitih laži?

[zakk]

Vesna Trijić: HOROR
(Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće, Laguna, 2009)

Kao što činjenica da se u njemu ,,pojavljuju" Hitler i Himler ne čini ovaj roman istorijskim, tako ga ni pomen starih niških kafana, ulica i viđenijih ljudi ne čini lokalnim; nesvakidašnje obilje citata kojima su zbliženi Hitler i Tito sa Andrićem i Margerit Jursenar, pretvorilo je sve te parole i izreke u gomilu praznih reči; ako je suditi prema informativnosti brojnih fusnota (mada su u književnom delu i dve previše), autor polazi od pretpostavke da njegov čitalac ne zna baš ništa. Sve su to samo bizarni pokušaju da se ,,produbi" i ,,osmisli" ono što samo po sebi nema ni dubine ni smisla — žanrovska, horor priča sa vampirima i vukodlacima. Jedino u takvoj literaturi bi spojevi reči poput ,,vazduha ispunjenog nevericom" ili ,,čaršava mokrih od hladnog znoja" mogli da budu poželjni, a povezivanje najmračnijih događaja sa otkucavanjem ponoći okolnost kojoj se ne treba smejati. Pripovedač je najviše truda uložio u postizanje psiholoških efekata radnje, u ispunjavanje čitalaca jezom i zortom; on zato svodi događaje na upečatljive detalje koje je lako vizuelizovati, a tzv. unutrašnji život junaka predstavlja u njihovom izgledu i spektakularnom nastupu. Naravno, sve se to da objasniti uticajem stripa, ali se ne može tretirati kao književno prihvatljivo rešenje: radnja romana je razbijena na statično raspoređene epizode, podređene pravilima žanra, likovi deluju kao da su nacrtani, a okultne zavrzlame koje ih pokreću suvišno je i komentarisati.

Međutim, pravi horor nastaje tek kada povodom ovakvog štiva neki ovdašnji ugledni autori počnu da kliču kako je Niš konačno dobio sopstveni, društveno koristan roman. Teme savezničkog bombardovanja 1944. i sudbine četničkog pokreta ne mogu da operu ,,Konstanovo raskršće".



wtf?! Šta je "društveno koristan roman"?! Ko je to rekao?

[---]

mislim da trijićeva aludira na tekst vladimira kecmanovića o "konstantinovom raskršću" koji je nedavno objavljen u politici, gde on otprilike kaže da stojiljkovićev roman pokreće pitanja "od šireg društvenog značaja" ili tako nešto. ne "društveno-koristan roman", to je neka ironija, verujem. osim ako grešim, pa ipak nije reč o aluziji na kecmanovićev tekst.

[Ghoul]

FUCK!
upravo sam trapavo uspeo da u bezdan sajberspejsa bacim jedno mini-predavanje o razlici između 'trivijalne književnosti' (to je ono, jore, što si bez potrebe probao da krstiš novim imenima, iako je u teoriji knjiž. već odavno prepoznato) i žanrovske.

avaj, bolje da to ipak ostavim za doktorat – kad već nisam poslušao sopstveni savet da duže postove pišem u wordu umesto u ovom debilnom prozorčetu za fast reply!!!

ukratko – jore, grešiš po pitanju žanr. knjiž; a do nešića u lažima još nisam došo.

[Alex]

Pre par dana se na stripovi.com javio čovek koji je kod nas pisao "trivijalnu literaturu" (pulp je valjda odgovarajući termin) i to krimiće, vesterne, ljubiće, čak i porno - pod pseudonimima za X-100 i druge edicije. On je pisao po 2 romana mesečno. Tako da - to nije baš to, zar ne?

[zakk]

Hm, to zvuči kao Ćurčić
Daj link!

[Alex]

Hm, to zvuči kao Ćurčić
Daj link!

http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=35648&whichpage=1

[taurus-jor]

FUCK!
upravo sam trapavo uspeo da u bezdan sajberspejsa bacim jedno mini-predavanje o razlici između 'trivijalne književnosti' (to je ono, jore, što si bez potrebe probao da krstiš novim imenima, iako je u teoriji knjiž. već odavno prepoznato) i žanrovske.

avaj, bolje da to ipak ostavim za doktorat – kad već nisam poslušao sopstveni savet da duže postove pišem u wordu umesto u ovom debilnom prozorčetu za fast reply!!!

ukratko – jore, grešiš po pitanju žanr. knjiž; a do nešića u lažima još nisam došo.

Jebem ti sajberspejs. Moja sućut, mnogo mi se puta dogodilo, i posle toga sam gubio želju za daljom raspravom.

