Goran Skrobonja: Čovek koji je ubio Teslu (2010)

[scallop]

Štaviše, i sam sam spreman da potvrdim kako je ona u stvari i više pisana za ljubitelje filma i stripa nego književnosti i pripovedanja.

Upravo sam gledao kako je Jelena Janković na mišiće dobila neku klinku od 18 godina. Tu ja obično kažem: "JJ neće dobiti ako joj protivnica ne pomogne." Eto, upravo si zadao završni udarac Skrobonjinoj knjizi. Ne znam u kolikoj meri te je na to Amanda navela, ali, eto, uradio si. Nazdravlje.

O non-fiction SFu, kao i o žanrovskom non-fiction deficitu, ću se, uz smešak, uzdržati. 

[Kunac]

Već kada se pominje Teslina komercijalnost... Upravo su pristigle vesti da je knjiga ušla na TOP 10 liste Lagune i Delfija. To je zaista veliki uspeh.

[crippled_avenger]

scallope, ja sam o tome već govorio u nekoliko navrata pre ovog posta, o tome kako ova knjiga nosi uticaj filma i stripa i kako ne aktivira sve literarne potencijale, što je postupak koji je inače dosta prisutan u savremenoj prozi. Ovaj poslednji citat koji želite da koristite protiv Skrobonje mogli ste dakle izvući iz znatno ranijih postova.

Štaviše, ako bi se književno/pripovedačko moglo meriti, ono je možda i zastupljenije u ovoj knjizi nego u mnogim koje spadaju u savremene mejnstrim tokove.

O smrti literarnog u savremenoj literaturi naravno možemo da pričamo naširoko.

Ono što je zanimljivo to je da se topik na kome se razgovara o romanu pretvara u neku vrstu nadmudrivanja u kome vi napadate roman a ja ga - biva - branim. To je malo besmislena pozicija jer mi ovde imamo koliziju sudova a ne borbu na život i smrt u kojoj onaj ko ima drugačiji utisak treba da bude poražen, ponižen i ismejan a na tom putu dočekan u zasedu, tendenciozno citiran, psihološki procenjen i sl.

Ako već koristimo JJ kao neku vrstu poređenja, trebalo bi da znate kako većina mečeva šampiona protiv slabijih protivnika deluju kao teško izborene pobede iz više razloga. Jedan od njih je to što slabiji protivnik igra iz sve snage, a šampion sa onoliko truda koliko mu je potrebno da pobedi jer ga čeka sledeći meč. Dakle šampion je onaj koji "pomaže" slabijem a ne obrnuto.

To nas ne dovodi do očekivanog pitanja ko je ovde šampion a ko početnik. Odgovor je jasan. Vi ste šampion. Pitanje je zbog čega se ova rasprava pretvara u nadmetanje i šta je krajnji rezultat kome stremimo.

U tenisu je to pobeda kroz broj pravilno ubačenih loptica u određeni deo terena. A šta je pobeda ovde? Skrobonjin status? Ili status ovog romana? Vi pobeđujete ako dokažete da je ovo očajan roman a ja pobeđujem ako dokažem da nije?

Ako smo dotle došli da jedni drugima na forumu dokazujemo da li je neka knjiga dobra, i da stvaramo atmosferu međusobnog takmičenja u raspravi o tome, onda smo na pogrešnom putu.

Što se mene tiče, prepuštam vam status JJ, ali imajte na umu, ako ste JJ onda vas u postelji večeras čeka crnogorski vaterpolista Mlađan Janović, a sa njim ćete malo teže izaći na kraj.

[Holden Caulfield]

Jel da kupujem ovo sutra?Deluje interesantno-samo jel to jedna od onih slipstrim fora?Bas mi je taj Skrobonja pricao o tome kada sam ga upoznao.Kupio sam neke knjige od njega od Ijana Mekdonalda.Ono...sta znam...mnogo se trudi taj Mekdonald.Covek je visoko oktanski nadjebavac samog sebe.Jel to ta fora?

[Lord Kufer]

Ne. Nije ta fora.

