Domaći SF romani

[Mica Milovanovic]

Ideja je ukradena od Hrvata.   Ali mislim da je vredi ukrasti...

U pitanju su dobitnici nagrade Lazar Komarčić za roman. Neke godine su preskočene, pa fale neki sjajni romani. Ali šta je tu je...

'Ajde da vidimo šta smo od toga zaista pročitali. Nema laganja ili ćete biti  

Pogrešio sam pri unosu, pa može da se glasa samo za 13 od petnaest romana. Ako je neko baš čitao sve, nek napiše, pa ću ja dodati...

[zakk]

12/15, pa ja sam car

Šta nisam pročitao:
Johann's 501 – imam u kući, doći će na red u nekom trenutku.
Дивљи багрем и чуваркућа – nisam video u životu, mada sam svestan postojanja i nagrade LK koju je dobio... možda bude sreće na ovom sajmu pa ugledam.
Mada je buvljak majka za te stvari, kolko vidim po tvojim rezultatima

Null effort – isto nisam video. Ima li toga negde?

[Mica Milovanovic]

Car si...

Evo da ga vidiš, pa kad ga spaziš, kupi...
Samo pazi, ima dve knjige. 681 stranica, ukupno.



A što se tiče Null efforta, ne mogu da ti ga danas skeniram, ali zato evo jednog davnašnjeg prikaza pročitanog na B92:

   Nakon pozamašnog romana Brodolom kod Thule, koga su mnogobrojni beogradski zlobnici nazivali "kratkim" uputstvom za opravku nasukanih svemirskih brodova, i zanrovski mnogo konkretnijeg i prostorno sazetijeg romana Mnogo vike ni za šta, zagrebacki pisac Predrag Raos ponovo se oglašava na domacoj SF sceni, romanom Nul effort u izdanju izdavacke kuce Mladost.
   Vec sama cinjenica da su svi Raosovi romani objavljeni u uglednim izdavackim kucama u kojima je pristup naucnoj fantastici, narocito kada je u pitanju domaci autor, dugo bio strogo cenzurisan, pokazuje da je posredi pisac koji predstavlja posebno poglavlje domace naucne fantastike.
   Ako bi trebalo da vršim nekakvo postavljanje Raosovog dela u tekucu svetsku produkciju SF-a, namece se poredenje sa trenutno najboljim piscem onog podzanra koga u nedostatku bolje domace reci od milošte zovemo "hard" SF, Gregorijem Benfordom.
   Obojica na na detaljno razradenoj tehnološkoj osnovi vode pomalo prenaglašeno psihoanaliticarski razvijene likove ka ciljevima koji nadilaze njihove mogucnosti poimanja. Obojicu umeju da ponesu grandiozne vizije i, zapleteni u kosmicke razmere, znaju da pogube konzistentnost radnje. Pri tome obojica vole da pokazu relativno visoku tehniku pisanja i cesto zamaraju ciataoca nepotrebnim eksperimentima sa stilom. I dok osnovni kvalitet Benfordovog dela lezi u upecatljivosti svetova koji gradi, Raos je mnogo bolji kada je u pitanju nijansiranje likova.    Što se tice onog "umetnickog" dela: lucidnosti i preciznosti poredenja, jasnoce izrazavanja, klackalica bi sigurno pretegla na Raosovu stranu, ako prevodioci nisu kratili Benfordov kraj.
   Novi Raosov roman ne predstavlja nekakvo sudbonosno iskoracenje ni u jednu stranu u odnosu na njegova prethodna dela; više bi se moglo reci da predstavlja dopunu onoga što Raos vec duze vreme strpljivo gradi ne samo u romanima nego i u mnogobrojnim pripovetkama i novelama. Roman je sastavljen od tri dela koja, iako hronološki linearna, i tematski i stilski predstavljaju zasebne celine.
   Radnja prvog dela romana smeštena je na planetu Damu u Magelanovim oblacima, 150 000 godina u buducnosti. Dvojica istrazivaca sa zemaljskog kolonizatorskog broda spuštaju se na nju da ispitaju otkud tamo nekakva, ocigledno ljudska, civilizacija na niskom stupnju razvoja ciji pripadnici govore nekim derivatom engleskog jezika. Osim toga, u starosnoj strukturi domorodaca postoje neobjašnjive praznine. Problemi nastaju kada po preporuci sa broda istrazivaci hvataju "zivi jezik", za koga se ispostavlja da je mlada devojka, gotovo devojcica.
   Glavni junak, Danel Mendola, pobegao je sa Zemlje posle neuspeha u ljubavnoj vezi, trazeci spas u svemiru. Tu ga je našao u liku Ree, ali kako vreme odmice, sve više shvata veštacki karakter te veze. Devojcica koju hvata budi u njemu nekakva nejasna osecanja; cini mu se da je izgubio vezu sa onim iskonskim u sebi i, brinuci se za nju, pokušava da pronikne u suštinu svoga bica.
   Taj prvi deo romana ujedno je i najbolji. Raos na superioran nacin tretira jednu toliko puta videnu situaciju u naucnoj fantastici. Veštim dijalozima, moralnim problemima glavnog junaka, odmerenim doziranjem tajnovitosti, Raos uvlaci citaoca u svoj svet i sazivljava ga sa likovima.
   Medutim, sve to biva preseceno u drugom delu, kada se radnja premešta u svemir; tajnovitost postaje sve veca, tako da u jednom trenutku skoro dolazimo u dilemu da li je ono što citamo fikcijska stvarnost ili ne. Pocinju nekakvi kafkijanski procesi, a onda, kao da je i piscu dojadilo da muci citaoca, jedan od likova kaze (parafraziram): "Da li zaista zeliš da znaš šta se dogodilo?" i isprica istoriju od Kulina bana do uništenja Zemlje. I kad taman pomislimo da je sve jasno, što je prilicno glupo od nas jer do kraja romana ima još 200 stranica, u pitanje dode identitet glvnog junaka, a zatim, u trecem delu usledi jedan sveopšti, pomalo haoticno prikazan svemirski rat, i onda kraj (što i nije tako neocekivano posle 350 stranica).
   Sve u svemu, i pored zamerki koje su uglavnom usredsredene na kompoziciju dela, jasno je da je Nul effort ostvarenje jednog zrelog pisca koji ni u kom slucaju nije rekao poslednju rec kada je u pitanju domaca naucna fantastika. Koliko se on moze svideti prosecnom citaocu koji ne prati naucnu fantastiku, veliko je pitanje, ali svim ljubiteljima zanra iskreno ga preporucujem.

[zakk]

Ronjajući danas po Emitorima našao sam i Ljubin osvrt na Nenina, al sad da me ubiješ ne znam u kojem... Neki od Draškovićevih, valjda...
Idem da ronjam ponovo.

[Mica Milovanovic]

Za aktivnost na topiku o domaćem SF romanu, građanin zakk nagrađuje se primerkom romana Nul effort Predraga Raosa.

[zakk]

Uuuu, hvala!

[Mica Milovanovic]

Nema na čemu. Nisam ni znao da imam dva primerka... 

[zakk]

Nađe čovek svašta kad rasprema skladište

[vilja]

Ja sam pročitala oba Pekićeva, Skrobonjin i Jakšićev roman. Od Mirjane Novaković sam pročitala STRAH I NJEGOV SLUGA a JOHANN'S 501 nisam još ali hoću siguno, stvarno dobro piše...Sve u svemu malo sam toga pročitala sa ove liste.

[Izitpajn]

Meni osobno je Nul Effort Raosov najbolji roman. Doduše, pročitao sam ga s 18 godina, ali svejedno...

[Mica Milovanovic]

Pa, ja nisam procitao ove novije, ali od procitanih, ovaj mi se najvise svidja...