Ipak, hajde da ne čekamo tvoj doktorat, obrazloži šta si mislio na nekom drugom topiku da ne zagađujemo ovaj. Ja i dalje mislim da je termin "žanrovska književnost" politički, i da se iza njegove upotrebe svašta podvlači, i da ga se stoga treba ratosiljati. Čak mi i izraz "trivijalna književnost" zvuči bolje.

[Mica Milovanovic]

Jore, mislim da gresis... Ali jednako me mrzi da elaboriram.
Zanrovska knjizevnost je jedno, a trivijalna drugo. Ja to nikada ne bih izjednacavao.

[Meho Krljic]

Ni ja, mada se žanrovska često zadovoljava time što je žanrovska i ni ne pokušava da ne bude trivijalna.

[taurus-jor]

Jore, mislim da gresis... Ali jednako me mrzi da elaboriram.
Zanrovska knjizevnost je jedno, a trivijalna drugo. Ja to nikada ne bih izjednacavao.

Ne bih ni ja. Ali, na žalost, praksa oko mene me demantuje. Evo, sam Boban piše da je "žanrovska literatura" manje vrednosti. Ako je manje vrednosti, onda je ona trivijalna, zar ne?

[Boban]

pa nije tako jore; ako neka vrata nisu plava i nisu zelena ne znači da su crvena... to je prosta logika koju je postavio još Aristotel: - od dve suprotne izjave jedna mora biti tačna a druga mora biti pogrešna; od dve različite izjave jedna mora biti pogrešna a druga ne mora biti tačna... i tako dalje.

[taurus-jor]

Ja ne tvrdim, Bobane, štaviše UOPŠTE se ne slažem sa tim iskazom. Uostalom, poslednja rečenica u mom postu ima jedno "zar ne" na kraju, što je čini upitnom a ne izjavnom.

[crippled_avenger]

Mislim da se upravo postojanje konvencija i klišea unutar žanrovske produkcije može koristiti kao argument da je stvaranje kvalitetnog žanrovskog dela vrlo zahtevno, možda čak i teže od nekih manje kodifikovanih formi u kojima nema toliko ograničenja, konvencija i zahteva. Naprosto u okolnostima žanrovske produkcije je mnogo teže biti originalan ili barem svež.

[Meho Krljic]

A autor često upada u zamku da se više bavi obezbeđivanjem da su pokrivena "zahtevana" žanrovska opšta mesta a manje, da kažemo "pravim" stvaranjem/ izražavanjem. Ovo delom ima veze i sa miljeom u kome se stvara (scena, publika, specijalizovani mediji itd.), pa neretko ljudi izvan žanra umeju da napišu izuzetno žanrovsko delo zahvaljujući tome što nemaju percepciju obraćanja poznatoj publici i polemisanja sa poznatim drugim žanrovskim autorima. Pekić je tu dobar primer mada mi prvo pada na pamet Brad Meltzer i njegov Identity Crisis.  Hoću reći, nežanrovski pisac može jasnije od žanrovskog veterana da vidi potencijal žanra da se ispriča netrivijalna priča zato što se žanrom bavi incidentno a ne stalno, pa mu je percepcija svežija. Naravno mnogi nežanrovci kad pišu žanr samo završe u ređanju najgrđih klišea koje žanrovska publika već zna i prezire a oni misle da su prvi naleteli na njih...

[crippled_avenger]

Žanrovske konvencije su u suštini uvek tanak led jer na neki način mogu da zavedu autora da kroz njihovu primenu dokazuje svoju pravovernost i žanrovsku erudiciju. Zatim, ne treba smetnuti s uma da su neki od klišea ili konvencija, hteli mi to ili ne, u stvari vrlo dobra rešenja, ali su potrošena i obesmišljena. Međutim samo postojanje tih rešenja može biti i inspirativno jer daje autru neku ideju o strukturi onoga što pokušava da stvori, zadaje mu da misli o nizu elemenata koji čine celovito delo a njegovo je da proba da ih osveži ili prevaziđe.

[Ghoul]

"Hoću reći, nežanrovski pisac može jasnije od žanrovskog veterana da vidi potencijal žanra da se ispriča netrivijalna priča zato što se žanrom bavi incidentno a ne stalno, pa mu je percepcija svežija. Naravno mnogi nežanrovci kad pišu žanr samo završe u ređanju najgrđih klišea koje žanrovska publika već zna i prezire a oni misle da su prvi naleteli na njih..."

