POVRATAK U SSAD - Kim Njumen

[Nightflier]

Goran mi je upravo javio da je "Povratak u SSAD" Kima Njumena odštampan. U ponedeljak dobija knjige i plakate, a tada bi i ja trebalo da dobijem svoje autorske primerke. 

[sivka]

Knjige su već u prodaji u knjižari Tardis

[lilit]

Knjige su već u prodaji u knjižari Tardis

Odlicno.  

[sivka]

I ja kažem lilit, i ja kažem... odlično Goran nas je baš obradovao kad se pojavio sa paketom knjiga

[Nightflier]

Knjiga, inače, sadrži nahororniju i najužasniju priču koju sam u životu pročitao. Zbog "Građanina Eda" vredi kupiti knjigu, ako ni zbog čega drugog.

[angel011]

Pazarila knjigu sinoć u Tardisu, na potpisivanju Skrobonjinog romana.

[Nightflier]

Danas sam dobio svoje autorske primerke i plakat. I jedno i drugo izgleda potpuno jebozovno, da prostite na odrazu. Izuzetno odštampana knjiga. Odavno nisam video tako dobru izradu. A i korice su sjajne. Baš je upadljiva. U svakom slučaju, pošto je to i moje čedo, baš sam zadovoljan.

[angel011]

Zabavna knjiga, sa gomilom referenci na poznate likove, Rendalom Flegom kao komunističkim ideologom, Hanibalom Lektorom kao glavnim psihijatrom, braćom Bluz koja po običaju prave gluposti, Al Kaponeom kao predsednikom, Kroulijem koji završi ubijen kao Raspućin... Meni lično je zabavniji bio Anno Dracula (i Krvavocrveni Baron, mada o prevodu te knjige neću  ), ali dobro je i ovo.

[Bab Jaga]

Jučer sam pazarila knjigu od Gorana, ai skupa s još 6 knjiga (uključujući Brazil), i sad imam problem Buridanova magareta - ne znam koju prvu da čitam. 

[Kunac]

Brazil je izuzetan. Kreni od njega, nećeš se prevariti.

[Perin]

Za Ygga i Harvija:

OBAVEŠTENJE ZA SVE ZAINTERESOVANE IZ BANJA LUKE I OKOLINE: IZDANJA "PALADINA", MOŽETE NAĆI NA SEPTEMBARSKOM BANJALUČKOM SAJMU KNJIGA NA ŠTANDU FIRME "PARTENON M.A.M. SISTEM".

[Nightflier]

Zabavna knjiga, sa gomilom referenci na poznate likove, Rendalom Flegom kao komunističkim ideologom, Hanibalom Lektorom kao glavnim psihijatrom, braćom Bluz koja po običaju prave gluposti, Al Kaponeom kao predsednikom, Kroulijem koji završi ubijen kao Raspućin... Meni lično je zabavniji bio Anno Dracula (i Krvavocrveni Baron, mada o prevodu te knjige neću  ), ali dobro je i ovo.

Jesi stigla do "Građanina Eda"?

[angel011]

Post sam pisala nakon što sam pročitala knjigu.

[Nightflier]

Post sam pisala nakon što sam pročitala knjigu.

Jedva sam preveo ono sa Edom. Najstrašniji horor u mom životu. Kakav Stiven King. Baš me zanima šta ti misliš...

[angel011]

Jesi li čitao Warrena Ellisa? Strip "Fell", i tekstove uz taj strip?

[Ygg]

Za Ygga i Harvija:

OBAVEŠTENJE ZA SVE ZAINTERESOVANE IZ BANJA LUKE I OKOLINE: IZDANJA "PALADINA", MOŽETE NAĆI NA SEPTEMBARSKOM BANJALUČKOM SAJMU KNJIGA NA ŠTANDU FIRME "PARTENON M.A.M. SISTEM".

Primljeno k znanju. Hvala!

[Tex Murphy]

Gruvi!

[Nightflier]

Jesi li čitao Warrena Ellisa? Strip "Fell", i tekstove uz taj strip?

Tekstove nisam, moram priznati. A strip što bih voleo da prevodim... Uuuu...

[angel011]

Bilo je... Zastrašujućih stvari. I više nego u samom stripu, a u stripu, u jednoj epizodi, imaš poremećenu osobu koja sopstvenom detetu injekcijom ubrizgava fekalije, i čvrsto je ubeđena da to radi za detetovo dobro.

Što se "Građanina Eda" tiče, to mi je sve bilo već viđeno. Dobro uklopljeno, duhovito, ali već viđeno ("Psiho", "Kad jaganjci utihnu", da pomenem samo ono što mi prvo pada na pamet). Nije mi to bio najstrašniji horor u životu.

Ne bih se upuštala u to šta govori o meni to što me ta priča uopšte nije uzrujala. 

[Boban]

Jedva sam preveo ono sa Edom.

Prevodilac nema uzmaka, mora da pročita od reči do reči, da prevede od reči do reči i da ispiše od reči do reči.

[zakk]

Jesi li čitao Warrena Ellisa? Strip "Fell", i tekstove uz taj strip?

Tekstove nisam, moram priznati. A strip što bih voleo da prevodim... Uuuu...

Već objavila jedna sad pokojna hrvatska izdavačka kuća. Ima u Darkwoodu.

[Nightflier]

Jesi li čitao Warrena Ellisa? Strip "Fell", i tekstove uz taj strip?

Tekstove nisam, moram priznati. A strip što bih voleo da prevodim... Uuuu...

Već objavila jedna sad pokojna hrvatska izdavačka kuća. Ima u Darkwoodu.

Znam - valjda prvih osam, je li tako? Deveta je ostala da visi, a pojma nemam šta se dalje dešava sa tim serijalom. Da li se zvanično odustalo od njega ili šta se desilo? Veoma mi se dopadao.

