Filmovi: FIRST LOOK

[Alex]

Where the Wild Things Are

r: Spike Jonze       

Where the Wild Things Are nije tipičan all ages / 7-77g. film, kakve Amerikanci najčešće prave, nego je pretežno usmeren na klince, dakle dečiji film, ali inteligentan, simboličan i kompleksan u podtekstu. Tako da, ako se i odrasli odluče da pogledaju, neće im promaći da je priča o usamljenom dečaku (sa problemima agresije, neprilagođenosti, komunikacije sa okolinom, ali u normalnim granicama tj uobičajenim okvirima odrastanja), koji beži od kuće (od stvarnosti) da bi se na ostrvu družio sa čudnim i čudljivim bićima (Wild Things), režirana inventivno, sa puno duha i šarma, protkana mračno - veselom atmosferom. Spike Jonze (Being John Malkovich, Adaptation.) je poznati motiv (iz pripovetke Maurice Sendak-a) razradio sa osobenim, čudnovatim, "indie - alternativnim" šmekom.

U svakom slučaju, na decu će ostaviti dobar utisak, sadržajno i vizuelno. Za odlične efekte, tj. stvorenja, zadužen je bio Jim Henson's Creature Shop, glasove su im pozajmljivali James Gandolfini, Forest Whitaker, Catherine O'Hara, Lauren Ambrose, Chris Cooper i dr; dečak u glavnoj ulozi Max Records je odličan, a fenomenalnu muziku su komponovali Carter Burwell i Karen Orzolek.  

8/10

[Alex]

Centurion

r: Neil Marshall

Godine 117.n.e. Rimljani ratuju sa Piktima u pokušajima da osvoje celokupnu Britaniju. Mala grupica preživelih pripadnika Devete legije prinuđena je da beži pred progonom Pikta.

Od ovog sadržaja nije lako snimiti nezanimljiv film, pa to srećom, nije uspelo ni režiseru i scenaristi Neilu Marshallu. Nema mnogo priče (u smislu i zapleta i dijaloga), samo obilje akcije. Neil Marshall režira zanatski solidno, a scene akcije su naglašeno brutalne i krvave. Nemam ništa protiv takvog pristupa, ali ovoliko insistiranje na tome deluje kičasto i preterano. Primer toga je centralni sukob dve vojske u kome se, kao u super brzom video spotu, jedna za drugom, smenjuju scene odsecanja delova tela i ostalog ranjavanja mačevima i drugim hladnim oružjem, uz obilato prštanje krvi na sve strane. Ni jednom ne vidimo udar mača o mač ili mača i koplja u štit i sl., zato što ne bi bilo krvoliptanja. Centurion ipak nije Kill Bill, već ozbiljni(ji) film, iako je zamišljen kao zabava - mada istorijski filmovi nikad nisu samo to. Glumačka ekipa je drugorazredna (nalik američkoj B - produkciji; Centurion je britanski film), film sadrži dovoljno uzbuđenja i napetosti, a pomalo zanemarene likove delimično popravlja deo u "veštičijoj" kući. Uspelu identifakaciju publike sa "okupatorima" računam u pluseve filma.

Premda drugačiji od više glavnotokovskog King Arthur-a (2004), Centurion nije bitno bolji. Štaviše, negde je na nivou (pre)hvaljenog filma Neila Marshalla - The Descent (2005) (moje mišljenje o tom filmu je ovde http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=2656.msg224333#msg224333).

6/10

[Savajat Erp]

крљање са Пиктима? звучи занимљиво и одмах се баца на скидање...хвала за подсетник, скроз сам Центруриона сметнуо са ума. 

[Alex]

The Demons of St. Petersburg (I demoni di San Pietroburgo)    2008.

r:Giuliano Montaldo

U carskoj Rusiji Gusiev, koji se krije u mentalnoj instituciji, a koji je bio povezan sa zavereničkom revolucionarnom organizacijom, obraća se Dostojevskom (Miki Manojlović), kako bi sprečio predstojeći atentat - teroristički napad i spasao nevine žrtve.

