Odluka MSP-a o Kosovu

[Eriops]

Jedina razlika između balkanskih i zapadnih političara je što ovi prvi mogu naneti štetu svom narodu i regionu, a ovi drugi mogu, i nanose je, celom svetu.
A i jedni i drugi su seronje. Samo zapadne seronje imaju više moći.

[Savajat Erp]

ова изјава ће једног дана да стоји у рубрици "Рекли су..." на крају Политикиног забавника! 

[Eriops]

Erpe, čekaj me tamo kod Korala.. ovo ne može proći bez pucaljki,
jok more 

[akhnaton]

@Eriops, zapadne seronje imaju više moći, to da, ali i kada seru, oni seru kao slonovi!!!!! I još pokušavaju da nas ubede da to nije ništa. A ovi naši sve nešto cvrc, cvrc, cvrc.....

[Savajat Erp]

Erpe, čekaj me tamo kod Korala.. ovo ne može proći bez pucaljki,
jok more 

у праву си, овај форум је премали за нас двојицу! нека буде тачно у подне!

[Plut]

@Eriops, zapadne seronje imaju više moći, to da, ali i kada seru, oni seru kao slonovi!!!!! I još pokušavaju da nas ubede da to nije ništa. A ovi naši sve nešto cvrc, cvrc, cvrc.....

Od veeeeejike kuce veeeeejika kaka, a od male malecka.

[Džek]

Aj što seru ko slonovi, nego nas još perfino ubeđuju da im kaka miriše na lavandu. Ko veli da smrdi, ide u Hag.

Naše seronje boli briga na šta im kaka smrdi.
Ebe se njima, bitno je da se sere, i to udarnički. Jer, ko puno krka, puno i sere... a njihove krkanluke ne može ni celi kipar sa guzce otrati...

[Alexdelarge]

nadam se da posle ovog kraha uvidjate koliko je bila dalekovida, mudra i drzavnicka politika cede jovanovica. bespotrebno izgubismo slino vreme zamajavajuci se oko necega sto je davno procerdano.

[mac]

Otkud proćerdano? To ti se samo čini. Debela žena još nije zapevala.

[Hobit]

Dobro, uvek možemo da kažemo da odustajemo od kandidature za EU jer se ne slažemo sa njihovim temeljnim principima i spoljnom politikom.

Eto, ja se slažem sa ovim.
I glasao bih za to! Uz dodatak - da odustajemo i od Kosova.

Ova zemlja ima previše problema... i bez Evrope, bez Kosova...
To je ''prašina u oči''

A ''barikade'', ponovo?  Zašto da ne?  Ko kaže da nema više ''materijala'' za to?
Zašto ne?
Strah?
Od čega? Od koga? Pa, zar strah nismo pregrmeli, odavno? Zar do sada nismo pojeli sva moguća govna na koja smo, uz put, naišli?
Upamtite šta vam kaže vidoviti Hobit:
I bez tih rezolucija, kandidatura, zajebancija... biće ovde velikoga sranja.
Uskoro.

[Mark]

Sjajan tekst Jelice Greganovic, horor triler drama o Kosovu:

Bilo je to početkom novembra 1988. godine, kada se na Kosovu ozbiljno kuvalo. Savezna omladinska organizacija Jugoslavije je odlučila da u ime obraćanja pažnje na demonstracije koje su cvetale Kosovom, održi sednicu svog predsedništva u Prištini, a potom omladinske predsednike republika pošalje u radne posete naokolo po Kosovu. Da se vidi situacija na licinom mestu. Naravno, poveli su i novinare. Srećni dobitnik vožnje autobusom preko Male Azije i Timbuktua, u trajanju od ne zna se sati, u našoj maloj redakciji Omladinskog programa »Ritam srca« bila sam – ja. Divno. Sa mnom se klackao i Zoran Mamula, koji je istu sreću imao u »Indexu 202« i još nekoliko novinara većih medija. Ovi »veći« su se vozili skupljim i bržim prevozom, mi sirotinja smo u prištinski hotel »Grand« stigli umesto oko podne tek uveče, taman da nam na recepciji kažu da smo ostali bez već plaćene večere, jer se u sali održava svadba sa pevanjem i pucanjem i nije zdravo ulaziti unutra. A, ni izlaziti napolje, jer je već veče. Najbolje je sedeti u hotelu. Još bolje u sobi. Jer bi svatovi mogli da prošire teren proslavljanja. I nisu oduševljeni kad čuju srpski jezik, zato je najzdravije upražnjavati ga u pomenutim sobama. Dobro.



Narednog dana je bila sednica. Višesatna. U magli sećanja su mi ostale samo retoričke vežbe deklarativnih stavova. Uveče je napravljen raspored za sutrašnji dan, maršrute i ekipe. Grešni Mamula i ja smo ponovo izvukli ternu, upali smo u pratnju tadašnjeg makedonskog omladinskog predsednika, Ice Ivanova. A, na Kosovu su etnički Albanci baš imali Makedonce u ružnim mislima, jer su se ovi upravo opsetili da im ruše crnu gradnju po Skoplju i široj okolini. Možda i zbog toga, tek dobili smo mapu u kojoj smo, umesto samo da pogledamo neku opštinu ili fabriku, fasovali Uroševac i to u formi opštine, škole, fabrike i obilazak nekog sela sa prisustvovanjem sastanku seoskog odbora. Lepota. Uroševac je još uvek tinjao od nedavnih demonstracija.



