Kratak prilog za istoriju srpskog SF-a - Miodrag Milovanovic

[Mica Milovanovic]

Tekst iz UBIQ-a 4, online:

http://www.art-anima.com/d/eseji/kratakprilog.html

Svaka primedba, dopuna, ispravka, vise je nego dobrodosla, za neke buduce tekstove...

[Ghoul]

unapred se radujem.
javiću se kad pročitam.

[Mica Milovanovic]

Tvoj primerak UBIQa 4 te ceka... Javi se kad dodjes u Beograd.

[taurus-jor]

Vratio si se u Beograd?

[Mica Milovanovic]

Ne. Vracam se krajem meseca...

[Ghoul]

dolazim 04.08.

[Mica Milovanovic]

Super. Bicu tada u Beogradu. Javi se da se vidimo...

[Cornelius]

Mica mi je poslao Ubiq #4, tako da sam juce procitao njegov tekst o istoriji srpskog SF, F i H. Tekst je kratak, koncizan i jasan. Mica trasira najsire linije koje bi mogle da budu kasnije iskoriscene kao polazna tacka za dublje i sire analize pojedinih segmenata istorije srpskog fantasticnog stvaralastva. Bilo bi lepo da ovaj tekst bude nadahnuce za jedan zbornik u kome bi bili okupljeni radovi razlicitih autora i koji bi pokrivali odrednice navedene u Micinom tekstu. Tako bi se postigla celovitija slika srpskog SF, F i H stvaralastva, a iz puno razlicitih uglova.

[Boban]

Upravo se radi na tome, biće jedna 1000 strana velika srpska SF antologija gde će ovaj Mićin tekst, dodatno sređen i proširen gomilom bibliografskih podataka biti garnirung.

[Road_warrior]

A vredi li Antologija srpske fantstike,video sam je negde zajedno sa Antologijom francuske i poljske fantstike?

[Ghoul]

road w: vredi!

mićo:
pročitao sam esej – en generale, to je sve odmereno, jasno, pregledno i sve na mestu i kako dolikuje.

naravno, faktografija ti je očito bila primarna, a evaluacija i kritika sekundarni, ako i toliko; ne znam da li je to bilo uslovljeno naručiocima texta ili tvojim namerama, ali nisam siguran koliko će čitaocu – a naročito nekome sa strane, kome većina ovih imena nije znana, ili ih zna vrlo mutno – biti zanimljivo ovo nizanje ovolikih imena i naslova i godina.

od zamerki, najveća – totalno izostavljanje ma i najmanjeg pomena RANKA MUNITIĆA.
ne znam kako si uspeo da počiniš tako ogroman propust?
on se u svojim knjigama bavio fantastikom u širokom smislu, ne samo na filmu nego u stalnim paralelama sa književnim delima i arhetipovima koji stoje iza SF-F-H žanrova, i njegove analize ključnih književnih i filmskih SF-F-H dela su zaista veoma vredne i značajne.
mislim da si morao makar da pomeneš (a i više od toga) barem FANTASTIKU NA FILMU I & II, ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (više verzija) i ALISU NA PUTU KROZ PODZEMLJE I SVEMIR.

to je jedina baš velika zamerka koju imam na text.


+ nekoliko manjih:

- korišćenje floskule 'fantastike natprirodnog' kao sinonima za horor netačno je, ili u najmanju ruku neprecizno upotrebljeno (tj. ako si ti hteo da kažeš da tebe, za svrhe ovog texta, zanima samo onaj horor koji je natprirodan, onda je to trebalo tako da kažeš i povučeš distinkciju; istina, u tom slučaju, ne znam zašto uopšte pominješ SRPSKOG PSIHA.)

-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.

-iako se u načelu slažem sa opisom pekićevog BESNILA, čudno mi je da među žanrovima koji su tu smešani ("roman katastrofe, naučne fantastike, špijunskog romana") ne pominješ horor. čak ni ja ne bih išao tak odaleko da tvrdim da je to čist horor roman, ali rekao bih da u njemu horora ima više od SF-a. da se sad ne bavimo promilima i procentima, mislim da ćeš se složiti da je horor nesumnjivo prisutan i to u značajnoj meri.

-šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu.

-trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde.

