NIŠKI 'FILAŽ' – FILMSKI ČASOPIS

[Ghoul]

Imam zadovoljstvo da vas obavestim da je pokrenut jedan novi, ambiciozan, a nadam se i seriozan filmski časopis pod nazivom FILAŽ. Svoju promociju imao je u okviru Sajma knjiga u Nišu, 07.12.2009. a uskoro kreće i niz drugih promocija. Prva od njih desiće se u Novom Sadu, ali detalji o tome – uskoro.




FILAŽ BR. 1

SADRŽAJ

Uvodnik

I
Zumiranje

- Lični ugao: HRONIČNI PROBLEMI SRPSKE KINEMATOGRAFIJE - Miroslav-Bata Petrović

- PIONIRI SRPSKOG FILMA - Aleksandar Saša Erdeljanović

- 125 godina Železnice Srbije: "GVOZDENI  KONJ"  - VEČITA  INSPIRACIJA FILMADŽIJA - Dušan Vukić

- Film u Nišu: GAŠENJE "ČAROBNE LAMPE" - Dejan Dabić

- HOROR KAO RADIKALAN ODNOS PREMA STVARNOSTI (Sa promocije knjige U brdima, horori Dejana Ognjanovića u Kinoteci, Beograd) - Dejan Ognjanović, Vuk Pavlović, Slobodan Aranđelović, Dejan Dabić, Aleksandar Radivojević

- SMRT, OPSTANAK I KONAČNO OFILMOTVORENJE PAZOLINIJEVE SEMIOLOGIJE STVARNOSTI - Aleksandar Radivojević

- PRIRODA JE ĐAVOLOVA CRKVA (O filmu Antihrist Larsa fon Trira) - Dejan Ognjanović


II
Krupni plan

- POETIKA SUBVERZIJE: Intervju sa Mladenom Đorđevićem  (Vodio: Dejan Ognjanović)

- ŽANROVSKA DRUŠTVENA KRITIKA: Intervju - Javor Gardev, reditelj filma ZIFT  (Vodio i sa engleskog preveo: Dejan Ognjanović)


III
Rakursi

- ORDINARY PEOPLE / OBIČNI LJUDI - Dejan Dabić 

- ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI - Vladan Petković

- ĐAVOLJA VAROŠ - Dejan Ognjanović

- ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE - Ivan Velisavljević

- METASTAZE - Dejan Dabić     

- BELA TRAKA - Dejan Ognjanović

- ZIFT - Kristina Đuković

- WHATEVER WORKS - Ratko Radunović

- PUBLIC ENEMIES – Srđan Savić

- A PERFECT GETAWAY - Ratko Radunović

- TAMO I OVDE - Srđan Savić



mnogo više detalja + fotki itd, ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2009/12/niski-filaz-filmski-casopis.html

[Le Samourai]

Ovo, koliko vidim, ide na neki koncept slichan Sineasti. Shto mi se, prirodno, izuzetno dopada.

Javi kada tu jednu turu izlegnesh u Tardisu, ovo bash deluje kao pravi, lepi, ozbiljni filmski chasopis.

[Ghoul]

pa, hm, mnogima je prva asocijacija na SINEAST zbog formata (sličnog), manje više preloma, mada je ovde dizajn superiorniji a sadržina je drugačija - bar za početak, nema izveštaja sa festivala itsl. napisa.

no, dont get mi rong, sineast nije nešto s čime se bismo, u perspektivi, mogli porediti.
+ za sada, ovde (još) nema franića...

[crippled_avenger]

Bogami, ima dosta starih dobrih tekstova. 

Radivojevićev seminarski iz Teorije filma 2 od pre nekoliko godina koji je svakako vredan pažnje, ali isto tako tu je i stenogram Gholuove promocije of pre nekoliko godina, tekst legendarnog Vukića iz ŽELEZNIČKIH NOVINA jednog od doajena srpskih filmskih festivala čije pisanje najzad actually neko stavlja u filmski časopis.

U odnosu na Vukića, Severin Franić je Slavoj Žižek, Roger Ebert i Vern u isto vreme.

Izbor filmskih kritika je krajnje proizvoljan. Dominira srpski film, ali nije kompletno obrađen, selekcija stranih filmova je prilično neobična, po čemu je PERFECT GETAWAY relevantan za bilo šta osim repertoarske kritike koja izlazi jednom nedeljno?

