Neprijatelj (Dejan Zečević, 2010)

[ALEKSIJE D.]

Kao najmanje stručan pored svih prisutnih, kad ste se već dali u pravu, ozbiljnu analizu likova i njihove simbolike u "Neprijatelju", morao bih da primetim par sitnica:
1. lik Stanića, ma kako se on zvao ( sam sebe zove Hromi Daba, srpsko pagansko božanstvo), filozof ga zove Demijurg, musliman Šejtan, srbi Demon itd. trebalo bi, ali samo trebalo, da bude simbol koji, na žalost nije do kraja razvijen niti je samom reditelju i scenristi bilo jasno kako da ga definišu. Naime, on je taj koji oživljava "vaskrsava" ženski lik. U jednom trenutku ga definišu kao Boga, tako da se postavlja pitanje da li je Bog stvorio ovaj svet ili je to delo đavola...
2. ženski lik dolazi "da vidi kuću koju je njen otac stvorio" a koja je razorena. I sad, pošto je sve našla spaljeno izvikala se i ishisterisala, malo zalutala u minsko polje, ona, videvši sve spaljeno, razoreno i zasrano ide dalje. Nju ubijaju (greškom?) ali je ponovo oživljavaju...
3. radnja se dešava u Bosni, dakle tamo gde si bogumili, kao vid katarske jeresi, bili aktivni za vreme Svetog Save, a njihova ideja i jeste da je materijalni svet stvorio đavo dok je duhovni svet stvorio Bog, pri čemu su ljudi "samo sablje u borbi duha i materije".
Nisam nešto siguran kako Djavo može da vaskrsava ljude ili bilo koga.
I deluje mi kako su i scenarista i reditelj samo natrpali različita simbolička značenja, po principu: ete vam ga pa nek svako vadi šta hoće, možda i nadje neko značenje.
Meni je fotografija o.k. nešto me asociralo na "Stalkera", ali sam film mi je previše prozračan i prazan. U stvari, predugačak pa ispada pretanak, kao da je lastiš razvukao preko svake mere.
Ali, naravno, moje mišljenje je kao i kod svakog drugog: svako ga ima ko i dupe...

[SIMERIJANAC]

И мени је остало нејасно то око Вуковог одласка и погибије.Видећу на друго гледање, јер као што рекох,на много детаља нисам обратио пажњу, а овде готово сваки лик и поступак имају неку симболику.

[SIMERIJANAC]

http://blueprintreview.co.uk/2012/01/abertoir-horror-festival-2011-part-2/

This is a slow-burn wartime horror that gently and very subtly builds up an atmosphere of impeding doom and it's not long before it sucks the audience into its creepy central premise. More of a psychological horror film than all out gore-fest it rewards its viewer's patience with a satisfying and creepy conclusion. Recommended.

http://www.electricsheepmagazine.co.uk/news/2011/10/27/raindance-2011-hits-and-misses/
The Enemy
Serbia offered another interesting take on the conflict with The Enemy, a horror-tinged thriller set a week after the end of the Bosnian war. The film opens with a brilliant credits sequence that starts in total darkness; sounds are heard, then light shines through, revealing that a wall is being broken down, and a man appears, smoking calmly, inside the dark cavity. He is rescued and taken back to the Bosnian soldiers' isolated headquarters in an abandoned house. Naming himself only as Daba (a nickname connected to the fact that he limps), he is an odd character who smiles enigmatically at everything, smokes and never seems to eat, unnerving some of the most unstable soldiers, who start to believe he may be a malign, supernatural being. As the soldiers wait impatiently for the order to go home, paranoia, distrust and superstition fuel a dangerously rising tension. Filming in muted, almost monochrome colours, director Dejan Zečević creates a convincingly claustrophobic atmosphere, although the unnecessary, overly verbose literary and religious references weaken the narrative. The film is most successful in the way it uses horror elements to comment on the absurdity of war; the narrow perspective of the soldier, who only sees his corner of the war and not the bigger picture; and the idea that the enemy is inside, which is particularly powerful in the context of the Bosnian war. Remaining ambiguous to the end, The Enemy offers a great take on the figure of the interloper, whose mere presence reveals hidden feelings in the other characters and changes the dynamics of the group. VS

[Franz Xaver von Baader]

јер ти ниси ни покушао да објасниш посљедњу сцену а тврдиш да ти је интерпретација сјајна.

ali kako nisam???
objasnio sam, samo što si ti zapeo u isključivost, tj. samo i jedino tupiš sa svojim čitanjem (koje, usput, sadrži previše rupa, ma čitavo je propuh, jer ne objašnjavaš ženski lik kakvog gledamo tokom cijelog filma usporedo sa muškim likom koji konkurira za Vraga. poveži ova dva lika u smislenu cjelinu, a ne sad inzistirati na vlastitoj nepogrešivosti na temelju pomaknute igrarije sa jednom scenom).

dakle, ako (me) nisi dobro razumio, rješenje posljednje scene glasi:
Filozof pokuša ubiti Vraga i profula; naime, on više nije u stanju eliminirati Vraga budući je već stao na njegovu stranu, već je povjerovao u njegovu moć - Filozof je već bivši, jer je široko otvorio dušu i pustio u nju Šejtana, i pustio u nju Šejtana.
autor se ovdje dosjetio dramaturškom vrhuncu, pravoj antičkoj tragediji: glavni lik, heroj poručnik, nema izbora. on je nužno pušioničar, jer ne može uraditi sintezu Općeg i Pojedinačnog: ili mora zgriješiti prema Općem (srpskom društvu) ili prema Pojedinačnom (vlastitoj osobi). kako sam dao smjernice da se u Neprijatelju radi o još jednoj šarenoj laži, o suočavanju sa neuralgičnim točkama nedavne povijesti i ublažavanjem te traume, jasno je da u toj konstelaciji poručnik bira Opće i zanemaruje partikularnost, tj. vlastitu osobu ili drugim riječima, prihvaća žrtvu (koja je ionako neminovna = to je tragična pozicija).

kako on čini žrtvu i bira Opće (srpsko društvo)?

Filozof nije dostojan protivnik Vraga, pa je potpuno normalno da ne uspijeva; ali, na neki način, i on ima udjela u Općem kroz hegelovsko lukavstvo uma: ubivši Danicu omogućuje poručniku da položi finalnu žrtvu.
naime, poručnik u tom trenutku igra finalni čin: priznaje moć Vragu, tj. i on mu se prepušta u zamjenu za Daničin život. Danicu, koju je prepoznao kao Osvit, kao Novu Snagu potrebnu za Opće.
kako je iz narativa razložno da svi koji su povjerovali u Vraga, ujedno su mu široko otvorili dušu kako reče pjesma i svi bivaju uništeni. ostali likovi su to učinili iz svojim malih partikularnih pozicija, jedan jer želi kući, drugi jer želi spasiti guzicu od vojnog suda, treći za obitelj itd., međutim poručnik... poručnik ne. kako sam gore objasnio, on polaže žrtvu zbog Općeg.
i premda mi to ne vidimo, možemo smatrati da je i on skončao, da je uništen. ali njegova žrtva valja.

to je smisao Neprijatelja i njegovo patriotsko čitanje.