-što se tiče teorijske literature, fale ti METAMORFOZE VAMPIRA marije šarović i naročito MOTIV VAMPIRA U MITU I KNJIŽEVNOSTI ane radin, a vala i njena antologija domaćih priča – PRIČE O VAMPIRIMA.

-relevantno je makar uzgred pomenuti i knjižicu saše radojevića MIT O FRANKENŠTAJNU.

-kod kratkih filmova pominješ " Rakete Nikole Mančića (2006)" – reditelj se zove VLADIMIR mančić.

-kod opisa opusa radmila anđelkovića izostavio si da napomeneš koliko je taj dosadan i naporan za čitanje.

-Ilija Bakić je, po meni, značajniji i bolji nego što iz prekratke odrednice o njemu sledi.

eto, ako ne računam nabrojano, sve ostalo je super.

hope this helps!

[Milosh]

Dobar tekst, a i Ghoulove zamerke i dopune su sasvim na mestu osim ove pretposlednje.

[Boban]

-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.

ali avaj; on nije priređivač te antologije; on je samo besramno pokrao od reči do reči postojeću takvu antologiju (koju sam imao priliku da držim u rukama, ne verujući sopstvenim očima) i malo je garnirao sa domaćim radovima; kao kada bi neko ovde uzeo Dozoisa i rekao da je to njegov izbor.

Vidim gule da te boli "zanemarivanje" horora, ali ja lično mislim da ga ima daleko previše.

[Ghoul]

bobane, sumnjam u to što tvrdiš, i sumnjaću sve dok se ne setiš naziva te antologije koju je navodno krstajić pokrao.

a sumnjam iz 2 razloga:

1) to što je on odabrao, u bar 90% slučajeva, zaista i slovi za klasike fantastike, i teško je napraviti tako zacrtanu antologiju u kojoj ne bi bilo najmanje 60% baš ovih priča koje se tu sada nalaze.

2) sve priče u antologiji već su u tom trenutku postojale u srpskom ili hrvatskom prevodu: da je slučaj kao što ti tvrdiš, da je maznuo gotov izbor od nekog sa strane, morao bi neki broj priča da se prevodi spec. za ovu antologiju, nije realno da 100% već postoji prevedeno - a to nije slučaj.
pogledaj imena prevodilaca, to su sve postojeći i poznati ljudi.
nema među njima ni đorđija jakšića ni hamdije tunguza a kamo li dore suarez.

[scallop]

Moj savet je da se nekoliko puta pročita naslov ovog priloga. I, još, da se nekoliko puta pročita naslov ovog priloga. Za one koji ni posle toga ne shvate - pročitati još nekoliko puta naslov ovog priloga.

[Boban]

Gule, da li si u stanju da pojmiš da postoje ljudi koje horor ne zanima i da su oni većina?... da posmatraju horor kao atmosferu, a ne kao samostalni žanr?

[taurus-jor]

Još jedan pozdrav Mići.

Dobre kratke SF filmove si odabrao za spominjanje, ali situacija na terenu se značajno izmenila nedavnom pojavom studentskog filma "Zvezda Tri" Nebojše Nenadića (2009) koji se u celosti dešava u svemiru, na svemirskom brodu "Stefan Dečanski", sa srpskim astronautima kao protagonistima, u misiji koja je tipično srpska (razaranje izvesne zvezde koja je "narodu nebeskom" trn u oku). Scenografija je profesionalna i pravljena za potrebe filma, scena svemirske bitke je odlična. U svakom slučaju, ovo je žanrovski i tehnološki kamen međaš za domaću kinematografilju kakav je 2001. godine bio film "Oni su" (Mladi kadrovi), sa uvođenjem digitalnih specijalnih efekata za dočaravanje spuštanja vanzemaljskog broda u Beograd, njegovo poletanje i potom let kroz svemir - sa otetim Miroslavom Lakobrijom.

[Ghoul]

a, pominjao mi je miki taj film, kaže - pravili su pravu sgf broda, nije cgi nacrtana!
kad će to moći da se vidi? jel ga nosiš na grozman?