U svakom slučaju, drago mi je da Radivojevića, Žiku i otaku neko objavljuje u printu. Ja sam prošlog leta u Vrnjačkoj Banji pohvalio Srđana Savića i Dejana Dabića da je Niš postao prestonica filmske kritike u Srbiji, i ovaj časopis to, uprkos svojim ozbiljnim nedostacima, potvrđuje, ako ne kvalitetom, a onda činjenicom da egzistira kao izdavačka činjenica. Nadam se da će FILAŽ u predstojećem periodu malo srediti svoju koncepciju, a naročito se nadam da će se i Shozo aktivirati.

[Ghoul]

jebga, nismo konsultovali dimba, i odma - proizvoljnosti, nedostaci, nekompletnosti itd.

zapravo postoje vrlo smisleni odgovori na neke od dimbovih primedbi, ali pošto su kod njega motivisani golom zlobom, o sadržaju broja i eventualnim pitanjima vezanim za njega odgovoriću nekome ko actually pročita broj, a za sada ovo je sve što imam reći o dimbovim nagađanjima.

[crippled_avenger]

Hoćeš da kažeš da postoji razlog što je objavljen Vukićev tekst?

[crippled_avenger]

Bolji naziv za časopis je FILLER?

[Ghoul]

baš mi je drago što ti je krivo.

[crippled_avenger]

Tvoj problem nije u tome što se služiš uvredama kada nemaš argumente. Tvoj problem je u tome što se služiš uvredama i kad imaš argumente.

U slučaju FILAŽA, nažalost, reč je o prvom slučaju.

[Ghoul]

Promocija prvog broja niškog filmskog časopisa FILAŽ desiće se u NOVOM SADU u art-bioskopu VOJVODINA (Spens), u četvrtak 17.12.2009. sa početkom u 19h.


Učestvuju:

Glavni i odgovorni urednik: Srđan Savić

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Dejan Ognjanović

Član redakcije i pokretač projekta: Dejan Dabić

ako ste u NS, svratite ako ikako možete, ne garantujem da će časopis uskoro moći da se kupi u ovom gradu.
možda i hoće, videćemo sutra, ali možda i bude nekog odlaganja...

[Ghoul]

Inače, u Beogradu će FILAŽ moći da se kupi već od petka 18.12., i to u knjižarama BEOPOLIS i TARDIS, a nešto kasnije u još nekima. Prodajna cena je negde oko 308 din. Naravno, direktno od izdavača ili urednika je nešto niža.

A evo i mog nešto konkretnijeg osvrta na sadržaj:
http://cultofghoul.blogspot.com/2009/12/filaz-u-novom-sadu.html

[Джон Рейнольдс]

- Lični ugao: HRONIČNI PROBLEMI SRPSKE KINEMATOGRAFIJE - Miroslav-Bata Petrović

= Solidno sondiranje trenutnog (čemernog) stanja u srpskom filmu garnirano mestimičnim bizarnim tvrdnjama i čudnim izjavama.

Ove "bizarne tvrdnje i čudne izjave" bih, iskren da budem, definisao oštrije. Mislim da nije dobro što je ovakav tekst (precizije, deo teksta jer - nastaviće se) PRVI u Filažu. Da se razumemo, nisam ga prvog pročitao, ali kad listaš prvi broj, posle uvoda - jeste prvi. To, bem li ga, ili sam ja blesav ili je zaista tako, ima neku težinu i možda može biti shvaćeno kao generalno usmerenje Filaža. Možda, naglašavam, jer Petrovićev stav prema žanrovskom filmu jeste u koliziji za tekstovima koji idu kasnije, ali opet uopšte ne razumem uredničku odluku da baš to bude prvi tekst u prvom broju.

