Boban Knežević: "Otisak zveri u pepelu" (2009)

[angel011]

Ličila mi je na priču nekog urednika, pa si mi prvo ti pao na pamet, pošto si i pisac te priče i urednik.

[Boban]

da... ali ja nisam takav kakav je tamo prikazan.
kako si imala srca da pomisliš na mene u času čitanja te priče?

[angel011]

Delovalo je autoironično, i zabavno. Stvarno, možda nije trebalo da pomislim na tebe.

[sivka]

Priča "Vreme krpa" je odlična. Jesam insistirala da uđe u zbirku i nije mi žao.

[caterina de medici]

Sretoh Bobana na novobeogradskom sajmu i taman kad sam htela da mu objasnim kako mi je njegova knjiga Otisak zveri u pepelu ulepšala boravak tokom zime u Skandinaviji, Boban izvali nešto tipa kolko si mršava... i ja zaboravih da htedoh da mu iznesem svoje impresije. Tako je to s Bobanom.

Elem, nosila sam na put Dorkase i Bobanovu knjigu i moram priznati da mi je Boban još u avionu krenuo da bude izuzetno interesantan. Moje ranije čitanje Crnog cveta nije naišlo na ovako dobru recepciju kao Otisak zveri u pepelu. Pošto trenutno nemam kod sebe knjigu, ne mogu da iznesem sve što bih htela, ali moram da kažem da je ova knjiga bila PLEASANT AND EXCITING u tihoj, mračnoj Skandinaviji, gde sviće u 9.30 a smrkava se u 16h.

Naročito mi se dopala priča Valcer i ona druga koja se bavi Novim Beogradom. Kažem, nemam sad kod sebe, pa pišem ovako iz glave i po sećanju. Zašto nisam odmah stavila na Forum? Life is a bitch, promenili mi radno mesto, pa sam stalno na putu Beograd-Podgorica_banja luka.

U svakom slučaju odlična knjiga i hvala Spomenki što je naterala Bobana da je objavi (ako se sećam, on se nešto protivio). Te priče su prosto savremene, pisac je odlično upućen u stvari o kojima govori, karakterizacija likova je fenomenalna. A setih se na kraju, da sam poslednju priču u knjizi (ako se ne varam - baš Otisak zveri) već negde čitala i da me je svojevremeno oduševila.

Kad budem imala pored sebe knjigu, malo ću preciznije objasniti šta je magičnost ove knjige. U ovom momentu mogu samo da je iskreno preporučim svima koji je nisu do sad čitali.

[crippled_avenger]

Danas sam počeo da čitam zbirku i imam jedno oportuno pitanje. Jel priče treba čitati po redu ili mojim omiljenim sistemom od najkraće ka najdužoj?

[zakk]

Kako ti drago

[Boban]

Svaka priča je univerzum za sebe, osim donekle "Naselje Sunca" i "Valcer..." a i tu nema nikakve veze redosled.
Čak ne mogu da se setim kako sam ih poređao ovako; znam da sam imao nekakvu ideju, možda od manje fantastičnih ka više, ali to zapravo i nije bitno. Priče su vrlo različite i po vremenima nastanka (od 1982 do 2007) i po stilovima pisanja i pristupa i po efektnosti; naprosto, to nije best of već izvučene priče iz celokupnog mog opusa koje imaju nekakvu vezu sa zemljom Srbijom u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Doduše, sad vidim da nije uvrštena "Hoda kao čovek" koja se dešava u Beogradu.

Zstef, jedini stvor u univerzumu koji je iščitao celokupan moj opus, računajući i neobjavljene priče, u pokušaju da ih nekako razvrsta, smislio je da ih grupiše u četiri kolone i onda od onih okrenutih sebi do najšire kosmoloških, ali nisam siguran da to uopšte pomaže kod čitanja.

[crippled_avenger]

Kad sam čitao "Bez obale" baš sam razmišljao kako je u stvari SF užasno zanimljiv žanr kada se piše u Srbiji jer kada ga pišeš drugde onda se baviš spekulacijama o određenim razvojima i promenama ili naprosto kritikuješ savremene ili istorijske okolnosti kroz neku priču. Kod nas, međutim, imaš konvencionalnu istoriju za koju se svako malo ispostavlja da je bila "alternativna", imaš potpuno neizvesnu budućnost, i imaš sadašnjost koju je jako teško razumeti.

Mislim da Boban sjajno zarobljava to stanje u svojim pričama koje se bave Srbijom.

[PTY]

Elem, zbirka ima fin raspored, bar za nas koji volimo da čitamo po redu.