=odličan primer za I grupu: william burroughs
=odličan primer za II grupu: vasa pavković i v. kecmanović u BELOM ŠUMENKU

[scallop]

Dopada mi se ovakva rasprava i spreman sam da se sa mnogo toga, što Avenger i Meho ovde pišu, složim. I da se ne složim. Kao što bih se složio i nesložio sa Bobanom i Jorom. Sa Mićom sam već raskrstio po pitanju žanrovske literature.

Nekako se osećam izopštenim jer nikada, a za to imam brojne svedoke, nisam zastupao žanrovsko kao opredeljenje. Uvek sam pokušavao da literaturu vidim kao dobru i kao ne dovoljno dobru. Čini mi se da je mojim dilemama najviše doprineo naš mejnstrim koji, otkako pamtim, uvek vidi žanrovsko kao trivijalno. Time se slažem sa Jorom, jer iz tog ugla je svejedno šta je podcenjivačkije od te dve odrednice. Složio bih se ja i sa Mehom i Avengerom kada bih znao da protumačim njihova dvosmislena poređenja gostovanja glavnog toka u "žanru" i "iskakanje" iz žanrovskog onih drugih. Da li to znači da će neka knjiga biti dobra bez obzira da li ju je napisao "nežanrovski" ili "žanrovski" pisac ako je dobra, odnosno, loša bez obzira na to da li je napisao "žanrovski" ili "nežanrovski" pisac ako je loša. Ako je tako, onda se u potpunosti slažem.

Drugo pitanje je ko čita literaturu koja je dobila "žanrovski" pečat? Vidim da je ni vi ne čitate, osim "Konstantinovog raskršća" i tu žalim što je Dexin pokušaj iskoraka iz "žanra" popio čašu žuči, jer je i na ZS dobio mišljenje koje je sve samo ne mišljenje o "ozbiljnom" romanu. Neću se zadržavati na citiranju. Ja samo mogu da poželim lošu kritiku kakvu je dobio od Vesne Trijić. Nemam šanse ni toliko. Pa, recite mi, onda, da li je dovoljno da knjiga bude "dobra" ili je potrebno nešto više?

Eto, pogodilo se da istovremeno postuje Ghoul. Ništa namerno, meni je trebalo više vemena. Čak se i slažem sa njegovim primerima.

I, ne priznajem žanrovske konvencije, one su za mene balast koji nikada nisam trpeo, pa ni sada. Sa onima koji ih naturaju, kao napr. ABN, u sukobu sam otkako sam počeo da pišem. I biću i dalje.

[Boban]

Zabluda oko žanra i vrednosti ogleda se u tome da žanr ne čine artefakti već postupak građenja likova i situacija. Drugim rečima, nije svaka priča o kaubojima i indijancima western žanr. Kada ljudi kažu da postoji samo dobra i loša književnost, onda često misle da ima dobrih knjiga o kaubojima i indijancima, a zapravo zanemaruju da su to dela koja iskoračuju iz konvencija i gotovo da nemaju veze sa žanrom. OK, kod westerna je to dramatično jasno jer se radi o dalekom i drugačijem okruženju, ali kod krimića kreće pretapanje u druge žanrove i mejnstrim, kod savremene fantastike takođe.
Kao mali, uvrštavali smo dela Hakslija ili Orvela u SF žanr jer se ponegde pominje SF terminologija, ali to je bilo pogrešno. Kod SF-a je ovo preklapanje još dramatičnije jer svako pominjanje sutrašnjice ili alternativne stvarnosti doživljavamo kao SF, opet zanemarujući da je SF obrazac a ne ambijent.
I slažem se da je danas mnogo teže napisati dobar kliše, ali moguće je. Na žalost, većina domaćih autora nisu sposobni za to.

[Cornelius]

U književnosti postoje samo dva žanra, samo dve kategorije, samo dva pravca, samo dve odrednice - dobra i loša književna dela. Sve ostalo je pišanje uz vetar i pomoćne sprave.

[Melkor]

Drago mi je da u svekolikoj knjizevnosti ne postoje osrednja dela (mada je malo cudno da se dobra dela, izmedju ostalog, izdvajaju po nepostojanju "crno-belih' podela). Jos samo da se dogovorimo ko odredjuje sta je dobro a sta je lose, koje su predispozicije za posao, koliko se placa, kakvo je zdravstveno osiguranje... Subjektivnom vrednovanju stvarno nema mesta van subjektivnih kategorija, zanrova i odrednica.