U opštini nam je predsednik iste, Albanac, uz pomoć najbližih saradnika objasnio da nedavnih albanskih demonstracija zapravo nije ni bilo, da se više radilo o spontanom okupljanju naroda čije radosno kliktanje je pogrešno protumačeno i da tu vlada opšta srpsko-albanska ljubav, koja će uskoro ući u svetske anale međuetničkog suživota. Par opštinara je, doduše, ubrzano treptalo i izrazito ćutalo, čak i na ljubazna pitanja koja je postavljao Ivanov. Predsednik opštine je insistirao, u Uroševcu je sve tako lepo da lepše biti ne može, od međunacionalne ljubavi, do klime. Kako vremenske, tako političke.



Onda smo se potrpali u auto i sa izgovorom da drugde nema mesta, sa nama je krenula mlada opštinarka, koja je do tada ćutala kao ribica. Do škole je uspela da nam prosikće da tu uopšte nije sve ni lepo, ni bezbedno, da Srbi iz kuća ne izlaze ni u sumrak, da su demonstracije bile i da je bilo čupavo, a tek će da bude...



Dočekao nas je školski odbor širokih osmeha, na čelu sa direktorom. Da bi videli učionice, razgovor će biti obavljen u jednoj od njih. Fabrika koju treba da posetimo je tu, odmah pored, iza zaljuljane ograde, dakle, ne žuri se...Napolju je curela ledena novembarska kiša, promicao je sneg. U učionici je purnjala peć u uglu, iz koje su povremeno ispadale varnice i crnim okcima progorevale parket. Niko se nije setio da stavi onaj plehani poslužavnik, da se ne upropašćuje...sirotinja, jer direktor je celu svoju priču posvetio sirotinji i glagolu »nemamo«. Ivanov je klimao glavom, Mamula i ja smo hvatali beleške, ostatak školskog odbora je priklimavao direktoru.



Sa nemanja je direktor prešao na ljubav. Sva deca se vole i obožavaju. Opštinarka je opet nemo treptala. Mešoviti razredi, i Srpčići i Albančići, svi zajedno i svi idu na sekcije i tamo štrikaju, vezu, lepe, pevaju i...vole se. Eto, direktor je Albanac, ali i on voli i obožava. U to ime je izvadio cigaru i pripalio je. Naša mala delegacija se trznula. Koliko smo do tada znali, u osnovnoj školi se puši samo u klozetima, a ni to nije poželjno, ukebavanja radi. Direktor je veselo pušio, tresao pepeo na parket i pričao o sveopštoj ljubavi koja se nadvila nad Uroševac. Stidljivo i osvrnuvši se za svaki slučaj, Mamula je izvadio svoje cigare, pripalio... napravio od blok papirčeta fišekčić i tresao u njega pepeo, nadajući se da ga neće po ruci lupiti neki od prisutnih učitelja ili čak možda i sam direktor. Ispušivši cigaru u nekoliko dimova, Mamula se okrenuo, pljucnuo u fišekče i ugasio pikavac, stisnuo papir i zgurao ga u džep, trepćući zbunjeno. Istovremeno je sa pušenjem završio i direktor, koji se ponovo vratio na nemanje i nemaštinu. U to ime je cigaru bacio na parket pred sobom i ugasio je cipelom. Naša delegacija se smrzla, za tako nešto se, u školama u koje smo mi išli, a manje su sirote, odmah pozivaju roditelji i ukor nastavničkog veća sa izbacivanjem iz škole na horizontu je skoro garantovan.



Ostavivši iza sebe pikavac, pepeo i peć koja je i dalje vulkanski pljuckala varnice po parketu, direktor sa učiteljima na bokovima nas je proveo školskim hodnicima. Tu sam ja dobila napad istraživačkog novinarstva. I pripitala direktora da li bih mogla da o popričam i sa decom i snimim ih. Direktor se srdačno nasmešio do ušiju, pribočnici su ga podržavali, naravno da bih mogla...kako da ne... samo časovi su...ali nema veze, ući ćemo na jedan...koju decu želim da snimam, pitao je direktor? Kako koju, pa, decu iz škole...meni je svejedno, vi odaberite...Naravno, klimao je direktor i uveo nas u jednu od učionica, četvrti razred. Učiteljica se trznula, deca zašumorila, delegacija je srdačno objasnila...učiteljica je klimnula, ja sam krenula sa mikrofonom okolo...deca su ćutala...a onda sam videla da crvene i gledaju delegaciju i pitala da li bi mogli da me ostave samu sa decom, stide se očito. Naravno, rekao je direktor, sačekaćemo, samo napred...Mamula i Ivanov su dobacili da me čekaju pred vratima, pa idemo u fabriku. Opštinarka se jedina vrtela nervozno, oklevala pored vrata, a onda ipak izašla. Učiteljica je ostala.



Kada su svi izašli napolje, deca su progovorila. Na mene se usuo plaz odgovora na pitanje, koje sam se trudila da bude što jednostavnije, ipak su oni tek četvrti razred...«Kako vam je u školi, družite se?..« Odgovori su bili takvi da se ispostavilo da su ta deca mnogo starija od mene. Kakvo druženje, kakvi bakrači. Odeljenja su podeljena, nema mešovitih. Deca iz srpskih ne izlaze na odmore. Ne idu na sekcije. Ne štrikaju, ne lepe, ne pletu zajedno. Pravo kući i uvek više njih. U suton ne izlaze. Bioskop? Kakav bioskop, crni...nema bioskopa, nema ničega. Nema ljubavi, nema klime, nema...ničega. Učiteljica je ćutala i gledala kroz prozor. Nisam mogla da ulovim njen pogled u traženju pomoći. Ipak su oni tek četvrti razred. A, onda je progvirila opštinarka, oči su joj bile od straha kao tacne, šištala mi je da izađem napolje, da su Ivanov i Mamula otišli u fabriku bez mene...da sam ostala sama...Učiteljica je ustala i ućutaloj deci proglasila sedenje, ni makac. Za nekoga ko je do juče klipsao po Beogradu i samo na dnevniku slušao da se negde nešto po Kosovu dešava i da...sve je bilo čudno i nekako preterano...