[Mica Milovanovic]

22 glasaca do sada. Nije lose, a nije ni preterano.

Prvi komentar: pa zar nakon one halabuke i hvaljenja, i gostovanja Malovica u klubu, samo cetvoro ljudi je procitalo ovaj roman?

[angel011]

Imam taj roman, čeka svoj red... Ko zna kad će to biti.

Pročitala sam jako malo sa ovog spiska, Skrobonju, Radunovića, Mirnu Zakić i Grbovnik. Neke od nepročitanih su mi u planu, a za neke sad prvi put čujem.

[Bab Jaga]

7, od broja 2 do broja 8. Nemojte mi grditi...

[Mica Milovanovic]

Zasto grditi? Videcemo vec da ti nadjemo neku domacu knjigu koju nisu procitala kao nagradu za aktivnost...

[Boban]

Radmilo je napisao jedan roman a dobio dve nagrade. Dakle, jedno je proglašeno za roman a nije roman.
Jakшић je dobio dve nagrade za isti roman. Podozrevam da je komisiji promaklo da je roman izašao deset godina ranije i već nagrađen. Bizarno.
Ali je moja knjiga među posetiocima ZS sajta najčitanija. Tako i treba da bude.
Ova trojica što su se drznuli da je ne pročitaju neka što pre isprave propust.

[angel011]

Trojica? Trenutho ih je devetoro.

Odnosno, trenutno nas je devetoro, pošto i ja tu spadam.

[Boban]

žene ne računam...

[angel011]

 

Zašto?

[Boban]

pa roman je jedan muški trip, o muškarcima, muški pogled na svet i muška logika...

[scallop]

Bobane, nemoj se srditi. Najbolji si i nešto ti fali. Jakšića nema dva puta na spisku. "Sva vučja deca" su svojevremeno izazvala dileme oko toga šta je to. Pobedio je Mićin koncept, a ABN je ostao u žestoj manjini. Nisam znao da si bio na njegovoj strani. Neka te, neka. Zapravo, u to vreme je bio u opticaju termin "mozaik roman", koji je zastupao Z.Ž., a i sam je jedno svoje delo proglasio takvim. Mića je u tematskom jedinstvu našao elemente takvog romana, na naslovnoj strani jasno piše "priče i novele" ili tako nešto (jedini pretposlednji primerak mi je kod Ghoula na čitanju ), a ABN je u svom Društvu dao nagradu za jedan od tekstova. Svejedno. Meni je drago što je bar deset osoba pročitalo te dve knjige šta god one bile. Budući da se tvoj "Crni cvet" razlikuje od izdanja do izdanja, trebalo iz glasanja izbaciti sve one koji nisu čitali nagrađenu verziju.

[zakk]

Kolko mi je poznato, Jakšić jeste dva puta dobio nagradu za Kradljivce univerzuma, prvi put 1987 (Znak Sagite) i drugi put 1996 (Polaris), ali se valjda radi o znatnije(?) izmenjenom i dopunjenom tekstu...

Награда_,,Лазар_Комарчић"_за_најбоља_фантастичка_дела

[vilja]

Čekajte, ova lista gore sada ima više naslova nego kad sam ja glasala. Dodata je ZLATNA KNJIGA koju sam pročitala (pre skoro 15 godina). Hehe..Fipa je tzar.  Mićo, jel može jedan glas da se doda ZLATNOJ  KNJIZI ?

[Mica Milovanovic]

Rezultati glasanja ukazuju da su ljudi sa ovog foruma generalno vise citali starije stvari nego ove nove. Ovo moze da se tumaci na razne nacine:

- da su ranije pisanja bolja dela, koje ljudi vise vole da citaju
- da su ranija dela dostupnija citaocima
- da ne forumu imamo dosta "starijih" citalaca, odnosno da smo kao forum "ostarili"

[Ghoul]

- da ne forumu imamo dosta "starijih" citalaca, odnosno da smo kao forum "ostarili"

Mićo, molio bih da me ne stavljaš u istu korpu sa skalopom!