[---]

ma to je polovna žvaka, priča o žanrovskom i autorskom filmu. recimo, petrović u tekstu kaže da na fdu postoji grupa profesora koja mlade ljude uči da je film samo industrija i samo zabava, i forsira holivud i žanrove. kao čovek koji je tamo studirao, tvrdim da to nije tačno. ne postoji nikakva grupa, nikakvo usmerenje, nikakva zavera, ništa. možda je to nekad bilo, u prvoj generaciji tih "pajkićevaca", tamo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, pa se zbornik "novi holivud" tumačio u smislu petrovićevih teza, ali danas je prošlo vreme indoktrinacije, grupa, ikakvog uticaja na studente u tom pravcu. i kakvi crni žanrovi, to su gluposti, studente režije podučavaju osvedočeni promoteri žanra: goran marković, srđan karanović, darko bajić, stefan arsenijević... a kad smo već kod pajkića, on, recimo, ne sprema knjigu ni o kakvim žanrovima i holivudu, već o melvilu, sastavljenu od eseja studenata četvrte godine. znači, pajkić indoktrinira studente francuskim filmom. uopšte, mislim da bi tu priču žanr/autor/svadbarski kupus/vinjak, od koje pomalo pati i prvi broj Filaža, trebalo staviti ad acta.

filaž može daleko ozbiljnije, jer ima odličan dizajn i otvoren prostor za delovanje, pošto ovakav časopis kod nas ne postoji. iako je najlogičnije opredeliti se za, uslovno rečeno, nastavak koncepcije Sineasta (praćenje repertoara sa naglaskom na aktuelne domaće filmove, izveštaji sa festivala, intervjui, poneki esej opšteg tipa), više bih voleo da vidim potpuno stručni časopis, na nivou, recimo, književnog časopisa Gradac. isključivo ozbiljni tekstovi, akademski ton, temati, teorija, prevodi stranih eseja, i na kraju kritike najvažnijih stranih filmova sa repertoara i svih domaćih filmova koji su se pojavili između dva broja. više kao Filmske sveske i Hrvatski filmski ljetopis, manje kao Sineast. mislim da ozbiljnija priča može doneti časopisu i prestiž i, možda, neke novce od države.

ali razumem ako se uredništvo odluči za popularniju varijantu.

[Ghoul]

filaž se sada može kupiti u knjižarama
BEOPOLIS, TARDIS i UTOPIA.
od nove godine i u SOLARISU u novom sadu.

[Alex]

ma to je polovna žvaka, priča o žanrovskom i autorskom filmu. recimo, petrović u tekstu kaže da na fdu postoji grupa profesora koja mlade ljude uči da je film samo industrija i samo zabava, i forsira holivud i žanrove.

Rekao bih da oni koji "forsiraju" holivud i žanrove (ako postoje) hoće da kažu kako su mnogi holivudski žanrovski filmovi umetnički vredniji od tzv autorskih - umetničkih, a ne da su samo zabava, tako da je taj tip nešto krivo shvatio.

[---]

verovatno, ali i to je bilo davno, danas više niko ne priča tu priču sem tih likova koji i dalje žive u osamdesetim

[crippled_avenger]

Ja mislim da Bata ne koristi termin žanra usko vezano za holivudski film već on hoće da kaže kako se deca uče da snimaju reopetoarski, bioskopski film, "pričam-ti-priču" stila a kako više niko ne gaji alternativni izričaj.

Kada sam imao prilike da komuniciram sa ekipom iz tog štima, njima je sve što je repertoarski film bilo koje vrste, žanrovski film, a autorski film je sve što je avangarda, alternativa.

[Will-O'-The-Wisp]

A gdje/kako se u Crnoj Gori moze doci do casopisa?

[Ghoul]

o distribuciji u CG tek treba da pričamo.
wille, oćeš da budeš naš zastupnik u toj državici?

[Will-O'-The-Wisp]

Ghoule, I'm listening.

[---]

Ja mislim da Bata ne koristi termin žanra usko vezano za holivudski film već on hoće da kaže kako se deca uče da snimaju reopetoarski, bioskopski film, "pričam-ti-priču" stila a kako više niko ne gaji alternativni izričaj.

Kada sam imao prilike da komuniciram sa ekipom iz tog štima, njima je sve što je repertoarski film bilo koje vrste, žanrovski film, a autorski film je sve što je avangarda, alternativa.

da, da, ima toga, čak je jedan veliki deo eseja posvećen napadu na shvatanje po kom je pričanje priče glavna odlika filma.

[crippled_avenger]

Bata Petrović je stara škola alternativnog filma stasalog u SFRJ. Međutim, ta generacija je dobila dobru priliku da radi, recimo Bata je režirao celovečernji film ČUDESAN SAN DZIGE VERTOVA u doba kada je Miša Radivojević bio umetnički direktor Avala Filma.