Kada sam izašla iz učionice, pred vratima me je čekao školski odbor, sa direktorom na čelu. Ivanova i Mamule nije bilo. Direktor se više nije smejao.



-        Ko vam je dozvolio da snimate srpsku decu?

-        Vi, uostalom rekli ste da su mešoviti razredi, otkud sam ja znala ko u ovom sedi, vi ste me uveli unutra...

-        Dajte snimak...



Tu je naravno proradio moj novinarski ponos, ne snimak ne dam, mogu samo svom uredniku da ga dam...opštinarka mi je korak po korak nestajala iz vidokruga, povlačeći se nazatke, uz uplašen pogled, ka stepenicama...Direktor je krenuo ka meni, uz reči da iz škole neću izaći dok mu ne dam snimak. I dok sam tandrljala i dalje o tome ko je koga šta pitao, šta dozvolio, šta rekao, shvatila sam da tu nešto ozbiljno ne valja i da mi niz kičmu mili strah. Direktor je već pružio ruku ka mom vokmenu, kad sam shvatila da je najbolje primeniti znanje fizičkog vaspitanja. Zagrebala sam tutnjem niz stepenice kao poparena, preskačući sve po tri, nadajući se da me neće skupljati u komadima ako se samo sapletem...u prizemlju sam kroz staklena vrata ugledala opštinarku kako štrika kao zec iz školskog dvorišta...za mnom je galopirao školski odbor, na svu sreću bitno sporije...dovoljno sporo da pre njih stignem do domara koji je nikao između mene i vrata...



-        Direktor je rekao da vi ne smete da izađete iz škole...

-        Meni je rekao da moram napolje odmah, slagala sam u trenu i naivni domar je poverovao, sklonio se taman da se provučem kao belouška kroz jedva otvorena vrata....



Opštinarka je vodila u trci sa preponama, već stigavši u fabričko dvorište, za njom sam ja iznenađivala samu sebe sopstvenom brzinom, za mnom je trčao domar, za domarom školski odbor na čelu sa direktorom...U konferencijsku salu sam upala sa minimalnim kašnjenjem za opštinarkom koja optrčala sto i zalepila se bezbedno za zid...Ivanov, Mamula i fabrička delegacija su se sastravili kad sam za njom, sa dušom u nosu upala i ja...da nije bilo opštinarke verovatno bi pomislili da sam prolupala, ovako smo u duetu, dahćući, odjecale da me juri školski odbor...koji je upravo stigao do vrata...shvativši da je opštinarkino iskustvo potvrđeno vredno poštovanja, ja sam za svaki slučaj štuknula iza stola i zalepila se za nju. Fabrička delegacija je bila u šoku. Ivanovu su pale roletne i izguravši školski odbor napolje, tresnuo je vrata za sobom. Mamula je zaprepašćeno treptao, napolju se čulo siktanje...Ivanov se vratio besan kao ris. Školski odbor je nestao...zvanična poseta sa planiranim superlativima je bila očito pokvarena realnošću...

http://blog.b92.net/text/16032/Kosovo-Urosevac-koincidencija-slucajnosti/

[Usul]

Otkud proćerdano? To ti se samo čini. Debela žena još nije zapevala.

A sta ce da bidne kad zapeva debeljuca?

[Eriops]

Hobite, da će kod nas biti sranja, za to ne treba biti ni Tarabić ni Ajnštajn.
To vidi svako živ.

[Loni]

Sinoć stigoh iz Katalonije - poznatog separatističkog regiona.

Pitanje - biti država il ostati u sastavu Španije - nešto je na šta se ne gleda kao na igru života i smrti kao kod nas.
Širom Barselone stoje zastave Španije, na pojedinim terasama su oficijalni flagovi regiona, a na drugim zastave sa zvezdom u plavom kvadratu, koji označavaju sepratiste.

Na kolima onih, koji su najpre Španci je bik,
a na registraciji onih, koji su prvenstveno Katalonci magarac.

Oko ovog pitanja nema tuča, ubistava, sve je jednostavno šarada i region kao i cela Španija nije stala zbog toga. 
Možda bi hladnijih glava i mi trebali da gledamo na takve stvari.

[Albedo 0]

Lomljavino, Albanci na Kosovu su imali autonomiju prije nego što su Katalonci znali šta znači riječ autonomija. Ne znam šta imamo od njih da učimo. Pa oni su imali problema sa teroristima i prije nas.

[Джон Рейнольдс]

Треба узети у обзир и то да Каталонци нису дивљаци као шиптари.

[varvarin]

Iz današnjih novina:

http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Todoric/Sveze-ideje.sr.html

Владимир Тодорић

Свеже идеје

"Практичан ефекат усвајања првобитног текста резолуције био би велики јаз између Европске уније и САД, са једне стране, док би са друге била Србија са свим оним земљама које имају тај луксуз да могу да дозволе такву дистанцу.

