Šta ostavljamo potomcima?

[Boban]

Vrućina ovde gde sam se zadesio, najveća ladovina saobraćajni znak, pa su mi misli možda malo pobrkane usped prokuvanosti sive mase unutar labrnje.
Vrlo mali broj grčkih tragedija je sačuvan; u to pradavno vreme, svaka šuša je pisala tragedije i mnoge su izvođene, ali su do naših dana pretekle samo neke i to uglavnom one koje su najviše bile u opticaju. Svojevremeno, na moju primedbu da ko zna kakva su remek-dela tog doba izgubljena, objašnjeno mi je da je sigurno preostalonajbolje iz tog doba, jer su se najbolje drame najviše izvodile i izbegle zaborav ili zaturanje.
Ja opet nešto razmišljam, da li je to baš tako... evo, uporedimo sa današnjim vremenom, šta se najviše čita kod Srba; Ćosić, Radusinovićka, Isidora B. i nekoliko ovih žena sa dva prezimena. Ako bi neko za 300 godina na osnovu tiraža iz ovog doba i prikaza po novinama zaključio ko su bili najbolji pisci danas, bojim se da bi bio u zabludi. Zamislite da za 2500 godina tada nestalu srpsku kulturu pamte na osnovu deset knjiga koje su danas najčitanije. Setimo se samo kakvo je zlo za srpsku književnost i posebno njen fantastični segment učinio Skerlić maltene eliminišući sve nagoveštaje fantastike. Kakva bi danas bila stvarnost Srbije da su je vodili i predstavljali drugi ljudi na početku XX veka. Ne mogu da se otmem utisku da smo mi sada u sličnoj situaciji i da ponovo neki moćnici određuju šta će se čitati, a šta promovisati u megahit, bez stvarne podloge u kvalitetu i sadržajnosti.
Postoji li način da se savremena srpska književnost i posebno njen fantastični segment objektivno sagledaju i sačuvaju od zaborava i zloupotrebe?

[Ghoul]

znači, baš te pogodilo ovo što je dexa izašao za lagunu i već postao 'istinski hit'?

šta kukaš, kad i sam radiš za izdavačkog ako ne giganta a ono bar džina?
šta taj džin čini po pitanju koje si postavio, a šta ti, u okvirima moći koje imaš?

drugim rečima, zašto o tvojim izdanjima ne zvone na sva zvona b92 i večernje novosti, nego si presrećan ako neko od tvojih doturi nešto kratko u danas ili blic?

što ti nisi dao intervju za b92 nego dexa?

a ovo je tek početak: očekujte u narednim danima i nedeljama dexu na pinku, dexu na rts-u, dexu u jutarnjem programu, dexu u beogradskom programu, dexu u noćnom programu, dexu na okruglom stolu, dexu na panelu, dexu na bilbordu... nećeš smeti klimu da uključiš a da ti dexa ne iskoči iz nje - o radiju i tv da ne pričam.

laguna je to.

gde je beli put?

gde je everest?

zar nisi govorio da ti radiš za večnost?
što te onda potresa ovo sad?

nije pitanje samo ŠTA ostavljamo, nego i KAKO.

[taurus-jor]

 

[Boban]

gule, nemaš pojma... pa svaka akcija leti je bačena u bunar.
Misliš da će se do nove godine iko više sećati dexinog abortusa?
Možeš i sam da pobrojiš šta je sve Laguna proglasila za megahit pa je ukupan zbir prodatih primeraka ostao trocifren.
Nasuprot tome Marija Jovanović radi samizdate u 30000 primeraka.
Za istinski megahit potrebno je koketiranje sa savremenim političarima i estradnim ličnostima; boli kurac ikoga za nemačkog oficira pre 60 godina u nekoj srpskoj kasabi.
Lutajući Bokelj se izdigao jer je srpski trn u oku crnogorske stvarnosti; bez dnevne politike nema prodavanosti.

O tome pričamo ovde; kako istinski vredna dela sačuvati od zaborava pred poplavom kiča i kretivnog bezumlja?

[scallop]

Nikako. Svet je Coca Cola. Advertajzing je u 2008. pojeo 430 milijardi dolara u SAD. I za dvesta godina neki Bušman će podići praznu bocu koja je pala s neba i pretrčati pola Afrike da je vrati vlasniku. I neće imati kome.

Ostavi se te bandere i nađi pravu ladovinu. Biće ti bolje.

[taurus-jor]

Ostavi se te bandere i nađi pravu ladovinu. Biće ti bolje.

[Ghoul]

e, jebaga sad, 'bačena leti'. pa ovo dexino je letnja literatura, lagana, lepršava, brza, tanka, nezamarajuća - ko za plažu, idealno, il za vožnju busom il vozom.
nije to srpski psiho pa da smara, pa da gnjavi, pa da opterećuje nekim mučenjima i pornografijom i 'šokovima' - ovo si je jedno pitko, čitko, zabavno delo, taman ko za ovu vrućinu, da si ljudi ne naprežu mozak sa neki skalopovi rašani, alhemije, metafizike, vilozovije i ostala nagvaždanja.

postoji samo 1 način da se istinski vredna dela sačuvaju od zaborava:
1) da se pre svega dobro odaberu, tj prepoznaju istinski vredna dela
2) da se objave u dostojanstvenom, pristojnom, respektabilnom obliku
3) da ta dela budu distribuirana i reklamirana maximalno
4) da budu otkupljena u što više biblioteka, pa neka ih potomstvu koje danas -možda- nije umelo da ih ceni.

nema tu filozofije nikakve.