[crippled_avenger]

Mada ja nekako slutim da će Will kao ljubitelj psihoanalitičkog pristupa najviše voleti Slobodana Aranđelovića premda psihoanaliza nema veze sa kliničkom psihijatrijom koja bi svakako imala više da kaže o Bobanu...

[Le Samourai]

Ja mislim da Bata ne koristi termin žanra usko vezano za holivudski film već on hoće da kaže kako se deca uče da snimaju reopetoarski, bioskopski film, "pričam-ti-priču" stila a kako više niko ne gaji alternativni izričaj.

Kada sam imao prilike da komuniciram sa ekipom iz tog štima, njima je sve što je repertoarski film bilo koje vrste, žanrovski film, a autorski film je sve što je avangarda, alternativa.

Shteo je urnebesno terminoloshki nepismeno, jer je termin 'autorski film' zapravo prevashodno iskovan za autore poput Forda, Betichera i slichnih Holivudskih tipova koji su pravili repertoartske filmove, u kojima se, uprkos tome, prepoznavao njihov autorski rukopis.

[Lord Kufer]

Izbegavaju da kažu "umetnik", nego kažu "autor". To je nešto kao "prokažen" ili "outcast".

[crippled_avenger]

Ja mislim da Bata ne koristi termin žanra usko vezano za holivudski film već on hoće da kaže kako se deca uče da snimaju reopetoarski, bioskopski film, "pričam-ti-priču" stila a kako više niko ne gaji alternativni izričaj.

Kada sam imao prilike da komuniciram sa ekipom iz tog štima, njima je sve što je repertoarski film bilo koje vrste, žanrovski film, a autorski film je sve što je avangarda, alternativa.

Shteo je urnebesno terminoloshki nepismeno, jer je termin 'autorski film' zapravo prevashodno iskovan za autore poput Forda, Betichera i slichnih Holivudskih tipova koji su pravili repertoartske filmove, u kojima se, uprkos tome, prepoznavao njihov autorski rukopis.

Dobro, mislim da je pitanje autorstva postalo aktivnije korišćeno vezano za njih pre svega zato što se njima do tada osporavalo autorstvo dočim se nekim drugim autorima priznavalo. U tom smislu, autorska kinematografija je u startu vezana za autore koji se mogu smatrati odmaknutim u odnosu bna industriju ili okolnosti koje nameću žanrovske matrice.

Ono gde se danas vodi borba kod nas nije u tome da li su Ford i Hitchcock autori, to niko ne osporava. Vodi se borba da se i neki drugi reditelji smatraju rediteljima-autorima. Na svu sreću, pajkićevci su bili dosta liberalni oko proglašavanja reditelja za autore, a bogami i ja sam bio dok sam se bavio kritikom.

[Ghoul]

uostalom, šta tačno znači proglašenje nekog reditelja - autorom?
dosledan, prepoznatljiv stil, tematika, ideje, stav?

da li je to po sebi evaluacioni termin?

jer, nesumnjivo je i da su -po gornjem shvatanju- autori i ljudi kao što su joe d'amato, ken wiederhorn, jim wynorski, david decoteau... a ako decoteaua turimo u isti rang s hitchom, recimo, tu onda nešto ne valja.

[crippled_avenger]

Decoteau jeste autor. To je prosto teorijska definicija. I HIV i grip su virusi, iako se ne mogu porediti po svom efektu, ali isto tako ne može se reći da je zbog toga što se efekat razlikuje grip bakterija. Decoteau jeste autor, prepoznatljive su teme, postupci, opsesije. A sad filmovi imaju svoj kvalitet koji na nivou teorijske definicje i analuize postupka, u užem smislu, zapravo i nije previše bitan.

Teorijska razmatranja se ni ne bave pitanjima kvaliteta, ukusa i utiska. Decoteau je svakako uspeo da unutar industrije uspostavi vlastita pravila igre (okej, on je danas postao industrija za sebe, to je druga priča, i takođe jedan pokazatelj autorstva), da radi na svoj način, nešto što je konzistentno itd.

Što se D'Amata tiče, važi isto. Wynorski je po meni malo više lutao, ali da definitivno je apartna ličnost.

Hitch se u istoriji filma ne izdvaja po tome što je autor, nego po tome što je klasik. To je potpuno druga stvar.