...Треба бити, ипак, свестан да би евентуални успех првобитног текста била Пирова победа јер би њена цена била превисока. Практичан ефекат такве резолуције био би велики јаз између Европске уније и САД, са једне стране, док би са друге била Србија са свим оним земљама које имају тај луксуз да могу да дозволе такву дистанцу. Да ли Венецуела има ЕУ као највећег трговинског партнера и инвеститора и да ли јој ЕУ даје квартално бесповратно финансијску помоћ да би се попуниле рупе у буџету, као што је случај са Србијом. Није све у парама наравно, али ако се још погледа ко гарантује безбедност Срба на Косову онда то нису Руси који су први још 2003. године отишли са Косова, ни Афричка унија ни Арапска лига већ опет Европска унија са Еулексом. Кога сви ови фактори не занимају, већ гледа само питања принципа и националног поноса, нема никакво право да коментарише и критикује спољну политику."

Nema pravo???

[angel011]

Zaneo se...

Mene nije naročito briga za Kosovo, ali uskraćivati ljudima pravo da kažu šta misle je tiranija.

[Albedo 0]

Да ли Венецуела има ЕУ као највећег трговинског партнера и инвеститора и да ли јој ЕУ даје квартално бесповратно финансијску помоћ да би се попуниле рупе у буџету, као што је случај са Србијом.

a ko je kriv za to?

2000. su odlučili da prodaju dupe Evropskoj uniji, kao što je Aleksandar Obrenović prodao dupe Austro-Ugarskoj. Njega su koknuli da bi spriječili da nas Habsburzi progutaju i započeo je trgovinski, a kasnije i pravi rat.

Jebeni izbor, kolonija ili rat. Možda za Todorića nije.

A ovo oko bezbjednosti na Kosovu je čista ucjena.

[mac]

Nema pravo???

U stvari je hteo da kaže da njihovo mišljenje nema pravu težinu. I da nemaju pravo da troše vazduh iznoseći bestežinska mišljenja.

[Loni]

Треба узети у обзир и то да Каталонци нису дивљаци као шиптари.

Recimo da je tako, ali zar to ne ide njima kao prednost.
Zar nije teže boriti se s varvarima nego s civilizovanim ljudima.
Varvarin će da baci i bombu i da organizuje kidnapovanje ako treba, gospoda će da se prošetaju jednom godišnje ulicom sa separatističkim zastavama, a sutra već svi na svoja radna mesta.

[Albedo 0]

U stvari je hteo da kaže da njihovo mišljenje nema pravu težinu. I da nemaju pravo da troše vazduh iznoseći bestežinska mišljenja.

ne znam otkad mišljenje ima težinu, koliko sam čuo jedino muški polni organ je lakši od misli. Iz nekih mojih eksperimenata sam i potvrdio tu hipotezu.

A budući da je ovaj argument programiran samom spoljnom politikom (koja uopšte nije politika već kolonijalizam sa 64% ekonomskih odnosa (uvoza) sa EU a 15% sa Rusijom (izvoza), što je protivno klasičnoj svetosavskoj spoljnoj politici istok na zapadu i obrnuto. Niko jebeno ne traži fifti-fifti, ali nezavisna država nije smjela sebi da dopusti ovo), i da se na njega računa od 2000. godine, onda njegovo mišljenje nema težinu, jer je korumpirano.

Kao što rekoh, zna se kako se ovo riješilo 1903. godine. Vidjećemo da li su ovi sposobni da sto godina kasnije pokažu bar dva grama mozga više, ili im je lobanja debela kao i kod Aleksandra.

[varvarin]

Varvarin će da baci i bombu i da organizuje kidnapovanje ako treba, gospoda će da se prošetaju jednom godišnje ulicom sa separatističkim zastavama, a sutra već svi na svoja radna mesta.

Neki Varvari radije koriste motku.

[Albedo 0]

Varvarin će da baci i bombu i da organizuje kidnapovanje ako treba, gospoda će da se prošetaju jednom godišnje ulicom sa separatističkim zastavama, a sutra već svi na svoja radna mesta.

http://en.wikipedia.org/wiki/ETA

[Loni]

   ETA nije katalonska već baskijska organizacija.
  Ja sam govorio o Kataloniji.

  Srbija je sa EU finansijski povezana 64 %, a sa Rusijom 15 %, ali to nije samo zato što naše najveće partije (DS, SNS) vole EU već zato što tako ispadne u praksi jer se SAMI GRAĐANI odlučuju ga kupuju zapadnjačka kola, tehniku, garderobu, hranu...

  Kad se narod nakupuje nečega, onda zemlja od istih proizvođača naruči još toga.

  Sami Rusi kupuju zapadnjačke proizvode iz jednostavnog razloga što se njihova zemlja i ne oslanja na sopstvenu proizvodnju jer ne mora. Oni već zarađuju od prodaje prirodnih resursa i nije im nužda da izmišljaju nove vrste mobilnih telefona, pantalona, sladoleda, hrane za životinje...

[Eriops]

O, pa dugo te nije bilo, Lomljavino  . Nego, pošto se ovde puno priča o evropskim vrednostima, toleranciji itd, šta ti kažeš na ovo ,, humano '' preseljenje građana EU romske nacionalnosti iz Francuske ?
Jesu to evropske vrednosti kojima i mi težimo ?

[Albedo 0]

pa Katalonci su sarađivali sa ETA-om. Plus imaju neku vrtsu svog ogranka, to jest imali su, u sklopu ETA-ine organizacije People without a country - Terra Lliure. Naravno, slabije od ETA-e, ali su podržavali Baske.

Isami građani mogu da misle šta god hoće, zna se koliki porez određuje Francuska ili Njemačka na strane proizvode. Posebno ako ima gubitaka, a Srbija ih odavno ima.