[scallop]

Melkore, cinizam je uvek uopštavanje. Može i obrnuto: uopštavanje je uvek cinizam. To je najkraće što mogu napisati za Cornelijusov stav i tvoj odgovor. Ustvari, za tvoj cinični odgovor na Cornelijusov cinični stav. Kao i obično, mada su cinizmi suprotstavljeni, obojica ste u pravu.

Naravno, u Cornelijusovoj opštosti nema kategorija kao u boksu, kao što u tvojoj individualizacija ima prednost nad opštim. Oni koji ocenjuju literaturu se trude da imaju kriterijume po kojima ce ocenjivati, oni koji čitaju samo svoje subjektivno osećanje. Tako u školi, nastavnik ne bude zadovoljan odgovorima učenika, a učenik veruje da je sasvim dobro odgovarao na pitanja. Ipak, ocenu upisuje nastavnik.

Problem u ovoj našoj drljavoj zemlji je što nastavnici prvo klasiraju učenike i njihove moguće odgovore; prema tome kako su obučeni, ko su im mama i tata, da li "jurcaju k'o bez glave" u školskom dvorištu, da li se vrpolje po klupi i slično, a potom postavljaju pitanja i već znaju kakvi su odgovori i kako će ih oceniti. A priori, žanrovsko je trivijalno, popularno je vulgarno, čitano je tek prolazni trend. U tim uslovima beznadežno je znati sve, kad imaš zakrpu na turu. Potpuno je nevažno da li "piščeva rečenica pobeđuje reč", ako knjiga pobeđuje druge knjige, zakrpa na turu je u fokusu. Tada je važnije što se pisac "napeo" da "razbokori" neku pojavu i nije čudo što ti sa zakrpama posežu za rečima u svojim rečenicama u uzaludnom naporu da svoje delo učine dostupnim "učiteljici" koja im je već dala ocenu. Mislim da će još jedna knjiga uskoro zbog takvih reči dobiti svoje pežorative, uprkos napora pisca da se odlepi od svojih pantalona i uđe u neke druge. Tu ne mislim na svoju knjigu, ona ne poseže za tim rečima, njoj je odavno - svejedno.

Na kraju, koliko god ti mislio da je tvoj sud o knjizi odlučujući, on to nije, jer dnevnik nije kod tebe. Već je dovoljno teško izboriti se i za Cornelijusovo uopštavanje da je dobra knjiga nezavisna od tretmana koji joj se ukazuje, kao, uostalom, i loša. Kod nas se sudovi donose prema zakrpi i tako će se nastaviti.

Možda bi mogao da zapaziš da se elitni deo ZS već povukao iz ove rasprave. Nivo koji mogu da unesu Boban i moja malenkost nije prihvatljiv.

[Meho Krljic]

Da li to znači da će neka knjiga biti dobra bez obzira da li ju je napisao "nežanrovski" ili "žanrovski" pisac ako je dobra, odnosno, loša bez obzira na to da li je napisao "žanrovski" ili "nežanrovski" pisac ako je loša. Ako je tako, onda se u potpunosti slažem.

Pa, naravno, naravno.

To jest, naravno, ali treba i ovde dodati razne disklejmere. Uglavnom zato što nema baš jednoznačne definicije "dobre knjige" i dosta toga je, avaj, stvar ukusa i naše rasprave i volje da se dogovorimo oko zajedničkih kriterijuma itd. Hoću da kažem, meni knjiga može biti "dobra" baš zato što vešto koristi žanrovska opšta mesta i, kako bi Ameri rekli, pritiska pravu dugmad, iako objektivno ona nit govori nešto značajno, nit na samom jezičkom planu ide napred (Barouz je, s druge strane na oba plana blistao u svojim sudarima sa žanrom). S druge strane, knjiga koja je "stvarno" dobra, dakle ona koja pred mene postavlja izazov i ne plaši se novog, niti se plaši da priča o nečemu stvarno suštinskom/ dubinskom, pa još u jezičkom smislu blista mi možda neće biti "dobra" jer sam joj prišao sa željom da konzumiram žanr, dakle imam očekivanja izgrađena na osnovu čitanja žanrosvskih dela. Na primer, Sterdženov Venera Plus X je roman koji čoveka može žestoko da ošamari i možda čak da mu se zgadi, ako mu prilazi sa idejom da je ovo "strejt" naučna fantastika.

Zabluda oko žanra i vrednosti ogleda se u tome da žanr ne čine artefakti već postupak građenja likova i situacija. Drugim rečima, nije svaka priča o kaubojima i indijancima western žanr.

Tačno, što je i, da podsetimo, ono što Ghoul ovde obično ističe u diskusijama o žanru, to jest da nije stvar u motivima već u tome kako se ti motivi koriste, to jest da žanr počiva na određenoj estetskoj pravilnosti, ne na motivima.