[scallop]

scallope, ja sam o tome već govorio u nekoliko navrata pre ovog posta, o tome kako ova knjiga nosi uticaj filma i stripa i kako ne aktivira sve literarne potencijale, što je postupak koji je inače dosta prisutan u savremenoj prozi. Ovaj poslednji citat koji želite da koristite protiv Skrobonje mogli ste dakle izvući iz znatno ranijih postova.

Budući da mi na pamet pada jedna misao Alexdelarga neću ti objašnjavati zašto sam pominjao JJ. Ovde se ne dokazuje čiji je veći i ko je protiv, a ko za. Ne treba mene učiti, ja polako zaboravljam. Pokušao sam da te zaustavim da ne napišeš sve ono što Amanda misli o srpskoj domaćoj fantastici, ali, eto, napisao si i sad ne može da se popravi.

Pošto ovo više nije rasprava o knjizi, ako neko želi da raspravlja o domaćoj fantastici, a od toga se beži kao od kuge, postoji pravo mesto na ovom forumu za to. Ja u ovu vetrenjaču više neću duvati.

[PTY]

Amanda, najzad neko ko me razume.

Ma, sporija sam ti ja po svakom bogovetnom pitanju, ali ipak postizavam, eventualno.  

Elem, zanimalo me tvoje mišljenje iz 5-6 razloga, tu prvi od njih  svakako fakt da si prilično blizak sa fandomom već dugi niz godina - ne mislim samo na ovaj sajt, nego fandomsku produkciju uopšte, magazin zs recimo, i tako to – a drugi što si jedan od 2-3 čoveka na ovom sajtu koji zapravo čitaju savremenu prozu, i mejnstrim i ono što je, kao, nekakav žanr. Ostali čitaju uglavnom strani žanr u originalu, pa su malko izgubili iz vida što se i kako kotira. Kao i ja, uostalom.

Zapravo me zanima nastanak i formiranje populističke (hehehe)  književnosti. Za onaj prethodni sam bila isuviše mlada da ga u potpunosti shvatim - za razliku od Miće, koji taj period vrlo dobro pamti, zato i glatko prepoznaje neke stvari koje meni izmiču - pa ih zato ne mogu precizno uporediti, ali garant su neke stvari ipak ostale iste ili vrlo slične. Uostalom, i SF & F se onomad prihajali prvenstveno na ikonografiji a tek onda na kvalitetnijoj mateirji, tako da mi to i izgleda kao nekakav logičan proces. Ja najveću razliku vidim u tome što iza ovog talasa spremnije staju velike mejnstrim izdavačke kuće, dok su iza onog stali uglavnom magazinsko izdavaštvo 'žute štampe' + par usko specijalizovanih edicija, a to verovatno i odnosi najveću prevagu, bar kad je u pitanju zabavna literatura. Ali ono u šta sam sad već prilično sigurna je – nemam razloga procenjivati ovaj roman kroz vizuru ijednog od žanrova fantastike, ovo je maltene žanr za sebe. Izgleda mi derivatan, naravno, ali to je onda samo po pitanju ikonografije, tako da ni to ne pomaže bog zna kako, a sve ostalo je u domenu afiniteta i ukusa i svega toga. Ali reći ću samo da sam već i sama skontala kako se taj novi žanr bazira uglavnom na opsesiji istorijom i mogućnosti njenog fikcionalnog 'prepisivanja', samo do sada nisam shvatala zašto bi to bila vrst eskapizma na koji neko poput tebe, recimo, najspremnije reaguje. Milje je žešće zajeban igrač, kad je zabavna literatura u pitanju, zar ne?   u 'ono' doba uopšte nisam bila svesna te opsesije istorijom, iako je postojao dobro profilisan SF podžanr koji je čeprkao upravo po tim mogućnostima, ali naprosto, nije bilo podesnog terena u milju ni da se ta klica 'uhvati', a kamoli dosegne dimenzije opsesije.

I tempi cambiano...

[PTY]

Skalope, ja o srpskoj domaćoj fantastici mislim dosta toga dobrog, kao što se dadne primetiti iz osvrta na Fipine, Bobanove, Bakićeve i Mirjanine genijalne uratke + roman prvenac onoga koji sebe zove Ghoul.