P.S. Rusi imaju svoju tehniku a imali su je i Srbi. Prije nego što su odlučili da unište fabrike i ne ulažu u njih, kako bi ih što lakše prodali. Imamo tehničke fakultete u Beogradu poslje kojih ljudi idu u inostranstvo jer Srbija navodno nije u stanju ni televizor u Nišu da napravi. Onda ta Srbija ne treba ni da postoji.

Zemlju koja ne može jednu peglu da proizvede treba uništiti, tako da Todorića podržavam u neku ruku.

[mac]

Jesu to evropske vrednosti kojima i mi težimo ?

Nisu, ako ne želimo kazneno-popravne mere iz Brisela.

ne znam otkad mišljenje ima težinu, koliko sam čuo jedino muški polni organ je lakši od misli. Iz nekih mojih eksperimenata sam i potvrdio tu hipotezu.

Da da, i zato imamo ono "ubi me prejaka reč", i "pero je moćnije od mača", demagogiju, i govor mržnje. Ako imaš destruktivno mišljenje bolje ga zadrži za sebe

[Albedo 0]

Kritičko mišljenje je destruktivno, negativno mišljenje.

[pokojni Steva]

"Onda ta Srbija ne treba ni da postoji"

Konačno da se složimo oko nečega.

[Lord Kufer]

Krenuli su da kriminalizuju građane. Danas će ridžovani da čuče po autobusima i jure nevaljale građane koji nemaju karte. Važno je da je krivac u nama samima...

[mac]

Kritičko mišljenje je destruktivno, negativno mišljenje.

Mišljenje autora teksta je da mišljenje koje ne uzima u obzir hleb na stolu nije nikakvo mišljenje, a ponajmanje kritičko. Ako već mora da bude mišljenje onda je destruktivno.

Kakvo je mišljenje jedne anoreksičarke?

[pokojni Steva]

Tanano.

[Lord Kufer]

Rešenje iz 1903. i 1914. smrdelo je na votku samo tako... Rat za kolonije u Evropi završio se tako kako se završio. Srbija je sada ponovo izborila status potencijalne kolonije, a srpski narod status tasmanijskih Aboridžina (koji su, da se podsetimo, istrebljeni do poslednjeg).

Što Srbi neće da rade za male pare, glavni je razlog zbog kojeg se ovde ništa ne ulaže. Dobar je primer iz Kragujevca, kada je radnicima nuđen neprihvatljiv ugovor. Ali, za jadnu utehu je činjenica da se isto, sada, događa i Amerikancima.

Verovatnoća je da će neko ponovo hteti da nas jednostavno pregazi i poveša, od Šapca pa naovamo...

[Albedo 0]

Mišljenje autora teksta je da mišljenje koje ne uzima u obzir hleb na stolu nije nikakvo mišljenje, a ponajmanje kritičko. Ako već mora da bude mišljenje onda je destruktivno.

Kakvo je mišljenje jedne anoreksičarke?

nemojmo molim vas o hljebu na stolu, pa Srbija može da hrani 20 a ne 10 miliona ljudi. Ali nije do hljeba na stolu nego do nekih drugih stvari, što ne spomenuti Anu Haniševski kojoj je ispod časti da ne ode jednom u Tursku a zimi na Kubu, što reče ona sama ''ja to ne želim nikada da doživim'', misleći na nemanje kinte za koncert Enrikea Iglesijasa. A hljeb uvijek stoji na stolu, ako neko želi da ga uzme.

Kako je i kazao Kufer, Srbi neće da rade za male pare već za tuđe pare, pod čim podrazumijevamo spoljni dug koji će moja generacija (a boga mi i mlađi) da otplaćuje.

Pruži se kolika ti je ponjava!

Dakle, kada pričamo o ''hljebu na stolu'' nadam se da pričamo o hljebu i u 2050. godini, jer sadašnja Todorovićeva politika ide upravo ka tome da tog hljeba 2050. neće biti. Zbog koncerta Enrikea Iglesijasa danas.

Kakvo je mišljenje praunuke Ane Haniševski? To ne znamo, nije još rođena, pa umjesto anoreksičarki danas odlučuju - izjelice. A to je još gore od anoreksičarki.

Najjači kapitalista između dva rata (sad mu se ne sjećam imena) jeo je za ručak dva kisela krastavca i krišku užeglog hljeba. Ali zato je i bio najbogatiji.

[mac]

Glupo je da navodiš nepostojeće citate, iskonstruisane za blaćenje jedne osobe. Mislim, nije toliko glupo koliko je maliciozno. Da li se TI slažeš sa tom izjavom? Da li si TI taj koji ne želi to da doživi (pad standarda ispod zamišljenog praga predstavljenog koncertom Enrikea Inglesijasa)?

Uzgred, kojom tom zamenom teza saradnja sa EU proizvodi opštu nemaštinu u 2050? Da se razumemo, ja sam za očuvanje Kosova, makar i po cenu neulaska u EU, ali realno to bi nam dovelo veću nemaštinu od saradnje.

[varvarin]

"Onda ta Srbija ne treba ni da postoji"
Konačno da se složimo oko nečega.

Zosko, vrati se!  Ti si bio princ Valijant, kakvi su ovi ostali!!!

[varvarin]

P.S. Rusi imaju svoju tehniku a imali su je i Srbi. Prije nego što su odlučili da unište fabrike i ne ulažu u njih, kako bi ih što lakše prodali. Imamo tehničke fakultete u Beogradu poslje kojih ljudi idu u inostranstvo jer Srbija navodno nije u stanju ni televizor u Nišu da napravi. Onda ta Srbija ne treba ni da postoji.