[Ghoul]

pa to i ja oću da sugerišem - promašenost te implikacije da je 'autorski' film po nečem spektakularno poseban i 'uzvišeniji' od 'žanrovskog', odnosno da su to uopšte antonimi, da žanrovski ne može biti autorski i umetnički.

takođe, samo pokušavam da do extrema dovedem jednu misao koja je u svetlu u tami 2 počinila par apsurdnih dodataka u vidu filipa more i vingsa hausera kao autora uporedivih sa ovim ostalima...

[Tex Murphy]

Dejvid DeKoto je imbecil. Svaka sekunda svakog njegovog filma govori "NE GLEDAJ ME! NE GLEDAJ ME! SAVE YOURSELF! NE GLEDAJ ME!!!"

[Ghoul]

danas (utorak) na radio beogradu2, u emisiji FILMORAMA, nešto malo pre 16h, biće razgovor povodom FILAŽA i njegovo predstavljanje.
to možete čuti i LIVE, preko neta - link je OVDE:
http://www.surfmusic.de/country/serbia.html

[crippled_avenger]

Zahvaljujući Žiki, dobio sam priliku da pogledam prvi broj niškog FILAŽA, koji je sudeći po sadržaju, specijal posvećen radu Dejana Ognjanovića. Ognjanovićeva omniprezentnost u ovom broju nije samo izražena kroz to što on piše većinu tekstova, i u intervjuima postavlja sva pitanja, on se čak nalazi i u odgovorima na neka od pitanja. Tako recimo ne samo da ga sagovornik, npr. Mladen Đorđević pominje kao nekog ko je bitan za izobražavanje snuffa u našoj kulturi kroz roman NAŽIVO, ili recimo navodi svoje dokumentarce kao nešto što će inspirisati Dejanovo stvaralaštvo, već se u vlastitom intervjuu sa Javorom Gardevim, pojavljuje kao prim.au. na pomen filma Tomasa Alfredsona (za koga do sada nije dokumentovano da ga je Dejan inspirisao niti da on misli da će ga inspirisati, no videćemo šta o tome kaže sledeći broj FILAŽA) usled potrebe da se naglasi da je predsedavao žirijem Dudine sekcije FIPRESCI koja je tom filmu dala nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Valjda je ideja iza pominjanja te nagrade bila da se naglasi da je reč o relevantnom ostvarenju, da ima seal of approval Dudinog FIPRESCIja, da se Dejan tu pitao...

Druga konzistentna tema pored Ognjanovića je Tarkovski. Prvo, Ognjanović piše analizu Von Trierovog filma ANTICHRIST koji je posvećen Tarkovskom dok se u transkriptu sa promocije Ognjanovićeve knjige U BRDIMA HORORI spontano dolazi na teren između STALKERa i SOLARISa, i ispunjava ono što je do tog momenta u broju nedostajalo a to je i neka foprma intervjua u kome Ognjanović daje odgovore. Ovaj transkript je naročito zanimljiv i to ne zbog toga što se četvrtina teksta iscrpljuje sporadično prilično emotivnim hvaljenjem Ognjanovića, niti što se još šestina bavi time kako Boban Aranđelović hvali samoga sebe kao čitaoca, mislioca, kritičara i sl. U njemu je relativno zanimljiva jedna petina koja se bavi u to vreme rasporostranjenom snu o svetu koji samo čeka autentični srpski horor.

Mislim da je to parče transkripta bilo inspirativno da se citira pa da se na tu temu eventualno napiše esej o tome kako je godinu-dve kasnije krenula priča sa ZONOM MRTVIH (koja je našla svoj dom u svetu ali je daleko od paradigme koju su tom prilikom zagovarali Ognjanović i Aca) i SRPSKIM FILMOM (koji je apsolutno u skladu sa tom paradigmom).

Inače, ceo broj je u znaku Žanra, te tajne bolne i neizrecive, a Ognjanovićevo pominjanje žanra u svakoj prilici podseća na reklamu sa detetom koje od malena uzvikuje KARAMELA! i onda posle ima probleme kad poraste.

Vukićev tekst o vozovima je hm, Vukićev tekst o vozovima I guess.

Erdeljanovićev tekst o izgubljenim filmovima je simpatičan. Ali, to već sve znamo, i to su sve događaji koji su se odavno desili i ispričali.