Italijanska produkcija, pseudoistorijska priča sa Dostojevskim kao glavnim protagonistom, po ideji Andreya Konchalovskog, pružala je mogućnosti koje su nedovoljno iskorišćene. U par relativno kratkih fleš-bekova, u kojima se Dostojevski priseća hapšenja, proterivanja i boravka u Sibiru, ima skoro više dešavanja nego u glavnom toku priče u kome ima praznih hodova, proizvoljno nabačenih scena, kojima ni atmosfera misterije ne pomaže dovoljno. Ali nelogično - naivni detalji nisu preterano upadljivi, pa se film glatko prati, čemu doprinose i kvalitetna scenografija, kostimi, fotografija i solidna uloga Mikija Manojlovića, koji ovde ne glumi i glasom jer je sinhronizovan. Muzika Enia Morikonea (ne poredeći je sa njegovim najboljim dometima) je vrlo funkcionalna, ponekad i više od toga, nažalost suviše gurnuta u drugi plan (tiha). Režija Giuliano Montalda tek je nešto više od zanatski korektne standardne TV režije.

The Demons of St. Petersburg podseća na francuski strip album, pažljivo i pedantno nacrtan, ali od strane ne previše talentovanog crtača, po scenariju osrednjeg nivoa. Ko ne čita stripove, možda mu više odgovara poređenje sa solidnom italijanskom mini tv serijom.

5+/10

[Alex]

[Alex]

Šišanje

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5243.msg290722#msg290722

[Alex]

The Lovely Bones

r:Peter Jackson

Ubijena devojčica, kao duh "ni na nebu ni na zemlji" posmatra svoju porodicu, ali i svog ubicu, tražeći spokoj.

Peter Jackson je bio hvaljen i cenjen reditelj i u pre TLOTR fazi. Sa pomenutom The Lord of the Rings trilogijom dosegao je vrhunac, da bi se pad, koji se desio sa King Kongom (koji je, iako pati od neujednačenosti, neumerenosti i megalomanije, ipak na zavidnom nivou oživeo duh epske avanturističke fantazije u obliku omiljene poznate priče) sa poslednjim filmom The Lovely Bones primetnije nastavio.
I ranije se Jackson bavio mračnim temama sa tinejdžerkama kao protagonistima, uz korišćenje lepe šarene fotografije i kompjuterskih efekata, ali je vreme kad je sa Heavenly Creatures (1994) osvajao naklonost kritike (i Srebrnog lava u Veneciji i druge nagrade) ostavio za sobom.

U prvih 40-ak minuta The Lovely Bones je jako dobar film - do nešto iza ubistva, otprilike - jasne priče, dobro vođen, zanimljiv i kad zatreba, napet i zlokoban. Ali avaj, The Lovely Bones je trostruko duži. U prvom delu "ostatka", film gubi fokus, priča besciljno vrluda, ritam pada i to, kao da Jackson shvata, pa nešto kasnije ubrzava montažu, kao da režira video. Takođe, granica preterane patetike, po kojoj film hoda, u drugom delu se prekoračuje (čak je i muzika Briana Enoa presladunjava, na momente!). Rasplet i završnica, kako i priliči, opet su nešto interesantniji, ali tada je već prekasno, šansa za značajnije ostvarenje je propuštena, ali ne i za solidan film. Dobre uloge ostvarili su devojčica (Saoirse Ronan) i ubica (Stanley Tucci - nije spoiler, brzo se saznaje, a devojčica - narator još pre kaže), Mark Wahlberg je samo korektan, Rachel Weisz se negde izgubila, a Susan Sarandon je komični element u zalutalim delovima filma. Režija Petera Jacksona je i dalje na zavidnom nivou, u celini.

6/10

[Alex]

The Social Network

r: David Fincher

David Fincher došao je u film iz branše reditelja reklama (Nike, Levi's, Honda, Budweiser, Adidas, Heineken, Coke, Motorola, HP...) i vrhunskih, visoko stilizovanih muzičkih video spotova (Paula Abdul - Straight Up, Madonna - Vogue, George Michael - Freedom '90 ...) gde je postigao sve što se moglo postići.