Zemlju koja ne može jednu peglu da proizvede treba uništiti, tako da Todorića podržavam u neku ruku.

Valjda si u pravu. Аli ajdе i da čovek iz struke kaže koju.
Elektronika u Srbiji - neobična priča. Koliko vas zna da je  u FNRJ (a tačnije u Srbiji), napravljen ANALOGNI elektronski računar pre oko pedeset godina? I da je jugoslovenska (srpska) nauka ušla tada u vrlo ekskluzivni klub od ŠEST zemalja u svetu???  (SAD, SSSR, Engleska, Francuska, Nemačka).
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Srpski-rudari-s-rachunarima.lt.html

Ali to je istorija, ok.
Koliko vas zna da je u vreme Miloševića (šta god vi mislili o njemu), u Zemun-polju radila u okviru Ei  fabrika DKTS, i proizvodila JEDNU VRSTU digitalnih telefonskih centrala?? Rezon je bio: Dobro, uvozićemo i montiraćemo Simensove i Alkatelove centrale, to mora tako... Ali jednu vrstu, za određen nivo mreže i određen broj korisnika - proizvodićemo SAMI. Tako se čuvaju kadrovi, znanje, prate svetski trendovi... iako je proizvodnja nešto skuplja, pa je proizvod skuplji nego da ga kupimo na Zapadu.
(Tek da se zna, u pitanju je bila vrlo pristojna američka tehnologija, kupljena ranije, plus modifikacije, plus malo domaće pameti...)
Ali funkcionisalo je. Fabrika od 400 ljudi pravila je DKTS  digitalne centrale... dok otprilike 2003. menadžeri iz Telekoma nisu rekli: E sad je dosta! Od danas kupujemo samo centrale Simens i Alkatel...
I tako stižemo do pitanja: hoće li za 10 godina ovde neko praviti peglu?

[Albedo 0]

Glupo je da navodiš nepostojeće citate, iskonstruisane za blaćenje jedne osobe. Mislim, nije toliko glupo koliko je maliciozno. Da li se TI slažeš sa tom izjavom? Da li si TI taj koji ne želi to da doživi (pad standarda ispod zamišljenog praga predstavljenog koncertom Enrikea Inglesijasa)?

Ja uopšte ne bih htio da odem na koncert, i u tome je razlika. Za šta se troše pare. Biblioteka nije skupa, a nije ni bioskop s vremena na vrijeme. Enrike Iglesijas jeste skup. Ali Ana nije član biblioteke. Možda bi vrednovala stvari na neki drugi način da jeste član.

Nevažno je ko je Ana Haniševski, što se mene tiče ne mora ni da postoji, ona je samo prototip onoga što svaki dan srećemo. Nisam maliciozan ako navodim primjer koji itekako ima veze sa stvarnošću u kojoj živimo.

Uzgred, kojom tom zamenom teza saradnja sa EU proizvodi opštu nemaštinu u 2050? Da se razumemo, ja sam za očuvanje Kosova, makar i po cenu neulaska u EU, ali realno to bi nam dovelo veću nemaštinu od saradnje.

ma to više nema veze ni sa Kosovom, jednostavno ne pozajmljuješ pare koje ne možeš da vratiš samo da bi povećao plate povećavajući spoljni dug.

Srpski vic o plati od 300 evra i trošenju 500 evra, čuvenoj srpskoj magiji, završiće jednog dana u rumunskim refleksijama o životu prije smrti sa vudu-zombi efektima.

Opcija 1: Priznaš Kosovo, i ne trošiš pare koje nemaš. Nećeš bankrotirati, bar ne materijalno. Duhovno/kulturno/intelektualno/moralno je druga priča.

Opcija 2, koja je i trenutna agenda: foliramo se da ne priznajemo KOsovo ali radimo sve da bilo kakvu inicijativu obesmislimo postavljanjem glupih nestručno kocnipiranih pitanja Međunarodnom sudu pravde, te gutanjem govana mijenjajući rezoluciju nakon čiste ucjene evropskih komesara oko ratifikacije, koja je odmah nakon prihvatanja njihovih uslov postala vrlo jednostavna procedura.
Usput ćemo pozajmiti milijarde dolara i ukupni dug će nam se podići na više od 2/3 ukupnog društvenog proizvoda, što je momenat kada se prelazi u zonu bankrota i dužničke krize.

E tu si bankrotirao i duhovno i materijalno, čak je ovo i veći duhovni bankrot nego opcija 1.

[Albedo 0]

P.S. Rusi imaju svoju tehniku a imali su je i Srbi. Prije nego što su odlučili da unište fabrike i ne ulažu u njih, kako bi ih što lakše prodali. Imamo tehničke fakultete u Beogradu poslje kojih ljudi idu u inostranstvo jer Srbija navodno nije u stanju ni televizor u Nišu da napravi. Onda ta Srbija ne treba ni da postoji.

Zemlju koja ne može jednu peglu da proizvede treba uništiti, tako da Todorića podržavam u neku ruku.

