Mehanička devojka - Paolo Baćigalupi

[PTY]

[/quote]

Posle neka neko pita što godinama slabo čitam SF prevode...

Same here.  

A da rana bude još ljuća, ovo je straobalno originalan roman, koji sve svoje sa sobom nosi, to od pristupa temi pa do ambijenta i žargona. Poređuju ga sa Neuromancerom i potpuno su u pravu. Način na koji je roman završen i insinuacije koje se daju u epilogu ukazuju da Baćigalupi nesumnjivo već radi na nastavku Mehaničke devojke, i to upravo u pravcu koji se najviše oslanja i koji najviše ovisi o žargonu romana...  

Što znači da sva prevodilačka rešenja koja se donesu na Mehaničkoj devojci ući i u nastavak, ili nastavke, tako da... držim palčeve da se sve to maksimalno sredi pre objavljivanja. Prekjuče su objavili da je Paolo zgrabio i John W. Campbell Award, tako da roman bukvalno žari i pali, a znači da će se dosta ljudi ipak odlučiti da ga najpre overi u originalu, a to dalje znači da će prevod baš-baš biti pod mikroskopom, bar što se SF fanova tiče.

[kombib]

Obraćamo se svima sa Sagite.

Želja nam je da prevod bude, ne dobar, nego odličan.
Želja nam je da nastavimo da objavljujemo naslove iz SF-a.
Upravo je roman na novom čitanju kod prevodioca i brojne greške su ispravljene.

Očekujemo vaše predloge.

Roman ćemo objaviti tek u avgustu da bi se sve greške otklonile.

Kombib

[mac]

To što mi unapred kukamo je isto kao što Nasradin hodža pošalje malog po vodu, i unapred ga istuče ako razbije krčag, jer posle razbijanja je već kasno.

[kombib]

Ovde se radi o predostroznosti i iskustvu koje Hodža ima.
Jer kada se prevode knjiga i lektor i urednik misle da je sve uradjeno kako treba.
Više recenzenata može da utiče da knjiga bude bolje uradjena.
Na taj način i prevodilac, koji je ljubitelj naučne fantastike stiče potrebno iskustvo.

Kombib

[zakk]

Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje.

[Nightflier]

Ovde se radi o predostroznosti i iskustvu koje Hodža ima.
Jer kada se prevode knjiga i lektor i urednik misle da je sve uradjeno kako treba.
Više recenzenata može da utiče da knjiga bude bolje uradjena.
Na taj način i prevodilac, koji je ljubitelj naučne fantastike stiče potrebno iskustvo.

Kombib

Veoma je lepo što ste spremni da poslušate kritike. Premda Sagita ume da bude grublja nego što je neophodno ili pristojno, svima nam je bitno da se žanr koji volimo predstavi širem čitalaštvu u što boljem svetlu, pa valjda i otud malo burnije reakcije. Ako mogu da vam nekako pomognem, stojim vam na raspolaganju.

[PTY]

Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje.

Pa, ne znam baš da li je sve to tako jednostavno... ne vidim kako bi ti ona tri problema iz citata otkrio bez upoređivanja sa originalom.

[scallop]

Kad im Najtflajer stane na raspoloženje biće sve u redu.

[PTY]

heh... kad bi to 'provukli' kroz bilo koji internet translator, dobili bi taman zejtin u vrećama na raznim jezicima.

[angel011]

Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje.

Pa, ne znam baš da li je sve to tako jednostavno... ne vidim kako bi ti ona tri problema iz citata otkrio bez upoređivanja sa originalom.

Tako što je nelogično da neko drži zejtin u vreći?

[Usul]

ekonomsko pakovanje za dopunu flashe?

[PTY]

Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje.

Pa, ne znam baš da li je sve to tako jednostavno... ne vidim kako bi ti ona tri problema iz citata otkrio bez upoređivanja sa originalom.

Tako što je nelogično da neko drži zejtin u vreći?

heh.
Pa vidi, taj pdf. fajl je bio dosta vremena javno dostupan svima, pa se svejedno niko nije zapitao kakve su to vreće pune palminog ulja što bacaju senku u obliku šlepera.

A i to ustranu, radnja romana je smeštena u egzotični Tajland, čija je egzotika naknadno obogaćena - to samo između ostalog - mastodontima, cepelinima i genetski usavršenom devojkom čija je koža glatka poput kore manga.  Krene li čovek TU da se povodi za nekakvom vajnom 'logikom', napraviće samo još veću zbrku, a to je valjda poslednja stvar koja kombibu treba.

Prevod bi trebalo uporediti sa originalom, i to pedantno. Svi koji misle da se to može uraditi ćop-ćop-za-par-nedelja su u ooooogromnoj zabludi, pa ma kako isti dobronamerni i predusretljivi bili.

[angel011]

Ma, dobro, i ja se šalim.

Znam da bi to bio popriličan posao.

[zakk]

Ne treba ti original za većinu ovakvih stvari. Kad naletiš na rečenicu koja ti na srpskom nije jasna - tu nešto ne valja, označiš je. Nek se posle prevodilac i lektor i urednik drndaju s tim.