Svojim žanrovskim filmovima (Alien 3 (1992), Seven (1995), The Game (1997)) brzo se dokazao kao jedan od (naj)boljih reditelja svoje generacije. Fight Club (1999) stoji za sebe, kao poseban, jedinstven kultni film (po nekima remek delo), a Panic Room (2002), koji se može svrstati u čist žanr, za sada je jedini podbačaj, iako dobar film, ipak previše rutinski i konfekcijski za Finčera.

Reklo bi se da je posle 5-ogodišnje pauze Finčer započeo drugu fazu svog opusa, u kojoj je The Social Network treći po redu film, a koju karakteriše odmak od čisto žanrovskog filma i težnja ka stvaranju dela, koja su neka vrsta hronika određenih dešavanja i perioda. Takav je The Curious Case of Benjamin Button (2008) (koji na ZS forumu nije imao dobar prijem, zbog nekonkretne tematike) i Zodiac (2007) (koji je na ZS dobro prihvaćen, jer se može podvesti u serial killer trilere). Sva tri filma karakteriše odlična elegantna Finčerova režija, a The Social Network je, po meni, tu najbolji.

Ovaj put ne bih previše trošio reči na sam film koji se bavi osnivačima društvenog internet sajta Facebook (ponajviše Markom Zuckerbergom - igra ga Jesse Eisenberg) i događajima koji su prethodili stvaranju i pratili uspon ove društvene mreže. Mislim da The Social Network odlično funkcioniše u svim segmentima; on je kombinacija dela koja se bave psihologijom pojedinaca i dela koja obuhvataju širu sliku društvenih dešavanja i kretanja (često se ova druga grupa - u koju spada deo SF-a - nepravedno podcenjuje u odnosu na prvopomenutu, koja se smatra umetničkijom), mada ne zalazi preduboko ni na jednu stranu, ali u ovakvom obliku besprekorno funkcioniše.
Neka ograničenje ovog filma tiču se vezanosti za "stvarne događaje", a kao glavni kvalitet nemoguće je ne istaći (opet) režiju D.Finchera, koji je definitivno pronašao način da svaku scenu učini zanimljivom, ma šta se u njoj dešavalo.

Dobru analizu glavnih likova napravio je Albedo ovde, premda nema visoko mišljenje o filmu, a najgora recenzija na svetu ovog filma je tu.

8+/10

[Albedo 0]

Evo nekih mojih razmišljanja o osrednjem filmu Stone (2010). Robert de Niro, Edward Norton i Milla Jovovich.

[Albedo 0]

 Мисия Лондон (Dimitar Mitovski, 2010)

[Alex]

Resident Evil: Afterlife

r: Paul W.S. Anderson

Ni najnoviji film iz "Pritajeno zlo" serijala nije razočarao - one koji nešto očekuju od ovakvih filmova. A ne bi trebalo očekivati više od lake akciono - avanturističke zabave sa po nekom mrvicom horora, a i SF je tu negde. Zapravo, mene je samo drugi deo razočarao, zato što očigledno deluje kao (nešto budžetnija) B produkcijska (mada su ulaganja, iz nastavka u nastavak rasla, do Afterlife-a koji je visokobudžetan) "praznoglava" ekranizacija video igre, što Resident Evil jeste po izvornoj zamisli. Ni Afterlife nije daleko odmakao, ali je bar dogurao do blockbustera. U približnom je nivou sa prvim (takođe režijski Andersonovim) i trećim (možda režijski najboljim - by Russell Mulcahy).

Šta ga zapravo izdvaja od čistog proseka? To što je pravilno postavljen scenario nadograđen scenama solidne vizuelne lepote - pri tome ne mislim (samo) na lice Mille Jovovich, nego na akcione scene, koje je, ako gledate film kod kuće na digitalnom mediju, nemoguće, a ne vratiti tj ponoviti bar 2-3 puta.
Uticaj Matrixa je očigledan, a pošto se u ovom filmu i beži iz zatvora, logično, pozvali su i Wentwortha Millera u ekipu (Prison Break).