[scallop]

Rezultati glasanja ukazuju da su ljudi sa ovog foruma generalno vise citali starije stvari nego ove nove. Ovo moze da se tumaci na razne nacine:

- da su ranije pisanja bolja dela, koje ljudi vise vole da citaju
- da su ranija dela dostupnija citaocima
- da na forumu imamo dosta "starijih" citalaca, odnosno da smo kao forum "ostarili"
- da se danas manje čitaju domaći pisci (osim Dexe), ko čito - čito.

Ja na gornjoj polovini vidim Pekića kome smo se u to vreme ufuljavali, kao i on je naš. Naravno da su ljudi čitali Pekića. Boban i Skrobonja su naše robne marke. Mi ostali smo "buranija". Izjasnilo se 36 osoba, što je četvrtina aktivnih. A, pogledalo je preko 500 ljudi.

I mogao bi da misliš na mene kad generalizuješ. Eto, ni Ghoul neće sa mnom u korpu. Tako i treba. Pa, kad pišeš o svađanju - odaberi korpu.

[Eriops]

Procitao Crni Cvet. Od Skrobonje procitao Gospodare Tame, Nakot, Tihi Gradovi i Od Sapata do Vriska. Od Pekica procitao Besnilo, Godine koje su pojeli skakavci, ali ne i pomenuta dela. Od Mirjane Novakovic procitao Strah i njegov sluga. Ali ne i delo u ovom izboru. Od Andjelkovica procitao Rasane, i ponesto prica. Predraga Raosa, nisam mu citao knjigu ili roman, neku pricu u Siriusu jesam, ali se ne mogu setiti.
Dragana Filipovica nisam, ali svakako nameravam procitati Zlatnu Knjigu. Nikola Malovic- Lutajuci Bokelj poceo i odustao, nije mi se svidelo. Panica, Jaksica, Nenina,
Radunovica, i Zakicku, od njih nista nisam citao.

Mada mi je malo nelogicno da nema dela Zivkovica, Urosa Petrovica i mozda jos nekih ali dobro.

[zakk]

Pa nije nelogično. Ovo jesu romani koji su dobili nagradu "Lazar Komarčić" ali naravno nisu jedine dobre knjige te godine...
Bilo bi korisno staviti na sajt i ko je sve bio u užem izboru za nagradu, al ne znam ni da li imamo te podatke.

Ja od prošle dodele (u januaru) pokušavam da iskamčim tekst za Emitor o finalistima za 2007, što kao imamo na papiru, al slaba vajda.

Al konkretno:
Četvrti krug je bio u konkurenciji 1993, ali je pobedio Crni cvet.
Vremenski darovi su iz 1997, kada su pobedila Sva vučja deca.
Aven i jazopas je iz 2003, a nagradu je ponela Fipina Kazablanka.

[sivka]

Hmm, nisam se javila jer od ponuđenih naslova nisam tri pročitala. To je blam za nekoga ko se bavi izdavaštvom a orijentisan je na domaće pisce fantastike. Ali, eto, i ja se sada pridružujem raspravi i skrušeno obećavam da ću da pročitam i te tri knjige.
Dogodine bi mogla još dva romana da se pridruže spisku, oba Ljubina....

[Bab Jaga]

eh, zakarije, samo da znaš šta ti se sprema... bibliografija je samo prilog svim mojim idejama koje će biti realizovane tokom jeseni.
Danas mi je naglo i nenadano pala na pamet sumanuta ideja koja je toliko otkačena da sam je odmah odbacio i sada pokušavam da joj priđem polako, da se ni ja ni ona ne preplašimo. Jednostavno ne smem da izgovorim glasno, a toliko je logično i uvrnuto da prosto boli.

Imam predosječaj da je ideja pun pogodak.