Tako da... ne brini se ti za dobru srpsku domaću prozu - ko god je istu ikada napisao, našla je Amanda za shodno da se nad istom javno ovde razduševi ...

[crippled_avenger]

Amanda, kad sam napisao da si neko ko me najzad razume, nisam hteo da kažem da sporo razumevaš nego da sam posle dužeg vremena našao nekoga ko me razume. Čisto da budemo precizni u našoj igri reči/igri nerava.

Što se tiče populističke književnosti, mislim da se njena trenutna žanrovska inkarnacija bazira na dva faktora.

Prvi faktor je to što su književnici u našem društvu još uvek izuzetno poštovani i što je njihov ugled najmanje opao u odnosu na reoprezente drugih umetničkih formi, što je potpuno apsurdno ako imamo u vidu hiperprodukciju, samizdate, sumnjivu politiku veliih izdavačkih kuća i krajnje sporne literarne nagrade. Štaviše, reklo bi se da je status naših književnika sličan položaju valute u zemlji koja ima hiperinflaciju a narod uprkos tome u nju i dalje veruje. Međutim, kao što je teorijski moguće neograničeno štampati pare i imati poverenje u njih ako j reč o jako zatvorenoj ekonomiji, tako je i naša književna scena dovoljno izolovana da čak i sve ovo obezvređeno u njoj uspeva da započne nekakvu razmenu.

Dakle, ako se krene od te pozicije pisca kao automatskog autoriteta, tome doda karakteristična žanrovska neposrednost izraza, pitak rukopis i lako izlaganje priče i karaktera i sve to spoji sa istorijom kao jednim od simptoma srbofrenije i ljubavlju prema knjigama na istorijske teme koja oduvek postoji kod nas, nastao je recept za sadašnji talas.

Međutim, koliko god ovo delovalo mehanički, ja mislim da je to zapravo dobar put da žanrovski pisci postanu relevantni izvan fandoma, na ulicama. Uostalom i sam žanr je pre profilisanja bio baziran na nekim delima koju su prvo nastajala pa se tek onda grupisala. Očigledno je srpska književnost sada u toj fazi.

[Meho Krljic]

100 mu muka. Ako Cripple neće da trejdmarkuje izraz "srbofrenija", moraće neko drugi!!!

[PTY]

Ma to za sporost je moja lična procena, i prilično je ispravna, pošto bi mi dosta tvojih stavova bilo jasno i ranije da ih nisam uporno tumačila u cinizam/sarkazam ključu. (A to za igru nerava... jbg, to stvarno nije namerno, nego eto, 8 godina sagitašenja nabilo žešći hitin pa je sad već u pitanju refleks... gledaću da oladim. )

A za tvoju ocenu zatečenog stanja... wow! Ajde da priznam kako sam bila tek na pola puta da to sama shvatim -  to sve na mnogo manjoj skali, da se razumemo, pa još i ispresecano tu-i-tamo šljagom koju mi zveknu pravoverno-podobni, sa sve potenciranjem moje gluposti, mizantropije, nekompetencije i nacionalne nepodobnosti – pa je i meni drago što je to pominjano razumevanje sad uzajamno.

(A posle nekih Mehinih opaski povodom onog drugog SF-a, sad se već brinem da ćete obojica da fasujete metalnu štangu, ili u avtObusu ili van njega. Moji materinski instrinkti nisu bili ovako aktivirani otkako sam usvojila ovo zadnje kuče iz spca... )

Pa, sad već ova ideja o 'prodoru u mejnstrim' ima smisla, makar u toliko što je u mejnstrimu ima taman dovoljno slične paraliterature da se priliv i ne primeti kao naknadni dodatak, nego da se prosto asimilira, kao prefirerija u rastuću divlju gradnju zavnične urbanosti... a da ne pominjem kako mi sad postalo jasnije zašto se moji najomiljeniji domaći autori - to 'domaće' mi je od Vardara pa do Triglava, naravno – danas ustežu od friškog pisanja... ponižavajuće ako ne uspeš, a ako uspeš – bleeding commonplace.  