[Boban]

ljudi nikako da shvate da kod ovakvog posla mora negde da se povuče granica... dok bi sada Mića ubacio te stvari iz 2009. godine došla bi 2010 i ko zna šta sve... s druge strane, zaboravljate da je ovaj tekst osmišljen pre 3-4 godine.
Na kraju krajeva, bitan je i kontinuitet. Vrlo je lako kod ovakvog rada uvrstiti svoje drugare koji su ti u vidokrugu (to je ghoulov sistem, uvrštavanje i knjiga koje još nisu izašle jer su "naše") a zanemariti ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde...

[Ghoul]

šta lupetaš bre, čbobane, zar MUNITIĆ ne spada u "ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde..." i čije zanemarivanje sam naveo kao najveću zamerku? isto i krstajić, bakić, itd.
šta haluciniraš na ovoj žegi?
kao da moj post ne stoji tamo gore, sasvim jasan, nego ti moraš sad da ga reinterpretiraš u skladu sa svojim poremećajima i predrasudama?

[taurus-jor]

Za Ghoula i Miću:

Zvezda Tri je premijerno prikazana na dan kada je Grossmann zatvorio konkurs za takmičarski program, ali sam razgovarao malopre sa Tomažom u vezi mogućnosti da film prikažemo u revijalnom programu. Ili ćemo ga staviti u program FSFF, kao pretpremijeru.

[Boban]

šta lupetaš bre, čbobane, zar MUNITIĆ ne spada u "ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde..." i čije zanemarivanje sam naveo kao najveću zamerku?

munitić je hrvat, rođen u zagrebu... uvrštavanje njega bi bilo u rangu uvrštavanja suvina. A primedbe oko dexe, zelića i piševa jednostavno ne stoje... jer su promene nastale posle objavljana teksta ili tek treba da se dogode.

Ghoule, zao si, površan i ograničen.

[Ghoul]

munitić je hrvat, rođen u zagrebu... uvrštavanje njega bi bilo u rangu uvrštavanja suvina.

pa ti si zaista idiot!
zašto je onda uvrštena lidija beatović u srpske pisce? da nije možda rođena u srbiji? i kakve veze ima gde je ko ROĐEN?

munitić je sva svoja značajna dela napisao i objavio u srbiji, a tvoj argument je obično lupetanje čoveka koji je izgubio svaki dodir sa stvarnošću i zdravim razumom!

[taurus-jor]

O Bobane,

Ghoul je napisao sledeće:

"Trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde."

I njegova sugestija sasvim je na mestu. Treba samo pažljivo pročitati i uz to biti dobronameran.

Ghoulova primedba na izostavljanjem Munitića takođe je na mestu. A Poređenje Munitića sa Suvinom je neodrživo. Munitić je od 1971. godine živeo u Srbiji, to jest Beogradu i originalno objavljivao za srpske izdavače. Na njega se, u najmanju ruku, podjednako mogu pozivati Srbi i Hrvati.

Sa druge strane, ABN - čovek koji je rođen u Srbiji i sve vreme živi u Srbiji - nije spomenut, a uveo je naučnu fantastiku kao predmet u srpsko visoko školstvo. Pa tačno ne znam kakve primedbe da mu se stavljaju na dušu, zaslužio je spominjanje u tekstu makar i samo zbog ovog notornog fakta.

Ali, buduća enciklopedija će, verujem, ispraviti ove propuste.

A Mići svaka čast na trudu - ovakav rad poodavno je potreban srpskoj naučnoj fantastici. Navijam da ih bude još!

[taurus-jor]

Pisao sam istovremeno kad i Ghoul, a reagovali smo na sličnu glupost.

I, zaista, ako je Lidija mogla da bude uvršćena - a uvršćena je s punim pravom kao spisateljica koja je živela i stvarala u Srbiji - onda ne vidim u čemu bi bio problem sa Munitićem.

[Boban]

Sticajem okolnosti ja sam radio pripremu za štampu prvog izdanja "Čudovišta koja smo voleli 2" pre otprilike 13 godina. Izdavač iz Srbije, a vlasnik izdavačke kuće Hrvatica koja se nekoliko godina kasnije odselila za Dubrovnik. Slučajno?
Dokle će Srbi da prigrabljuju za sebe kompletnu jugoslovensku baštinu?

Kako to da ABN nije pomenut, pa ima ga najmanje na deset mesta? Opet, izostale su njegove neke najnovije zasluge, ali, Mićin tekst je bio skiciran pre neku godinu i uzeo je u obzir taj raniji period.