E, sad, kao neko ko načelno voli žanrovsku literaturu, ja volim da vidim žanrovsko delo koje nadilazi prostu stilsku vežbu u žanru i izdiže se iznad trivijalne književnosti, ali ne mislim da svako žanrovsko delo mora ovome da teži jer je u suprotnom nužno bezvredno. Kako i Cripple kaže, neka ustaljena žanrovska rešenja su zapravo odlična (na primer tajni identitet kod superheroja) ali su izraubovana do te mere da čitalac sa malo većom kilometražom prevrće očima čim ih vidi u nekom novom delu. Autor koji uspeva da udahne takvim rešenjima svež život i učini ih ponovo uzbudljivim je autor kome treba odati priznanje za stvaranje u žanru. Pomenuti Meltzer i njegov Identity Crisis je tu sjajan primer jer upravo uzima jednu od najizlizanijih superherojskih ideja (tajni identitet i šta biva kad on više nije tajni) i oko nje gradi priču koja po emotivnoj dubini daleko nadilazi uobičajeni superherojski narativ i izlazi iz okvira trivijalnog, a ipak ostaje u okviru žanra.

Na primer, na planu motiva, Meltzer uredno isporučuje polulude superzločince, etički savršene superheroje i hipertrofirane kostimirane tuče te sve drugo što očekujemo od superherojskog stripa, ali s druge strane tretman tih motiva je neuobičajen u kontekstu superherojskog stripa. Naime, etika se pokazuje kao relativna stvar jer se za potrebe sprečavanja većeg zla čini (da li?) manje zlo, a centralna tema celog miniserijala je da je smrt permanentna, što, dakako u superherojskom stripu ona nikada nije. Meltzer ovim ne ide protiv žanra ali mu dodaje veću dubinu i daje mu "netrivijalan" status.

[scallop]

Izvini što sam te potegao za jezik.

[Meho Krljic]

Pa ja da dam svoj doprinos dok me snaga ne izda...

[Cornelius]

"Trnoviti glog iz Velikog, od Jacinta Maglanovica, rodjenog u Zunigradu, najveštijeg guslara. Slušajte pažljivo. Beg Jovan Veliko, sin Aleksijev, napustio je kuću i kraj. Njegovi neprijatelji stigli su sa istoka, zapalili mu dom i oteli zemlju."

Ovako počinje pevanje "najvećeg srpskog guslara iz Bosne" koji je pobegavši iz Livna, od Turaka, otišao za Senj, oženio se ćerkom bogatog Morlaka po imenu Zlarinović, a onda se pridružio hajducima. Prosper Merime, veliki francuski spisatelj, susreo je guslara Maglanovića 1816. godine u Zari, slušao njegove pesme, zapisao ih i objavio 1827. godine pod nazivom "Gusla, izbor ilirske poezije prikupljene u Dalmaciji, Bosni, Hrvatskoj i Hercegovini". Autor svetski poznate novele "Karmen", dodao je i čitavu guslarevu biografiju, pripovest o svom putu u egzotične krajeve i crtež starog Maglanovića.

Medjutim, čitava knjiga bila je vešto sačinjena prevara. Prosper Merime posluzio se oskudnim poznavanjem Balkana i svojim neverovatnim talentom, te je ispevao knjigu "srpske poezije". Njegova veština prevarila je Adama Mickijeviča, Leopolda fon Rankea, Vilhema Gerharta, pa cak i Puškina, koji je na ruski preveo odredjene delove iz zbirke "Gusla".

Kada je mladi Kenneth Clark rekao za "Botičelijevu" Bogorodicu sa detetom (British Museum) da je kopija sa početka 20. veka, on se zasnovao na modelu ženske lepote svojstvenom 20-im godinama. Kasnijom hemijskom analizom, potvrdjene su njegove procene.

Ove dve analogije sam naveo samo da bih potkrepio moju argumentaciju da je procenjivanje umetničke vrednosti savremenih autora podložno opštem civilizacijskom i kulturnom stavu društva. Mnoge duhovne, etičke, sentimentalne i estetske vrednosti jednog dela kontaminirane su trenutnim vidjenjima, saznanjima, modama i potrebama. Zato je vrlo nezgodno procenjivati tek izašlu knjigu i svrstati je medju "klasike". O tome odlučju naredne generacije koje hladnijeg uma i sa druge pozicije prosudjuju o istom tom delu. Tako stižemo i do činjenice da ima samo dobre i loše književnosti. Osrednja književnost, vremenom, bude svrstana u nevažnu, lokalnu, zabavnu, popularnu, ili neku drugu kategoriju, koje dodju kao eufemizam za slabu i lošu književnost.