"Dolina neupaljenih sveća" je skroz naskroz dobra priča za uvod, to bar meni, makar zbog nekog krajnje posrednog i skroz šarmantnog omaža Zelaznijevom premeravanju vremena preko prosečne minutaže potrošene na pušenje cigarete.   Isto tako, fakt da narator ne uspeva da se seti imena filma koji ga je primorao na kontemplaciju je tako... bobanovski, hehe.

(uzgred budi rečeno, znaš li kakvu je igru rečima Škrba upražnjivao na naslovu priče "Naselje Sunca"?? kikiki, ne smem to ni da ponovim, u ova revolucionarna vremena, u kojima se virtuelne glavice oduvavajuju ko prezreli maslačci..." )

No dobro, pri kraju sam – Taar Nepobedivi mi je trenutno na tapetu – pa se pripremi na stočko suočavanje sa neminovnim, pošto ovde stvarno nećeš moći da se izvlačiš na neke tamo "nivoe"...  

[crippled_avenger]

"Dolina neupaljenih sveća" je sjajna. Ta kontemplacija je pre svega savršeno uverljivo uklopljena u situaciju u kojoj se nalazi glavni junak i odlično je zaigrala u završnom preokretu.

Stilski koncept je sličan "Vremenu krpa" s tim što je tu nažalost, barem meni lično profesija pripovedača mogla biti nekako manje vezana za lični piščev svet (a opet onda bi se izgubila lična dimenzija) a možda više za naše postojanje kao takvo. ne znam tačno šta bi bio ključ za profesiju.

Ipak, ono što mi je sasvim jasno to je da "Vreme krpa" stoji kao najbolje ostvarenje koje je iko napisao kao vid ličnog obračuna. Ostaviću "Čas anatomije" po strani pošto je to ipak jedna potpuno druga forma.

[PTY]

Ostaviću "Čas anatomije" po strani pošto je to ipak jedna potpuno druga forma.

nemoj, nemoj, pliz...

ako i jeste druga forma, ovo je totalno podesan momenat & medijum za njen displej...

[PTY]

Inače, da, i meni je "Dolina upaljenih sveća" sjajna, zato i smatram da je bio stvarno "pun pogodak" otvoriti zbirku sa tom pričom.

Ne znam ko stoji iza te odluke (verovatno sam Boban), ali svakako smatram da to pokazuje dobar osećaj za organizaciju priča u zbirci.

[crippled_avenger]

U "Času anatomije" postoji direktna analiza konkretnih dela, i direktan sukoba na mnogo više strana. "Vreme krpa" je vrlo gospodski elegantan ubod čija se puna konotativnost u odnosu na metu može razumeti tek uz piščevu asistenciju što je sjajno.

I dobro je tempirano što priča o pisanju odnosno uređivanju završava zbirku.

[Boban]

"vreme krpa" je posveta uredniku i vlasniku "vremena knjige" koji mi je onemogućio prvo izdanje Crnog cveta u izdavačkoj kući gde se pojavljivao kao spoljni saradnik, pa sam mu se odužio na ovakav način.

taar nepobedivi... svojevremeno je zstef tražio da ta priča ne bude uvrštena u moju tada pripremanu veliku zbirku SVIH priča. Ali jednom dosad se desilo da se pojavila osoba koja je mnogo volela tu priču. Slučajno ili ne, toj osobi se mnogo više dopada "Čovek koji je ubio leptira" od "Crnog cveta" pa sam zaključio da možda ipak postoji nekakva nit u toj priči koja zaslužuje da je otrgnem od zaborava (ovo joj je prvo objavljivanje, mada je napisana 1982. godine i tada bila četvrta na redovnom dvomesečnom konkursu LK za SF priču).

[crippled_avenger]

Jel ,,Prosjak i kockar" u istoj verziji kao u onoj zbirci gde su postmoderna i alternativna fantastika?

[scallop]

Nikad nije isto. Treba biti blesav pa biti kolekcionar Bobanovih dela.

[Boban]

Verovatno jeste. Možda je neka reč promenjena.

[Perin]

To je meni lično najbolja priča iz zbirke

[crippled_avenger]

Ja mislim da bi po priči "Bez obale" mogao da se snimi ultrazanimljiv kratki film.

[sivka]

Ja mislim da bi po priči "Bez obale" mogao da se snimi ultrazanimljiv kratki film.

Ja mislim da su sve Bobanove priče "filmične"...
Nije mi žao što sam ga gnječila, davila i gnjavila da mi da priče da objavim.
Žao mi je što nisam napravila dostojnu promociju.

[crippled_avenger]

Za promociju nikada nije kasno.