Ako budem radio antologiju srpskog SF-a svakako ću se zaustaviti na godini 2000. Granice moraju postojati. Primetio sam da je ghoul napomenuo da bi trebalo ispraviti verziju, ali zašto? Svake godine da se dopisuju podaci; zar nije logičnije da tekst stoji onakav kakav je sa napomenom koje godine je napisan? Kako neko ima obraza da pominje knjigu Zelićevu koja još nije izdata da bi trebalo da se pomene?

[Ghoul]

mića će, siguran sam, primiti napomene i sugestije onako kako treba i kako su napisane - a napisane su vrlo jasno.

a s čobanom je izlišno raspravljati se i dokazivati mu ono što ionako jasno piše a što on u svom slepilu odbija da vidi.
on je površan, ograničen i glup.
ne uvek, ali kad se nađe u mojoj blizini, postane još kratkovidiji nego inače.

[Boban]

Jedino što možeš jeste da me vređaš, a to i radiš; svako uvek čini ono što mu kapaciteti dozvoljavaju. Ti si očigledno dosegao granicu kada si u stanju samo da baljezgaš.
Munitić je HRVATSKI i to nema nikakve veze s tim da li Lib spada u hrvatski ili srpski korpus. Da li su možda Pekić ili Kapor hrvatski autori s obzirom da je u staroj Jugoslaviji znatan deo njihovih opusa objavljen upravo u Zagrebu? Ti bre ghoule ne znaš šta pričaš; očigledno ti druženje s dexom i njegov alkoholni zadah potpuno pomućuju tih nekoliko preostalih vijuga.

[Ghoul]

da li da ovom slepcu objašnjavam da ni kapor ni pekić nisu živeli, a svakako ne decenijama, u zagrebu, niti su isključivo objavljivali tamo, niti su bili deo tamošnje spisateljske scene?

naravno da neću.
ispod časti mi je da se osvrćem na ove nesuvisle baljezgarije.
nadalje mogu da diskutujem sa mićom, koji je normalan, uravnotežen i zdravorazuman čovek - sve ono što boban nije.
znači, ako ovaj nastavi da lupa, neka ga. kad ga nije sramota... ja na to neću više reagovati.

[angel011]

Može li ovo zagađivanje topika da se prebaci na deponiju?

[taurus-jor]

Pravo kažeš, Angel. Mogla bi malo sekira da poradi.

[Mica Milovanovic]

E, meni ovo govno od hotelskog interneta ne dozvoljava duze kucanje od minuta. Zato cu vam odgovoriti kad se vratim u Beograd.

I nema razloga za svadju...

[Boban]

ghoule, tebi i tvojoj sažaljenja vrednoj generaciji nedostaje život u vremenu komunizma i sve prednosti i mane koje su proisticale iz toga. Vi ste s jedne strane uskraćeni za čitavu dimenziju pristupa svemu (pa i umetnosti), a s druge osuđeni da praktično ceo život stvarate u senci generacija koje su imale to iskustvo i umeju da prave razliku.

[Cornelius]

Čudo jedno, koliko Ghoul ima teških reči kada argumentuje nešto. Zar je baš neophodno da prilikom diskusije ljudi budu nazivani pogrdnim imenima? Čemu to služi?

[Boban]

Evo, sad sam proverio na sajtu Narodne biblioteke; Momo Kapor, od prvih 15 knjiga koje je objavio (računajući i Beleške jedne Ane i doživljaje na beogradskoj Adi) samo je jedna knjiga originalno izašla u Beogradu; sve ostale u Zagrebu.

[Ghoul]

Čudo jedno, koliko Ghoul ima teških reči kada argumentuje nešto. Zar je baš neophodno da prilikom diskusije ljudi budu nazivani pogrdnim imenima? Čemu to služi?

ja sam, za razumne i pažljive čitaoce, sasvim mirno i argumentovano izneo to što sam imao, bez pogrdnih imena.

pogrde su počele kada je boban za mene kazao bez ikakvog razloga ili povoda:
"Ghoule, zao si, površan i ograničen."
odnosno, 1 exchange ranije, kada je na mene projektovao svoje privatne animozitete protiv dexe i zelića i optužio da branim svoje prijatelje, a zapostavljam ljude koji su decenijama u ovoj priči, što je apsurd koji bi i staloženijeg od mene isterao iz takta...

zanimljivo da ti je taj deo promakao...

ali, nećemo više o tome.
sve je jasno.