Oduševljenost i partizanština svojstveni su modernom društvu u kome postoje masmediji, gde brzina zamenjuje zreo stav kome treba vremena da se formira. Onom brzinom kojom nešto zapamtimo i oduševimo se, isto to zaboravimo i zamenimo ga novim genijalnim delom. Neophodno je ipak mućnuti glavom i zapitati se kako to da su prethodne generacije, većinom, bivale oduševljene popularnim i lako prijemčivim delima (koja su danas potpuno zaboravljena), a imali su su malo hvale za ona dela koja su kasnije svrstana u svetsku baštinu. Tako je i danas.

Zato treba biti obazriviji i truditi se da nas ne ponese marketinški polet, nego istinita vrednost dela. Na primer, "Rašani" i "Zlatna knjiga", napisani pre izvesnog vremena, dobro su prošli ispit na prvoj etapi svog života (prvo izdanje), te i danas imaju visok umetnički kvalitet. Koliko dela savremene domaće književnosti može time da se pohvali?

[Lord Kufer]

Iz Wikipedije:

"The most general genres in literature are (in loose chronological order) epic, tragedy,[1] comedy, novel, short story, and creative nonfiction."

To su književni žanrovi...

Deksina knjiga je, prema onome što sam čuo - roman.

A "žanrovi" tipa NF, fantazija, horor - to je samo stvar percepcije čitalaca a ne književna forma.

[Ghoul]

pun mi je kufer wiki-stručnjaka.

[Lord Kufer]

Baš me zanima šta bi reko Žil Vern, jesu li njegovi romani avanturistički ili naučno-fantastični?

A Makbet - to je čis horor, ne?

Bajron je bio pisac dendi literature, a Leonardo je bio "težak" umetnik (kako piše u uvodniku monografije o ovom raznovrsnom umetniku).

Damnjanovićev "Šišmiš" je čista komedija, pre svega.

Ljudi, međutim, ne reaguju na književni rod kad se odlučuju šta će da čitaju, već na vrstu asocijacija koje tekst izaziva. To jeste stvar percepcije a ne književnog roda.

Moderni pojam "žanr" nema nikakve veze čak ni s vrstom umetnosti kojoj se prišljamčio. Ima ga u svemu i svačemu, od književnosti i slikarstva do filma i stripa - uopšte ne može da se primeni u smislu "roda", već isključivo kao tema ili scenografija. Čak i u tvrdoj naučnoj fantastici, ono "naučno" je uglavnom običan megafin - dakle sredstvo kojim se postiže određeni cilj, a nikako rodna oznaka.

Ja sam u žanr naučne fantastike ušao preko dela koja uopšte nisu pre svega to - "1984", "Grad", "Vrli novi svet"... Mnoga utopijska ili distopijska dela se nekako đuture svrstavaju u žanr naučne fantastike (pa i Zelazni, koji je najmanje baš "naučan"). Pre pojave masovne kulture nikome nije ni padalo napamet da o pričama o duhovima, vampirima i sl. razmišlja kao o književnoj formi. To je samo jedna posebna tema i na osnovu nje se ljudi opredeljuju da li ih zanima ili ne.

[Meho Krljic]

Da malo prelistaš forum, vido bi da je o ovome opširno razglabano mnogo puta, i da nema mnogo svrhe da krećeš sa ovim ex-catedra objašnjenjima. Mislim, objašnjavati ovde da u naučnoj fantastici ima malo prave nauke je dosta nesvrhovito, pogotovo što se izraz speculative fiction pre nekoliko decenija odomaćio kao malo tačniji.

[Lord Kufer]

Pa u tome je čarolija žanra, što se o njemu stalno priča, na svakom mestu i u svakoj prilici.

[Meho Krljic]

Pa to mi ovde i radimo, ali onda ti dođeš i kažeš

"žanrovi" tipa NF, fantazija, horor - to je samo stvar percepcije čitalaca a ne književna forma.

i pozivaš se na wikipediju. To je prilično lenj ulazak u raspravu. Hoću reći, valjda ti je palo na pamet da smo mi možda već videli to na wikipediji, raspravili šta mislimo o tome i da kad ovde pričamo o žanrovskoj vs. mejnstrim književnosti svi podrazumevamo žanrove u savremenom smislu.