Ali ono što me i dalje kopka je naprasan 'nestanak' celog jednog ex-yu soc/kulturnog s(l)oja ljudi – moja generacija ili tu negde – zapravo, cele jedne pod-kulture za koju pouzdano znam da je književni ukus formirala prvenstveno na 'stranjskom' žanru i na dobro prevedenoj toj & takvoj uvoznoj robi, a takvi bi po difoltu bili malko imuniji na pomenutu hiperinflaciju... u kakvom li se to Gulagu ti ljudi danas drže, da mi je samo znati...

[Mica Milovanovic]

Vidite, u ovoj raspravi se veoma često olako pominje reč "fandom".

Da li ste svesni da danas u Srbiji to ne postoji, barem ne u onom obliku u kakvom je to postojalo u vreme koje Amanda pominje?

[crippled_avenger]

Amanda, mislim da je ta generacija o kojoj ti govoriš u međuvremenu prvo smanjila intenzitet praćenja stvari, zatim smanjila svoj kreativni angažman pod pritiskom krize i opšte situacije i konačno, odvikla se od domaće produkcije za koju ipak treba dopsta strpljenja i entuzijazma i okrenula se stranoj.

[PTY]

Vidite, u ovoj raspravi se veoma često olako pominje reč "fandom".

Da li ste svesni da danas u Srbiji to ne postoji, barem ne u onom obliku u kakvom je to postojalo u vreme koje Amanda pominje?

Polako postajem svesna toga.

Kripl, koliko kapiram iz njegovih postova, je više svestan prozne produkcije kao takve, pa se referiše na 'fandom' uglavnom po tom pitanju, kad želi da naglasi značajke i način prelaza iz jednog domena u drugi. Što mi nije baš sasvim strano, naprotiv, u zadnje vreme se i sama tako bolje snalazim u takvom korištenju pojma, pošto shvatam da zaista nema onaj smisao koji je ranije imao. Pored toga, čini mi se da Kripl (a i Kunac, recimo) time podrazumeva produkciju koju bi lakše bilo definisati kao prosto 'nekomunikativnu' nego kao striktno žanrovsku, što također nekako instinktivno shvatam, bez da mi se se preciziralo.  
E sad, ima par stvari koje su prilično značajne po tom pitanju, zato što se lakše vide na daljinu:

1.   Glavnina te prozne produkcije nije rezultat sazrevanja kakvo bi se očekivalo nakon skoro tri dekade kontinuiteta: osim Tesle i Poslednjeg Srbina, 'stara garda' iz 80tih uglavnom nema nove proze na kojoj bi se moglo meriti to sazrevanje a priliv novih naslova ostavlja dojam kako je 'fandom' i dalje u nekom ranom, da ne kažem nezrelom stadiju početničkih pokušaja,

2.   Većina te produkcije nije jasno žanrovski definisana – naglasak je, naravno, i dalje na EF, ali to je zapravo vrlo daleko od bazičnih EF smernica, to je naprosto namerno izbegavanje bilo kakvih očiglednih žanrovskih odrednica, što je početnički refleks kojim se svesno pokušava zabašuriti neznanje a neretko i antitalenat,

3.   Standardi za objavljivanje su svedeni na minimum prečage-ili-dve ispod samizdat varijante, pošto sa ovim potonjim bar bude nekakve prepreke u vidu para ili veza ili inih izdavačkih caka, dok sa fandomskim know-how + jeftinoćom digitalne štampe svako bukvalno objavi sve što ga volja, i to za kranje sitnu lovu. A rezultat je isti kao i sa jeftinim prevodima; čovek kupi jednu loše prevedenu knjigu pa se razočara, kupi drugu ili treću samo ako je teška naiva, a do četvrte savlada engleski pa čita žanr u originalu, sa neta, i to besplatno. Naravno, kasnije je taj čova nedohvatan čak i za stoprocentno genijalan prevod, jer ljudi po prirodi ne vole da se vraćaju tamo gde su jednom nadrajsali, tako da... najsigurniji način da odbiješ publiku jeste da joj samo jednom uvališ lošu stvar, sve ostalo kasnije padne ko domine.    
 