[Boban]

srećom, svi postovi stoje, po redu i redosledu, pa može da se vidi kako je tekla rasprava i ko je prvi počeo sa vređanjem.
ajda objasni nama ograničenima koji bi argument bio za uvrštenje dexe u priču o srpskom SF-u osim toga što ti je ortak?

[angel011]

Bobane, da li Deksu smatraš lošijim piscem od Mijata Vujačića, koji je pomenut u Mićinom tekstu?

[Boban]

naravno da ne; ali u trenutku kada je Mića koncipirao svoj tekst dexa jedva da je imao nekoliko objavljenih priča.

[scallop]

Najpre ću da se složim sa Mićom. On je najavio da će biti reakcija na savremeni period.

Zatim ću da se složim sa sobom i Cornelijusom, jer sam Mići govorio da se sa tim pregledom SF-a mora početi, a kao i svako drugo takvo delo predstavlja osnov na kome se dalje može graditi i ispravljati ako treba. Conelijus je to potvrdio i ukazao da Mićin prilog jeste dobar putokaz kako ići dalje, da je to pregled, a da u kriterijume ocene i procene kvaliteta tek treba ući.

Naravno da se neću složiti sa Ghoulom, jer je on prvi nastupio sa svojim neprimerenim komentarima, te je i Miloš morao da reaguje.

Mi ne znamo u kojim uslovima je ovaj prilog formulisan ovako kako je izložen. Mislim da je zagrižen ogroman komad, koji ćemo svi malo teže da sažvaćemo. Istorijat, pun pregled svih autora bez stava o sadržini, strip koji ima svoju knjigu "Sto godina srpskog stripa" (ili tako nekako), na koju je bilo dovoljno ukazati, pa i teorijske priloge gde je nekako izostao Munitić, a Krstajić je pomenut. Da ne govorimo o hororu, koji je tu uleteo zbog Nešića i Skrobonje, pa sad moramo da se maltretiramo sa tatko na horror, a moglo je da se ta tema ostavi njemu, on je za to kompetentniji i imao bi izazov. Stvarno je bezveze pominjati "Srpske psihoe", a ne pomenuti Mijuškovića sa dva romana. To je ista liga.

Dobra strana svega je što ćemo, na kraju, verovatno imati posebne odeljke za izdavačku i autorsku istoriju, precizne komentare o piscima, teorijski odeljak, drugog autora za horor... Početak je samo domaći zadatak.

[Boban]

Ja stvarno počinjem da imam problem s vama, ljudi.
Kao da ne čitamo isti tekst.
Kako to misliš da Mijušković nije pomenut... jeste, sa oba romana iz Znaka sagite, ali čovek ima još jedan roman izdat posle, trebalo je i njega uvrstiti.

kao i ova nebuloza da nije pomenut ABN-ov rad... evo šta piše kod Miće, skinuto sa sajta, dakle, krunski dokaz da je ghoul (ali ne samo on) pretrčao preko odrednica:

Aleksandar B. Nedeljković (Beograd, 1950), književni istoriograf, teoretičar, prevodilac, pedagog i urednik. Diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu; magistrirao s temom "Književna obrada putovanja u svemir kao teme u američkoj naučnofantastičnoj književnosti 20. veka" (1976); doktorirao s temom "Britanski i američki naučnofantastični roman 1950-1980 sa tematikom alternativne istorije (aksiološki pristup)" (1994). Docent na Katedri za engleski jezik i književnost na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Prvi u Srbiji počeo da predaje SF kao univerzitetski predmet. Objavljuje SF priče pod pseudonimom Konstantin Tezeus. Odabrana dela: Naučnofantastični film (1974) (spaljen tiraž iz cenzorskih razloga); Naših 110 SF godina (1983); Svet naučne fantastike (1983), Istorija srpske naučne fantastike (1985), Istorija hrvatske naučne fantastike (1985).

Evo za Ranka Krstajića: Ranko Krstajić (Žabljak 1952), pisac i slikar. Zbirka pripovedaka: Noći crnog meseca (1989); romani: Slučaj gospodina Asimova (1985), Senka u magli (1994), Martinov greh (2000); priredio: Antologija svetske fantastike (1989).

