GRADINA DVOBROJ 35-36

[Apejron]

У штампи је нова ГРАДИНА!

САДРЖАЈ:

ГРАДИНА 35-36


РЕЧ УРЕДНИКА
Зоран Пешић Сигма Потоп

НАЈЛЕПШЕ О ВОДИ

Песме из Шпаније

Рикард Бељвесер Вода: избор из савремене шпанске поезије
Жузеп Пјера Морнар
Антонио Порпета Девојке и море
Антонио Енрике Путник предосећа самоћу...
Карлес Дуарте Уликс
Франсиска Агире Изнимни сведок
Фернандо де Виљена Скривено благо
Хенаро Таленс Купачи на стени
Луис Алберто де Куенка Поморска
Хосе Лупијањес Сутра у Коваламу
Антонио Ернандес Река
Хајме Силес Марина
Карлос Марсал Чаша свеже воде
Томас Сеговија Кишовито
Гиљермо Карнеро Лекција из воде
Хесус Мунарис Септембар
Хосе Марија Муњос Кирос Настањиво море
Рикард Бељвесер У посматрању мора
Белешке о песницима у избору

Песме из Србије

Васа Павковић Слово о поезији воде
Мирослав Максимовић Упловљавање
Тања Крагујевић Стабло реке
Томислав Маринковић Светови
Радмила Лазић Да сам
Новица Тадић Дунавски кеј
Стана Динић  Скочајић Вода је старија
Васа Павковић Мутна вода
Никола Вујчић (Даљина)Даница Вукићевић ***
Живко Николић Врч
Живорад Недељковић У предаху
Зоран Пешић Сигма Текст о блиставој чистоћи
Ненад Милкошевић На плажама
Војислав Карановић Време за плач
Белешке о песницима у избору


Приче из Шпаније

Карлос Матеос Лопес Чекајући да мој живот почне
Летисија Мартин Одраз Самуела Хесеа
Хосе Мигел Вилар Боу Мир који претходи
Белешке о ауторима

Ликовни прилози о води

Миодраг Анђелковић Празник на води
Бојан Јовановић  Апстрактна конкретност воде
Белешке о ауторима


КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ: АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА

Александар Гаталица Књижевник са бележницом
Александар Гаталица Три револверска хица
Снежана Милосављевић-Милић Апокрифна историја модерне уметности
Милета Аћимовић Ивков Године и сећања
Милан Р. Симић Невидљиви за читаоце од поверења
Белешке о ауторима


ЛИНКОВИ

Јерг  Плат Књижевност на немачком језику после 1989. године
Дубравка Поповић Срдановић Ка поетици космографске слике Чарлса Олсона
Бранислава Васић Ракочевић Истраживање идентитета у роману Дај нам данас Радомира Константиновића
Александра Младеновић Божји људи Борисава Станковића
Неда Мандић-Спасојевић Харијетин ток свести
Вишња Печенчић Вергилије – II еклога
Милош Јовановић Место херменеутике у филозофији Мартина Хајдегера
Златко Пангарић Коначна утопија
Белешке о ауторима


КРИТИКА

Портрет критичара: Марко Костић

Ауторски статус
Они живе (Анализа филмова Милоша Радивојевића)
Eine kleine morgen (Mетастазе – Branko Schmidt)
Номадска трилогија ( О  изложби Вахиде Рамујкић)
Стање кретања (Fotografije Ivana Petrovića)
Barock and roll (Alex Chilton (1950-2010))

Критика узводно

Јасмина Врбавац Упутство за одрастање
(Звонко Карановић Три слике победе)
Биљана Ћулафић На леду егзистенције
(Звонко Карановић Трилогија Дневник дезертера)
Љиљана Шоп Панонски триптих – мултикултурални пројект
(Мирјана Мариншек Николић Панонски триптих)
Биљана Ћулафић Бег од отуђености
(Благица Здравковић Путник)
Александар Б. Лаковић Писањем ,,дотаћи своје нестајање"
(Благоје Савић, Закључај прах, изабране и нове песме)
Илија Бакић Испред и иза завеса (не)стварност
(Ђорђе Писарев А ако умре пре него што се пробуди?)
Видосав Петровић Mирис непокорна духа
(Љубиша Ђидић: Мирис пролећа 1999:дневнички записи)
Душан М. Адски Чудесни свет поезије
(Слободанка Митровић Пут у Чудо)
Иван Јанковић Увод у глобализацију
(Дејан Петровић Аспекти цивилизације)
Слободан Крстић Протеривање са кућног огњишта
(Премијера Виолинисте на крову)
Слободан Крстић На рушевинама сећања
(Премијера Ћелија)
Дејан Петровић 15. Сарајево Филм Фестивал
Белешке о ауторима

[Apejron]

КОРИЦЕ:



Uploaded with ImageShack.us

[Apejron]

REČ UREDNIKA

Zoran Pešić Sigma

POTOP

Šta je prapočetak? Šta je pramaterija?

