sigismundoskop-neformalna zapažanja amaterskog cineaste

[sigismundus]

bice ovde puno nepovezanih misli, a i informacija i zanimljivosti:
Uh, rommel mi se vec unaprijed žali, da ču mu pojesti pitanja za kviz.
no, ako ljudi dolaze ovamo saznat odgovor, u redu je. Nek se zna, da se na znakusagite dobija sve.  

pre neki dan pogledao opet film Sergia Leoneja Skrij se!(alias Duck you, sucker, toddesmelodie, a fistfull of dinamite). Kako je to dobro. Ruku na srce, najmiliji mi je leonov film. Godina 1913, pad diktature Porfiria Diaza, vreme ubojstva Francisca Madere in ratovanja Panche Ville protiv novog diktatora Huerte. U meksiku se sretnu irski terorista Sean(James Coburn) i Juan(Rod Steiger). Uvek sam smatrao to za definitivni izbor igrača, no kad saznam, da je Leone predvidio za teroristu Malcolma McDowella a za meksičkog bandita Jasona Robardsa, ne znam više. Studio United Artists nije te igrače smatrao dovoljno komercijalnima. No, Coburn bi bio neka verzija Clinta Eastwooda, ona sa više smisla za humor. A problem je bio i sa režiserom. Prvo bi ga morao režirati Giancarlo Santi, leonejev pomočnik, pa su onda najurili Petra Bogdanovicha, nije ga htio raditi ni Peckinpach, koji je radije isao u evropu snimat Straw Dogs, i evo opet Leoneja.
A koliko je tamo fenomenalnih prizora. I kakva je to priča. Mehikanski bandit sve vreme sanja o novcu, kako če obiti banku u Las Verdes, gdje su zbog pokušaja kradje uhapsili i zatvorili njegovog oca. Zanimiljiv je taj meksikanac, kažu da svako od svih šest dece ima sa drugom ženom, a možda i ne. A terorista sa irske, tužna je to priča o revoluciji, ljubavi, bratomorstvu, revoluciji koja jede svoju decu. Pobegao sean iz irske u mehiku, i evo opet je u revoluciji Jer njegovo znanje je traženo. Dinamit uvek dobro dolazi u sve svrhe. Nezaboravne su scene sa motorem, kao i one, kad Juan maltretira putnike u kočiji, koji su se maloprije izživljavali nad njim. Ima i tu izdajstva, padaju pobunjenici, juan gubi celu familiju, pitanje je tu osudjivanja izdajice, koji je poklekao pod mukama, ali se vratio revolucionarima. I kakvog protivnika imaju. Zaboravio sam ime tog oficira, koji jednom iz blata dize politicki manifest, koji je ostao za pobunjenicima i razmišlja, koga ima pred sobom. I kako onda stoji nad mostom, koji je pokopao njegovu armiju. I kako se vozi celim konvojom vlaka ka pobunjenicima, koji imaju samo jednu lokomotivu i dinamit. I znate več, moze biti samo jedno veliko bum. Zalosna i potresna je to prica, epsko ispričana. I puno ironije je unutra. Bas taj bandit postaje heroj, a to nije hteo. Kad osvaja banku, pušta zarobljenike, a ne da bi pronašao zlato. Čistom greškom. I na kraju, kad ostaje sam, a ipak mu uspelo udeliti osvetu za svoju familiju, samo se još pita, sta če biti sa mnom?
Najviše su me dojmile sekvence, one polake, kad se sean seča irske. To leone tako rado upotrebljava, sečate se Once upon the time in the west one sekvence, kad se Charles Bronson(harmonica) priseča svoje prošlosti. Svaki put iz magle izlazi ponešto više detajla, dok okrutna istina ne udari u oči.  Da, Bilo jednom na divljem zapadu je strašna epopeja. Kad je leone odlucio snimiti taj film, misliti je za onaj fatalni uvodni prizor harmonici suprostaviti Clinta Eastwooda, Ellija Wallacha i Lee van Cliffa. Kakav bi to početak bio. No, Clint nije pristao. Ipak, nezaboravni su Jack Elam, kao vječni negativac, pa crni Woody Strode, koji je praktički postao evropejac i ikona talijanskih westerna(sečate ga se u Keomi sa Francom Nerom?), i na kraju fenomenalni, mračni sifilitičnog obraza, Al Mulock, koji je za vreme tog filma počinio samoubistvo. A Henry Fonda u ulozi psihopatskog ubice, nenadmašan je. Sečate se onog prizora iz rommelovog kviza, kad je na sliki cheyene(jason robards), kome se u stomaku navire rana od metka. To je to, polako umiranje, divlji zapad je osudjen na kraj, dolazi novo dobo, sa uredjenom zeleznicom i gradovima. I ženama (Claudia Cardinalle), koje brinu za to. Vreme tvrdih zapadnjaka je prošlo, kao što primječuje okrutni Frank(Henry Fonda). Ima tu i drugih igrača. Pravih ikona italijanskog westerna. Recimo Frank Wolf. To je vec na pocetku filma ubijeni irski rančer Brett