[Lord Kufer]

Baci pogled nagore i videćeš da se uglavnom vodi rasprava o žanru a ne o Deksinom romanu. Prema tome, to ti je kao pijenje kafe, pušenje cigareta - nikad dosta.

Nisam primetio da neko hvali Konstantinovo raskršće zbog toga što je to prava žanrovska knjiga, nego su primedbe sasvim druge prirode.

[Ghoul]

Nisam primetio da neko hvali Konstantinovo raskršće zbog toga što je to prava žanrovska knjiga,

loše si primetio, ja sam učinio baš to.

ajde sad lepo pročitaj relevantne stvari pre nego opet kreneš da nam prodaješ pamet.

[Lord Kufer]

Počeo sam da čitam onaj odlomak Pogleda iz večnosti:

"Nešto, neko deformisano crno obličje bilo se nadvilo nad Ditrihom. Dugi prsti, beživotno beli, u potpunom kontrastu sa tamnom prirodom te stvari, bili su položeni na ramena vojnika Ditriha... Mrtvog vojnika Ditriha. Glave zabačene unazad, groteskno otvorenih usta iz kojih je poput crvene zmije visio rumeni jezik, stražar je gledao u prazno, očiju izbuljenih od užasa... Negde ispod tog jezika i prestravljenih očiju, nešto je rasporilo sivomaslinastu uniformu Vermahta i pokidalo Ditrihovu utrobu..."

Kao čitalac, bez bilo kakvih predubeđenja, kažem da je ovo krajnje neuverljivo. "Nešto, neko nedefinisano crno obličje..."

To li je žanrovski element?

Deksa na jednu klasičnu konstantu, vojnika Trećeg rajha, iznenada nabacuje konstantu iz jednog sasvim drugačijeg doba. Pa da je krenuo naopačke, obrnutim redom, možda bi i prošlo... Od ove tačke čitalac treba da se opredeli da li će da guta to što mu se nudi.

[scallop]

Ja sa ovim Kuferom nemam nikakve veze, majke mi.

[Lord Kufer]

Gul:"pročitao sam prvu polovinu romana – 130 strana – u jednom cugu.
ne pamtim da sam IKADA nešto od domaćeg žanrovskog pisanja pročitao ovoliko lako i glatko i neosetno i bez trunke smaranja – pa čak i sa popriličnim uživanjem.

ovo je ODLIČNO napisan žanrovski roman. ili, tačnije, odličnim uredničkim intervencijama doveden u stanje kakvim se –među domaćim žanrovcima- ne može pohvaliti niko sem, možda, skrobonje; samo što je dexino pisanje, ovde, još malo sočnije od goranovog.
uostalom, kad je lagunina mašinerija od onih antitalenata –koje sada neću imenovati- uspela da napravi komercijalne ili bar (za neke) čitljive autore, kod dexe je bilo mnogo manje posla jer je on i u sirovom i neprerađenom obliku natprosečno dobar pisac za ovakvu vrstu pisanja.

detaljnije – kad završim, vrlo brzo, možda kasnije danas ili noćas: ali već sada je sasvim jasno da ovo ima Ghoul's seal of approval i da je značajan dodatak domaćoj žanrovskoj sceni.

eh, da: roman je HOROR (ali ne zadrti), pa bi možda valjalo prebaciti topik na adekvatan podforum."

Ovakav kvazi-kritički pamflet odavno nisam pročitao 

Al objasni ti nama, otkud nagrada Miloš Crnjanski da se dodeljuje delu iz "žanrovske scene". Možda i tu imaju udela "odlične uredničke intervencije"?

[Boban]

ma lako se dobije nagrada kada su u žiriju drugari s kojima sediš u kafani i dogovaraš se...

[krema]

Tekst iz danasnje Politike:

Човек који прича приче
Нишки писац Дејан Стојиљковић јуче примио награду ,,Милош Црњански", а за ,,Политику" каже да је жири био доста храбар што је наградио књигу у којој има доста жанровских референци