[Albedo 0]

Pingvin, neće biti da je ''srpsko društvo'' kada su muslimani podjednako pogođeni u filmu, podjednako razumiju problem i nude podjednako falično rješenje problema. ne postoji nikakva razlika između srpskog i muslimanskog tretiranja Dabe.

Osim toga, ne objašnjavaš posljednju scenu, jer moraš da dokažeš da Danica ne bi napustila poručnika i Dabu da nije bila pogođena, to je tvoje lutanje u mraku sa šta bi bilo kad bi bilo pričom, nemaš nijedan dokaz da bi Danica ostala sa poručnikom da nije pogođena, ona ni u jednom trenutku nema nikakav eksplicitan razlog da ode a da nije čak ni saznala šta joj je bilo sa ocem.

A patriotsko čitanje mora da uzme u obzir da je Hromi Daba vrhovno pagansko božanstvo u Srba, dakle samim žrtvovanjem Dabe zarad Bosne, Jugoslavije, Evrope napušteno je ''srpsko društvo''. U patriotskom čitanju Daba ne može biti neprijatelj.

Dakle, imaš dvije činjenice koje ne uspijevaš da osporiš: 1. Razlog da Danica kao ljudsko biće ode ne postoji. Može da ode samo ako nije ljudsko biće; 2. Činjenica da Dažbog u folkloru nije neprijatelj.

[Albedo 0]

Filozof pokuša ubiti Vraga i profula; naime, on više nije u stanju eliminirati Vraga budući je već stao na njegovu stranu, već je povjerovao u njegovu moć - Filozof je već bivši, jer je široko otvorio dušu i pustio u nju Šejtana

i da dodam još nešto: niko od učesnika nikad nije pucao na đavola, već je gotovo uvijek bilo sasvim suprotno, većina likova se suprotstavljala saborcima, napadala njih, ubijala ih ili ginula, da bi odbranila samog Dabu. A svima njima se spočitava upravo da su stali na ''njegovu stranu'', i kao što se jasno vidi svi su sasvim suprotno učinili od filozofa. Oni koji su i pokušali da ga ubiju bili su odgovoreni od toga.

Dakle, sam pucanj na vraga nikako nije mogao da bude nemoguć do kraja filma, pa da onda odjednom to neki od vojnika može učiniti, već je to moguće u svakom trenutku.

[Franz Xaver von Baader]

čekaj, sad ćemo do besvijesti se preganjati oko sitnica? postavit ćeš ama baš svako pitanjce na svijetu, pa da odgovorim i razložim film bez ostatka, do apsolutne analize?
postavio sam zanimljivu tezu, dao smisleno tumačenje cjeline, ali preko svega prelaziš i želiš što? da matematički precizno izvedem rješenje svih rješenja. ma daj.

mislim, mogu ti odgovoriti na sva pitanja, ali čemu. možemo li ikada uopće stići do kraja?

evo, da ti ugodim:
1.Danica ne odlazi kao ljudsko biće, već kao simbol. simbol preporoda.
2."Dažbog u folkloru" nema krucijalnu važnost u filmu kako nam je predočen i tako ga analiziram; pa valjda je očito da se autor svim tim Dabama, Demonima i Šejtanima koristi samo kao simbolima drevnog neprijatelja, da svi oni predstavljaju zapravo Vraga ili ako hoćeš Zlo.
znači, ne radi se o tome što Dažbog predstavlja u folkloru, već što isti taj lik predstavlja u filmu.

[Ghoul]

znači, ne radi se o tome što Dažbog predstavlja u folkloru, već što isti taj lik predstavlja u filmu.

TOUCHE!!!

pingvin je održao još jednu lekciju iz analize filma - nešto što je bati potpuno nepojmljiva i nedostižna kategorija.

[Albedo 0]

Prva i osnovna stvar koju bi dr trebao da zna jeste da u lingvistici postoji znak i značenje, i da je još Rolan Bart dokazao da značenje ne postoji u znaku. Možete tu da ubacite Deridu koji tvrdi suprotno, ali on tvrdi da istina ne postoji, pa vam ne može pomoći.

Značenje se dobija kada znak dobije svoj kulturni kod (narodski rečeno prevod), a kulturni kod nije znak/film već, zamislite, kultura/folklor/religija. Van kulturnog koda ne mogu da postoje druga značenja. Filmski znak je samo jedan kvadrat na čitavoj kocki značenja, dakle samo djelić kulturnog koda.

To bi i neko ko je navodno doktorirao na poetici trebao da zna. Jest da je ta poetika u odnosu na semiologiju kao tricikl u odnosu na formulu 1, ali ipak bi dr trebao da zna.

Mislite o tome, nemojte i ubuduće da me smarate sa jednim kvadratom na kocki, pogotovo kada jedan od vas koristi i Hegela, koji čak i ne pripada tom kvadratu, a spočitava meni istu metodologiju.

[Ghoul]

ipak bi dr trebao da zna.

a životinja bi trebalo da zna da je ispravno reći - 'trebalo'.

a pošto jednom doktoru ne priliči da priča sa životinjama, ostaviću batu životinju da se kiseli u svojim nesvarenim pomijama bez daljeg osvrtanja na njih.

[mac]

Meni ovo ne izgleda kao pomije. Jesu li to neke pomije iz viših sfera?

[Father Jape]

Pomije su samo jedan kvadrat na čitavoj kocki značenja.

[Albedo 0]

a životinja bi trebalo da zna da je ispravno reći - 'trebalo'.

a pošto jednom doktoru ne priliči da priča sa životinjama, ostaviću batu životinju da se kiseli u svojim nesvarenim pomijama bez daljeg osvrtanja na njih.

SMRADU odvratni, intelektualna kukavice, doktore za klovnove, JADNIČE, sve ćeš da nalupetaš samo da izbjegneš činjenice, no evo ti:

Izdanje udzbenika gramatike srpskog jezika iz 1992., (prvo izdanje 1989.) autora Z. Stanojcica i Lj. Popovica, koji se koristi na Filoloshkom fakultetu u Beogradu ovako to definishe:

"Teritorijalno-dijalekatsko raslojavanje ogleda se u morfologiji, tvorbi rechi i sintaksi, kao i u rechniku (leksici).
... Ovo raslojavanje je ostvarivanje opshteg srpskohrvatskog knjizhevnog standardnog jezika, govornog i pisanog, sa posebnostima koje su vezane za razlichit istorijski razvoj naroda koji govore istim jezikom i chiji je zajednichki knjizhevni jezik zasnovan na narodnim govorima novoshtokavskih dijalekata od Vukove reforme i ilirskog pokreta do danas."

To znachi da je u (i)jekavici oduvek bilo, a i sada je, sasvim pravilno reci:
trebao sam doci
dok u novoshtokavkoj* varijanti shumadijsko-vojvodjanskog dijalekta, koji je postao osnova srpskog knjizhevnog jezika ekavskog izgovora ova rechenica mora da glasi:
trebalo je da dodjem.

i na kraju, sve i da pišem smrad sa slovom T ostaje jedna jedina istina da ti o Bartu i semiologiji POJMA NEMAŠ!