Acin tekst o Pasoliniju je jedan perverzan članak pisan za potrebe ispita iz Teorije Filma 2 koji bi mogao imati značaj čovenog Sokalovog teksta pod uslovom da kod nas postoji teorija, i inače a i u samom FILAŽu, iako joj se na vrlo ozbiljan način primiče Ivan Velisavljević u tekstu o PORNO BANDI s tim što naravno ovaj tekst nije dovoljno dug da bi se razvio u pravi teorijski rad.

Dabićev tekst o teškoj kinematografskoj situaciji u Nišu je meni bio zanimljiv, ali isključivo kao profesionalcu pošto ulazi u neka pitanje organizacije u odnosu na lokalnu samoupravu. Mislim da ovakvi esnafski tekstovi treba da postoje, ali i da se mora računati na njihov ograničeni appeal.

FILAŽ je lepo dizajniran, premda, dosta je tanak. Kako po kvalitetu sadržaja, tako i po broju strana.

[vilja]

Zahvaljujući Žiki, dobio sam priliku da pogledam prvi broj niškog FILAŽA, koji je sudeći po sadržaju, specijal posvećen radu Dejana Ognjanovića. Ognjanovićeva omniprezentnost u ovom broju nije samo izražena kroz to što on piše većinu tekstova, i u intervjuima postavlja sva pitanja, on se čak nalazi i u odgovorima na neka od pitanja. Tako recimo ne samo da ga sagovornik, npr. Mladen Đorđević pominje kao nekog ko je bitan za izobražavanje snuffa u našoj kulturi kroz roman NAŽIVO, ili recimo navodi svoje dokumentarce kao nešto što će inspirisati Dejanovo stvaralaštvo, već se u vlastitom intervjuu sa Javorom Gardevim, pojavljuje kao prim.au. na pomen filma Tomasa Alfredsona (za koga do sada nije dokumentovano da ga je Dejan inspirisao niti da on misli da će ga inspirisati, no videćemo šta o tome kaže sledeći broj FILAŽA) usled potrebe da se naglasi da je predsedavao žirijem Dudine sekcije FIPRESCI koja je tom filmu dala nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Valjda je ideja iza pominjanja te nagrade bila da se naglasi da je reč o relevantnom ostvarenju, da ima seal of approval Dudinog FIPRESCIja, da se Dejan tu pitao...

Druga konzistentna tema pored Ognjanovića je Tarkovski. Prvo, Ognjanović piše analizu Von Trierovog filma ANTICHRIST koji je posvećen Tarkovskom dok se u transkriptu sa promocije Ognjanovićeve knjige U BRDIMA HORORI spontano dolazi na teren između STALKERa i SOLARISa, i ispunjava ono što je do tog momenta u broju nedostajalo a to je i neka foprma intervjua u kome Ognjanović daje odgovore. Ovaj transkript je naročito zanimljiv i to ne zbog toga što se četvrtina teksta iscrpljuje sporadično prilično emotivnim hvaljenjem Ognjanovića, niti što se još šestina bavi time kako Boban Aranđelović hvali samoga sebe kao čitaoca, mislioca, kritičara i sl. U njemu je relativno zanimljiva jedna petina koja se bavi u to vreme rasporostranjenom snu o svetu koji samo čeka autentični srpski horor.

Mislim da je to parče transkripta bilo inspirativno da se citira pa da se na tu temu eventualno napiše esej o tome kako je godinu-dve kasnije krenula priča sa ZONOM MRTVIH (koja je našla svoj dom u svetu ali je daleko od paradigme koju su tom prilikom zagovarali Ognjanović i Aca) i SRPSKIM FILMOM (koji je apsolutno u skladu sa tom paradigmom).

Inače, ceo broj je u znaku Žanra, te tajne bolne i neizrecive, a Ognjanovićevo pominjanje žanra u svakoj prilici podseća na reklamu sa detetom koje od malena uzvikuje KARAMELA! i onda posle ima probleme kad poraste.

Vukićev tekst o vozovima je hm, Vukićev tekst o vozovima I guess.

Erdeljanovićev tekst o izgubljenim filmovima je simpatičan. Ali, to već sve znamo, i to su sve događaji koji su se odavno desili i ispričali.

Acin tekst o Pasoliniju je jedan perverzan članak pisan za potrebe ispita iz Teorije Filma 2 koji bi mogao imati značaj čovenog Sokalovog teksta pod uslovom da kod nas postoji teorija, i inače a i u samom FILAŽu, iako joj se na vrlo ozbiljan način primiče Ivan Velisavljević u tekstu o PORNO BANDI s tim što naravno ovaj tekst nije dovoljno dug da bi se razvio u pravi teorijski rad.