Dakle, stvarno nema smisla optuživati čoveka za propuste koje nije uradio.
Površni ghoul, koji je samo projurio kroz tekst tražeći odrednice njemu zanimljive i svi oni koji nasedaju na njegovu izvitoperenu viziju.
Kako neko posle ovih gluposti i vređanja koja je započeo, išta više može verovati tom stvoru.

[Ghoul]

kako sad ozbiljno prihvatati bobanove pokušaje da izigrava drvenog advokata, kada ima elementarne probleme sa percepcijom i sve 'vidi' kroz sopstvene iskrivljene naočari.

primer br. 1:
JA nisam kazao da ABN 'nije pomenut'. to je kazao jor.
ja sam kazao: "šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu."
o ABN-u se govori samo u završnom pregledu tih nekoliko istaknutih imena, a ne u glavnom delu texta (gde mu se samo ime pominje).
to da ima društvo, ne kaže se nigde.
sf vesti (kakve-takve, ali ipak jedine od te sorte, koje se šalju mejlom) ne pominju se. jesu one pretežno đubre, da se razumemo, i ne pominju bobanova izdanja (a to njega njaviše boli) - ali jesu kuriozitet vredan jedne rečenice, ili bar pola rečenice.
sf kursevi – jesu pomenuti na kraju, ali mislim da je tako nečem važnom mesto u glavnom delu texta.

znači, to su moje sugestije mići. može ih ali i ne mora prihvatiti, ali nemoj mi u usta stavljati nešto što nisam kazao.
izneo sam ih principijelno, a ne zato što mi je ABN 'ortak'.

primer br. 2:
za krstajića NISAM kazao da nije pomenut. kazao sam sledeće, a ko nije preleteo nego pročitao moj kratki osvrt, video je:

"ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio."

znači, ima ga, ali –po meni- nedovoljno. samo su nabrojana dela, bez ikakvog komentara, vrednovanja, kritičkog suda. samo jedna rečenica ili dve, to je sve što predlažem.
mića se ne mora složiti s tim, moj je sud da krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, a ako se mića ne slaže s tim – NJEGOV je text, a ja znam kako ću u svome.
ali nemoj mi, bobane, tim citatom u kome se nabrajaju krstajićeva dela, i baš ništa sem toga, mahati kao dokazom da ja nešto nisam video. video sam, i na to što sam video, reagovao sam.
ti si taj koji ne čita pažljvo, zaslepljen sopstvenim predrasudama i privatnim animozitetima.

primer br. 3:
"optuživati čoveka za propuste koje nije uradio"
=ako ovo nije dokaz bobanove neizlečive paranoje i groteskno iskrivljene percepcije, ne znam šta je.
niti sam ja miću za bilo šta OPTUŽIO, niti je boban u stanju da načini suptilnu razliku između OPTUŽBE i sugestije, impresije, preporuke, subjektivnog stava itsl.
najveća većina onoga što sam gore nabrojao spada u SUGESTIJE. znači, stvari koje mići predlažem da razmotri ako ikada ovaj text bude dorađivao. ničim nisam implicirao da je text slabiji zbog većine njih.
ako si baš zapeo za 'PROPUSTE' – propustima bih nazvao samo nepominjanje munitića, koje se ne može racionalno braniti nikako, te faktografske greške (mančićevo ime, apdejt ANIMA verzije o piscima koji sada imaju knjige...).

apsurdima tipa "uvrštavanje munitića bi bilo u rangu uvrštavanja suvina" neću da se bavim, jer mi nije poznato da je suvin decenijama živeo u beogradu i sva svoja za fantastiku bitna dela objavio u srbiji, kod srpskih izdavača, kao što je slučaj s munitićem.

dexa i zelić su mi 'ortaci' kolko i željko psiho, ili možda dve nijanse više od toga.
ali neko ko na ljude gleda samo svojim patološki iskrivljenim naočarama kao boban - ne može to da pojmi, i moje komentare u stanju je da pojmi samo u 'ortačkom' ključu jer i sam jedino tako funkcioniše.
whatever.
ja rekoh i spasih dušu svoju, a ako mići od ikakve vajde budu bar neki moji komentari – super.
dao sam veći prilog nego mnogi koji dobacuju iz ćoška, a kad treba da nešto korisno prilože, nema ih nigde.