[Mme Chauchat]

Uz opasnost da zazvučim kao težak namćor...
Da objasnim svoje stanovište: veći deo fakulteta (i kasnije) progurala sam držeći časove jezika. Poslednjih desetak godina, prevođenje mi je suprofesija.
Cenim entuzijazam i altruizam članova foruma, kao i to što je izdavač otvoren za predloge i želi da poboljša kvalitet prevoda. Ali:
1) Po ovom (iako malom) uzorku jasno je da bi bilo lakše i zahtevalo manje vremena da se knjiga iznova prevede nego da se ispravlja.
2) Predlog da forumaši pregledaju i isprave prevod svodi se na: Hajde da mi besplatno obrazujemo nedovoljno obrazovanog prevodioca (a to se inače žestoko plaća, bar ako niste budžetski student) i da besplatno napravimo korenito drugačiji i bolji prevod (što se obično takođe žestoko plaća, a u ovom slučaju će biti plaćen, valjda, maločas pomenuti nedovoljno obrazovani prevodilac), pa da onda neko treći na tome zaradi novac.

Zašto bi posle toga izdavač uopšte ikad ikog plaćao, ako već postoje entuzijasti koji će sve da odrade besplatno? I još možda da kupe knjigu kad izađe?

[zakk]

Ti si u pravu, ali ja se s tim ne slažem. Bar ne u potpunosti

Tj, uprkos tome što si rekla, mislim da treba pomoći da ovo bude dobro odrađeno, jer bi baš bilo šteta da se ova knjiga usere (d'izvinete). Makar ukazivanjem na greške pre nego što postane bespredmetno.

[mac]

Ja se prijavljujem samo za štamparske i sintaksne greške. Lako mi upadaju u oči. Uljane vreće nisu moj fah.

[PTY]

Ne treba ti original za većinu ovakvih stvari. Kad naletiš na rečenicu koja ti na srpskom nije jasna - tu nešto ne valja, označiš je. Nek se posle prevodilac i lektor i urednik drndaju s tim.

drugim rečima, ti se prijavljuješ da napraviš posao za još najmanje dvoje kombibovih ljudi. To što ti nudiš ne zove se 'pomoć pri prevodu', nego 'pomoć pri zapošljavanju'. Kontam da kombib može 'ladno da te zaobiđe ko midlmena i tutne rukopis upravo onoj dvojici koju pominješ, uz napomenu "pregledajte sve, od slova do slova"; tu mu ti dođeš kao peti točak na ferariju.

Ne treba ti original za većinu ovakvih stvari. Kad naletiš na rečenicu koja ti na srpskom nije jasna - tu nešto ne valja, označiš je.

a što onda sa onim rečenicama koje nisu ni prevedene, tojest koje su u celosti skipovane? što sa rečenicama koje na prvi pogled zvuče smisleno ali se u kasnijoj radnji vidi da im je značenje ipak bilo izvitopereno? Što sa specifičnim žargonom romana, čijem prevodu se pristupilo nesistematski i proizvoljno, pa se jedan te isti pojam zastupa tokom romana zastupa sa više termina i objašnjenja? Nema šanse da ti iz samog prevoda skontaš kako je zapravo reč o jednoj-te-istoj stvari.

Ne znam, nekako mi krivo; s jedne strane napadamo izdavače za nekompetentne prevode a sa druge im nudimo skroz amaterska rešenja za isti taj problem.

Mada, opet, stalno zaboravljam da si i ti deo izdavačkog kruga. a ne bi trebalo.   

[Mica Milovanovic]

Pogledao sam par stranica prevoda. Jevtropijevićka je u pravu. Ovom tekstu korektura ne pomaže. Postoji suštinsko nerazumevanje između teksta i prevodioca, koje nikakva korektura ne može ispraviti...

[scallop]

.

[Nightflier]

Meni je mozak još u ožiljcima od one korekture Džordana (videti temu u mom podforumu), tako da sam možda malo iracionalan u pristupu prema korekturi, ali i moje je iskustvo da lošem tekstu nikakva korektura ne može da pomogne. Mića je više nego dovoljno iskusan da prepozna da li na nekom prevodu može da se radi kako bi se popravio, ili ne.

Tu dolazimo do odabira prevodioca. Not all translators are created equal - to stoji. Ali ima nečeg i u iskustvu. Fantastika je specifična za prevođenje taman toliko da postoji potreba za prevodiocima specijalizovanim za rad u žanru. Ljubav tu nema šta da traži - jedino pitanje je da li je nekome mozak dovoljno savitljiv da iznađe najčešće potpuno novi koncept jezika, dovoljno veran da prenese ono što je pisac hteo da kaže i to na način na koji je hteo da kaže.

Bojim se da nemam šta pametno da primetim o ovome što se desilo. S jedne strane, reč je o izgleda (još ga nisam pročitao) sjajnom romanu, najnagrađivanijem u poslednjih nekoliko godina, a izdavač se pokazao otvorenim i komunikativnim, što je retkost. U roman je već uloženo mnogo - plaćen je prevod, a valjda i lektura - ali, tu dolazimo do druge strane - ciljna grupa kojoj je roman namenjen blisko je povezana makar preko interneta i sasvim je dovoljno da ljudi kao Libeat i Mića kažu da je nešto loše pa da se to ne prodaje, jer će se vest o tom sudu brzo proširiti. (Možda postoji percepcija da sud fanova nije bitan, ali "Alnari" je zbog ignorisanja zajednice kojoj je pokušavao da proda knjige ostao bez kupaca fantastike, pa je na kraju odustao i od objavljivanja tog žanra).