Ćao, ćao, puši kurac 

[Ghoul]

Ćao, ćao, puši kurac 

životinja bilo, životinja ostalo.
ali doktor - nikada!

[Albedo 0]

moguće, moguće, samo dok ja dođem nadomak pete decenije života mogao bih i 4-5 doktorata da napišem a ne jedan

no ostaje fakat, smrdo mali, a to je da si ti naglasio važnost ''predstavljanja'' u analizi filma , i sada pokušavaš da izbjegneš čist argument na najbijedniji način. ''Doktore''.

Barta u ruke pa na čitanje.

[Franz Xaver von Baader]

joj albedo, gubiš se u sporednome
od svega izrečenoga u posljednjim postovima, jedino si u pravu kada ghoulu spočitneš da je mjesto polemike ovdje.
ghoule, ako ovdje ulaziš u raspravu, onda se valjda ovdje stavljaju argumenti. ili si izgubio logiku ili hrabrost kada si bio u emigraciji; čuli smo te već, znamo foru, mi smo forumski anonimusi a ti si veličina pa valjda trebamo primati tvoje mudroslove 'odozgo', ex cathedra.
ali avaj, sam sebe poričeš, jer te privuku obične forumaške anonimne albedovske i pingvinovske analize. i onda nalikuješ šiparici, bi-ne bi. ima onaj lijepi obični narodni anonimni izraz: jebala bi se, a da ne uđe.

ukratko, stav ti je pogrešan

albedo pak je u elementu kad se primi Barthesa, a ne zna da su još stari Egipćani uklesali u kamenu u Abu Simbelu: "tko ne zna reći ništa o stvari, pričat će o sasvim desetome".

i tako je Neprijatelj dekodiran time što je Roland Barthes dokazao da značenje ne postoji u znaku.

film - Neprijatelj
kritičar - albedo
recenzija - Roland Barthes je dokazao da značenje ne postoji u znaku.

Ajde dobro, zanimljiv prikaz filma. Da se usereš od smijeha, slično kao kad tip onome koji ga zakolje kaže: Koji si ti lik.
Šteta što sam autor nema pojma o Barthesu, označitelju i označenome; stavlja označitelj Hromi Daba, a pridaje mu označenik Vrag. Roland Barthes se prevrnuo u grobu, jer Roland Barthes je potpuno ušao u balkanski folklor, tj. kulturni kod i Roland Barthes tvrdi da Hromi Daba označava prijatelja, tj. Hromi Daba označava Dažboga koji u folkloru nije neprijatelj. Izvan folklora, tj. kulturnog koda ne postoje druga značenja i autor filma mora biti subordiniran kocki značenja, kaže Roland Barthes. Kako je došlo do toga da autor počini kvadraturu kruga i postavi film na kvadrat značenja umjesto na kocku značenja, pita se Roland Barthes.
I ne zna se tko će se domisliti prvi, je li Roland Barthes je li albedo te izaći iz kvadrature kruga kocke značenja.

A što ako svi ti mudraci ne bijahu uopće mudri, rekao je maestralno Nietzsche u Sumraku Bogova.
Zaista, zar Rolandu Barthesu i Albedu nije palo na pamet da označitelj Hromi Daba nema jednog isključivog označenika? A što ako svaki označitelj ima pluralizam značenja? Kada izreknem označitelj Tito, što sam u stvari označio? Najvećeg sina naših naroda i narodnosti? Međutim, Josef kaže drukčije i tvrdi da je to jedan izrod. Roland Barthes kaže da označitelj dobije prijevod u kulturi, i to je baš točno, pa je Tito dobio masu prijevoda u našoj kulturi, folkloru, čak i u religiji.
Možda Roland Barthes razumije sve ovo, pa je dao pitijsku definiciju "značenje ne postoji u znaku". Možda je autor filma bolje razumio Barthesa nego Albedo, pa je stavio označitelj, a budući da u njemu ionako nije sadržano značenje, on mu ga pokušava prišiti kulturnim kodom, tj. filmom.

[Albedo 0]

Prvo i osnovno kod Hegelovog filozofskog sistema jeste da podsistemi, pa i posebne naučne discipline, ''usitinu ne znaju ono što misle da znaju''. Bez toga ne postoji Hegelova misao, niti je potrebna ovoj planeti.

Ti pokušavaš da je spustiš u mulj, zaboravljajući da Hegel insistira na distanci.

Kakav bre Tito, to je nov znak, a šta mus e pokušalo prišljamčiti je takođe za diskusiju, samo ne ovu.

Ako autor npr pokuša da nalijepi đavolji označitelj na Dabu, ili još bolje, ako filmski likovi to pokušavaju da urade, oni ''uistinu ne znaju ono što misle da znaju''. To je Hegel, sve ostalo je Pingvinovo karikiranje Hegela.

Daba jeste prijatelj, Srbi ga prepoznaju kao neprijatelja uistinu ne znajući ono što misle da znaju, i dok oni maltretiraju sopstveno opšte, srpsko društvo, zatvaraju ga, optužuju itd... partikularno, ono odbačeno, ono što je ''palo'' postaje njihova istina, koju oni, bar po Hegelu, uistinu ne znaju.

Kod tebe Pingvine nema tog hegelovskog momenta i zato gubiš u ovoj raspravi. Pričaš tu nešto o Bartovom označitelju, a nijednu riječ nisi rekao o činjenici da u ovom filmu igraju Filozof, Lik, Guzica, Daba, DANICA! Arhetipovi, momak, čisti kulturni kod prije komunizma, samim tim i prije hrvatske nacije. Možemo se mi zajebavati sa Titom i sličnim novorijekom, arhetipovi ne mogu da se mijenjaju. Mogu samo neki hrvati da usitinu ne znaju ono što misle da znaju 

[Franz Xaver von Baader]

aaaahaahahahahaha, sjajno, mislim da ti je ovo najbolje do sada, svi ćemo umrijeti od smijeha, čak i scallopu je ovo smiješno, a ghoul će morati priznati da ne trućaš nego pišeš potpuno razložno i nadasve razgovjetno.

naravno, nitko ne zna što misli da zna, pa ni redatelj ne zna što je rekao filmom, tj. on misli da je rekao jedno a zapravo tvrdi nešto sasvim drugo, a ti si to prepoznao dekodiranjem kulturnog koda, jer si savršeni poznavatelj kulture, folklora i religije.

dobro je da si rekao ovo

Daba jeste prijatelj, Srbi ga prepoznaju kao neprijatelja uistinu ne znajući ono što misle da znaju

jer to ne znači ništa drugo do DA SAM DAO ISPRAVNU ANALIZU FILMA, tj. onoga što nam je u filmu prikazano, samo što, po tebi (i jedino po tebi), ne bi smjelo biti tako pokazano, tj. to je pogrešno prepoznavanje ili bolje rečeno nerazumijevanje folklora, kulture i religije i uistinu savršeno neznanje onoga što misli da se zna.
sad, sviđa mi se tvoje luđačko prešaltavanje iz semiotike u esencijalizam i inzistiranje na pitanju "što je u stvari Daba?", ali mi ovdje, na topicu Neprijatelj (D.Zečević), na pdf-u domaći film, razgovaramo upravo o filmu i analiziramo film i ja sam shodno tome dao prikaz filma.