McBain. Taj, koji se prije verio sa cipom iz grada(Claudia) i pošto to niko ne zna, misle da če sa ubistvom cele familije dobiti prava na njegovu zemlju. Sečate ga se možda iz filma The Great Silence, gdje igra vrsnog šerifa, kog mučko ubija Loco (Klaus Kinski). E to je to. Film sa Trintignanom, kao silenziom i Klausom kinskim. Nikad Kinski nije snimio bolji western. Ni film sa Leonejem nije bio tako dobar. Ipak je tamo bila sporedna uloga. I još Frank Wolf: Bravo Django, Bog prašta, ja ne. Poslednji sa Terence Hillom, koji je zamenio Franca Nera, kad je taj zbog Vanesse Redgrave ostao u Americi. A da ne zaboravimo Aces High, film sa Wallachom, Hillom, Strodom i Spencerom. Čista uživancija.
No, meni se najviše svidjaju politički westerni. Law above Law, film sa Gian Mario Volontejom i Tomas Millianom. Gdje bolestan profesor stiže u mehiku zbog zdravlja, otima ga bandit, koji bezi sa diližanse, a kad se snadje u odpadničkom selu, vidi bedu mehikanaca i odlucuje. Umorstvo jednog coveka je ubistvo, ubistvo deset ljudi je masovno ubistvo, ubistvo sto ljudi je revolucija. I postaje njihov vodja i kreator. I kad uhvate pinkertonovca, koji se samo iznadjen pita, kako je on mogao doci u takvu sredinu i postati vodja , Brad Fletcher(Volonte)  uzima pištolj i hladno ga ubija. A ima i jedna druga fantastička uloga: William Berger u ulozi revolveraša i drugog pinkertonov agenta, Nezaboravni film Sokolov plen(The Big gunfight, Resa del conti). To je jedan iz trilogije filmova Sergia Solime, briljantnih westerna, koji bar ovaj poslednji nije ni za dlaku slabiji od Leonovih filmova. Dogadja se ubistvo devojke, optuzuju meksikanca, gone ga bez milosti, pridružuje se američki šerif , koji odkriva, da je meksikanac nedužan i da je ubica bas sin vodje progona. Nazaboravan finalni dvoboj izmedju Cliffa i austrougarskog oficira-revolveraša na kvadrat. No, Tomas Milian, je ulogu Cuchilla igrao i u filmu Run, Man Run (Corri, uomo, corri), isto sergio solima kao režiser, samo je ovaj put u pitanju zlato, koje trena nači za revoluciju, jer igrom slučaja cuchillo postane jedini čovek, koji približno zna, gde se blago nalazi.. Film, koji je na trenutke neverovatno smešan, da te onda hladno pušta u tragedijama, kako da se to režisera više ne tiče. Ima jos političkih westernova, sa Volontejom, ne sečam se sad naslova, al ču ga dodati, kad u meksiko stiže profesionalni ubica Bill, da organizuj ubistvo vodje pobunjenika. Film počinje sa napadom na voz, gdje na šine stavljaju meksikanskog ovicira, koji poziva mašinovodju, da ga pregazi i da skloni voz, no to se ne dogadja, i ljudi umiru.
Uvek samo volio i Terence Hilla, njegove prve filmove, kada je jos igrao u dobrim Westernima. To je naravno Nobody, i film, kad igra sa Henry Fondom je nezaboravan. Al skoro mi se više svidja western sa Frankom Wolfom. Bog prašta, ja ne. To je film o Billu san Antoniu, prevejanom ubici, koji sam lažira svoju smrt. Dvoboj u zapaljenoj brvnari, Hill poteže brže revolver i hladno izadje van pred bandu ubijenog šefa. Oni ga puštaju, jer jim je naredjeno, da puste pobednika, no ne znaju, da se njihov šef otarasio njih navideznom smrču i pobegao plenom. I Hill ne zna, da su mu ubacili lažni metak, i kad se ponovo počne pojavljati banda, koja misteriozno radi po starim uzorcima, zbunjen je. To je bila dobra uloga sa Budom Spencerom. Naravno da ne mogu zaboraviti ni Boot Hilla, neku novu vrstu Djanga, opet sa Woody Strodom i Spencerom, onda je fenomenalan film Chuck Mull, grozan, crn film bez nade, kojeg sam gledao pre trideset godina a jos uvek ga trazim. Kad bih nasao Kangacera, (to je ta epizoda iz Hermannove Caatinge, i takodje iz jedne epizode mister noa), sa Tomas Millianom, pa da jo jednom pomenem Djanga, Fenomenalnog Franca Nera, koji je krstom, koju je vukao za sobom, isao preko pustinje, a u kojoj je imao mitraljez. I jos dvoje nastavka, Jedan cak sa Millianom, koji groteskno počinje, kad se iz peska pojavljuje krvava ruka, i Millian se poslednjim snagam ranjen izvuce iz groba. Ima tu i Keoma, sa muzikom koja je bolja od svakog Morriconeja. A to nešto znači. A kad se Nero ujedino sa Millianom i Jackom Palancem, u ulozi švedskog plačenika, pa da ti pamet stane.