Na izdavaču je da li će se odlučiti na ekstremnije zahvate poput novog prevoda, ali iskustvo mi govori da do toga neće doći. A u tom slučaju, bojim se, sve će se završiti kao sa "Stanicom Perdido" u izdanju nekadašnje "Moći knjige".

[zakk]

Ne treba ti original za većinu ovakvih stvari. Kad naletiš na rečenicu koja ti na srpskom nije jasna - tu nešto ne valja, označiš je. Nek se posle prevodilac i lektor i urednik drndaju s tim.

drugim rečima, ti se prijavljuješ da napraviš posao za još najmanje dvoje kombibovih ljudi. To što ti nudiš ne zove se 'pomoć pri prevodu', nego 'pomoć pri zapošljavanju'. Kontam da kombib može 'ladno da te zaobiđe ko midlmena i tutne rukopis upravo onoj dvojici koju pominješ, uz napomenu "pregledajte sve, od slova do slova"; tu mu ti dođeš kao peti točak na ferariju.

Naravno, ne bi trebalo ni da se petljam, ali da su oni to odradili kako treba in the first place, ne bismo ni pričali o ovome. I nisam ponudio 'pomoć pri prevodu'.

Ne treba ti original za većinu ovakvih stvari. Kad naletiš na rečenicu koja ti na srpskom nije jasna - tu nešto ne valja, označiš je.

a što onda sa onim rečenicama koje nisu ni prevedene, tojest koje su u celosti skipovane? što sa rečenicama koje na prvi pogled zvuče smisleno ali se u kasnijoj radnji vidi da im je značenje ipak bilo izvitopereno? Što sa specifičnim žargonom romana, čijem prevodu se pristupilo nesistematski i proizvoljno, pa se jedan te isti pojam zastupa tokom romana zastupa sa više termina i objašnjenja? Nema šanse da ti iz samog prevoda skontaš kako je zapravo reč o jednoj-te-istoj stvari.

Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje.

Pa, ne znam baš da li je sve to tako jednostavno... ne vidim kako bi ti ona tri problema iz citata otkrio bez upoređivanja sa originalom.

Ja sam ona tri citata otkrio: čitao prevod, spotakao se o nešto, uporedio sa originalom i potvrdio da tu nešto ne štima. Bez originala ne bih znao šta tačno ne štima, ali sam se svejedno spotakao. Pričam o mapiranju rupa i džombi na putu.

Ako se pokaže da ih je realno previše, na KomBibu je da odluči šta i kako dalje, krpiti ili raditi ponovo. Lako je nama da kažemo da ne valja...

Mada, kad je i Mića za škartiranje, onda je to kraj priče...

Ne znam, nekako mi krivo; s jedne strane napadamo izdavače za nekompetentne prevode a sa druge im nudimo skroz amaterska rešenja za isti taj problem.

dakle:

Na izdavaču je da li će se odlučiti na ekstremnije zahvate poput novog prevoda, ali iskustvo mi govori da do toga neće doći. A u tom slučaju, bojim se, sve će se završiti kao sa "Stanicom Perdido" u izdanju nekadašnje "Moći knjige".

Slažem se, i bolje je da knjiga ne izađe nego da izađe takva. Pa sam pomislio da bi kao fanovi mogli makar nešto da pomognemo...

[lilit]

meni postar juce isporucio original. sto je sigurno, sigurno je. ovo bi trebalo ZZ da prevede. ili AM.
libeat je apsolutno u pravu glede jezika.
   

[PTY]

@zakk; vidi, sve je to logično što mi ovde odgovaraš i ne opovrgavam ja to, naprotiv, nego eto, kad sam pročitala tvoju samopouzdanu izjavu "Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje" došlo mi da ti odmah kažem – momak, nemaš pojma koliko si u krivu. Nedaj bože da te kombib uhvati za tu reč, pošto je to izjava koja ukazuje da ti uopšte nisi overio materijal, nego se oslanjaš na svega tri primera koja sam ja ovde postovala. Jer da si overio i prevod i original, garant ti ne bi promakao fakt da ta moja tri primera potiču sa prve strane, i da apsolutno nisu jedini na toj prvoj strani, nego su samo najilustrativniji.

No dobro, neću da budem hejter. Recimo, ja se ovde ne izjašnjavam za škartiranje, makar samo zato što se ne mogu tako decidirano odlučim na tako drastičnu meru na bazi svega par strana materijala. Sasvim je moguće da upravo na samom početku ima najviše problema, verovatno zato što prevodilac nije prehodno pročitao roman i pustio žargon da mu odleži u glavi, nego se odmah 'bacio na posao', što bi se reklo. U tom slučaju, smatram da se može dosta toga ispraviti redakturom, ali tu je potrebna zaista profi redaktura, a ne deset momaka koji podvlače sve što im se učini 'sumnjivo'.