može biti da je sve to što je u filmu prikazano i što sam tumačio upravo tako kako je prikazano potpuno pogrešno, da bi značenje likova trebalo biti poptuno drukčije i zapravo je možda redatelj trebao snimiti jedan sasvim drugi film, da, sve to možda stoji. slobodno piši Zečeviću i izloži mu svoju teoriju kako je sve pogrešno prikazao, pogrešno prepoznao folklor, kulturu i religiju. zahtijevaj da Daba bude prikazan kao prijatelj i da se film zove Prijatelj.

ti znaš da je Daba prijatelj, a svi gledatelji vide da je on prikazan kao neprijatelj, jer ih autor tako nahodi i sada, ako društvo prihvaća da stvari tako stoje, još uvijek postoji mogućnost da si u pravu iako nemaš nijednu referentnu točku za koju se možeš uhvatiti budući da izvan ljudskog društva nema više relevantnih kriterija. možda si Bog, a možda si luđak, ja to ne znam, iako je veća vjerojatnost da su pojedinci koji izlaze izvan svih okvira mentalni bolesnici.

[Albedo 0]

Film je podsistem. Šta je u njemu prikazano za jednog Hegelovca nerijetko jeste pogrešno predstavljanje zvano lukavstvo uma.

Šta je htio autor je irelevatno, ako je htio baš ovo što pričam odlično, ako je Dabu htio da okarakteriše kao neprijatelja, još bolje!

Šta je autor htio da kaže pripada znanju podsistema zvanog film. To je podsistem koji uistinu ne zna ono što misli da zna. Lukavstvo uma.

Možeš ti to nazvati i ludilom, samo što si onda Hegela nazvao ludakom.

Ovdje je naravno najveći problem što si ti Hegelovo lukavstvo uma iskoristio samo za scenu gdje filozof puca u Danicu, on je prevaren ovo-ono, potpuno obuzet vragovom magijom blablatruć.... a nisi imao muda da ga iskoristiš za čitav film. Imao si kad si govorio o Srpskom filmu, tad je Miloš mogao da uistinu ne zna ono što misli da zna, tad je lulkavstvo uma vladalo nad čitavim filmom, a sad su Pingvinova muda nestala. Zapitaj se zašto.

[Franz Xaver von Baader]

ako je htio baš ovo što pričam

Ovdje je naravno najveći problem

najveći je problem što uopće nije jasno što ti pričaš

[Albedo 0]

ako ti nije jasno čitaj iz početka, i tako nekoliko puta, šta da ti radim

postoji jasan označitelj DANICA, film se zove NEPRIJATELJ što je takođe antičkog porijekla (Hebrew: הַשָּׂטָן ha-Satan, "the opposer") i ne vidim zašto bi se film pozivao na antičko značenje riječi Sotona i na moderno značenje riječi Danica, kao što ti činiš.

Antičko značenje riječi Danica je Lucifer, antičko značenje riječi Neprijatelj je Sotona. Jesam li i naslov filma ja izmislio?

Ako ti to nije jasno ne mogu ti pomoći. Ako to ne uvažiš ne možeš ni sebi pomoći.

[Franz Xaver von Baader]

okej, nema više Barthesa, Hegela...

sad je sve jasno, a onaj koji je pobrkao redove si ti. ne ja.

dakle, antičko značenje riječi Danica je Lucifer, a antičko značenje riječi Neprijatelj je Sotona. odlično, dobro je da i ovako obilznim putem potvrđuješ moju inicijalnu tezu (sve kroz Barthesa i Hegela i antiku) = ako to nije najklasičniji slučaj lukavstva uma u povijesti sagite, onda ti "uistinu ne znaš ono što misliš da znaš".

kvaka je u tome (i tu leži tvoja pogreška) što, antičkim očima gledano - Lucifer nije Sotona!!!

"U grčkoj mitologiji, Lucifer (grč. Eosforos ili Fosforos) bio je sin boginje jutarnjeg rumenila i zore Aurore i Titana Astreja. Smatran je personifikacijom zvjezde Danice."

"U kršćanskoj mitologiji postao je "gospodar pakla", u koji je bačen zbog pobune protiv Boga."

naravno, kao i obično, brkaš stvari, u ovom slučaju brkaš dvije mitologije (a druge optužuješ za vlasititu grešku - klasična projekcija), dok sam ja savršeno dosljedan na svim razinama i po svim mitologijama:
1. antički - Danica je jutarnje rumenilo i zora, lučonoša, Lucifer = prijatelj = pozitivan lik; tip koji se pojavljuje iz tame, podruma, podzemlja = neprijatelj = negativan lik
2. kršćanski -  tip koji se pojavljuje iz tame, podruma, podzemlja je Sotona, on je Vrag = neprijatelj = negativan lik; Danica je jutarnje rumenilo i zora, osvit, preporod = prijatelj = pozitivan lik

znači, odluči se. ili ćeš gledati film antičkim očima ili ćeš gledati kršćanskim, a ne da ti je jedno oko antičko drugo kršćansko pa si razrok, što nije dobro ni po Hegelu ni po Barthesu.

[SIMERIJANAC]

Интервју са Венером из Непријатеља.


GLUMA NAM JE U KRVI



Kada sam primila poziv, mislila sam da me neko od prijatelja zeza. Dugo mi je trebalo da "svarim" tu informaciju da sam ja, student tada prve godine Akademije umjetnosti, pored mnogih školovanih glumica, dobila ulogu.

Nakon Nataše Ninković, Trebinjke o čijem uspjehu u Beogradu ne treba trošiti riječi, čini se da još jedna Trebinjka, za sada još uvijek stidljivo, kuca na vrata velike glumačke scene.

Kada je prije nekoliko godina Marija Pikić dobila zlatnu masku na Festivalu festivala  za ulogu Dulčineje u predstavi "Don Kihot", mnogi su, zlonamjerni, pomislili da je ova nagrada u Marijine ruke došla slučajno.

No čini se da je tek tada počelo glumačko uzdizanje ove mlade glumice. U pozorišnom amaterizmu napravila je prve prave korake, a kada je počela da studira na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, bilo je jasno da će se glumi ozbiljno posvetiti.

Marija se našla među poznatim glumačkim imenima kao što su Slavko Štimac, Vuk Kostić, Tihomir Stanić i Ljubomir Bandović, na snimanju filma "Neprijatelj" Kasting za izbor glumice za jedini ženski lik u filmu održan je u Beogradskom dramskom pozorištu, a konkurencija je, prema Marijinim riječima, bila zaista velika. Odluka reditelja Dejana Zečevića da baš nju izabere za Mariju bila je iznenađenje.



Bila si jedini ženski lik u filmu i najmlađi u ekipi, kako su tekli dani snimanja, da li je bilo naporno?