[scallop]

Hmm, nisam se javila jer od ponuđenih naslova nisam tri pročitala. To je blam za nekoga ko se bavi izdavaštvom a orijentisan je na domaće pisce fantastike. Ali, eto, i ja se sada pridružujem raspravi i skrušeno obećavam da ću da pročitam i te tri knjige.

Ti nisi nikakav izdavač kad čitaš knjige. Pravi izdavač bi pročitao samo tri knjige.

[sivka]

Dobro utrča u šesnaesterac.
Dogodine još dva tvoja romana na spisak. 

[Berserker]

Cini mi se da je citanost knjiga uglavnom odraz njihovog reklamiranja i/ili visokog tiraza i masovnijeg prisustva na trzistu. Evo poredjah romane po citanosti medju clanovima ZS:
Crni cvet je doziveo nekoliko izdanja i uspeo da se probije do vecih izdavaca, sto uz obozavanje Bobana od strane vecine clanova ZS foruma ovaj roman cini lektirom za svakog sagitasa. Nije me iznenadila ni visoka citanost Pekica, s obzirom da su njegove knjige uvek u prvim redovima svih knjizara, ili na udarnim mestima standova na sajmovima.
Malo me cudi fenomenalna citanost Nakota, jer mi se cini da osim onih 300 primeraka u ZS nije imao dodatna izdanja. Mozda je odgovor u tome sto se moze naci na Rastku te ga je dosta ljudi procitalo odatle (posto medju citaocima, pogotovo hororistima, ima pomalo kultni znacaj:). Verujem da isto vazi i za Zlatnu knjigu ciji primerak ZS nikad nisam ni nasao te verujem da cu ljudi do nje dolazili jedino online.
Drago mi je sto Radmilovi romani dolaze do publike jer smatram da izdanje "Vucje dece" nije bilo dovoljno reprezentativno (a kamoli valjano reklamirano ili distribuirano) te mi je uvek bilo pravo cudo kad naidjem na jos nekoga ko poseduje svoj primerak ove odlicne knjige. Grbovnik izgleda mnogo lepse, a mislim da je bio lepse i ispracen te i bolje primljen kod citalaca.
Radunovica i Raosa prosto nikad nisam nasao u nasim knizarama niti na sajmovima. Pojma nemam gde bi se ti romani mogli nabaviti kod nas. Regata Plerus je i dan-danas prisutna svuda, jer je tiraz onih Supernova knjizica izgleda bio toliki da se nece rasprodati ni narednih 10 godina.
Ostali romani su izgleda bili stampani u premalim tirazima ili ispraceni nedovoljnom reklamom, sto se vidi iz njihove (ne)citanosti. Posebno me je iznenadio Lutajuci bokelj, u izdanju Lagune koja ume da napravi ozbiljnu reklamu za svaku svoju knjigu i naduva dozviljaj za sve i svasta a ova knjiga je toliko marginalizovana da je ni na Laguninim rafovima ne vidjam. U cemu je fora sa njom?

[Boban]

Ma Lutajući bokelj mu je glavni favorit; ima već 5000 prodatih i ima ga svuda.
Mora da rezonuje sa nečim u tvojim očima pa ti promiče.

[Eriops]

I ja sam procitao Nakot na Rastku, a tacno je i to da medju nama koji volimo horor
ima poseban status. Danas sam isao nesto da vidim za druga na faksu, i videh kod ulicnih prodavaca jedan roman Raosa, cini mi se da se zove Mnogo vike ni oko cega, ili nesto tako slicno. Lutajuci Bokelj je po meni jedna od najprecenjenijih knjiga kod nas, i iskreno mislim da je vecini citaoca dosadan.
Vecina knjiga iz FB koje sam kupio, bila su na zabacenim i slabo vidljivim mestima u knjizarama, ne znam zasto je tako.
Ima dosta i do reklame , jos kad se i kvalitet poklopi super, problem je kad se nesto reklamira, a nema kvaliteta, onda efekat posle citanja  bude jos gori. Ne mislim na navedena dela, vec recimo na Srpski Psiho, i slicno.