Što se filmičnosti tiče, mislim da je osnovni kvalitet Bobanove proze u tome što ima jasan, dramski razrađen izraz, sa jasnim situacijama i dilemama a da pritom ne podleže gubitku literarnog usled "dramaturškog pristupa" pisanju koji recimo ima Oto. Dakle, kod Bobana su situacije jasne, razumljive, mogu se dramski razložiti ali su literarno ispisane poštujući potencijale koje proza nudi na nivou izraza.

[Boban]

"Prosjak i kockar" može da se snimi za siću. A ima sjajan potencijal. Filmski izraz bi mogao znatno da podigne dramaturgiju; kadrovi iz ugla prosjaka, samo noge koje prolaze, onda se nastupa glavni kockar, to može da se odradi kao recimo pojavljivanje Nikolasa Kejdža u "Ukradenom licu"... igra sa zvukom i usporenjem. Onda duel očima između kockara i prosjaka kao u Leoneovim vesternima. Mešanje karata koje se u potpunoj tišini čuje kao trenje kamena o kamen. Muzikom pojačani trenuci kada se u vazduhu oseća iracionalno... ja gotovo svako svoje delo premotam u sebi od početka do kraja...

[Perin]

A ja nikad ne znam kakvo će moje (ne)delo biti ni kad ga počnem pisati

[sivka]

Otisak zveri u pepelu
14. jun

Predstavljanje zbirke priča Bobana Kneževića u izdanju Tardisa, 2009.

Boban je, kako je to već više puta i na više mesta rečeno, jedna od centralnih figura srpskog SF pokreta, i kao pisac, i kao promoter i popularizator, i kao urednik i izdavač; ukratko, jedan od ljudi koji su zaslužni za dobar deo SF-a koji ste čitali na srpskom, a ponajviše za onaj deo koji je i pisan na srpskom.

Zbirka je svojevrstan presek i izbor iz tri decenije autorskog rada, i sadrži priče o raznolikim budućnostima, nastale na odjecima prošlosti i sadašnjosti.

O Bobanu i Bobanovom književnom delu govore:

Neda Mandić - Spasojević
Spomenka Pululu

a očekujemo potvrdu o učestvovanju od još dve dame koje poštuju književno delo Bobana Kneževića.

[Boban]

Pre neki dan sam imao prosvetljenje zašto žene vole moja dela.
Kroz moje reči se vidi da poštujem žene, moji junaci poštuju žene, ja kao narator poštujem žene... ma kako sve to na prvi pogled delovalo nerealno. Onako, u dubini duše je tako i žene to osećaju.

[Mica Milovanovic]

Još kad bi se neka žena pojavila u pričama, gde bi ti bio kraj...

Pročitao sam, ponovo, sve priče da vidim kako neke deluju posle 25-30 godina. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je većina dosta dobro istrpela teret godina.

"Taar nepobedivi" mi se najmanje sviđa. Pa onda "Vučji". I "Noć koja neće doći" je prilično ostarila, ali ima nekakvu lepu patinu...

"Naselje Sunca" i "Valcer..." možda su najviše "bobanovske" - vesterni preslikani u budućnost (koja više nije budućnost, sa sve pandurima koji junake oslovljavaju sa "druže!"). Dobre priče, vešto vođene.

Međutim, ono što mi se najviše sviđa su priče napisane između 1994 i 1996: "Prosjak i kockar", "Dolina neupaljenih sveća", "Vreme krpa". Samo jedna slika, samo jedan događaj, prekrasno uočen, nenametljivo opisan. Šteta što ih nema više...

Malo mi je zasmetalo što je jedina priča nastala u 2000-tim (Bez obale) nekako najnesavršenija u pogledu brižljivosti sa kojom se prišlo tekstu. Kao da nije bilo dovoljno strpljenja.

[Boban]

To sredinom devedesetih bilo je vreme kada sam pomislio da je budućnost mog spisateljstva u približavanju glavnom toku. Ali me to srećom brzo prošlo.
"Bez obale" je nastala za dva dana, za potrebe "Gradine"; otprilike mi je rok bio da do 10.00 pošaljem priču, a ja u 5 ujutru nisam znao kako da izađem iz nje.
Roman Živosahranjeni/Poslednji Srbin mi je pojeo sve spisateljske resurse i nisam bio u stanju ni na šta da se skoncentrišem dok to ne odradim do kraja.

[scallop]

Gadan je taj glavni tok, onesposobljava ljude na dužu stazu. A, jesi li imao "uredničku ruku"?

Opasan ste tandem Mića i ti. Jedan iznova piše svoja dela, a drugi ih iznova čita. Zavrti li vam se u glavi, nekad?

[Mica Milovanovic]

A, jesi li imao "uredničku ruku"?