Valjda si u pravu. Аli ajdе i da čovek iz struke kaže koju.
Elektronika u Srbiji - neobična priča. Koliko vas zna da je  u FNRJ (a tačnije u Srbiji), napravljen ANALOGNI elektronski računar pre oko pedeset godina? I da je jugoslovenska (srpska) nauka ušla tada u vrlo ekskluzivni klub od ŠEST zemalja u svetu???  (SAD, SSSR, Engleska, Francuska, Nemačka).
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Srpski-rudari-s-rachunarima.lt.html

Ali to je istorija, ok.
Koliko vas zna da je u vreme Miloševića (šta god vi mislili o njemu), u Zemun-polju radila u okviru Ei  fabrika DKTS, i proizvodila JEDNU VRSTU digitalnih telefonskih centrala?? Rezon je bio: Dobro, uvozićemo i montiraćemo Simensove i Alkatelove centrale, to mora tako... Ali jednu vrstu, za određen nivo mreže i određen broj korisnika - proizvodićemo SAMI. Tako se čuvaju kadrovi, znanje, prate svetski trendovi... iako je proizvodnja nešto skuplja, pa je proizvod skuplji nego da ga kupimo na Zapadu.
(Tek da se zna, u pitanju je bila vrlo pristojna američka tehnologija, kupljena ranije, plus modifikacije, plus malo domaće pameti...)
Ali funkcionisalo je. Fabrika od 400 ljudi pravila je DKTS  digitalne centrale... dok otprilike 2003. menadžeri iz Telekoma nisu rekli: E sad je dosta! Od danas kupujemo samo centrale Simens i Alkatel...
I tako stižemo do pitanja: hoće li za 10 godina ovde neko praviti peglu?

ma ne prave ni štapiće za uši jebote. Uđeš u prodavnicu, piše made in Italy, njima nije ispod časti a nam jeste... zato nam nije ispod časti da dudlamo za pare, prodajemo 15% teritorije...

Sve ovo je najbolje opisao Nele Karajlić

Ko igra za raju
i zanemaruje taktiku
završiće karijeru u
nižerazrednom Vratniku

Što prije to bolje, što se mene tiče.

Ova zemlja se izgleda neće dizati, osim iz sopstvenog pepela.

---------------------------------


I čisto da završim više oko ovog Kosova, jer me boli glava da se raspravljam sa tamo nekom Lomljavinom i sličnima.

Borhes je jednom napisao: ''Gospoda se uvijek bore za izgubljene stvari''

Pa neka su i izgubljene.

Ja se samo pitam, ako se već gospoda bore za izgubljene stvari, šta mu dođu ovi borci za bezalternativnu Evropu?

[Truman]

Mislim da nam manje-više isto dođe priznali ne priznali Kosovo jer smo, kako je to valjda rekao Emir Kusturica, najebali u svakom slučaju. U ekonomiji se za našu situaciju koristi izraz ''lose-lose game''. A i da sutra postanemo kandidati EU i dobijemo dve milijarde evra trećina će da ode na korupciju, trećina će da se da u neproduktivne socijalne svhe, a trećina u ''leve'' projekte. Ono što ostaje činjenica je da su Srbi NEKVALITETNA, POKVARENA I NESPOSOBNA nacija koja nije u stanju da uradi ništa što je u opštem interesu. Svako gleda samo svoju guzicu i zato ova država nema budućnost. Ranije sam se i ja nešto ložio ''treba ostati'' i slične gluposti ali kad shvatiš koliko smo zapravo loši koliko ovde promene nisu moguće shvatićete i da će ovde isto biti za 30 godina...

[Lord Kufer]

Biće gore. Ali to je cena koja se plaća kad se odbije da se robuje.

Stanje pobune nije društveni sistem i nije kompatibilno s "normalnim životom".

A "normalni život" je život roba koji je "koristan", "vredan", ima svoj "san", svoju "porodicu" - bez kojih stvari bi bilo nemoguće kontrolisati ga.

U široj perspektivi, ovakav, globalni sistem ropstva je u velikoj krizi. Čitava planeta vri od mnogobrojnih protivrečnosti i uobražavati da je EU nekakav ideal u kojem su svi našli svoje mesto i zadovoljni - ravno je opasnoj deluzivnosti.

[varvarin]

Kufer, slažem se.

[Truman]

Kufer, odakle ti to da smo mi odbili ropstvo ( pa zato neće biti bolje ). Naprotiv, mislim da će se po inerciji nastaviti rastakanje ove države. Možemo mi da priznamo Kosov, Sandžak će svejedno biti sledeća ''tema''.

[Albedo 0]

mi ne da smo odbili ropstvo, već smo ga duplo odbili. Jednostavno, nekome moraš da robuješ, ili sopstvenoj državi ili nekoj stranoj sili. Mi ne radimo ni jedno ni drugo, tipičan anarhistički momenat u Srba, zato ćemo i da propadnemo, jer više oćekaki-nećekaki politika ne funkcioniše.

činjenica je da su Srbi NEKVALITETNA, POKVARENA I NESPOSOBNA nacija koja nije u stanju da uradi ništa što je u opštem interesu

jeste u stanju, samo niko ne razmišlja da nijedna država na planeti nije došla do tog opšteg interesa na demokratskim izborima. Jednostavno, ko nije spreman da uvede Gestapo poredak taj neće ništa ni postići.

To ti je ona anegdota o Njemcu koji ljetuje u Egiptu, pojede bananu i baca je na sred puta, a neki naš ga pita da li tako radi i u Njemačkoj: ''ne, jer je zabranjeno''.

Gestapo je Gestapo. Glasaj ti na izborima za koga god hoćeš, ali Gestapo će da vodi glavnu riječ. Četvrta grana vlasti.

Mi smo ga imali do 1980. Jeste bio ideološki posran ali smo ga imali. Imali smo ga i prije sto godina.