- Ekipa je bila zaista super. Svi su bili složni. Bilo je malo nezgodno na presjeku sa dnevnih u noćna snimanja. Umor bi nas prije sustigao, ali smo se adaptirali i na to. Svaka prepreka je zanimljiva na svoj način.

Prijavila si se za kasting na kome je bilo mnogo glumaca. Da li si bila iznenađena kada si čula da ćeš igrati u filmu "Neprijatelj"?

- Iznenadila sam se, naravno. Kada sam primila poziv, mislila sam da me neko od prijatelja zeza. Dugo mi je trebalo da "svarim" tu informaciju da sam ja, student tada prve godine Akademije umjetnosti, pored mnogih školovanih glumica, dobila ulogu.



Koju ulogu imaš u ovom filmu?

- Igram Danicu, djevojku vojnički vaspitanu, koja je kao jako mala ostala bez majke, a kojoj je otac nestao u toku rata. Kada se na kraju rata vrati kući, u njoj zatiče grupu vojnika. Veoma je temperamentna, naučila je da se brani od svega

Kako je bilo raditi sa Dejanom Zečevićem, da li je zahtjevan kao reditelj?

- Svi su u ekipi divni ljudi, raspoloženi da mi daju savjet kad vide da ga trebam ili kad ga sama tražim. Nisam ih doživjela kao pritisak i opterećenje, već kao, u okviru cijelog projekta, priliku da naučim od svakoga ponešto.



Do sada nisi imali filmskog iskustva, a odmah si "bačena u vatru" jer igraš pored Slavka Štimca, Tihomira Stanića, Vuka Kostića. Da li je to bilo opterećenje ili podstrek za rad?

- Jako je teško ostati u kontinuitetu sa nastavom i snimati. Zato se, između ostalog, ne praktikuje da studenti bilo šta rade do treće godine. Moj profesor glume Željko Mitrović to mi je omogućio i veoma sam mu zahvalna za dozvolu da steknem i ovo iskustvo.

Takođe su mi podrška i moji prijatelji sa klase na Akademiji umjetnosti. Bez njih devetoro ne znam šta bih radila! Sve ih obožavam! Ali posebnu zahvalnost Tiki Staniću koji mi je pomogao u mnogim tehničkim detaljima. I svi ostali su bili sjajni.Posljednja predstava koju sam radila bila je prije upisa na Akademiju umjetnosti u Banja Luci jer, kao što sam već rekla, ne radi se ništa prije treće godine.

Kao izuzetno mlada osoba, vjerovatno imate velike planove koji su prioritetni?

- Pa nemam nikakve planove. Polako. Neka sve ide svojim tokom. Prvo da završim Akademiju umjetnosti...

Da li je u glumačkom svijetu teško biti glumica i da li Vam je neko u porodici bio glumac?

- Kažu da je teže biti glumica nego glumac. Do sada nisam osjetila tu razliku. Radimo istim tempom, bavimo se istom materijom. Moja sestra od tetke, Ana Mazalica, je glumica. Radi u Dječijem pozorištu Republike Srpske. Gluma nam je nekako u krvi.

Je li studiranje naporno?

-  Da znate da jeste. Imamo naporna predavanja i vježbe i ujutro i popodne, ali snalazimo se.

Neki

profesori su skloni da kažu da više vole da budući glumac dođe bez iskustva i da ga oni oblikuju i formiraju a ne da dođe skoro pa formiran?

- Istina je, ali Akademija pruža ogromne mogućnosti za napredovanje. Ja koristim svaki trenutak i mislim da se glumac formira tokom čitavog glumačkog vijeka a ne za četiri godine studiranja

To znači da u Banja Luci postoji neki "trebinjski klan"?

- Pa da znate da postoji. Tu je Ana, njen muž Duško, on jeste iz Krajine, ali znate onu "odakle si, odakle ti je žena", tu je Snežana Štikić, ima nas dosta. Hahaha...   

R.MI



http://www.glastb.com/index.htm             

[Albedo 0]

naravno, kao i obično, brkaš stvari, u ovom slučaju brkaš dvije mitologije

pošto film ne miješa dvije mitologije?

optužuješ mene za nešto što film čini, hajde saberi se.

[Franz Xaver von Baader]

sabirem se, sabirem se. porađam dosad najbolji rad o Josefu sa šireg kulturno-povijesnog stajališta, a istovremeno me razdiru pitanja o isusovcima, Loyoli, katoličanstvu, misticima, Davidu Straussu, Renanu, Unamonu, Papiniju, Maritainu i Adrianu Tilgheru i utjecaju čitavog tog kolopleta na hrvatskoga Kristuša. ne znam u kakvoj su vezi te dvije stvari, ali čim mi se javljaju simultano, očito da tu ima nešto, jedino što očito još uvijek nisam dosegao stupanj znanja da u te pojave gledam kao u otvorenu knjigu.

[Son of Man]

Najjaci domaci rad jos od...od...jbmliga...nije ni bitno uglavnom Zečević je KONAČNO objasnio kako se snima dobar film, sa sve glumcima koji iako nisu svi Bosanci a i ovako su jako debilasti i prizemni ljudi (logično mislim na Vuka) pokidaše tu ulogu, a još i proper izgovoriše taj bosanski, što do sad retko kome ako ikome uspelo. Dakle što se tiče verodostojnosti, tj. onoga na šta najviše obraćam pažnju kada su filmovi u pitanju, a posebno tu mislim na skroz realne i žive dijaloge, ovaj rad je ispunio sva očekivanja, a Zečević se promoviso u dojaja autora sa potencijalom nesagledivim, jer ako on ovo ovako moze da snimi, on može "normalan film" da snimi handy kamerom iz zajebancije, tek onako, usput.

E sad, pošto ja baš i nisam fan TT Sindroma, dakle taj trash slešer uz svo poštovanje ka entuzijazmu mladih ljudi koji su ga budžili, a vel'ki sam fan dokumentarca KRIK, koji je možda prvi PRAVI dokumentarac snimljen u Srba, onda naravno JUNKOVCI i to ludilo,  i naravno Četvrtog Čoveka kao prikaza kako mož se uradi relativno komercijalan film koji puca na tu neku sivu masu u principu, mogu da zaključim da se Zečević pokazo na svim poljima, i da sad može da snima šta god mu volja. Bravo, bravo, bravo!

Naravno omiljeni lik pa i ko glumac, mi je ovaj  Aleksandar Stojković, koji je pravi onaj Bosanac iz B. Krajine, kolko sam skonto radi se o okolini Banjaluke (neka Harvi ili Ygg kažu ako grešim) jer to je i taj specifičan naglasak (koji on jedini nosi u filmu), ta neka  jbmliga, ma bre kao da je prenet duh onog OK dela naroda sa tog prostora u taj lik Coleta, jer logično i tu ko i u svim drugim krajevima ex-YU sa posebnim osvrtom na ove srpske delove, ima kretena svih vrsta i rasa i niko nije imun ma kolko ja idealizovo neke krajeve. Znači taj lik Coleta je pojasnio kako je TREBAO da izgleda svaki srpski oficir pa makar i nikako ne podržavo bilo koji oblik vojske, rata i sličnih sranja. Nažalost, to tako u većini slučajeva nije bilo, ali ti svetli primeri, taj mentalitet, to je možda jedini moral koji ja poštujem , al' zaista se oseća taj JNA bekgraund ma koliko to sad smešno zvučalo ali nije da nije bilo takvih ljudi.