Дванаести добитник награде ,,Милош Црњански", нишки писац Дејан Стојиљковић, примио је ово признање јуче у Малој сали Коларчевог народног универзитета у Београду. Ова награда, која се од 1981. године додељује за прва остварења писаца у формама којима се Црњански бавио (роман, приповетка, поезија, драма, мемоари, есеј, путопис), овога пута припала је Стојиљковићевом роману ,,Константиново раскршће" у издању београдске ,,Лагуне". Награда се састоји од Повеље, бронзане медаље са ликом Црњанског и две хиљаде евра у динарској противвредности.
У свом обраћању присутнима, награђени је навео да му прва сећања на Црњанског сежу на почетак деведесетих, када му је отац купио књиге Црњанског код уличног продавца, ,,из гепека". Тада је био бесан јер је желео да чита забавније жанровско штиво, али је две-три године касније, у време најтеже кризе, посегао за књигом ,,Дневник о Чарнојевићу" и тако упознао рад једног од наших најзначајнијих књижевника.
Представник жирија, проф. др Радивоје Микић и председник Задужбине ,,Милош Црњански", проф. др Мило Ломпар, у својим излагањима упоредили су рад Стојиљковића са спремношћу Црњанског да књижевност излаже такозваним тривијалним жанровима, коју је показао у роману ,,Кап шпанске крви".
Дејан Стојиљковић за ,,Политику" каже да за време писања није био свестан било какве везе своје књиге са делима Црњанског.
– Тек када је ,,Константиново раскршће" било завршено, видео сам да лик Немање Лукића заиста подсећа на главног протагонисту ,,Дневника о Чарнојевићу". Касније када сам поново погледао ту књигу, схватио сам да има сличности и у описима ратних страхота. Црњанског сам доста читао, и свакако је утицао на мој развој.
Осим збирки прича ,,Левом страном друма" и ,,Low life", Стојиљковић се пре ,,Константиновог раскршћа" активно бавио стрипом, што као писац критичких текстова што као аутор. Стриповска поетика, као и конвенције жанровске књижевности присутни су и у његовом првом роману.
– Пролог под називом ,,Поглед из бесконачности" добио је име према једној епизоди стрипа Дилан Дог, чији је сценариста Тицијано Склави доста утицао на мене – открива Стојиљковић. – Осим од њега, учио сам и од Френка Милера, Алана Мура, Нила Гејмена и тако даље. Начин на који сам градио радњу у свом роману, смењивање сцена, дијалози, описи, све то подсећа на стрипове.
Стојиљковић каже да никада себе није називао писцем, ни књижевником. Сматра да су ти појмови извикани и себе радије карактерише као приповедача – човека који прича приче, и не бави се постмодернистичким експериментима. Истиче да су на њега понајвише утицали писци жанровске књижевности.
– Сви кажу да је жири био доста храбар што је дао награду једној оваквој књизи, где има доста жанровских референци. Неки, чак, кажу да је то чисти хорор роман, али ја са тим нисам сасвим сагласан. Осим тога, ,,Константиново раскршће" је било бестселер пре него што је добило награду, а награде се обично не додељују бестселерима, јер се сматра да су они ниже вредности.
Писац примећује да у Србији постоје критичари и уредници који сматрају да жанровска књижевност никако не може да буде уметнички вредна.
– Мислим да је то због тога што нису у току са актуелним дешавањима на светској сцени. Ако, на пример, на Западу кажете да Стивен Кинг није књижевност, испадате смешни. Међутим, управо награда ,,Милош Црњански" за овакав роман може допринети томе да се разбије та фама да жанровски романи наводно немају књижевну вредност. Ево, показало се да ипак није тако, о чему сведочи састав жирија који чине заиста озбиљни људи.

[Ghoul]

dexa ušo u NINO-vih top-15!!!

[Ghoul]

a puna vest glasi:

Na sednici NIN-ovog žirija kritike (Milan Vlajčić, predsednik,
Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar, Mladen Šukalo),
održanoj 25. novembra, načinjen je pregled prvih šezdeset pročitanih
romana, i za dalje čitanje preuzeto još 25 upravo pristiglih knjiga.
Nakon kritičkog razmatranja svih dosad pročitanih dela žiri je odlučio
da u širi izbor romana za dalje razmatranje uključi 15 romana. Do
kraja decembra žiri će razmatrati sve u međuvremenu pristigle romane,
a u novogodišnjem prazničnom broju NIN-a objaviće uži izbor kritički
razmatranih dela. Na svojoj prvoj januarskoj sednici (5. januar) žiri
će odrediti najužu listu kandidata za nagradu, a konačna odluka biće
donesena 15. januara, kad će, tačno u podne, na tradicionalnoj
konferenciji za novinare u redakciji NIN-a biti saopšten naslov
najboljeg romana na srpskom jeziku, objavljen u 2009.

Svečano uručenje nagrade će biti obavljeno na svečanosti u Narodnom
pozorištu, 22. januara.

Medju odabranih 15 je i KONSTANTINOVO RASKRSCE, a pored njega tu su i
romani Slobe Vladusica, Zvonka Karanovica, Igora Marojevica, Miomira
Petrovica, Slobodana Tisme i Djordja Milosavljevica.