Kleobulina je kupala svoje dete. Mališan se veselo brčkao obasjan anadolijskim suncem. Kapi su iskrile. Razdragano je pljuskao majku koja se smešila i dosipavala mu raspršenu nežnost preko neukroćenih kovrdža.

Šta je prapočetak? Šta je pramaterija?

Daje život, ali ga i uzima. U Bibliji se pominje 442 puta. I dan-danas avanturisti pretražuju Ararat da nađu sklonište osam duša koje su se spasile od ogromnog talasa koji je prepokrio podli prljavi svet. Bog je bio strašno ljut. Osećamo strah pred njegovim gnevom. Setite se Mikelanđelove freske potopa u Sikstinskoj kapeli, ili, još gore, scena potopa Gustava Dorea. Veći strah od konkretnih slika potiče od naše neobuzdane imaginacije. Nagoveštaj smrti je gori od smrti same.

Jeste li nekada plivali u mraku? Nema ničega. Kao u majčinoj utrobi. Dodir trave ili prazne plastične flaše vas prestravljuje. Prestravljuje vas sećanje na jegulju, ajkulu, soma kapitalca, krokodila... neki bljeskovi donose jata zmijuljica, ribe lancete, arovana, naboranih ajkula, moruna, arapaima, testerača, polypterusa senegalusa...

Sedamdeset procenata čoveka je voda. I kada taj čovek pliva u vodi kao da je voda u vodi. Ono malo čvrste materije koja je preostala je zgusnuta strava da nigde okolo nema kopna, nema sigurnosti u vremenu. Voda je materijalizovan simbol promene. Heraklit Mračni s pravom nije verovao vodi: Пαντα ρει kαι ονδεν μενει, sve teče, sve se kreće.. Čovek se nikada ne može okupati dvaput u istoj reci. Budimo obazrivi, večnost je neponovljiva. Ako pustimo papirnati brod, odneće ga matica zauvek. Naš je samo dok ga držimo u rukama, našim vodenim rukama.

Časopisi su Nojeve barke ideja i smisla. Prenose i čuvaju nove vrednosti. Želja Uredništva Gradine je da u broju 35 predstavi raznovrsne književne tekstove koji se odnose na tu životodarnu, ali s druge strane i smrtonosnu pramateriju: vodu. Čista voda - zdrava planeta. Svetski dan voda (22. mart) ustanovile su Ujedinjene nacije 1992. godine kako bi se u javnosti probudio interes za problem nedostatka pijaće vode. Činjenica je da planetu voda pokriva 70 odsto, ali činjenica je da jedna šestina svetske populacije nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, a dve i po milijarde ljudi živi bez osnovnih sanitarnih uslova. Voda je ogledalo ljudske svesti i savesti. Oholost se samo u mitologiji pretvara u cvet narcisa. Voda pamti. Vraća nam odraz naše duše, naših strahova i ljubavi. Voda je inspirativna u svim svojim oblicima: izvor, potok, reka, bara, jezero, more, okean. U svim agregatnim stanjima doziva naše snove: led, tečnost, para, u stvari to su oblaci, kiša, sneg, magla, grad... Raznovrsna su putovanja vodom: splavom, čamcem, brodom, podmornicom, pedalinama, skuterom, gliserom... I mornari, i gnjurci, i ribari, i slepi putnici, i pirati, i istraživači, i radnici na naftnim platformama, i surferi, i lovci na bisere, i graditelji atomskih nosača, i vodeničari, i meteorolozi, i mnogi drugi, vezali su vodom svoje sudbine. Ljudi prave razne mašine na vodu, parne turbine, hidrocentrale... Odavno su pune duhova zapuštene vodenice. Kopamo bunare, usađujemo duboko u srce podzemnih voda jake pumpe, decu razonodimo u akvaparkovima, matore lečimo po banjama,  odmaramo se kraj fontane, divimo vitkom mostu... Čitava istorija oslikana je na amforama i krčazima. Volimo da pijemo vino iz kristalnih čaša. Voda je prilagodljiva i svaka joj posuda dobro stoji ako je čista: i čaša i flaša, i vedro i bure, i testija i šoljica... Bez vode ni čaj, ni kafa, ni pivo, ni vino, ni kabeza, ni limunada, ni klaker ne bi imali radost ukusa.
   