6-/10

[Agota]

 Potcenio si The Lovely Bones - ne znam za tebe al ja taj film ne bih imala hrabrosti sama da pogledam od toliko budalastina koje sam pogledala u poslednje vreme ovaj me istinski prestravio-al stvarno onaj psihopata Stanley Tucci je genijalan,ma nisam mogla da zaspim posle tog filma.

[Alex]

Potcenio si The Lovely Bones - ne znam za tebe al ja taj film ne bih imala hrabrosti sama da pogledam od toliko budalastina koje sam pogledala u poslednje vreme ovaj me istinski prestravio-al stvarno onaj psihopata Stanley Tucci je genijalan,ma nisam mogla da zaspim posle tog filma.

Mož bit. Nisi valjda godište one male? 

[Agota]

ne zajebavaj   pa robin hudu si dao 6 -a krs od filma-realno

[Alex]

Šta da ti kažem? Lovely Bones meni nije nešto mnogo bolji od Robina Hooda. Možda RH nije "simpatičan" u istoj meri.

Vidi ovog npr.

http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20100512/REVIEWS/100519992/1023

http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20100113/REVIEWS/100119992/1023

[Alex]

The Experiment

r: Paul Scheuring

Grupa ljudi učestvuje u eksperimentu u kome 14 dana treba da se ponašaju kao zatvorenici i čuvari.

Film je "obrada" nemačkog Das Experiment Olivera Hirschbiegela, iz 2001. Kad je uopšte započeo trend američkog remake-ovanja neameričkih (evropskih, japanskih etc.) filmova? Sećam se filma Nightwatch koga je 1997. režirao, za amere, Ole Bornedal ponovivši svoj - danski Nightwatch iz 1994. Čini mi se da je od njega ova pojava sve učestalija, a možda se s tim krenulo i pre?

Bilo kako bilo, The Experiment je film dobre ideje i jedva korektne izvedbe. Navodno, po nekom istinitom slučaju (Stanford Prison Experiment). Zašto samo korektna? Neki detalji u scenariju prilično deluju naivno/nategnuto - npr. jedan od čuvara pokuša da siluje, a film nam kazuje da ne može da izdrži apstinenciju - to se dešava trećeg dana eksperimenta!!? To nije jedino problematično, naravno, a sve je prilično predvidivo. Uz to, izuzev glavnih glumaca Adriena Brodyja i Foresta Whitakera (koji su OK, a mogli su i bolje), ostali glumci, epizodisti, koji puno znače u ovakvim filmovima, neubedljivo i šamatizovano glume. Sveukupno to daje nedovoljno ubedljiv film, mada umereno zanimljiv. Epilog dolazi kao šlag na tortu - u negativnom smislu.

Ovako zamišljenim eksperimentom, koju nam prikazuje ova verzija filma (pa još sa ovako odabranim akterima), ne mogu se izvesti nikakvi validni zaključci, ipak za gledaoce bez prevelikih očekivanja, The Experiment ostavlja utisak pristojnog, interesantnog filma, koji nezgrapno pokreće neka pitanja.

5/10

[Albedo 0]

BLACK SWAN

[Tex Murphy]

koji na ZS forumu nije imao dobar prijem, zbog nekonkretne tematike

Ne, ne zbog nekonkretne tematike, već zato što je monstruozno glup i dosadan.

[crippled_avenger]

Albedo, ubo si BLACK SWANa. Samo si zanemario da je zabavan na nekom kemp nivou

[Albedo 0]

ma ne, čak bi ga stavio u top 10 ove godine. Zanimljiv je film, ali imao sam neodoljivu želju da se.....

[Albedo 0]

TRUE GRIT

[crippled_avenger]

ma ne, čak bi ga stavio u top 10 ove godine. Zanimljiv je film, ali imao sam neodoljivu želju da se.....

Mene tvoje neodljive želje uvek obraduju kad rezultiraju dobrim tekstom.