I to ti je to.

Naravno, sad se postavlja pitanje kako vratiti one ljude koje Kripl pominje u svom postu, one što su izgubili neophodan nivo strpljenja i entuzijazma.

[PTY]

Lagunin izveštaj o promociji:"Zadovoljna publika gromkim aplauzom pozdravila je autora i voditeljku, što je siguran znak da je i ova Lagunina knjiga munjevito i nepogrešivo pronašla put do čitalaca."

Eto, narode, tako se TO radi!

[angel011]

Misliš na tu promociju, ili ovu?

http://www.laguna.rs/index.php?m=vesti&vest=638

[PTY]

Ma ne ta druga, to je već teški kalibar, ko pa može da pribavi veče u muzeju? Ja tipujem na onu prvu, naravno.

[PTY]

U ponedeljak 06. septembra 2010. godine u Muzeju Nikole Tesle održana je promocija nove knjige Gorana Skrobonje "Čovek koji je ubio Teslu". O knjizi su, pred više desetina posetilaca i nekoliko novinarskih ekipa, govorili: urednik Petar Arbutina, direktor muzeja Vladimir Jelenković, profesor Rastko Ćirić i autor.

Promociju su otvorile demonstracije Teslinih izuma "Brodsko daljinsko upravljanje" i "Teslin transformator", koje je izvela kustos muzeja Marija Krstić. Nakon izvršenih demonstracija, Goran Skrobonja je pročitao odlomak iz knjige, a zatim se okupljenima obratio prvi od učesnika promocije, urednik romana Petar Arbutina.

On je izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da kao urednik potpiše Skrobonjinu novu knjigu, ne samo zato što je i sam po vokaciji elektro inženjer i književnik ujedno, već i zbog toga što je nekada imao priliku da čita dela domaćih autora fantastike, kada je "tipovao" na Skrobonju da će uz Otoa Oltvanjija i Bobana Kneževića jednog dana uzdići srpsku fantastičnu književnost. Prema njegovim rečima, "Čovek koji je ubio Teslu" donosi autentičnu priču sa ovih podneblja, ali sa Teslom u Beogradu, njegovom laboratorijom pod Avalom i galerijom istorijskih ličnosti kako iz Srbije tako i ostatka sveta. Budućim čitaocima Arbutina je preporučio da knjigu čitaju kao autentičnu avanturu i dodao da je fantastika primarni žanr književnosti, koja književnost čini fantastičnom.

Direktor muzeja Vladimir Jelenković je u svom izlaganju govorio o popularnosti Teslinog lika, navodeći detalj da je naš naučnik sve popularniji u svetu i kod nas i da su za njegov rad i dela interes pokazali ne samo naučnici, već i filozofi i umetnici, pre svega književni i filmski. Navodeći kao primer filmski hit "Prestiž" iz 2006. godine u kome se kao jedan od likova pojavljuje i Nikola Tesla, Jelenković je iskazao nadu da će i po Skrobonjinom romanu u ne tako dalekoj budućnosti biti snimljen film.

Profesor Rastko Ćirić, dugogodišnji prijatelj Gorana Skrobonje, ispričao je par interesantnih anegdota vezanih za samu knjigu, ali se osvrnuo i na Nikodija Marića, fiktivnog junaka koji se osim u romanu "Čovek koji je ubio Teslu" javljao i u ranijim Skrobonjinim radovima.

Usledila je još jedna demonstracija Teslinih izuma, a ovog puta predstavljen je model indukcionog motora ("Kolumbovo jaje").

Na kraju promocije, publici se obratio autor knjige rečima da je svakom piscu velika satsifakcija kada vidi da njegovo delo nailazi na lepo interesovanje čitalaca. Istakao je da pored mnogobrojnih likova koji se javljaju u romanu "Čovek koji je ubio Teslu", samo jedan od njih istinski može poneti epitet glavnog - grad Beograd. Goran Skrobonja je svoje izlaganje završio još jednom ponovivši da je uživao u pripremanju građe za roman i istraživanju bogate prošlosti svog rodnog grada.
Treba napomenuti da su se tokom promocije, sve vreme  na video bimu koji se nalazio iza govornika, prikazivali filmovi iz 20-ih godina 20. veka. Filmove je specijalno za ovu priliku ustupila Kinoteka. Nakon promocije posetioci su bili pozvani na koktel i obilazak izložbene postavke karikatura inspirisanih Nikolom Teslom, koja se nalazi u samom muzeju.