Tihomir Stanić - odličan, bez kurčenja, ali svaki potez na mestu, od 100 ih napravio možda 3 pogrešna, Slavko Štimac - na svoju ruku ali autentičan i UVEK profi, Sirovina, pa Sirovina je realno tu BOG, šta drugo reći, Maca - višak kao i uvek, ali čak i on se potrudio da mu ga malko dadne, pa nije ispo baš tolki smor ko u npr. "Kod daidže Idriza" gde čovek uporno spamuje film, i ono, jedini lek za njega je da mu se skroz, ali skroz izbaci taj Rajvosa element "gradske raje" i da bre pokuša da konačno odglumi nešto drugo a ne samog sebe, jer ja kontam da je jedini razlog što se taj jaran tu pojavio, ta tužna istina da u Bosni nema dobrih glumaca, tj. ima jedan pravo dobar i to je to, naravno mislim na Emira Hadžihafizbegovića (Mustafu Nadarevića ne računam)  koji iako oboleli nacionalista kida te uloge po fimovima (ARMIN moj favorit), dok su Hrvati tek kanal za sebe, ali ta kinematografija i nije za neku posebu analizu, nit iole vredna pomena.

Znači jako sam zadovoljan NEPRIJATELJEM te ću ga postaviti na gićblo sa sve engleskim titlom jer mi nekako drago da sam vido nešto što konačno valja u celini, i oću da to vidi i što više stranaca! E da, čak me film neodoljivo podsetio na gotivne korejance G.P. 506 i R-Point, ali naravno pure uncut serbian style, yeah!     

[Son of Man]

1.Danica ne odlazi kao ljudsko biće, već kao simbol. simbol preporoda.

Upravo, skroz se slažem sa Pingvinom, jer ako ste primetili, a jeste, to je prvi put da se Danica osmehnula u celom filmu, i pokazala kolko je zapravo lepa, tj. kolko liči na Joan Jett iz rane faze!

[Son of Man]

A VIDIM I DA SE NEKO LAGANO PONOVO OPUSTIO, I IZ ONOG FAZONA "DOBAR SAM I FIN" PONOVO POKAZAO SVOJE RUŽNO LICE I POČEO DA VREĐA LJUDE, OVOG PUTA NE MENE ALI DOĆU I JA NA RED tj. DOŠO SAM  BETWEEN THE LINES al' nećemo o tome sad, PA POŠTO IZ PRETHODNOG ISKUSTVA KADA SAM ISPAO PIČKA I NISAM SE SOLIDARISAO SA NAPADNUTIM LJUDIMA, SVE VERUJUĆI NA REČ OVOJ LAŽOVČINI PO DIFOLTU, OVIM PUTEM GA UPOZORAVAM: NASTAVI TO DA RADIŠ...SLOBODNO NASTAVI...IZ BEOGRADA SE SLEDEĆI PUT NEĆEŠ VRATITI PA MAKAR TI OLUPO TU MALU PIČKU O KALDRMU PRED SVIM PRISUTNIM ZAJEDNIČKIM PRIJATELJIMA, NE ZANIMA ME VIŠE NIŠTA, IMA SA SVIMA DA SE POSVAĐAM AL' TI ĆEŠ DA STRADAŠ...O DA, O JEA! DAKLE, IMAŠ ŠANSU DA SE SMIRIŠ, DAO SAM TI JE VEĆ VIŠE PUTA, DAĆU TI JE OPET, NIJE PROBLEM, ALI NASTAVI...I NEĆEŠ SE VRATITI...

DAKLE, NE VREĐAJ I NE PONIŽAVAJ LJUDE DA NE BI I SAM BIO POVREĐEN, JER TAKVIMA SE JEDINO NA TAJ NAČIN IZGLEDA MOŽE STATI NA REP! ULOVIĆU TE LOVINO, ZNAČI ŽRTVA SI...I TO SKROZ LEGITIMNA META! ZNAČI, NE GLEDAJ ME TAKO NOĆAS I NE LJUUUBI ME VIŠE...

[mac]

Ko je kome ovde Neprijatelj? I zašto??

[SIMERIJANAC]

Najjaci domaci rad jos od...

Сигурно један од три најбоља српска филма од распада земље.
Мени се толико допао да сам први пут купио један оригинални ДВД.
На друго гледање ми је још бољи, јер ми је први пут доста тога промакло,па самим тим и отпадају примедбе да неки карактери нису довољно развијени,да неке ствари нису објашњене,да постоје рупе у сценарију.Једини озбиљан проблем те врсте је што су одређене сцене могле боље драматуршки да се реше па би самим тим и поруке које се шаљу биле јаче,а филм још узбудљивији.

ДВД има супер додатак у оквиру кога Зечевић преко целог филма коментарише како је,зашто и шта снимано,(од почетне идеје па до реализације),а мени је нарочито било занимљиво објашавање техничких аспеката снимања.Сигуран сам да би ово било интересантно посебно људима који студирају режију.

Енивеј,нажврљаћу ових дана мало опширније на тему Непријатеља. 

[SIMERIJANAC]

Naravno omiljeni lik pa i ko glumac, mi je ovaj  Aleksandar Stojković, koji je pravi onaj Bosanac iz B. Krajine, kolko sam skonto radi se o okolini Banjaluke (neka Harvi ili Ygg kažu ako grešim) jer to je i taj specifičan naglasak (koji on jedini nosi u filmu), ta neka  jbmliga, ma bre kao da je prenet duh onog OK dela naroda sa tog prostora u taj lik Coleta, jer logično i tu ko i u svim drugim krajevima ex-YU sa posebnim osvrtom na ove srpske delove, ima kretena svih vrsta i rasa i niko nije imun ma kolko ja idealizovo neke krajeve. Znači taj lik Coleta je pojasnio kako je TREBAO da izgleda svaki srpski oficir pa makar i nikako ne podržavo bilo koji oblik vojske, rata i sličnih sranja. Nažalost, to tako u većini slučajeva nije bilo, ali ti svetli primeri, taj mentalitet, to je možda jedini moral koji ja poštujem , al' zaista se oseća taj JNA bekgraund ma koliko to sad smešno zvučalo ali nije da nije bilo takvih ljudi.

Апсолутно.Станић је покидао, али је ипак Стојковић свима био откровење,јер људи су убеђени да је лик натуршчик, а не школовани глумац,толико је био уверљив као официр Војске РС.И пази сад ово,Пикси јесте профи глумац(изабран за најбољег у РС прошле године), али је истовремено био и борац у војсци РС.Кад се те две ствари споје, није ни чудо што је био тако аутентичан.
Пикси је из села Кљевци,а Марија(звезда Даница) из Требиња.