[Albedo 0]

... što je rijedak slučaj

Ali ovo sa rimejkom Čovjeka zvanog hrabrost je genijalno, ozbiljno, samo nema šanse da se snimi u Srbiji

[Albedo 0]

THE ISLAND (1980)

[Savajat Erp]

TRUE GRIT

овде готово ништа ниси рекао о импресијама о самом филму, мада је занимљив текст ин џенерал нисам сигуран да сам гледао верзију из 1969-те, сећам се само нешто мало радње и Џона Вејна са повезом, али не бих рекао да је Бриџис смушено одрадио посао... добар филм у суштини, можда мало набијен патетиком.
и зар она сцена са вешањем, где један од будућих обешењака малтене држи проповед, није већ коришћена у једном од филмова са Клинтом Иствудом, рекао бих Hang `Em High (можда и Pale Rider)? a можда су ови то мазнули из романа True Grit...

[Albedo 0]

kakve god ja impresije pisao neće biti bog zna kakve, uostalom Alex i Kripl to pišu mnogo bolje, a bolje biti loš original nego njihova dobra kopija

Ko zna za kopiranje, već sam naišao na još jednu stvar sa Istvudom, nisam gledao film Prime Cut (1972), ali piše da je Istvud od njega preuzeo kraj u Unforgiven-u, pojma nemam da li je tačno, tek planiram da gledam Prime Cut.

[Savajat Erp]

Ko zna za kopiranje, već sam naišao na još jednu stvar sa Istvudom, nisam gledao film Prime Cut (1972), ali piše da je Istvud od njega preuzeo kraj u Unforgiven-u, pojma nemam da li je tačno, tek planiram da gledam Prime Cut.

нееееееееее, то не сме бити истина, па ја се кунем у Иствуда и Unforgiven!!

[Grgolj blaster]

TRUE GRIT

E, kako se to radi - to da imaš reč koju klikneš, pa te odvede na net adresu?

[Savajat Erp]

ово је у ствари Алекс који покушава изокола да саопшти Албеду да му је узурпирао топик! 

[Meho Krljic]

TRUE GRIT

E, kako se to radi - to da imaš reč koju klikneš, pa te odvede na net adresu?

Napišeš reč. Onda je selektuješ pa pritisneš ono treće dugme u donjem redu iznad ovoga gde pišeš post. Dobićeš url i /url u srednjim zagradama. Iza prvog url dodaj = i iza toga nalepi link, tako da posle njega dođe zatvorena srednja zagrada.

[Albedo 0]

http://en.wikipedia.org/wiki/Prime_Cut

Note: the scene involving Mary Ann at the end was adapted somewhat in the 1992 movie Unforgiven, written by David Webb Peoples and directed by Clint Eastwood, in which Hackman plays a villain who taunts his killer while lying wounded on his back after a gun battle.

[Savajat Erp]

ах, ништа више неће бити исто... 

[Albedo 0]

36 HOURS (1965)

[Alex]

Salt

r:Phillip Noyce

Hollywood uporno gura Angelinu Jolie kao akcionu heroinu, iako joj do sada nije pošlo za rukom da zaigra u značajnijem filmu akcionog žanra (Wanted, Mr. & Mrs. Smith), čak ni kad je delovalo da je uloga za nju salivena (Lara Croft: Tomb Raider, Lara Croft Tomb Raider: The Cradle of Life), pa ni Salt neće promeniti utisak da joj drame više odgovaraju (Changeling), eventualno trileri. Ipak, i ovako krhka, trudi se ona u ovakvim ulogama, pa i u ovoj roli supersposobne agentice Evelyn Salt ostavlja solidan utisak.