[Perin]

Lutajući Bokelj sam stavio da sam pročitao, mada ga u osnovi upravo čitam....Utisci su zaista izvanredni, a tek sam prešao 70ak strana. Čovek baš piše opušteno...mnogo mi se sviđa.

[vilja]

Malo me cudi fenomenalna citanost Nakota, jer mi se cini da osim onih 300 primeraka u ZS nije imao dodatna izdanja. Mozda je odgovor u tome sto se moze naci na Rastku te ga je dosta ljudi procitalo odatle (posto medju citaocima, pogotovo hororistima, ima pomalo kultni znacaj:). Verujem da isto vazi i za Zlatnu knjigu ciji primerak ZS nikad nisam ni nasao te verujem da cu ljudi do nje dolazili jedino online.

Ja sam ZLATNU KNJIGU kupila negde '93 ili '94 na disco marketu u SKCu...neki tip prodavao po smešno niskoj ceni. Sećam se da sam ga pitala zašto je prodaje, a on slegnuo ramenima i rekao da je pročitao ZK i da nije ništa posebno...hehe   

[Boban]

Lutajući Bokelj je politička knjiga; piše je Srbin koji je Crnogorac i to ima u svesti svih Crnogoraca posebnu dimenziju. Zvanična Crna Gora ju je prezrela (tema je u osnovi raspad Crne Gore); Jugonostalgičari je vole; to je naprosto generator prodaje ove knjige.
E sad, ta knjiga je dobra i pokreće mnoga politička, verska i ljudska pitanja koja su vrlo aktuelna u trenutku razdvajanje Srbije i Crne Gore. Pa Malović nije ni bio svestan da je njegovo delo SF, a verovatno ni ogroman broj čitalaca koji ovo doživljavaju poput alegorije u rangu sa Radojem Domanovićem koga takođe niko ne svrstava u fantastiku a piše o čudnim predelima u kojima vladaju drugačije političke prilike; pa zar to nije identično "Guliverovim putovanjima"?
nemojmo se ljudi zajebavati, pa u Srbiji samo prolazi koketiranje sa politikom, istorijom ili estradom. Pogledajte kako Laguna predstavlja Dexin roman: da li ističu u prvi plan da je to jedna obična vampirska priča?

[Perin]

Šta ja znam, meni je okej Lutajući Bokelj, za sada. Inače, na njemu piše "3 izdanje", štampano u 1000 primeraka. I knjiga zaista govori o onome o čemu Boban priča, ali na jedan tripozovan i konfuzan način. Stil pisanja je...opuštajući, tako bih ga nazvao. Kao da je lik seo, i počeo da piše prvo što mu padne na pamet (masa fraza na engleskom, i tako ti fazoni) ali taj stil ima nekakvu draž. Meni je okej zasad, ali da je konfuzno - konfuzno je.

[Boban]

Konfuzno je tebi ili meni. Ali da živiš u Boki ne bi ti bilo jer tamo ima bezbroj lokalnih natuknica, ljudi, događaja, asocijacija, mitosa, urbanih legendi... čovek je sjajno uklopio gomilu stvari, pisao je to pet godina i jeste dobro, ali mene recimo smaraju ti lokalizmi i neprekidni osećaj da se ispuštaju neke poente jer ne znamo određene stvari. Bokelji i posebno Kotorani imaju sasvim jedan poseban osećaj za sebe i to je prilično različito od uobičajenog crnogorskog viđenja sebe, a opet, na određeni način proističe jedno iz drugog... Boka je u osnovi Jugoslavija u malom, a tolerancija, pre svega verska stoji na zavidnom nivou. To je naprosto država za sebe i Malović piše upravo o tome. Treba biti Bokelj da bi se potpuno spoznala ta knjiga.