[Franz Xaver von Baader]

O tome pričamo ovde; kako istinski vredna dela sačuvati od zaborava pred poplavom kiča i kretivnog bezumlja?

prvo ti mora biti jasno da živimo u potrošačkom društvu
i da ne postoji nešto takvo kao 'istinski vrijedno' u takvom društvu: sve je prostituirano, a trenutno je 'istinski vrijedno'  imati velike sise i dobru guzicu
pa se ono tvoje 'objektivno sagledavanje' mjeri u novčanim apoenima - jedino se ta 'objektivnost' važi za 'istinski vrijedna' djela

promatraj vedriju stranu te priče: baš to što je ta poplava masovne kulture pomela elitnu, omogućilo ti je, primjerice, da čitaš asimova a da nisi kralj ili njegov bratić

u tom smislu, mogu optirati za masovnu kulturu: sada mogu skinuti bergmana s neta ili čitati hegela iz knjižnice, a da sam istovremeno najobičniji nitko (ili genije iz gomile)

[Truba]

mozda će nam potomci psovati što smo kupovali i čitali knjige na PRAVOM papiru...doprinoseći ekološkoj katastrofi... međutim tu će Gulo biti najmanje psovan zbog "tiraža" njegovih "knjiga"

[Perin]

Paz'te, ne slažem se sa Ghoulom u većini stvari, ali što se tiče reklame, to stoji. Danas je vreme drugačije, mladež slabo čita, tako da izdavačke kuće moraju plasirati te romane "u dahu", a da ne pominjem baljezganja o pravima žena pa sad imamo najezdu Bjelice i Habjanovićke (koju moja mater obožava, upravo zbog toga što na prikriveni način propoveda feminizam). Ne želim da me ženski deo populacije ZS-a baci na linč zbog prethodne izjave, ali tako je-kako je. Danas je sve roba, sve se može unovčiti, sve se može ispeglati. Nije to samo u izdavaštvo, slilčno stanje je u muzici. Baš sam pre neki dan "pozirao" u bendu na festivalu "Prvi Aplauz," i kad je bila generalna proba, devojka čija mi se pesma baš svidela, koja ima odličan aanžman i glas na CD-u, poče pevati uživo. Ono je sramota bre, cura fula tonove, em što uopšte ne liči na glas što je otpevao na CD. Tako ti je i sa knjigama: nabudžiš reklame, sva zvona nek' zvone, i ljudi će krenuti da kupuju i čitaju razne baljezgarije. A pravi pisci su čini mi se preponosni i lenji da se bakću s time.

[taurus-jor]

A pravi pisci su čini mi se preponosni i lenji da se bakću s time.

I to im je velika greška.
S druge strane, ako se upuste u takvu rabotu, postoji opasnost da će ih zlobnici proglasiti "komercijalnim" ili "netalentovanim" - čim im je potrebna reklama. A knjiga je danas, na žalost, roba. Kao i film. Mora biti promovisana da bi se pročula, da bi izdavač-producent povratio uložene pare i po mogućstvu ostvario dobit. Isto je u interesu pisca. Pisanje je posao kao svaki drugi.

Možda se ovde ponavljam sa ranijih topika, ali pokušajte da zamislite nekog lika za 200-300 godina, na Zemlji koja je doživela nekakvu kataklizmu. I sad on, koji o ranijem svetu ne zna ništa, iskopava neku knjigu, slučajno je na njegovom jeziku, i počinje da je čita. Može li je vrednovati po okolnostima u kojima je nastala? Hoće li shvatiti reference? Da li će mu one uopšte biti važne za uživanje u knjizi? Može se desiti da je nabasao na Braću Karamazove. Ili na Naživo. Ili na Živosahranjene. Ili na Konstantinovo raskršće. Ili na Vesnu Radusinović. Ili na rotoroman R. Angelakisa. Ili na ljubavni vikend roman broj MDCCLV. Mislim da će njemu da bude svejedno. On će da kaže: Nabasao sam na artefakt sveta koji ne postoji. I tačno da je dotična knjiga govno po našim kriterijumima, njegovo vreme će je drugačije ceniti.

Prema tome, džaba nerviranje. Sve je krajnje relativno, a zbog entropije kao prirodnog procesa sve će na kraju otići dođavola, pa i književnost i naše sitne sujete.

[vilja]

Prema tome, džaba nerviranje. Sve je krajnje relativno, a zbog entropije kao prirodnog procesa sve će na kraju otići dođavola, pa i književnost i naše sitne sujete.

Tako je Tauruse. Drugi princip termodinamike nam svima j@&#  mater, zato potomcima ništa ne treba ostavljati, ionako kroz dve tri generacije neće umeti da čitaju. Već su sada ( većina ) polupismeni.