[Boban]

kao što rekoh tvoj hendikep je nerazumevanje komunističke jugoslavije i pravila koja su tada vladala... ko je gde radio i objavljivao zavisilo je od drugih stvari, ne od proste želje i sposobnosti.
Stigao si prekasno da pohvataš sve potrebne konce, a prerano da budeš deo onoga što dolazi. Praznina tvog bolesnog života ispunjena je lelekom nekoliko izumirućih istomišljenika.
gule, ti si malezijska tigrica, i nastavi da ričeš u suton svoje beznadnosti...

[scallop]

Kako to misliš da Mijušković nije pomenut... jeste, sa oba romana iz Znaka sagite, ali čovek ima još jedan roman izdat posle, trebalo je i njega uvrstiti.

Ti baš ne razumeš zajebanciju. Ja sam hteo da istaknem značajnost tih autora.

[Boban]

ne razumem... samo vidim da mnoge gulove primedbe koje nemaju veze sa istinom ljudi uzimaju zdravo za gotovo i ponavljaju ih kao papagaji.
niko bre ne razmišlja svojom glavom!
gomila ljudi je poverovala da ABN nije pomenut, a pomenut je 8 puta, u svakom segmentu svog angažovanja osim u slanju svojih astronautsko-SFičnih vesti. Kakve veze ima da li je na kraju, sredini ili početku; bitno je da podatak postoji i da je vrlo precizan.

[Ghoul]

he he, evo ga i boban se pridružio skalopovoj ingenioznoj tezi o armiji ghoulovih klonova...
super, našli ste se!

[Cornelius]

Rasprave se obilčno rasplamsaju zbog graničnih slučajeva, jer tu dolazi do tumačenja, pa svako ima svoje vidjenje. Mića ima potpuno pravo da granične slučajeve tumači po svom nahodjenju, jer je on autor teksta. Zato, najbolje bi bilo da se nastavi rad na istoriji srpske fantastike i da se tako daju i druga neka vidjenja. Nema mesta svadji i vredjanju. Bar ne na ovom topicu.

[Bab Jaga]

Gule, da li si u stanju da pojmiš da postoje ljudi koje horor ne zanima i da su oni većina?... da posmatraju horor kao atmosferu, a ne kao samostalni žanr?

Znam da nisam Ghoul, ali dok god pišeš dobar horor, nije mi briga kako ga posmatraš.

[Mica Milovanovic]

Vidite, ja sam presek morao negde da napravim.
Kasnio sam prilicno sa tekstom, jer sam zeleo da bude sto potpuniji. Ja sam procitao uglavnom sve sto je dexa napisao i veoma malo toga je SF - veoma malo je fantastika uopste - do ovog romana samo par prica iz zbirke ima neke veze sa fantastikom. Nakon objavljivanja ovog romana, koji je prilicno korektan zanrovski roman, on ce svakako naci svoje mesto u jednom ovakom prikazu.
Krstajic jeste vazan, Ghoule, slazem se, ali ne za SF - mislim da u jednom ovakvom tekstu je dovoljno pomenut. Za fantasticno stvaralastvo ima i vaznijih tekstova - pre svega Palavestrini, itd.
I ja zaista ne vidim Ghoulove primedbe kao nedobronamerne...

[Mica Milovanovic]

I jos jednom, Munitic je Hrvat.
Dogovor je bio da se napravi razgranicenje, da se stvari u tekstovima koji bi trebalo da cine jedinstvenu celinu ne ponavljaju. Ima jos primera hrvatskih pisaca, ilustratora itd koji su znacajni za razvoj srpskog SF-a (odnosno SF-a u Srbiji), ne znam zasto samo njega isticete? Pa sta je sa Suvinom? Zar postoji neko ko je vazniji za SF teoriju u bivsoj Jugoslaviji. Pa svi su nasi teoreticari SF-a odrasli na Suvinu.
Ja Munitica nisam ni u kom slucaju zaboravio. Ja ga smatram daleko najznacajnijim teoreticarem fantastike u vizuelnim medijima u bivsoj Jugoslaviji.