[PTY]

Za sve vas koji niste u stanju da prepoznate/razlikujete idiom – gorepostovano je izveštaj Dragoljuba Igrošanca, za Art Animu.

[mac]

Koji idiom, "izraziti zadovoljstvo", "ujedno" posle nabrajanja, ili drugo? Uzgred, Tesline karikature su sada na aerodromu.

[Perin]

Dakle. Čovek koji je ubio Teslu. Pročitao sam ga, krenuo na sajmu, ali posredstvom nekakvih obaveza, nisam uspeo da dovršim do sinoć. Utisci.

Fabula je odlična. Priča se vodi na više nivoa, ali, iako bi se moglo reći da je komplikovana, ona to ustvari nije, što je dobra stvar. Likovi su prijemčljivi, Nikodije je stvarno dobro odrađen (ne znam Gorana, ali da nije možda ovo nekakav alter-ego, samog pisca?), jedan tipičan primer antiheroja. Kraj je lepo odrađen, nekako mi je samo žao što sam ga i očekivao.

Ono što mi se nije svidelo u romanu je previše informacija, koje u određenim delovima koče tok radnje. Vidi se da je pisac uložio mnogo truda i istraživanja u roman, o samom vremenu u kojem se mahom radnja odvija, i roman mi, na neki čudan način, dođe i kao roman o Beogradu. Sve je to hvale vredno, ali - ali! - za razliku od KR, nekako mi je previše razvodnilo radnju. Ne znam na šta je Goran ciljao sa ovim romanom, i verujem da će popularizovati žanr kao što je to učinilo i KR, ali isto tako smatram da bi roman bio u nekoj meri bolji da je izbačeno malo teksta.  U svakom slučaju, roman je dobar, i ne čudi me što je ušao u top 10 na Laguninim listama.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Nikolas Kejdžu  u Bosni snima film o Tesli

Nikolas Kejdž u Bosni traži lokacije za film o Nikoli Tesli! Glumac je rekao da je spavao u Teslinom krevetu da bi ostvario duhovni kontakt sa njim.

Slavni holivudski glumac Nikolas Kejdž uskoro će posetiti Bosnu i Hercegovinu da bi pronašao lokacije za snimanje filma ,,Tesla - vladar sveta"! Kejdž bi trebalo da igra američkog naučnika Tomasa Edisona, a spekuliše se da će Nikolu Teslu glumiti Srbin Vladimir Rajčić.

Tesla je postao najveća životna opsesija ekscentričnog glumca, koji izgleda veruje da je njegova reinkarnacija! U intervjuu jednom kanadskom listu Kejdž je ispričao da je za njega veoma značajna činjenica da je rođen 7. januara, na dan smrti Nikole Tesle.

Igraju i Džesika i Megan

- Otkrio sam da je Tesla umro na taj datum. Otišao sam da prespavam u njegovoj sobi u hotelu ,,Njujorker" da bih pokušao da, figurativno rečeno, prizovem njegov duh i vidim šta će mi se prikazati. U sobi se najpre nije dešavalo ništa, ali je u jednom trenutku nešto udarilo o prozor. To je bio golub. Čitao sam da je Tesla jako voleo golubove i da su mu bili prijatelji. On se celog života brinuo o golubovima. Golubovi i nauka bili su mu veoma važni. Tada sam odlučio da ću na neki način pokušati da uključim golubove u film - pomalo nepovezano ispričao je glumac, koji je pre nekoliko meseci zaprepastio javnost tvrdnjom da je pod uticajem magičnih pečuraka ostvario telepatsku vezu sa svojom mačkom!