[Nightflier]

Teško je proceniti na tako malom uzorku šta da se radi, ali ubeđen sam da izdavač neće dati knjigu na nov prevod. Jednostavno, više se nema vremena za tako nešto. Oktobarski sajam je trenutak koji se mora iskoristiti za promociju ovakvih naslova. Nema se vremena da se roman iznova prevodi. Naravno, ima prevodilaca koji bi to mogli da odrade (na primer Goran), ali teško da "Kombib" može to da plati. Dakle, šta je tu je. Sad valja vaditi fleke.

Izdavanje fantastike je krajnje zeznut poduhvat.

[Lord Kufer]

Izdavači ne umeju da prodaju knjigu, odugovlače s plaćanjem prevodiocima, ili uopšte ne plate, za svaku novu knjigu angažuju drugog prevodioca, pošto se neki ne daju zajebati po drugi put, prevodioci to znaju i otaljavaju posao...

U Srbiji je uvek tako bilo i biće. Radiš besplatno a računaš krenuće da kaplje, od onog posla koji si odradio pre tri godine sad bi trebalo da stigne prva rata honorara...

[Nightflier]

Izdavači ne umeju da prodaju knjigu, odugovlače s plaćanjem prevodiocima, ili uopšte ne plate, za svaku novu knjigu angažuju drugog prevodioca, pošto se neki ne daju zajebati po drugi put, prevodioci to znaju i otaljavaju posao...

U Srbiji je uvek tako bilo i biće. Radiš besplatno a računaš krenuće da kaplje, od onog posla koji si odradio pre tri godine sad bi trebalo da stigne prva rata honorara...

U načelu jeste tako. Sad, kako sam shvatio, čovek koji je preveo je dugogodišnji saradnik "Kombiba" i prijavljen za stalno, tako da onda ta primedba o otaljavanju ne stoji. Takođe, prevodilac - ako je pametan - ne radi za izdavača, pa ni za publiku. Prevodilac radi za sebe i ne sme da čini kompromise nikakve vrste jer je on potpisan kao autor završnog proizvoda i najveća je odgovornost na njemu. Jedini garant koji prevodilac ima da će dobiti naredni posao jeste prethodni posao, poslednji objavljeni prevod.

Inače, ovde moram načiniti malu digresiju i pohvaliti "Lagunu" kao izuzetno profesionalnu što se plaćanja tiče. Ne samo da su me platili na vreme, već i pre vremena. Izuzetno profesionalno. A pohvaliću i "Beli put", koji je bio u problemima zbog onog nesrećnog otkupa Ministarstva kulture, ali potrudili su se da mi obezbede poprilično skup računar mesto honorara. Dakle, nisu svi izdavači stoke. Velika većina jeste, ali ne svi. Od manjih "Čarobna knjiga" i "Algoritam" (novobeogradski) veoma su korektni. Plaćaju manje, ali "Čarobna knjiga" u roku od 24 h a "Algoritam" sam čekao negde dve nedelje, čini mi se.

[scallop]

Misliš da nije bilo otaljavanje?

[zakk]

Misliš da nije bilo otaljavanje?

Bila je tranzicija — sa fakcije na fikciju.

@zakk; vidi, sve je to logično što mi ovde odgovaraš i ne opovrgavam ja to, naprotiv, nego eto, kad sam pročitala tvoju samopouzdanu izjavu "Odprintajte lepo onda 10 probnih primeraka, Mac se već javio da pomogne, biće još nekoliko ljudi, i problem ispravljen za dve-tri nedelje" došlo mi da ti odmah kažem – momak, nemaš pojma koliko si u krivu. Nedaj bože da te kombib uhvati za tu reč, pošto je to izjava koja ukazuje da ti uopšte nisi overio materijal, nego se oslanjaš na svega tri primera koja sam ja ovde postovala. Jer da si overio i prevod i original, garant ti ne bi promakao fakt da ta moja tri primera potiču sa prve strane, i da apsolutno nisu jedini na toj prvoj strani, nego su samo najilustrativniji.

No dobro, neću da budem hejter. Recimo, ja se ovde ne izjašnjavam za škartiranje, makar samo zato što se ne mogu tako decidirano odlučim na tako drastičnu meru na bazi svega par strana materijala. Sasvim je moguće da upravo na samom početku ima najviše problema, verovatno zato što prevodilac nije prehodno pročitao roman i pustio žargon da mu odleži u glavi, nego se odmah 'bacio na posao', što bi se reklo. U tom slučaju, smatram da se može dosta toga ispraviti redakturom, ali tu je potrebna zaista profi redaktura, a ne deset momaka koji podvlače sve što im se učini 'sumnjivo'.

Slažem se. Al pošto ne znamo na čemu smo dok ne vidimo kompletan tekst - o ovome, za sada, dosta. Sad je na KomBibu da vidi šta će i kako će dalje...

[PTY]

Al pošto ne znamo na čemu smo dok ne vidimo kompletan tekst - o ovome, za sada, dosta.

Da ti je ovo bila startna pozicija, ehm, de bi ti bio kraj... 