No, za prvi put sam malo švrljao po nekim od mojih omiljenih westerna, i ne znam kuda če me put odvesti drugi put. No to je to. Za danas.

sigismundus

[Rommel]

prvi puta sada saznajem da je peckinpah trebao raditi taj film (Giu, la testa) i razmisljam si da li je to dobro ili lose...vjerojatno bi bio film dosta dosta zesci...ali da li time i bolji...mislim da ne...mislim da bi se kod peckinpaha izgubila sva ona duhovita medju igra izmedju seana i juana (ili johna & johna da su kojim slucajem nastavili partnerstvo u americi....)
posebice je upecatljiv pocetak sa puno krupnih kadrova uostalom kao i na Once upon a time in the West...a tek nezaboravna scena kada upadaju u banku a ono banka pretvorena u zatvor....pun politickih protivnika meksickog diktatora....Juan postaje heroj....ali to njega ne zanima nema novaca u tome....sjajan film od pocetka do kraja i sjajna suradnja dva velika glumca.....
a sigijev text......odlican kao i uvijek....a ako znamo da je veliki ljubitelj spaghetti westerna onda ovaj njegov text svatite samo kao uvodnu rijec velika znalca....drugim rijecima TO BE CONTINUED.....

[Rommel]

Ima jos političkih westernova, sa Volontejom, ne sečam se sad naslova, al ču ga dodati, kad u meksiko stiže profesionalni ubica Bill, da organizuj ubistvo vodje pobunjenika. Film počinje sa napadom na voz, gdje na šine stavljaju meksikanskog ovicira, koji poziva mašinovodju, da ga pregazi i da skloni voz, no to se ne dogadja, i ljudi umiru.

sigismundus

Quien sabe - Damiano Damiani....ubojica nosi zlatni metak za generala...zar ne...odlican film....na engleskom zvan "Bullet For the General" godina cini mi se '67