Kako možeš da pitaš tako nešto? Izgleda da ipak nisi čitao ovu zbirku do kraja. 

Opasan ste tandem Mića i ti. Jedan iznova piše svoja dela, a drugi ih iznova čita. Zavrti li vam se u glavi, nekad?

Meni ne. Čovek radi svakakve budalaštine u životu. Nećeš verovati šta sam sad uzeo da čitam...

[Boban]

Ja razumem tvoju ozlojeđenost, radmilo, ali ne mogu ništa da učinim povodom toga.

[scallop]

Kao i obično, ti ništa ne razumeš. Ja se izuzetno zabavljam tvojim elaboracijama. Sad si pravi Dr Evni. Mića to bolje radi. I, naravno, znam da nema "uredničke ruke". Šta misliš, koga advokat ima za klijenta kad na sudu brani sam sebe?

I, debilno je zabranjivati podizanje svojih priča u podignutim "Sirius"-ima. Jel' ti to taj advokat savetovao? Šteta što su skinuli te priče (sreća da ih ima samo dve), veselilo bi me da vidim koga bi tužio i za šta.

[Boban]

Nikoga ni za šta, naravno.
Boli me dupe gde ko šta kači, ni ti nisi ništa razumeo.
I nisu dve, nego tri.

[scallop]

Dve su dignute i skinute. Ako ih imaš tri, ni nju neće dignuti.

[Boban]

već jesu... nema veze; rekoh ti; to me uopšte ne zanima.
Ali ako neko ko nije pročitao moju knjigu ide po internetu i na osam različitih foruma napiše da ta knjiga baš ne valja, to je maliciozno proganjanje i ja imam pravo da radim šta god mi padne na pamet što njemu neće prijati.

[scallop]

I ja bih.

[sivka]

Otisak zveri u pepelu
14. jun

Predstavljanje zbirke priča Bobana Kneževića u izdanju Tardisa, 2009.

Boban je, kako je to već više puta i na više mesta rečeno, jedna od centralnih figura srpskog SF pokreta, i kao pisac, i kao promoter i popularizator, i kao urednik i izdavač; ukratko, jedan od ljudi koji su zaslužni za dobar deo SF-a koji ste čitali na srpskom, a ponajviše za onaj deo koji je i pisan na srpskom.

Zbirka je svojevrstan presek i izbor iz tri decenije autorskog rada, i sadrži priče o raznolikim budućnostima, nastale na odjecima prošlosti i sadašnjosti.

O Bobanu i Bobanovom književnom delu govore:

Neda Mandić - Spasojević
Spomenka Pululu

a očekujemo potvrdu o učestvovanju od još dve dame koje poštuju književno delo Bobana Kneževića.

Da ne zaboravite!
Dođite na promociju!

[scallop]

Ja ću da dobacujem odavde.

[Boban]

Čar dobre promocije je da imaš dva suprotstavljena govornika, gde jedan neumereno hvali knjigu a drugi je bezočno napada.

[scallop]

Šteta. Doći će žene, a one su tvoj zabran. Postoji mala šansa da se neko, izazvan neumerenim hvaljenjem, javi iz publike. 

[Boban]

Zaboravljaš mene?
Nisi bio na promociji Čoveka koji je ubio leptira kada su zstef, fipa i Arbutina zdušno hvalili knjigu, a ja napadao i na kraju organizator kaže: "Nikad nisam video da učesnici na tribini ne mogu da odbrane knjigu od autora."

[scallop]

To bi bilo zgodno. Ja sam na tvojoj strani.  Jel' može preko skajpa, sa plaže i sa pivom u ruci?

[sivka]

Spremila sam sačmaru, pa da vidim ko će da dobacuje iz publike, bilo šta, osim čokoladnih karamela....

[scallop]

I mi smo spremili sačmaru! A za čokoladu će se načekaš.

[sivka]

I mi smo spremili sačmaru! A za čokoladu će se načekaš.

Mislila sam da te uključim preko skajpa...ali neću da reskiram da upucaš lap-top!

[Kunac]

Da li mi se čini ili je deo ovog topika nestao?

[sivka]

Da li mi se čini ili je deo ovog topika nestao?

Mislim da nije, ali ajd' da pitamo gazdu na kafanu!!!???

[scallop]

De gazdibus nihil nisi bene.

[Boban]

nije nestao, nego deo priče o promociji je u najavi programa LK.

[Kunac]

Da, da, tačno... 
Što se promocije OZuP tiče, meni je najfascinantniji momenat bio kada je autor počeo da propituje damu koja je imala uvodnu reč. Ona se tome nije nadala. Baš je bilo simpatično.