[Perin]

Pretpostavljam da je tako. Ozada ima i čak neki pojmovnik, ono gde se objašnjavaju kojekakvi izrazi. I slažem se s tobom; i mene smaraju ti lokalizmi i šta sve ne. Ali ako je tako što govoriš glede Bokelja i same Boke, onda okej, valjda i treba da nam bude konfuzno.

[Hobit]

Da, pusti scallopa, zajebavaj nekog drugog, probaj, recimo...

[Mica Milovanovic]

I dalje Crni cvet, pa Nakot i Atlantida zajedno.

Imamo i prvog čitaoca Divljeg bagrema... 

[angel011]

Da li je dopušteno menjati glas onda kad pročitamo još nešto?

[Mica Milovanovic]

Da. Ne zanimaju me procenti, već samo koliko je ljudi pročitalo koji roman...

[biljan@]

Filipovića i Anđelkovića .... ništa drugo

[Ygg]

Da prijavim da sam kupio Grbovnik. Opelješili su me u Kulturi i uzeli mi za knjigu 17KM, a knjiga djeluje kao već čitana i požutjelih stranica. Teta koja radi na kasi mi je prije kucanja računa napomenula kolika je cijena, a kad sam odgovorio da znam (jer je pisalo pozadi na koricama knjige) pogledala me kao da se čudi kako neko može dati tolike pare za takvu knjigu. Valjda je mislila da bi mi bilo pametnije da sam za te novce kupio dvije glanc nove knjige. 

Inače, ja sam sve vrijeme mislio da se roman zove Grobovnik (?). Čuo sam za njega prije par godina a i na forumu je često pominjan ali ja sam iz nekog razloga naslov romana uvijek čitao pogrešno. Kad sam vidio da na koricama knjige piše Grbovnik prvo što sam pomislio je da je u pitanju štamparska greška i začudio sam se kako se takva greška mogla potkrasti na samim koricama.
Tek kad sam vidio ispod naslova u krupnom planu nekakav grb skontao sam da sam sve vrijeme bio u zabludi. 
I šta li bi dođavola uopšte značila riječ grobovnik? 

[scallop]

Da prijavim da sam kupio Grbovnik. Opelješili su me u Kulturi i uzeli mi za knjigu 17KM, a knjiga djeluje kao već čitana i požutjelih stranica.

Ko ti je maznuo tolike pare? Cena je bila 400 din. a kod mene, ja sam ih uzimao na revers od izdavača, jer oni nisu više forsirali knjigu, za 250 din. Na prošlogodišnjem Sajmu su ih rasprodavali za 200 din. Odmah sam kupio dve. Ah, da, jednu sam odmah poklonio Angel. Bila je to promocija novih Tardis-ovih knjiga.

Zato ćeš dobiti "Oko za drugi svet" sledećeg meseca među prvima. Ili, prvi ako ti je stalo. Kao odštetu.

[sivka]

Da prijavim da sam kupio Grbovnik. Opelješili su me u Kulturi i uzeli mi za knjigu 17KM, a knjiga djeluje kao već čitana i požutjelih stranica.

Ko ti je maznuo tolike pare? Cena je bila 400 din. a kod mene, ja sam ih uzimao na revers od izdavača, jer oni nisu više forsirali knjigu, za 250 din. Na prošlogodišnjem Sajmu su ih rasprodavali za 200 din. Odmah sam kupio dve. Ah, da, jednu sam odmah poklonio Angel. Bila je to promocija novih Tardis-ovih knjiga.

Zato ćeš dobiti "Oko za drugi svet" sledećeg meseca među prvima. Ili, prvi ako ti je stalo. Kao odštetu.

Ali ti prvo proveri mail da bi nam dao zeleno svetlo za ilustracije.

[scallop]

Meni još nije stigao, ali mi se Pahek javio. On deluje zadovoljno. Šta sam ja da proveravam jednog Paheka?