Dabićev tekst o teškoj kinematografskoj situaciji u Nišu je meni bio zanimljiv, ali isključivo kao profesionalcu pošto ulazi u neka pitanje organizacije u odnosu na lokalnu samoupravu. Mislim da ovakvi esnafski tekstovi treba da postoje, ali i da se mora računati na njihov ograničeni appeal.

FILAŽ je lepo dizajniran, premda, dosta je tanak. Kako po kvalitetu sadržaja, tako i po broju strana.

Hmmm... malo smo ljubomorni? 

[Джон Рейнольдс]

Malopre sam Miljani Kralj iz Novosti dao da prelista "Filaž" i pohvalio ga. Rekla je da bi Novosti napisale koju reč, a imao sam samo jedan primerak (koji nisam hteo da dam, šta ću kad sam stipsa). Zato, Gule, reaguj. U stvari, verovatno će neko iz Dodatka zvati tebe.

[Alex]

Ako se več radi nešto, zašto se ne radi kako treba?

Na osnovu svega izloženog (izbor tema, tekstova, recenzija, izgled, a i autori i nejasna ciljna grupa (?) ) Filaž br 1 deluje kao loš filmski časopis.

Bolje da se zvao Blamaž.

[Milosh]

Na osnovu svega izloženog (izbor tema, tekstova, recenzija, izgled, a i autori i nejasna ciljna grupa (?) ) Filaž br 1 deluje kao loš filmski časopis.

Bolje da se zvao Blamaž.

Jesi li pročitao neki od tekstova ili opet pričaš napamet?

[Ghoul]

fala džone, fala i alexe ni na čemu...

[crippled_avenger]

vilja, teško mogu da budem ljubomoran na Ghoulov fanzin u kome sam pomenut par puta (što po imenu, što kao reprezent određenog simptoma) a da nisam morao sam da napišem ta pominjanja

I to nijednom nisam pomenut kao prim.au. kao što je Ghoul samog sebe pomenuo u zaista beskrajno bizarnom detalju.

[Milosh]

teško mogu da budem ljubomoran na Ghoulov fanzin...

Hm...

[crippled_avenger]

Miloshe, jesi li ti imao priliku da vidiš FILAŽ?

[Alex]

Na osnovu svega izloženog (izbor tema, tekstova, recenzija, izgled, a i autori i nejasna ciljna grupa (?) ) Filaž br 1 deluje kao loš filmski časopis.

Bolje da se zvao Blamaž.

Jesi li pročitao neki od tekstova ili opet pričaš napamet?

Ne sumnjam da ima pristojnih tekstova, ali govorim o privlačnosti ponude. Naslovna strana i detaljan sadržaj treba da zainteresuju, a meni deluju odbijajuće.

Znam da nisam jedini, ali iskrenost nije baš na ceni. Treba raskrstiti sa stavom - daj šta daš. Dosta više sa time da se nešto konzumira zato što nema bolje, po sistemu bolje išta.

Konkretne zamerke - premelo toga zanimljivog, a previše gnjavaža D. Ognjanovića; nema raznovrsnosti, a ima XX tema samo u zadnje vreme koje su mogle da učine zanimljivijim prvi broj, kao i izbor recenzija.

[Milosh]

Miloshe, jesi li ti imao priliku da vidiš FILAŽ?

Jesam. Pročitao sam neke tekstove, neke još nisam. Imam, naravno, i zamerki, ali na osnovu trenutnog (nepotpunog) utiska meni je to ok za prvi broj, a detaljnije ću se izjasniti kad pročitam i ostatak.

[crippled_avenger]

Miloshe, pošto imaš FILAŽ pri ruci, obrati pažnju na prim. au. u intervjuu sa rediteljem ZIFTa i pokušaj da nam objasniš taj ljupki detalj.

[Milosh]

Pažljivo ću ja sve pročitati...

[Alex]

Portreti reditelja  - vudi alen, tim barton, deni bojl, gaj riči, istvud?
Tekst o nekoj franšizi - o Star Treku je bilo dosta reči (hi fi media), možda terminator?
neki intervju? aktuelnosti?
tekst o tv serijama, super herojima, pixaru i animaciji? treba nešto ostaviti i za sledeće brojeve, ali bar nešto...

ili je to sve suviše neozbiljno i "komercijalno" za ovakav seriozan časopis

[crippled_avenger]

Pokušaj da razumeš, i da objasniš...