Да,мени је осим снажне антиратне поруке и најјачи утисак то што су по први пут после Лепих села,на домаћем филму реално приказани српски војници.
Баш сам написао Пиксију на његовој фејсбук страни да од Марша на Дрину и Бановић Страхиње није на домаћем филму виђен такав српски витез.Али што је најјаче,то је тако са стилом урађено да ни највећи српски непријатељи не могу да кажу-Цоле је идеализован и самим тим имагинаран српски официр,таквих војника није било међу Србима.

[crippled_avenger]

Jel znaš ti anegdotu sa Piksija i Ratka Mladića?

[Son of Man]

@SIMKE - pošto si platio DVD i ima li ga još ikako? 

I da, koja su ti ta druga dva filma na listi od raspada zemlje?

A Piksi je možda i iz severne Bosne (ne znam gde mu dođu ti Kraljevci?) al' džaba mu sve kad se vidi da je stasao u BL, kontam da je verovatno srednju i fax završio tamo, dakle iz keca u kec 

[SIMERIJANAC]

Сине,ДВД је 300 кинти и стварно се исплати.Прво јер овај филм стварно вреди имати са квалитетним снимком,плус тај редитељев коментар је врло занимљив за погледати,а ту је и мејкинг оф.Има и енглеских титлова.
Ја га купих у оном двд шопу у Дому синдиката,и већ сам навукао ортака који га је одгледао да и он купи.
Па осим Непријатеља и Монтевидеа, ту су још и Анђели 1,Лепа Села и Црна мачка, бели мачор
Иза бих додао још и Порно банду и Ране.
Дечак из Јунковца,Дајана и Мејд ин Србија су ван конкуренције као документарци.



Осветниче,причај анегдоту,шта чекаш?!!

[Son of Man]

Ček ček, Monttevideo ti valja?

Onda kontam da ti se i Zona Zamfirova svidela, pa što ne i Ivkova slava ahahaha, zezam se naravno, kontam zašto ti se svideo, veličanje onog zdravog u Srba između dva rata, a? 

[SIMERIJANAC]

Па то је био само један од разлога;већ сам детаљно елаборирао зашто ми се Монтевидо толко свидо овде http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,9090.msg295103.html#msg295103

Зоне Замфирско је филм леп за око(Слобода у најбољем издању,сценографија,костими,српска природа..),али то му је и једини квалитет.
Ивкову славу нисам ни покушао да гледам.

[Agota]

Дечак из Јунковца,Дајана и Мејд ин Србија су ван конкуренције као документарци.

Kakva bre,Dajana

ovo da overis obavezno!!!

[Karl Rosman]

Dobra je Shutka! 

[Pukovnik Gavrić]

jedan kuriozitet:
Piksi je u jednoj emisiji na RTRS pomenuo da je njegov rođak (mislim stric) poznati hrvatski glumac Đuro Utješanović (Ferkonja iz U registraturi, Luka iz Svetionika i, konačno, Tetak iz Večernje škole).
Taj region dao je još nekoliko poznatih glumaca - npr. Uglješa Kojadinović, a i Božidarka Frajt je odatle rodom.
Iako Srbi, zbog blizine Zagreba su uglavnom tamo odlazili na akademiju.

[Albedo 0]

Filozof nije dostojan protivnik Vraga, pa je potpuno normalno da ne uspijeva;

nešto mi pade na pamet, nemam namjeru da opet započinjem raspravu, ali upravo ovdje se saplićeš. Ti kao filozof odričeš se filozofa, smatraš da je konkretan filmski filozof zaveden, da nije dostojan protivnik Vraga, ne shvatajući da su samim tim relativizovao sopstvenu poziciju.


Nakon tvoje priče filozof po sebi jeste žrtva lukavstva uma, odnosno Pingvin je žrtva lukavstva ovog filma


A uskoro ću da pogledam i Josefa

[Albedo 0]

I dobro bre, dokle ćemo da slušamo ove izmišljotine, predrasudama zagađene puke pretpostavke da ljudi kao što je Cole nije bilo, jer je u ''većini'' slučajeva vladao nekakav ''nemoral'', dobro neko nije lupio ratni zločin genocida.


Mene već počinje da zabrinjava ovo potpuno bukvalno prihvatanje džolijevske verzije istorije, kao da u VRS nije bilo časnih i poštenih vojnika, i da to nije bio ideal već ne znam šta...


a dokurčilo brate...

[Franz Xaver von Baader]

odgovorit ću ti na oba upisa, albedo, iako si samo jednog namjerio meni

dobra ti je prva primjedba, ali ipak - ne saplićem se. kad kažem "filozof nije dostojan protivnik vraga", onda to govorim hegelijanski. u paru filozof-ratnik, ili ako hoćeš, onaj koji misli-onaj koji djeluje, ne dovršava povijest onaj koji misli, već onaj koji djeluje. to je "fenomenologija duha". Filozof iz Neprijatelja je stupanj prije Coleta i upravo je tako urađeno; znači, hegelijanski.
Kojeve uzima Novalisa i Napoleona; Novalis se objavljuje i biva priznat u svijetu; ali njega priznaje mali broj (ljudi). on je kapela, ne crkva. s druge strane, Napoleon se nameće svima i njega priznaju svi.

preneseno na naš slučaj: Filozof je Novalis, a Cole je Napoleon. Filozof ne može dovršiti Povijest, u našem slučaju film: to radi Cole, jer on djeluje, dok Filozof samo brblja.

"Pjesnik romantičar htio je da bude Bog (i s pravom je to htio), ali nije bio u stanju da se toga poduhvati: uništava se u ludilu ili samoubistvu. To je "lijepa smrt", ali, ipak, smrt: totalan i defintivan neuspjeh."

ako ovu tezu mi ne vidimo filmovanu u Neprijatelju, sluđeni Filozof bez noge umire, onda ne znam što vidimo.

drugo,
ne radi se je li bilo ljudi poput Coleta ili ne, je li bilo časnih i poštenih vojnika, jer je to irelevantno. ta upravo si ti govorio o kulturnom kodu, folkloru i tradiciji; u folkloru i tradiciji je prepoznato da su Srbi u ratovima devedestih bili bad guys i to ti je kulturni kod. baš zato su filmovi kao Lepa sela i Neprijatelj šarene laže; dopadljive, ali ipak laži.
to je kao kad bih rekao i pravio film o opkoljenim ustašama i njihovoj drami u jednoj takvoj izdvojenoj situaciji; naravno, i ovo je moguće istinito, vjerojatno je bilo i takvih situacija, ali na općenitoj razini, ustaše su prepoznati kao loši dečki.
jasno, mogu raditi i snimati filmove kakve god želim; dokumentirati dramu ustaša ili pak Srba u tunelu. mogu čak biti ideološki nezainteresiran, nevino pričati neku svoju priču, ali svejedno, na jednoj općoj razini - radim laž.

[SIMERIJANAC]

Зека би волео да му следећи пројекат буде екранизација наше епске поезије.
Пре Непријатеља бих рекао:-Далеко било,
а сада:-Дајте човеку шансу!