[sigismundus]

tačno, to je to. Metak za generala. Imam ga kuči. El Chunco(Volonte) kao odpadnički mehiški revolucionar, na kraju ipak ubija plačenika, koji je zapravo tajni agent mekihanske vlade, iako mu nudi silne pare i uopšte se ne oseča ugroženim od njega, jer mu je spasao život. Tog plačenika igra neki Lou Castel, momak dječačkog lica, za kojeg skoro ne bi mogao pomisliti, da je hladnokrvni ubica. Tipični politički, revolucionarni vestern.
E, sada sam se sitio i onog filma, sa naslovom Law Above Law. Zvao se i Face to face, u originalu Faccia a Faccia. Tamo je muziku opet pravio Moricone. A što se tiče corri, uomo corri, to je film o blagu za revoluciju, gdje je Milian opet cuchillo, metač noževa, i vodja revolucije, koji izlazi iz zatvora, mu pred smrt kazuje gdje je skriveno zlato za meksičku revoluciju. Ovde sam prvi i poslednji put video Donalda O,Briena, šerifa Cassyja, koji takodje zbog vlastie gramižljivosti traga za zlatom i na kraju se ujedinjuje sa Milianom, ali sijajno je odigrao svoju robustnu ulogu.
Onda su poznati i Companjerosi, opet tomas milian, koji igra revolucionara i Franco Nero, plačenik iz švedske, koji za novac pomaže revolucionarima, i drugi plačenik Jack Palance, koji radi za vlast. Same intrige, izdaje, jedan drugoga predaju vlastima zbog nagrade, a krajni obračun izmedja miliana, koji igra klovna, i sadističkog Palanca, kome tek na kraji pricuri krv iz crvene ruže, koju nosi na srcu. Ima još jedan film iz te serije o plačeniku. Dakle ovako: Il mercenario i Vamos a matar, companerios..
Inače, legenda Sergio Leone, prvi je vestern snimio za samo 200000 dolara.  Naravno, bio je to remake yojimbe, sa Mifuneeom i Kurosawom i pošto firma nije htela platiti prava za remake, došlo je do tužbe, tako da je Kurosawina firma dobila besplatna prava za distribuciju kod njih + 15% svetskog profita. No, šta kazati, da je i Kurosawa priredio iz Hammetovog krimiča Red Harvest, da je Dashiel Hammet priredio priču po Goldoniju i Sluzi dveh gospodara i zato je Leone predlozio, da sve ide dedičima Goldonija. Šta je kazao: izumitelj westerna je ionako Homer. Špica filna je tada bila animirana, što je svakako bilo nešto novo. Drugi deo takozvane dollars trillogy bio je čak bolji. Pored Man with no name(Eastwood), pojavio se Lee van Cliff, koji je dosao praktično iz anonimnosti i fenomenalni Gian Maria Volonte, koji je koliko se sečam, bio tada bojkotovan zbog političkih nazora. No, tada se prvi put pojavio onaj fenomenalni okular, onaj krug, gdje se trojica protivnika odmeraju i konacno troboj počinje. To je bilo i u The Good bad and the Ugly, u kojem se opet, u početnoj špici, vidi redka interpretacija Al Mullock. Onog sfilitičnog obraza, koji se još jednom pojavljuje u filmu, kada pokuša ponovo ubiti Tuca  (Wallac) u kadi. To je onaj iz uvodne špice Bilo jednnom na divljem zapadu. A sečam se takvog troboja i iz filma Bog prašta, ja ne, film sa Terencom Hillom i Budom Spencerom.
Inače pored tog remakea, bilo jih je još.  Sedam veličastvenih remake je sedam samuraja, The Outrage, sa Martinom Rittom remake je Rashomona, star wars je remake Skrite tvrdjave, The last man standing opet remake Yojimba.

al polako treba prestati. Da danas još šta drugo uradim, i da sutra mogu nastaviti.

sigismundus

[Rommel]

inace Gian Maria Volonte se pojavljuje vec i u prvom Per un pugno di dollari, kao -Ramon Rojo

[Lurd]

bice ovde puno nepovezanih misli, a i informacija i zanimljivosti...
No, za prvi put sam malo švrljao po nekim od mojih omiljenih westerna, i ne znam kuda če me put odvesti drugi put. No to je to. Za danas.

A kada će za danas?