BTW, na Novim kadrovima je Ghoul dao neko objašnjenje zašto je časopis tako Ghoulocentričan:

"da dexina i dimbova zloba i animozitet prema meni nisu toliko transparentni još bih pomislio da su toliko glupi da zapravo veruju kako su dabić, savić i drugi imali spremne desetine stranica eseja, kritika i transkripta promocija i okruglih stolova, ali je zli ghoul (u svojstvu ZAMENIKA glodura) to stopirao kako bi promovisao svoje drugare i sebe.

ali nisu oni glupi, nego iz svojih razloga teraju ovu priču o fanzinu.

istina je drugačija: iza ovog broja -takvog kakav je - stoje sva 3 glavna člana redakcije, ceo sadržaj je skockan zajednički a ne ghoulovom samovoljom i diktaturom, a da nije skockan ovako, sa ovim sadržajima, pitanje je da li bi uopšte izašao na vreme da iskoristi pare koje su mu dodeljene.

za drugi broj, if any, takvih problema valjda neće biti, pa time ni potrebe da ghoul uskače sa svojim textovima i svojim drugarima.
time će ghoul osloboditi prostor za druge velike južnjačke teoretičare, marka, dexu i ostale."

[Alex]

Moji su komentari apsolutno dobronamerni, možda nije delovalo tako.

Ako časopis bude gurao dalje i proširivao krug saradnika, zadržaću se samo na još ovom savetu - neka tekstove o pojedinim fenomenima pišu ljudi koji zaista vide i poznaju vrednosti onoga o čemu pišu i pokušavaju ostalima da približe te sadržaje, a da fanovima pruže zadovoljstvo što čitaju nešto što ih već zanima. Detinjastim razračunavanjima sa pojavama koje subjektivno ne volimo, ne može se dogurati daleko.

Ja spadam u fanatike koji će učiniti sve da dođu do primerka nečeg što deluje dobro, bez obzira na trud, razdaljinu i pristupačnost, ali Filaž bi morao da bude mnogo bolji.

[Milosh]

Portreti reditelja  - vudi alen, tim barton, deni bojl, gaj riči, istvud?
Tekst o nekoj franšizi - o Star Treku je bilo dosta reči (hi fi media), možda terminator?
neki intervju? aktuelnosti?
tekst o tv serijama, super herojima, pixaru i animaciji? treba nešto ostaviti i za sledeće brojeve, ali bar nešto...

ili je to sve suviše neozbiljno i "komercijalno" za ovakav seriozan časopis

Ja prvi bih bio presrećan kad bi kod nas uspeo da zaživi neki časopis posvećen isključivo filmu, a gde bi ono više "komercijalno" i ono više "akademsko" bilo pomireno. Trenutno se o aktuelnim filmovima piše u okvirnu raznih pop-kulturnih magazina (što papirnih što internetskih), a nedavni pokušaji da se napravi časopis koji bi tretirao film na način kako ti to opisuješ je bio filmski blok u Huperu (dakle, i to je bio samo DEO časopisa) koji se onda ugasio. Donekle je i sa Neonom pokušana slična stvar, ali i to znamo kako se završilo. Ne želim ni da pominjem ona licencirana distributerska sranja od pre par godina koji su služili kao zbirka loše prevedenih tekstova i reklama za nove filmove. Sjajno bi bilo kad bi mi imali neku našu varijantu Sight & Sounda, ali ne znam koliko je to realno tj. ko bi rizikovao sa filmskim časopisom koji se obraća široj publici, a da se pritom trudi da sve to ima neki konstantni kvalitet.

[crippled_avenger]

To ni ne treba da se radi komercijalno, već sa podrškom neke fondacije ili Ministarstva, državne izdavačke kuće i sl. U tom smislu, treba napraviti ozbiljan projekat, sa ozbiljnim ljudima, pripremiti stvar, konkurisati za sredstva i početi sa radom...

[Ghoul]

pošto alex razume samo crno-beli jezik, biću direktan:
filaž će ubuduće pokušavati da bude bliži onome što je žika na kadrovima predlagao nego li ovo što alex gore predlaže.