[zakk]

Pih, pa onda ne bismo ni pomenuli sve ovo...

[lilit]

moguce da je problem u profesionalnoj deformaciji, al malo mi smeta sto je cibiscosis prevedeno kao bakterija, posto se misli na vrlo odredjenu vrstu bakterije, a ne bakterije in general.
samim tim se dolazi do toga da se i bolest koja se takodje zove cibiscosis prevodi kao bolest izazvana bakterijom.
a kad se misli na odredjeni soj bakterije cibiscosis, a i na otpornost prema cibiscosis, kaze se: bio je vakcinisan protiv svih novih vrsta bakterija, ali se ustvari misli na nove sojeve (vrste cibiscosis) koji nastaju mutacijama.

npr.
He laughed, a dry rattling reminiscent of early onset cibiscosis. The sound would have had Anderson backing out of the room if he didn't know that Yates, like all of AgriGen's personnel, had been inoculated against the new strains.

Насмејао се клепетавим смехом којије указивао на почетак болести изазване бактеријом. То је био звук који би Андерсона натерао да изађе из просторије да није знао да је Јатес, као и сви радници AgriGena, био вакцинисан против свих нових врста бактерија.

ja naravno, nemam veze s prevodjenjem i mozda ovo nije moguce izvesti drugacije, al bilo bi lepo pokusati.

[Nightflier]

moguce da je problem u profesionalnoj deformaciji, al malo mi smeta sto je cibiscosis prevedeno kao bakterija, posto se misli na vrlo odredjenu vrstu bakterije, a ne bakterije in general.
samim tim se dolazi do toga da se i bolest koja se takodje zove cibiscosis prevodi kao bolest izazvana bakterijom.
a kad se misli na odredjeni soj bakterije cibiscosis, a i na otpornost prema cibiscosis, kaze se: bio je vakcinisan protiv svih novih vrsta bakterija, ali se ustvari misli na nove sojeve (vrste cibiscosis) koji nastaju mutacijama.

npr.
He laughed, a dry rattling reminiscent of early onset cibiscosis. The sound would have had Anderson backing out of the room if he didn't know that Yates, like all of AgriGen's personnel, had been inoculated against the new strains.

Насмејао се клепетавим смехом којије указивао на почетак болести изазване бактеријом. То је био звук који би Андерсона натерао да изађе из просторије да није знао да је Јатес, као и сви радници AgriGena, био вакцинисан против свих нових врста бактерија.

ja naravno, nemam veze s prevodjenjem i mozda ovo nije moguce izvesti drugacije, al bilo bi lepo pokusati.

"Klepetav" smeh je zapravao "kreštav" a "Jates" je "Jejts".

[lilit]

"Klepetav" smeh je zapravao "kreštav" a "Jates" je "Jejts".

ma ne bih da ulazim u te "sitnice", ali se kod cibiscosis (bakterijskoj vrsti), cini mi se, radi o bitnom pitanju za poimanje dela. a mozda i ne.

[PTY]

moguce da je problem u profesionalnoj deformaciji, al malo mi smeta sto je cibiscosis prevedeno kao bakterija, posto se misli na vrlo odredjenu vrstu bakterije, a ne bakterije in general.
samim tim se dolazi do toga da se i bolest koja se takodje zove cibiscosis prevodi kao bolest izazvana bakterijom.
a kad se misli na odredjeni soj bakterije cibiscosis, a i na otpornost prema cibiscosis, kaze se: bio je vakcinisan protiv svih novih vrsta bakterija, ali se ustvari misli na nove sojeve (vrste cibiscosis) koji nastaju mutacijama.

A da stvar bude gora – okej, ovo govorim po sećanju, jer nemam više fajl sa prevodom – ima nekoliko jako zbunjujućih referenci upravo po "cibiscosis" pitanju - negde se referiše na bakterije, negde na gljivice a negde prosto na 'zarazu', tako da uopšte nisam imala osećaj kako je svo to vreme bila u pitanju jedna-te-ista stvar.

A da sad ne kažem koliko je upravo to ključni termin žargona romana, jer je maltene svaka osoba u romanu bila na neki način uslovljena traumom tih konkretno odvratnih simptoma.  

[scallop]

"Klepetav" smeh je zapravao "kreštav" a "Jates" je "Jejts".

Ako smo zvečarku nazvali zvečarkom, a ne klepetaljkom, zašto ti izbor nije - zveketav?

[lilit]

moguce da je problem u profesionalnoj deformaciji, al malo mi smeta sto je cibiscosis prevedeno kao bakterija, posto se misli na vrlo odredjenu vrstu bakterije, a ne bakterije in general.
samim tim se dolazi do toga da se i bolest koja se takodje zove cibiscosis prevodi kao bolest izazvana bakterijom.
a kad se misli na odredjeni soj bakterije cibiscosis, a i na otpornost prema cibiscosis, kaze se: bio je vakcinisan protiv svih novih vrsta bakterija, ali se ustvari misli na nove sojeve (vrste cibiscosis) koji nastaju mutacijama.