Voda je inspirativna u svim svojim oblicima. Okružen vodom živeo je svoju nesreću i usamljenost Robinzon Kruso. Dvadeset hiljada milja pod morem Kapetan Nemo u Nautilusu živeo je svoju ne¬shva¬ćenost. Ursula Legvin je odsanjala zemljomorje. Alison Osvald  boravila kraj reke Dart tri godine, slušala njene glasove, pri¬kupljala informacije o reci i družila se sa ljudima koji su koristili reku u svojoj svakodnevici. Rezultat je knjiga pesama Dart za koju je dobila prestižnu nagradu T. S. Eliot 2002. godine... O, šta je sve inspirisala voda! Ko će sve da pobroji ono što je zabeleženo na putovanjima. Istorija, mitologija i književnost plivaju na vodi. Argonauti su tragali za zlatnim runom; Odisej je lutao iz avanture u avanturu do povratka Penelopi; Rafael Hitlodej nam je opisao ostrvo okruženo vodom, a kojeg nigde nema; kakve je užasne probleme imala Andersenova Mala Sirena; poprište završnih scena Kolodijevog slavnog dela je na vodi, i srećan kraj je kad iz utrobe kit iskija junake, a oni se dokopaju obale živi i čitavi...

Voda je inspirativna u svim oblicima. Gradina, u ambiciozno zamišljenom projektu koji će, nadamo se, trajati u nekoliko brojeva i koji će povezati književnost više evropskih zemalja, objavljuje u ovoj svesci izbor najlepših pesama o vodi iz Španije koji je priredio Rikard Beljveser. Odgovorna i radosna za prevode i za, na našu radost i radost književne javnosti,  uspostavljanje književnih veza Gradine i španskog časopisa Debats je Silvija Monros - Stojaković. U ovim pesmama vidljiv je uticaj mora. Kako u predgovoru piše Beljveser: More je voda nad vodama, prva i poslednja voda, mesto u kojima reke umiru a život i priče se množe... Odgovoran za izbor najlepših pesama o vodi srpskih pesnika je Vasa Pavković: Trudio sam se da birajući odlične pesme ukažem na raznovrsne pesničke pristupe ne samo između pojedinih pesama, nego i u pojedinačnim njihovim pesničkim ostvarenjima. Zato je ovaj izbor koliko precizan u slici stanja, toliko i pomalo iznenađujući u meri razlike, čak i za upućenog srpskog čitaoca. Želeo sam da nagovestim složenost same uznemirne teme vode i tokova njene nezaustavljive simbolike. Ovaj pesnički blok upotpunile su i tri prvorazredne priče iz Španije Karlosa Mateosa Lopesa, Letisije Martine i Hosea Migela Vilara Boua. Priče je prevela Višnja Jovanović. A na kraju bloka Najlepše o vodi nalaze se dva teksta o fotografijama niškog umetnika i hroničara Jovana Šurdilovića. Njegove fotografije vode ilustruju  ceo broj Gradine i donose časopisu prijatnu svežinu i pitkost.

U Gradini broj 35 preporučio bih vam književni portret Aleksandra Gatalice,  prošlogodišnjeg dobitnika nagrade Stevan Sremac. Osim kritika i besede, istrgnuli smo iz rukopisa ovog zanimljivog pisca odlomak iz nove knjige.

Uz vodu ili neko drugo piće prijaće vam tekstovi i iz naših redovnih rubrika Linkovi i Kritika.
Šta je prapočetak? Šta je pramaterija? Kleobulina je odavno okupala svoje dete. Nije ni slutila da će mali Tales prvi među ljudima da raznovrsnost pojava svede na jednu jedinu, pramateriju - vodu. Njegova slava traje do današnjih dana i trajaće dok je vode i ljudi na planeti.

[mac]

Пαντα ρει kαι ονδεν μενει

Guglanje sa ovim tekstom ne daje rezultate, ali zato tekst Πάντα ῥεῖ καὶ οὐδὲν μένει već može da se nađe. Izgleda da su akcenti jako bitni u grčkom, ispada da slovo s akcentom postaje neko drugo slovo. Osim u akcentima razlika je i u jednom slovu, ali možda scallop može da nam rasvetli te starogrčke leksičke nijanse.

Takođe, izgleda da Heraklit zapravo i nije izrekao to Panta rei, nego je to rekao neko drugi kao interpretaciju onoga što je Heraklit zaista rekao. Vikipedija je čudo!