[Lord Kufer]

Kupovanje vremena je privremeno rešenje i kao takvo ne obećava ništa dobro.
Prelazak u arijansku rasu, kakvu je Hitler zamišljao, je pretvaranje u čoveka-mašinu koji bespogovorno izvršava svoje protokole. To je Srbima, u velikoj većini, neprihvatljivo. Zbog toga je Hitler (a on je samo najekstremniji primer zapadnjačke, društvene-životinje) i želeo da istrebi sve one "niže" rase koje nisu bile sklone poslušnosti.

Demokratija je ona vrsta kompromisa koja je kupila najviše vremena, ali to vreme je skoro sasvim isteklo. Ostali društveni sistemi su još gori u tom pogledu.

Ljudi ne mogu biti pametni ukoliko samo rade - kuća poso, poso kuća...

U istoriji, dokolicu je sebi obezbedila aristokratija, i to samo jedan njen mali deo, ili monasi, koji su svi izdržavana lica.

Mi smo u jednom periodu socijalizma imali upravo to. Tada se i podigao nivo obrazovanosti među Jugoslovenima, ne samo Srbima. Kada je ta podrška izostala, sve se srozalo. Ostala je navika da se prima pomoć, ali nije ostalo mnogo pameti. Sada je situacija zaista bezizlazna, na ivici divljajštva, zaborava svih pozitivnih stvari koje su postojale u društvu.

Najgore je to što se svaki duh u srpskom narodu sistematski zatire od strane vlasti. To nije slučajno. To se primećuje u većini evropskih zemalja. Radi se o svetskom procesu demutacije i degeneracije - i to svesne, namerne.

Moglo bi se domisliti mnogo razloga za to, ali ono što je bitno je da ne postoji jak izvor svesti o tome i pojedinci su zaista prepušteni sebi i svojoj intuiciji, koja je sistematski suzbijana zbog konstantne proizvodnje "egzistencijalnih" problema, na šta se svetski, globalni poredak i sveo.

[Albedo 0]

Ljudi ne mogu biti pametni ukoliko samo rade - kuća poso, poso kuća...

Mi smo u jednom periodu socijalizma imali upravo to. Tada se i podigao nivo obrazovanosti među Jugoslovenima, ne samo Srbima. Kada je ta podrška izostala, sve se srozalo. Ostala je navika da se prima pomoć, ali nije ostalo mnogo pameti.

što navodi na zaključak da su prvi ipak pametniji, iako manje obrazovani. Pa ti sad razmrsi taj čvor....

Očigledno je da navika da se prima pomoć stvara osjećaj vječnog djetinjstva i države kao brižnog roditelja, što je gore ili bolje od države monstruma koji te tjera da preživiš kako znaš i umiješ?

U prvom slučaju ljudi ne shvataju da im niko ne duguje ništa i da se u životu treba boriti. U drugom slučaju nema predaha. I taj začarani krug ima i dalje da se ponavlja. Ko nije platio na mostu...

[Lord Kufer]

I zapadna demokratija je opstala zbog toga što su besomučno krali od trećeg sveta. Demokratija, kakvu su propagirali je mnogo skup sistem i nije samostojan. Ali, sada su krenuli u nation building, izmestili su industriju u Kinu, Indiju, Rusiju, Brazil, Zapad je ostao bez industrije, samo s prljavim poslovima, koje njihovi "Srbi" neće da rade (al moraće) i uslužnim delatnostima koje su izgubile svog glavnog korisnika - srednju klasu.

Zbog ovoga, mislim, da je sada predrevolucionarno stanje.

Kupovina vremena je verovatno najbolji kompromis, ali biće na nečiju štetu, to je sigurno.

[scallop]

Kufer, samo tinjaš. Sve oko tebe je mrak. K'o da su odrasli na "Farmi" uz nadzor "Velikog brata". Gadno je kad izbrišeš jednu istoriju, a ne napišeš novu.

[Lord Kufer]

Evo ti nove istorije.

Umesto Zapada kakvog smo znali, sada postoji jedan novi Zapad - to su korporacije, kojima Ustav ne znači ništa. Korporacije sa svakom svojim zaposlenim prave UGOVOR koji tog zaposlenog obavezuje da poštuje protokole korporacije.

Šta ćeš više - Drutšveni ugovor kao ugovor s korporacijom.

To je nova istorija (koju vole da zovu "kraj istorije").
Tako izgleda kraj istorije.

Danas imamo Afriku u plamenu, Srednju Aziju u plamenu. Govori se da je to rat za resurse, ali nije. Resurse je pokupovala Kina, koju Zapad (kojeg još uvek ne znamo) napumpava u novu velesilu. U Avganistanu, Kina je vlasnik rudnih bogatstava, a američka vojska je tamo da omogući neometanu eksploataciju.

Zapad, koji i dalje ima tehnologiju, prodaje svoje know how usluge ostatku sveta. To je novi, Gotski Zapad (Goti su bili mešavina naroda, uglavnom plaćenika). Zapadu (korporacijskom) sopstveni narod(i) više nije potreban, osim kao nepresušni izvor finansija - a kako se to čini, putem niza bailouta (Zajam za Srbiju) - šema je poznata - Ponzi-Dafiment šema.

Mi smo to u Srbiji već prošli jer smo iskorišćeni kao zamorci. Srbija je sada u pred-istorijskoj, ili bez-istorijskoj fazi. To je činjenica, a demokratija u Srbiji je obična farsa, kao i na Zapadu, uostalom. Oćeš ustav, nećeš ustav - imaćeš ga, vala, pa makar i u poslednja dva sata trajanja izbora.