Dakle, nije problem, ako ga ima (a ima) u njoj, nego drugde. Radnja ovog filma, koja se može opisati kao - hladni rat još traje, ruski komunisti su opasniji nego ikad, čuvajte se! - a Evelyn Salt će ih zaustaviti! ili neće, ona je njihova? ne protiv njih je? njihova je?... - ne pati od prevelike inteligencije, još manje realističnosti; prilično je naivna, ali ovo je samo popcorn filmska zabava, nalik na, isto ovogodišnji, Knight and Day, takođe režirana zanatski kvalitetno (= uzbudljivo). Mogao je to da bude staromodni majklkejnovski film, ali je zahvaćen Bourne sindromom pretvoren u non-stop akcijaš. Scenariji Kurta Wimmera su sve više aljkavi i rupičavi, ali čak ni to ne smeta previše Salt-u (više smeta kod filma koji pokušava da bude ozbiljniji, kao Law Abiding Citizen).

I da ne dužim previše, a već sam odužio, Salt bi bio sasvim dobar film (za šes') da ima bar nekakvu karakterizaciju, jer to je sastojak bez koga ni popcorn filmovi ne bi smeli da ostanu. Što se tiče Phillipa Noyce - znao je on bolje (Patriot Games, Clear and Present Danger, The Quiet American...).

5+/10

[Grgolj blaster]

TRUE GRIT

Hvala, Meho.

E, kako se to radi - to da imaš reč koju klikneš, pa te odvede na net adresu?

Napišeš reč. Onda je selektuješ pa pritisneš ono treće dugme u donjem redu iznad ovoga gde pišeš post. Dobićeš url i /url u srednjim zagradama. Iza prvog url dodaj = i iza toga nalepi link, tako da posle njega dođe zatvorena srednja zagrada.

[Alex]

The Time Traveler's Wife (2009)

r: Robert Schwentke

Najzad, film koji se mirne duše može preporučiti ljubiteljima dobrih filmova. Uz to je (S)F drama - o čoveku (Henry - Eric Bana), koji je nevoljni (genetskom greškom) putnik kroz vreme i njegovom odnosu / braku sa Clare (Rachel McAdams). TTTW je inteligentna ljubavna priča, suptilno režirana, što za posledicu ima uverljivo ostvarenje, iako sama ideja nije baš olako prihvatljiva - ne govorim o spontanom putovanju kroz vreme, nego o kako-tako funkcionišućem životu i braku u takvim uslovima. A šta nam film poručuje? - da prava ljubav ne zna za (vremenske) granice, da je moguće sačuvati normalnost iako nas život baca tamo-vamo... svako će sam već nešto pronaći.

Iako The Time Traveler's Wife nema čvrstu priču, struktura filma je dobro definisana adekvatno "odabranim" scenama iz Henrijevog života, čijim se nizanjem razvija radnja. Dodamo li tome ubedljivu ulogu Erica Bane (i ostalih), finu fotografiju i autentičnu emociju, onda se i pored određenih pojednostavljenja u filmu, može reći za razne negativne kritike da su promašene (ima li američka fobija od pedofilije neke veze?), a da film u odeljku fantastike ne zaostaje preterano za hvaljenim Moon iz iste godine.

7/10

[crippled_avenger]

Albedo, koliko god bila atraktivna pomisao da nacisti vole George Wallacea, mislim da se u 36 HOURS misli na http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_A._Wallace

[Alex]

A Serious Man (2009)

r: Ethan Coen, Joel Coen

Od sjajnog prologa do očekivano - iznenadnog (?!) kraja A Serious Man je ujednačeno visoko kvalitetan film, koji sadrži većinu elemenata po kojima prepoznajemo radove braće Koen (high-level režija i scenario, galerija živopisnih likova uz odlične glumce, apsurdne situacije... ) i to, ovaj put, bez vidljivijih manjkavosti. Dakle, Serious Man je u gornjem domu filmografije Koenovih, inače visokog proseka.

Ono što nije uobičajeno za ove autore jesu sadržaj (priča o profesoru Larryju Gopniku, jevrejinu iz predgrađa, i njegovim životnim problemima) i žanr (drama - najpribližnija "standardnom - ozbiljnom, umetničkom" filmu). Srećom, uobičajenu artističku gnjavažu o smislu života, sudbini, veri, moralu, životnim neizvesnostima itd, u koju je film mogao da se pretvori, sprečavaju ubojita ironija i duhovitost. S druge strane, uprkos humoru, film ne sklizne u čistu komediju - ostaje na teritoriji drame.