Dejan Zečević: Buran život "Neprijatelja"
K. JOKOVIĆ | 11. decembar 2011. 20:55 | Komentara: 0
Reditelj koji uvek snima filmove kakve bi voleo da gleda. Ne prilagođavam se trendovima, već samo sebi, svojim opsesijama i idejama

Dejan Zečević / Foto V. DANILOV

Dejan Zečević: Kad brat udari na brata
Film o ratu u čoveku

Treći zajednički film

"Neprijatelj" na Kozari

Triler na srpski način

VEĆINA filmskih umetnika smatra da su festivali danas dragoceni zato što jedino na njima filmovi mogu da (za)žive. Dokaz za to je i "Neprijatelj" Dejana Zečevića, koji je posle premijernog prikazivanja na beogradskom FESTU u februaru ove godine, nastavio da putuje. Prvo po Srbiji, potom i po međunarodnim festivalima. Pre nekoliko dana "Neprijatelja" je videla i sarajevska publika, dok je premijera u Zagrebu zakazana za 18. decembar.

Kritika i publika bila je naklonjena Zečevićevoj priči o sudbinama ljudi smeštenih na pozornicu rata, pa je i ovenčana brojnim nagradama, a reditelj u razgovoru za "Novosti" priznaje da mu je najdraža bila ona u Koreji!

- Najlepše iskustvo mi je bilo na festivalu u Busanu, najvećem u jugoistočnoj Aziji - kaže Zečević. - Posle projekcije sam izašao, poklonio se i video 150 podignutih ruku. Svi su želeli nešto da me pitaju. Shvatio sam da su ljudi koji pripadaju različitoj kulturi od moje doživeli film na način na koji sam želeo da bude shvaćen: ne kao dnevno-političko razračunavanje sa događajima iz bliske prošlosti, nego kao univerzalnu i metaforičnu priču.

- To samo potvrđuje da kad završite nešto što se može nazvati umetničkim delom, ono prestaje da bude vaše. Ta umetnost nije više u celuloidnoj traci, na platnu, nego je u onome ko je prima. Lepo je što "Neprijatelj" ne spada u autorski film, jer i u njemu, kao i u holivudskim receptima, postoji rukopis koji je poslednjih nekoliko godina veoma popularan. Ne volim, a i ne umem da se prilagođavam trendovima, jedino samom sebi.

Zečević, koji potpisuje filmove "Dečak iz Junkovca", "Kupi mi Eliota", "Mala noćna muzika", prvog "pravog" srpskog horora "TT sindrom" i krimi-priče "Četvrti čovek", ne "drži" se određenog žanra, a publici uvek da ono što joj nedostaje.


- Kod mene je kalkulacija nemoguća, jer ne mogu nikad da pobegnem od sopstvenih opsesija i ideja. Iskren sam prema sebi i bilo kakva vrsta uspeha i neuspeha ne može mnogo da me poremeti. Pravim ono što mi u određenom žanru i stilu nedostaje kao gledaocu. Ako me istovremeno to interesuje i kao reditelja, onda je "pun pogodak".

Uprkos brojnim "teorijama" da nam je dosta mraka i da publici treba dati nešto veselo, Zečević smatra da ljudi, makar i podsvesno, imaju potrebu za vrstom katarze.

- Često su filmovi koji to nude teški u samom rediteljskom štepu, pa su i dosadni i spori. Pokušavam to da izbegnem. I kad se uhvatim za tešku temu, moj stil pripovedanja ipak nudi neku vrstu uzbuđenja. Trudim se da ne budem dosadan. To je moja šifra. Ako sam zadovoljan kad sve završim, taj trenutak je toliko snažan da više nemam potrebu da se bavim određenom temom. Idem dalje, istražujem.

A u Zečevićevoj rediteljskoj fioci postoje i ljubavni scenariji.

- Kretao bih se u tom pravcu, ali imam neke želje koje su daleko od realizacije i veoma su skupe. Mnogo me zanimaju narodne epske pesme, ali to je zasad komplikovano - kaže Zečević.


OD VIJETNAMA DO FILIPINA
Zečević otkriva da su ga već kontaktirali producenti iz Los Anđelesa, kao i da je kompanija "Insomnija" prodala "Neprijatelja" za kablovsku televiziju celoj jugoistočnoj Aziji, od Vijetnama i Filipina, do Japana i Koreje.Reditelj objašnjava da se u tim, "živim" susretima često suoči i sa nekim aspektom filma o kojem nije ni razmišljao:

новости.рс

[Albedo 0]

Filozof je Novalis, a Cole je Napoleon. Filozof ne može dovršiti Povijest, u našem slučaju film: to radi Cole

Pingvin, čovjeka koji vraća priču na početak, to jest vraća Dabu među zidine, dakle praktikuje čistu cikličnost, dfinišeš kao nekoga ko je ''dovršio Povijest''? Pa sad već bauljaš u mraku. Jesi li ti pogledao početak i kraj filma, identične tačke koje zatvaraju krug umjesto da dovrše povijest?

[Franz Xaver von Baader]

pa da, to je srpska ciklična povijest. u offu filma možemo zamišljati kako slijedi neki novi "Daba", ponovo će Srbi otvoriti pandorinu kutiju, podivljati, uništavati i ispaštati; neki filozofi i pjesnici će završiti u ludilu i samoubojstvu, a neki praktičari će dovršiti krug... i onda ispočetka, dok ih ne ostane taman toliko da stanu pod jednu krušku.

[Mme Chauchat]

Šljivu, Pingvin, šljivu, šljiva je kvintesencijalno srpsko drvo. Simbolički i inače. 

[Albedo 0]

ma daj, Pingvin, ili koristi Hegela kao muško ili obuci suknjicu, nemoj da me smaraš... Ako je povijest ciklična onda si ti pogriješio u vezi Filozofa, koji je uvidio tu cikličnost i proglasio klasičan kraj istorije - negiranjem Danice. Filozof u filmu je Hegelovac, ti nisi. Suknja je za tebe 

[Franz Xaver von Baader]

nisam ja hegelovac, ja sam hegel2, jer sam ti objasnio povijest, tj. film. u sebi sam sabrao sve stupnjeve i likove koji su se uopće mogli pojaviti u filmu i napisao njihovu povijest, tj. analizu filma. oko te osi, ti se non-stop vrtiš čas s ovim čas s onim pitanjima, što, s jedne strane pozdravljam kao tvoju glad za znanjem i učenjem od učitelja, a s druge iritira poput muhe zunzare.
hoćeš li i dalje biti u tom srpskom cirklu ili idemo dalje, da vidimo što znaš o Josefu.

[Albedo 0]

ti si Hegel 2.0, jasno, a šta misli tvoj cimer Napoleon Bonaparta? 

[Truman]

pa da, to je srpska ciklična povijest. u offu filma možemo zamišljati kako slijedi neki novi "Daba", ponovo će Srbi otvoriti pandorinu kutiju, podivljati, uništavati i ispaštati; neki filozofi i pjesnici će završiti u ludilu i samoubojstvu, a neki praktičari će dovršiti krug... i onda ispočetka, dok ih ne ostane taman toliko da stanu pod jednu krušku.

Ovog se i ja pribojavam...