A da stvar bude gora – okej, ovo govorim po sećanju, jer nemam više fajl sa prevodom – ima nekoliko jako zbunjujućih referenci upravo po "cibiscosis" pitanju - negde se referiše na bakterije, negde na gljivice a negde prosto na 'zarazu', tako da uopšte nisam imala osećaj kako je svo to vreme bila u pitanju jedna-te-ista stvar.

A da sad ne kažem koliko je upravo to ključni termin žargona romana, jer je maltene svaka osoba u romanu bila na neki način uslovljena traumom tih konkretno odvratnih simptoma.  

Zato sto i nije jedno-te-ista-stvar, a da je zbrljano - zbrljano je.

U startu saznajemo sta hara tim svetom:
.....before cibiscosis and Nippon genehack weevil and blister rust and scabies mold razed the landscape.
Prevod:
.....пре него што се појавила зараза, јапански генетички модификовани жижак, биљне гљивице и шуга.

Tu vidimo da se pri uvodjenju termina cibiscosis, on prevodi kao zaraza. A blister rust se prevodi kao biljne gljivice (a dalje u tekstu koristi iskljucivo kao: gljivice). E sad, blister rust ima svoje ime na srpskom i ono je mehurasta rdja. Sto se tice prevoda gljivice, tu opet imam sustinsko neslaganje kao u prethodnom postu sa cibiscosis, al ajde, da ne zakeram previse.
Medjutim, to sto se blister rust prevodi kao gljivice, a ne kao mehurasta rdja (znaci, vrsta oboljenja koje izaziva vrsta gljivice koja se zove Cronartium ribicola), uzrokuje dodatni problem u nastavku teksta.

Vrlo brzo saznajemo da se odredjena fabrika koristi kao paravan za stvarne aktivnosti glavnog junaka posto imamo njegovu recenicu: - It's a useful cover.
On dolazi u inspekciju fabrike, QA direktor (to bi trebalo prevesti kao osiguranje kvaliteta, a u prevodu stoji PK direktor - pretpostavljam da je prevodilac mislio da se radi o procesnoj kontroli) ga vodi u obilazak, pokazuje presu za secenje i kaze: "Rust".
To je prevedeno kao: "Gljivice".

Medjutim, iz teksta koji dolazi je moguce zakljuciti da se tu, cini mi se, ne radi o blister rust vec samo o rust, odnosno o rdji, posto se dalje kaze: "Saltwater. The ocean is close".

A par strana posle se kaze za to isto:
- They found rust on the cutting press.
I prevodi se:
- На преси за сечење појавила се рђа.

Dalje - original i prevod:

- Did Banyat also tell  you about the nutrient tanks? For the algae?
- No. Just the rust. Why?
- They have been contaminated. Some of the algae is not producing the...The skim. It is not productive.

- Да ли ти је Бањат говорио о хранљивим резервоарима? Резервоарима за алге?
- Не говорио је само о зарази. Зашто?
- Резервоари су заражени. Неке алге не производе...У питању је скрама. Не може да се користи.

Itd.

Mislim da je neophodno definisati: blister rust i cibiscosis u startu i ne koristiti rec zaraza naizmenicno kad pricamo o prvom ili drugom. Takodje, cini mi se da je u srpskom zaraza jedno, a kontaminacija drugo, al za to postoje kompetentniji od mene. I jos, mislim da bi se umesto geneticke (modifikacije), trebalo koristiti genetske. Plus, mislim da se Bacigalupi lepo igrao jezikom u slucaju rust i blister rust. Lepo pise covek, da ne verujes da je 1973. godiste. 

[mac]

Joj, avgust (rok izdavanja) je tako blizu. Plašim se najgoreg.

[scallop]

Izgleda da je prevod debelo zagađen, pardon, zaražen, pardon, kontaminiran...

[PTY]

Ma, kako god se okrene, ispada da Mića jeste bio u pravu - u pitanju je najpre suštinsko nerazumevanje između teksta i prevodioca. Svi ostali hendikepi su tu uglavnom ulje za tu vatru.

Nisam imala živaca da proveravam dalje druge strane originala, to kad sam odmah na početku iste videla da je skipovana rečenica "No graffiti of genehack weeil engraves its skin". Nekako mi se učinilo da je bolje da ne idem dalje, s obzirom na moju dobro poznatu sklonost da se krajnje ljupko i učtivo u javnosti odnosim prema propustima takve vrste.  

@ Lilit: a što ti znači to referisanje na njegovo godište? Da Paolo piše zrelije no što bi se očekivalo od nekog starog punih 37 godina?  

[zakk]

Paolo Koeljo Baćigalupi

[lilit]

@ Lilit: a što ti znači to referisanje na njegovo godište? Da paolo piše zrelije no što bi se očekivalo od nekog starog punih 37 godina?  

ma to sam se probala nasaliti. covek pise zrelije od puno toga sto procitah poslednjih meseci, a tako mlad! mladji od mene celu godinu!

nego, mene nerviralo sto je svuda ispusteno wai: he wais, to wai deeply, etc. to je neka thaistina i valjalo bi videti sta s tim:
http://en.wikipedia.org/wiki/Thai_greeting

[Mica Milovanovic]

Prevodilac SF-a je u mnogo gorem položaju od prevodioca "obične" književnosti, jer "teške" reči, nepoznate prevodiocu koji je najčešće završio književnost i ne poznaje biologiju, geologiju, kvantnu mehaniku i slične budalaštine, najčešće u SF-u nose poruku, dok u "običnoj" književnosti obično predstavljaju "krem na torti".