Michael Stuhlbarg, koji glumi Gopnika, ostvario je glavnu ulogu koja se pamti. S obzirom da je ovo tip filma, koji pojedinima daje povod da se prave pametni i hvale kako su sve shvatili - "šta je pisac hteo da kaže" i to najčešće bolje nego što su sami autori zamislili (i da nema nekih antologijskih momenata) ocena je ograničena na

8/10

[Tex Murphy]

Meni je Putnik kroz vrijemeova žena vrlo dobar film, jedino mi malo štrči onaj motiv sa fetusima koji putuju kroz vrijeme. To je fenomenalna ideja za horor komediju, ali u ovoj (uglavnom) ozbiljnoj drami ne stoji baš najbolje.

[crippled_avenger]

Dobro, ali fetusi svemu daju dobrodošlu kronenbergovsku dimenziju.

[Meho Krljic]

Pridružio sam se dubokom naklonu Affleckovom The Town.

[crippled_avenger]

Mehmete, ti kad živopišeš film, to je živopisano. Prosto čovek poželi da je talentovan pa da nekad ovako nešto pročita o sebi.

[crippled_avenger]

Specijalno za Mehmeta

Plavuša je inače Mehmetova velika obožavateljka.

[Albedo 0]

da, Mehov stil je fantazija, samo pred kraj mi se počelo vrtiti u glavi, ne znam zbog čega, ali tako je na mene uticao tekst

[Meho Krljic]

Vrtelo ti se u glavi od prodornog pogleda Bena Afleka koji nisi očekivao jer si se nadao nekoj lepoj ženi.Samo zbog tebe sam okačio i cap na kome je Blakey Lively, ali ti je nisi ni primetio!!!

Inače, Kriplovo viđenje filma je takoreći identično mome (osim što ja nisam mogao da se ne pozovem na Eliju Kazana i Raula Volša jer nekako želim da verujem kako Aflek zaista pripada ovoj duhovnoj vertikali), dok je Albedo ispao veći marksista od nas obojice insistiranjem da filmu nedostaje analize društvenopolitičkih okolnosti u Čarlstaunu. Što je interesantna divergencija u pogledima, ja sam Čarlstaun video kao refleksiju evropske, "stare" kulture u kojoj postoje porodična zanimanja, te rođačka i generalno socijalna mreža koja čoveka podržava onda kada je u opasnosti da padne - dok je sve izvan Čarlstauna refleksija Amerike, "nove" kulture stalnog takmičenja i nemilosrdne borbe. Kada staro i novo dođu u kontakt, novo se pokazuje kao hladno, amoralno i orijentisano na rezultate a staro se pokaže kao sentimentalno, neefikasno i ultimativno retrogradno (dead end jobs sa jedne strane, autodestruktivna vernost staroj kulturnoj matrici sa druge). Dakle, Čarlstaun nije ovde razmatran sa marksističkog ili, šire, dijalektičkog gledišta jer film i ne govori o povijesnim zbiljnostima aktuelnog trenutka nego o stoljetnoj koliziji između evropskog tradicionalizma i američkog (revolucionarnog) kapitalizma. Aflekov lik na kraju actually bira Ameriku i to ne bilo koju, već astralnu, mitsku Ameriku - Florida je ne samo mesto na koje penzioneri odlaze umesto u raj, ona je, setimo se i mitska (nikad dostignuta) destinacija heroinskih hodočasnika iz Selbijevog Requiem for a Dream, dakle, njegovo bekstvo na kraju filma je više simboličko nego stvarno. Što, zvučaće paradoksalno, meni zapravo razgara apetit da vidim šta je bilo dalje. Iako je SJAJNO što The Town nije deo franšize i ne postoji literarni nastavak, ja bih voleo da za koju godinu vidim film u kome Doug MacRay sa sobom pokušava da raščisti šta njegovo prihvatanje (revolucionarne) Amerike i odbacivanje (tradicionalne) Evrope zapravo znači.