U filmu ,,Tesla - vladar sveta" Teslu bi trebalo da igra Vladimir Rajčić, poznat po ulozi u filmu ,,Srpski ožiljci", koji je doživeo pravi fijasko na blagajnama. Uprkos tome, uporni Rajčić odlučio je da svu energiju uloži u projekat o Nikoli Tesli. Nedavno je najavio srpskim medijima da će, osim Kejdža, u naš region doputovati i druge velike zvezde.

Svetski spektakl

- Još ne mogu da otkrivam sve detalje, ali bitno je da se kockice polako sklapaju i, ako sve prođe kako smo planirali, u Srbiju će već u oktobru doputovati Džesika Alba i Megan Foks. Ne bih otkrivao ni ime reditelja i ko će glumiti Teslu, ali moram reći da će film sigurno biti svetski spektakl - naglasio je Vladimir.

Njegov brat Predrag, producent filma, rekao je da će to ostvarenje poboljšati imidž Srbije u svetu.

- Film će biti balans između istorijskih događaja i najsavremenije digitalne tehnologije. Projekat će biti od nacionalnog interesa jer ovakav film o velikanu kao što je Tesla predstavlja prikazivanje Srbije u najboljem svetlu. On je Srbin koji je promenio tok svetske civilizacije - izjavio je Predrag Rajčić.

Još uvek se traže glumci i za ostale role u filmu, koje obuhvataju neke od najzanimljivijih ličnosti Tesline epohe, kao što su industrijalci Dž. P. Morgan, Džordž Vestinghaus i glumica Sara Bernar.

[lilit]

Junaci Skrobonjinog romana na modnoj reviji

II Lagunina modna revijaDrugog dana 17. "Jacobs Fashion Selectiona", 12. oktobra 2010. godine, u Domu garde na Topčideru održana je druga po redu Lagunina modna revija, na kojoj su oživljeni junaci iz romana deset domaćih pisaca, među kojima su se našli i junaci jednog romana iz domena fantastike - "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje.

Modni dizajneri iz "Kreativne radionice Krug 8" osmislili su unikatne modne kreacije za pisce i književne junake koje su otelotvoravale brojne poznate ličnosti. Dve junakinje Skrobonjinog romana oživele su Bojana Kesić (Anka Cukić) i Suzana Mančić (Mata Hari). One su, zajedno sa autorom romana pozirale pored figure Nikole Tesle (u prirodnoj veličini), koju je izradio majstor za maske i filmske specijalne efekte Miroslav Lakobrija.

Pored junaka Skrobonjinog romana, na reviji su predstavljeni i junaci književnih dela: Vesne Dedić Milojević, Jelene Bačić Alimpić, Ružice Sokić, Maše Rebić, Isidore Bjelice, Mirjane Đurđević, Zorice Karanović, Jovana Ćirilova i Duleta Nedeljkovića, a učešće u reviji uzele su ličnosti iz javnog života poput: Nebojše Pajkića, Vladislave Gordić Petković, Goce Tržan, Ivana Ivanovića i drugih.

Prikazani modeli su po završetku revije prodavani na aukciji, a sav prihod namenjen je za humanitarne svrhe.

[lilit]

Iz Blica:

[Boban]

Можда и видим роман, премда је Скробоњин превод Хипериона (Пада Хипериона, тачније) препун преводилачког општег незнања. Срамота да у једном роману буде толико грешака - Христ, уместо Христос, Абрахам уместо Аврам (втф, што би се рекло), АМЕН уместо амин..., такође, користи превише личних заменица...
Надам се да је бољи писац него преводилац.

Svo palamuđenje nakon ovoga o prevodima, pravopisu i ostalom što se nakupilo na ovom topiku otišlo u http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9619.50 dok ne smislim gde da ga turim.
Ovde slobodno možete nastaviti o knjizi...

[lilit]

Stavi na deponiju, pa da se opustimo ko ljudi. 

[Boban]

kao da vas ovde bilo šta suzdržava...

[Kunac]

Gloria:::

[mac]

Da li se izostavljanje Znaka Sagite iz pasusa za slovo Z može protumačiti da GS još ima beef sa BK?