[lilit]

naravno. a ovo je bas teska knjiga za prevodjenje cak i da nema raznoraznih referenci na "ovo ili ono". verujem da bi bila izazov i za aleksandra markovica ili zorana zivkovica. al poenta je sto ne uspes da stignes i do tih zamerki upravo zbog cinjenice da neke bitne stvari u startu nisu postavljene kako treba.
al mislim da sve to nije neispravljivo.

[PTY]

Paolo Bacigalupi's "The Windup Girl," winner of the Nebula Award
By Michael Dirda
Thursday, July 8, 2010
THE WINDUP GIRL
By Paolo Bacigalupi
Night Shade. 300 pp. Paperback, $14.95
Not since William Gibson's pioneering cyberpunk classic, "Neuromancer" (1984), has a first novel excited science fiction readers as much as Paolo Bacigalupi's "The Windup Girl." I missed it last year when the book first appeared, but three recent events have made it a timely addition to the summer reading list.
First, just two weeks ago "The Windup Girl" was awarded the Locus Magazine Award for best first novel. Second, in May Bacigalupi received the even more prestigious Nebula Award -- given by the Science Fiction Writers of America -- for best novel of the year. Those are convincing literary endorsements. But the third reason to pick up "The Windup Girl" is for its harrowing, on-the-ground portrait of power plays, destruction and civil insurrection in Bangkok.
Even though the book is set in an imagined future, its depiction of the city during violent unrest feels astonishingly true-to-life. Inadvertently, Bacigalupi offers a window on what it must have been like in Thailand's capital during this spring's strife and bloodshed. Though he stresses in his acknowledgments that the novel "should not be construed as representative of present-day Thailand or the Thai people," its overall vision of this wondrous and decadent city is nonetheless very close to that found in such contemporary thrillers as John Burdett's "Bangkok Tattoo."
By the end of the 22nd century, the world has been ravaged by deadly viruses, the disappearance of entire species, the rising of the oceans and the loss of all power based on petroleum. Sailing ships and dirigibles transport goods. Computers still exist, but they are operated by treadle-power, like old-time sewing machines. Guns shoot "razor disks" rather than bullets. Factories employ megadonts -- genetically altered elephants -- to turn their dynamos. Even "the Empire of America is no more," while something unspeakable happened in Finland. Not least, gigantic corporations like PurCal and AgriGen have become supra-national forces, with their own armies.
The Thai kingdom has so far survived, in part because it has sealed itself off from the outside world, and through draconian measures managed to keep the food supply relatively safe. The Environment Ministry -- supported by the brutally patriotic "white shirts" -- maintains stringent border and biological security: It has been known to burn entire villages to the ground at the very first instance of deadly "blister rust," "cibiscosis" or "genehack weevil." However, in recent years, the Child Queen has allowed the upstart Trade Ministry to gain power and to encourage some small-scale foreign investment in the kingdom.
Pretending to be a developer of innovative "kink-springs," Anderson is in fact an agent of AgriGen, assigned to Bangkok to orchestrate a covert yet aggressive initiative by the Des Moines-based corporation. He employs Hock Seng, an aging but resilient Chinese who lost his shipping company, family and very nearly his own life a few years previous during the genocides in Malaya. Trusting no one, he dreams of re-establishing his name and wealth. By contrast, Jaidee, the so-called Tiger of Bangkok, is the pugnaciously idealistic captain of the white shirts, determined to preserve his country against the onslaught of foreign influence and corruption. His unsmiling Lt. Kanya suffers from some dark burden on her soul.
And then there is Emiko, the windup girl. Windups, or New People, are essentially genetically modified test-tube babies, creche-grown in Japan. In other countries they are branded and loathed as genetic trash, without true souls. All windups move with a herky-jerky gait, like puppets on invisible strings.
In essence, Emiko has been designed to be a supremely beautiful, compliant geisha. Obedience has been built into her DNA. Her skin has been made ivory smooth by reducing the size of her pores. Never intended to function in a tropical climate, Emiko has nonetheless been callously abandoned in Bangkok: Her patron decided "to upgrade new in Osaka." She was then bought by the unscrupulous Raleigh, a survivor of "coups and counter-coups, calorie plagues and starvation," who now "squats like a liver-spotted toad in his Ploenchit 'club,' smiling in self-satisfaction as he instructs newly arrived foreigners in the lost arts of pre-Contraction debauch."
Raleigh's nightclub soon features a very special sex show: Each night the brutalized Emiko must suffer the attentions of an inventively sadistic co-worker. Afterward, her body is for hire by anyone seeking a forbidden, transgressive thrill. The girl lives in near-suicidal despair.
Until the night she meets Anderson, who tells Emiko of an enclave of windups, "escapees from the coal war," dwelling in the forests to the North. Emiko soon dreams of fleeing her sordid destiny and making her way, somehow, to this village.
From the windup, the smitten Anderson learns of a mysterious Gi Bu Sen, who has developed a new blight-resistant fruit that has recently appeared in the Thai markets. Protected by the government and living in luxurious seclusion somewhere, this Kurtz-like farang can only be the renegade AgriGen scientist Gibbons, the greatest generipper in the world, long thought to be dead. He must be found and restored to the corporation. It is because of his genius -- and the kingdom's hidden storehouse of carefully preserved seeds -- that Thailand has been able to stay "one step ahead of the plagues."
As the novel advances, the political machinations grow increasingly tense. General Pracha, Minister Akkarat, a sinister adviser to the queen named Somdet Chaopraya, even the so-called "Dung Lord" all vie for power. Meanwhile, the increasingly troubled Lt. Kanya converses with a ghost, one who knows her secret. While Emiko may be the titular windup girl, Kanya is the novel's woundup woman, a human kink spring under intense psychological pressure. When everything begins to fall apart, these two will determine the fate of Krung Thep, the City of Divine Beings -- Bangkok.
Readers of science fiction will recognize multiple influences on this excellent novel: Cordwainer Smith, J.G. Ballard, Philip K. Dick, William Gibson, China Mieville and even, possibly, Margaret Atwood, who proffers a similar vision of post-apocalyptic want, fanaticism and gene-manipulation in "Oryx and Crake" and "The Year of the Flood." Clearly, Paolo Bacigalupi is a writer to watch for in the future. Just don't wait that long to enjoy the darkly complex pleasures of "The Windup Girl."
Visit Dirda's online book discussion at http://washingtonpost.com/readingroom.