[Meho Krljic]

Nego, ovaj Renner je na ovoj slici pet puta lepši nego u ijednom filmu u kome sam ga gledao, šta mu je bilo? Zašto uvek ne izgleda ovako? Ali čovek je opak glumac.

[Albedo 0]

ma i konflikt tradicija-moderna  je prilično prigušena, to ti želiš da vidiš koliko i ja neku korpuciju urbanog (u stvari to je sve povezano), ali Aflek nam to daje na kašičicu.

[Meho Krljic]

Da, sigurno mi tu dosta učitavamo, ali daje nam osnovu.

[Alex]

Nine (2009)

r: Rob Marshall

Poznati italijanski filmski reditelj Guido Contini suočava se sa kreativnom blokadom i raznim problemčićima.

Trebalo je da ponovo pogledam Felinijev 8½, čiji je Nine neka vrsta rimejka u formi mjuzikla (kao i istoimena pozorišna varijanta, koja je direktan uzor za Marshallov film), radi poređenja. Mada, gledao sam ga davno na tv, na kinotečkoj kopiji sa 50% nečitljivim titlom. Ali, za poređenje može da posluži i prethodni mjuzikl Roba Marshalla - Chicago.
  E sad, ko nije gledao Chicago (ne voli mjuzikle i ne treba da gleda ni Nine) treba da zna da je to poprilično perfekcionistički realizovan mjuzikl u kome su u savršenom skladu svi elementi, od priče i likova, do songova i koreografije, uz dodatak lepo uhvaćenog duha vremena (1920-e). Nine taj nivo dostiže samo mestimično, najviše u sofisticirano stilizovanom vizuelnom izgledu, odnosno režiji. Ne-ljubiteljima mjuzikla (zašto ih uopšte pominjem u prikazu jednog?) može se dopasti što su "klasični/govorni" delovi filma, između songova, poduži, što je uobičajeno kod ostvarenja koja nisu totalni mjuzikli (sa non - stop pevanjem i plesom), ali u ovom slučaju se oseća neprirodna veza između ta dva segmenta i kao da se iz nemuzičkog dela pomalja drugi, "ozbiljniji"  film i to onaj od koga se krenulo - Felinijev. Samo, umesto Mastroiannija, sa Danielom Day-Lewisom u ulozi Guida - standardno dobrim, ali godinama i pojavom (da ne kažem nacionalnošću) neadekvatnim i glumicama koje su tu bile samo da se pokažu ili doprinesu glamuru (Nicole Kidman, Kate Hudson, Judi Dench, pa i Sophia Loren) ili otpevaju nešto (Stacy Ferguson - Fergie), retko odglume nešto (Penélope Cruz), a samo u slučaju Marion Cotillard i ostvare bitan lik.

I pošto sam već otišao na poređenje sa 8½, zaključak je da je pretvaranje ove teme u mjuzikl smela, ali ne i najuspelija ideja (nadajmo se da mjuzikl varijante Amarkorda, Sedmog pečata, Odiseje u svemiru 2001, Leta iznad kukavičjeg gnezda itd. ipak neće biti pravljene), a ako se još jednom vratim na poređenje sa Chicagom - tamo su i pesme bile za klasu bolje.

6+/10


 

[Le Samourai]

ja sam Čarlstaun video kao refleksiju evropske, "stare" kulture u kojoj postoje porodična zanimanja, te rođačka i generalno socijalna mreža koja čoveka podržava onda kada je u opasnosti da padne - dok je sve izvan Čarlstauna refleksija Amerike, "nove" kulture stalnog takmičenja i nemilosrdne borbe.

Ne znam koja je to Evropa, ali ja u njoj nikad nisam zhiveo. Zapravo jesam - one jedne godine kad sam bio u Americi.

Iliti - ako je takav sistem negde prezhiveo - to je upravo u Americi. Evropa je, posebno za nashih zhivota, znachajno nemilosrdnija.