[Agota]

pazi ti taj stav   YOU MUST LOVE ME -uzas, nekad je bolje ne znati kao pisac izgleda i ne citati ovakve ''GLORIA"' budalastine.

[scallop]

Zombiji su važniji!

[Lilith Lee]

Zombiji su najvazniji.

[Mica Milovanovic]

U današnjem Blicu ima prikaz romana. Može li neko da skenira i da stavi?

[smrklja]

Ima kod Gorana na fejsbuku.

[Boban]

Prikaz u kome je pomenula 50 drugih pisaca i književnih dela i uspela da izbegne da išta kaže...

[mac]

Ono o ništavnosti ljudskih ambicija i relativnosti lepote mi miriše na nekakvu analizu.

[Alex]

Teško je biti kratak i temeljan. Meni je ovo pozitivan prikaz.

[Boban]

Svaki prikaz koji nije negativan je pozitivan, ali ja ovakve prikaze apsolutno ne volim, prosto nabrajanje šta na šta liči, kao da prikazivač nije bio u stanju da smisli samostalnu osobnost dela...

[scallop]

Bobane, ovo je dobar prikaz. Najvažnije je da je sadržina dela u potpunosti prepoznata.

[Boban]

S obzirom da se ova dama svojevremeno popišala na Konstantinovo raskršće, ovo je fenomenalan prikaz; samo ja volim kada kritičar ipak ne dotakne 50 drugih dela i pisaca u pokušaju da spozna jedno delo.

[scallop]

Ako kliker dok ne upadne u rupu ne udari o svašta i koješta bar 50 puta, onda to nije fliper.

[Boban]

Ako metak rikošetira od pedeset stvari, teško da će pogoditi željeni cilj.

[scallop]

Upašće u rupu.

[Kunac]

U širi izbor za nagradu "Laza Kostić", koja će biti dodeljena na 17. međunarodnom Salonu knjiga u Novom Sadu, ušlo je 11 naslova.

Žiri je uvrstio u širi izbor knjige:
"Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića (Evro Giunti),
"Ključne reči" Simona Grabovca (Književna opština Vršac),
"Acqua alta" Sanje Domazet (Zavod za udžbenike),
"Moja tačna priviđenja" Dragana Jovanovića Danilova (Arhipelag),
"Nedelja pacova" Vuleta Žurića (Laguna),
"Talog nedovršenog" Tanje Kragujević (Književna opština Vršac),
"Iza zatvorenih očiju" Milovana Marčetića (Biblioteka Stefan Prvovenčani Kraljevo),
"Preživljavanje" Dragoslava Mihailovića (Zavod za udžbenike),
"Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića (Novosti),
"Gospodska ulica" Ranka Risojevića (Matica srpska),
"Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje (Laguna).

Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 150.000 dinara, a dodeliće je žiri koji čine Nenad Šaponja, Zoran Đerić i Đorđe Pisarev. Nagrada se dodeljuje za knjige pisane u književnim žanrovima u kojima je stvarao Laza Kostić (poezija, proza, esej, drama i publicistika). Književna manifestacija "Dani Laze Kostića" biće održana od 24. do 26. februara u okviru 17. Salona knjiga, koji traje do 1. marta.

[Boban]

Vojvođani uvek na kraju daju Vojvođanima... Mada, Skrobonja možda može da se provuče kao Pančevac.

[lilit]

Kako ide prodaja Tesle? Koje cifre su u pitanju?

[Kunac]

Četvorocifrene. Tačnije: za prva 4 meseca - oko 2.500 komada.

[Perin]

Četvorocifrene.

E baš - ali baš! - me nasmeja.

[PTY]

U famozu treću, apokaliptiču tematsku zbirku koje Paladin organizuje ušli su i Đorđe Pisarev i njegova ćerka; ako to ne pomogne, neće ni pančevačko - vojvodžijanski lokalpatritizam.

[Kunac]

Čovek koji je ubio Teslu je ušao u uži izbor za nagradu "Laza Kostić". Društvo mu prave Acqua alta i Ispod tavanice koja se ljuspa. Držimo fige.