[dejann]

The Hugo Awards were presented at Aussiecon 4 on September 5.

Best Novel: (tie): The City & The City, by China Miéville; The Windup Girl, by Paolo Bacigalupi
Best Novella: "Palimpsest," by Charles Stross
Best Novelette: "The Island," by Peter Watts
Best Short Story: "Bridesicle," by Will McIntosh
Best Related Work: This is Me, Jack Vance! (Or, More Properly, This is "I"), by Jack Vance
Best Graphic Story: Girl Genius, Volume 9: Agatha Heterodyne and the Heirs of the Storm, written by Kaja and Phil Foglio; art by Phil Foglio; colours by Cheyenne Wright
Best Dramatic Presentation – Long Form: Moon, screenplay by Nathan Parker; story by Duncan Jones;
directed by Duncan Jones

Best Dramatic Presentation – Short Form: Doctor Who: "The Waters of Mars," written by Russell T Davies & Phil Ford; directed by Graeme Harper
Best Editor, Long Form: Patrick Nielsen Hayden
Best Editor, Short Form: Ellen Datlow
Best Professional Artist: Shaun Tan
Best Semiprozine: Clarkesworld, edited by Neil Clarke, Sean Wallace, & Cheryl Morgan
Best Fan Writer: Frederik Pohl
Best Fanzine: StarShipSofa, edited by Tony C. Smith
Best Fan Artist: Brad W. Foster
The John W. Campbell Award for Best New Writer: Seanan McGuire

[mac]

Može li kombib da nas informiše o statusu mehaničke devojke? U kojoj smo fazi, iliti đe je ba zapelo?

[kombib]

Obaveštavamo vas da je Mehanička devojka još jednom pročitana i da je pripremamo za Sajam knjiga, zajedno sa Anđeologijom i ostalih 5 knjiga.

[zakk]

http://www.locusmag.com/Roundtable/2010/09/the-winningest-first-novel-in-science-fiction-history/

The Winningest First Novel in Science Fiction History...

— posted by Mark R. Kelly at Friday 10 September 2010 @ 2:05 pm PDT

Is, arguably, now Paolo Bacigalupi's The Windup Girl.

I got an email query on this topic a few days ago, and today spent the time to update the Locus Index to SF Awards with the Hugo and Campbell results.

The key tally for this question is presented in FAQ #7: What novels have won the most awards overall?. Just scan down the rankings for first novels...

You'll notice that Susanna Clarke's Jonathan Strange and Mr Norrell ranks very high, with 6 different awards — but it's a fantasy novel. The question was about first SF novel.

Well but — William Gibson's Neuromancer also won 6 awards. It won the Hugo, the Nebula, the Philip K. Dick... and a Ditmar, a Science Fiction Chronicle poll, and a Seiun. If you, ahem, consider only the first three to be 'major' awards, Neuromancer won three major SF awards.

Bacigalupi's The Windup Girl has now won 5 awards — Hugo, Nebula, Campbell Memorial, Locus (first novel), and Crook. Arguably, these five slightly outweigh the six that Neuromancer won.... Campbell trumping PKD in scope; Locus, if not necessarily as 'major' as a Hugo or Nebula, nevertheless trumping, I think we can agree, the long-discontinued Chronicle poll. Grant Locus the status of half-major, then, and Windup Girl has three and half majors. (With the potential for additional less-than-major honors to come... potentially even a chance for a Clarke, once it's published in Britain.) However you count it, an impressive achievement.

[PTY]

Pa, izgleda da oba impresivna debi-romana sleduju iste muke-po-prevodu...