[Meho Krljic]

Hrvati su objavili (to jest objavio, pošto se radi o jednom čoveku) samo jedan trejd sa prve četiri epizode. Neko odavle bi mogao da objavi sve u jednom trejdu pošto su to ionako tanke sveske od 16 strana. Bilo bi lepo... Pogotovo ako bi i propratni Ellisovi tekstovi došli uz stripove.

[Nightflier]

Hrvati su objavili (to jest objavio, pošto se radi o jednom čoveku) samo jedan trejd sa prve četiri epizode. Neko odavle bi mogao da objavi sve u jednom trejdu pošto su to ionako tanke sveske od 16 strana. Bilo bi lepo... Pogotovo ako bi i propratni Ellisovi tekstovi došli uz stripove.

Kao što rekoh, to bih baš voleo da prevodim. Neverovatno mi je prijao taj strip.

[Meho Krljic]

Svima nam je prijao. Proklet bio Ellis i njegova bolest započinjanja stalno novih i novih serijala a bez završavanja prethodnih. Fell i Desolation Jones su značajno bolji stirpovi od Wolfskin, No Hero ili Supergod ali izgleda da im nikada nećemo videti završnice...

[Nightflier]

Ta poslednja tri nisam hteo ni da počinjem da čitam. Da... I Desolation Jones. Dobro si me podsetio. Još jedan strip od kojeg sam digao ruke. 

[Meho Krljic]

Digao ih je i Ellis... Taj čovek je svinja.

[Nightflier]

Digao ih je i Ellis... Taj čovek je svinja.

I to muška!

[zakk]

Hrvati su objavili (to jest objavio, pošto se radi o jednom čoveku) samo jedan trejd sa prve četiri epizode. Neko odavle bi mogao da objavi sve u jednom trejdu pošto su to ionako tanke sveske od 16 strana. Bilo bi lepo... Pogotovo ako bi i propratni Ellisovi tekstovi došli uz stripove.

Kao što rekoh, to bih baš voleo da prevodim. Neverovatno mi je prijao taj strip.

Pa, prevedi. Mogu da prosledim skenlejtorima
Mada mi se čini da nisi baš na to mislio :>

[Nightflier]

Hrvati su objavili (to jest objavio, pošto se radi o jednom čoveku) samo jedan trejd sa prve četiri epizode. Neko odavle bi mogao da objavi sve u jednom trejdu pošto su to ionako tanke sveske od 16 strana. Bilo bi lepo... Pogotovo ako bi i propratni Ellisovi tekstovi došli uz stripove.

Kao što rekoh, to bih baš voleo da prevodim. Neverovatno mi je prijao taj strip.

Pa, prevedi. Mogu da prosledim skenlejtorima
Mada mi se čini da nisi baš na to mislio :>

Više sam mislio da bih veoma voleo da se to pojavi u lepom velikom trejdu, ili možda čak tvrdom povezu.

[Kunac]

Popboks najavio sutrašnju promociju Povratka u SSAD u Gerila Pabu.

[Milosh]

Počeo da čitam. Po formi podseća na SVETSKI RAT Z. Nisam još stigao do poglavlja Građanin Ed...

[PTY]

Izveštaj sa promocije


Sinoć je u Guerilla Pub-u, održana promocija najsvežijeg naslova izdavačke kuće Paladin, ,,Povratak u SSAD" Kima Njumena i Judžina Berna. Pred dvadesetak okupljenih Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Ivan Jovanović načinili su osvrt na delo alternativne istorije poznatih britanskih pisaca i novinara.

Goran Skrobonja je u uvodnom izlaganju ukazao na činjenicu da je roman ,,Povratak u SSAD" do sada doživeo svega dva izdanja: prvo u Sjedinjenim Državama 1997. godine u tiražu od samo 300 primeraka i drugo, nedavno objavljeno, u Srbiji u okviru edicije ,,Fraktali" izdavačke kuće Paladin.

Oto Oltvanji je u opširnom izlaganju načinio osvrt na Njumenov dosadašnji opus, posebno se posvetivši poznatom serijalu ,,Ano Drakula" i zbirci priča ,,Čovek iz Diogenovog kluba". Nastojao je da ukaže na Njumenov izuzetan stil koji krasi britanska preciznost, brzina i ironija, ali i osoben pristup pisanju o različitim epohama. Prema Oltvanjijevim rečima, Kim Njumen za razliku od drugih pisaca alternativne istorije, u svojim delima pored kontrafaktualnih podataka i istorijskih ličnosti, koristi i imaginarne likove iz filmova, knjiga i stripova koji su obeležili epohe o kojima piše.

Uz opasku da su se Judžin Bern i Kim Njumen upoznali još u školskim danima, on opisuje njihovu bliskost i saradnju. Navodeći da je Judžin Bern istoričar po struci, Oltvanji konstatuje da je ta činjenica dvojcu pisaca svakako išla na ruku prilikom pisanja ovog romana iz domena alternativne istorije. A povod za pisanje knjige bila je burna 1989. godina i pad Berlinskog zida. Nakon ovih dramatičnih istorijskih promena, dva britanska autora su se poigrala idejom šta bi bilo da su neki ključni istorijski momenti krenuli drugačijim putem od onog koji je nama poznat. Od 1989. do 1994. Njumen i Bern pišu sedam novela alternativne istorije od kojih je šest objavljeno u časopisu Interzone. Da bi konačno 1997. godine sve novele, uz jednu naknadno napisanu, bile objaveljene u zajedničkoj knjizi pod nazivom ,,Povratak u SSAD".

Ivan Jovanović se, iz ugla prevodioca, osvrnuo na roman ,,Povratak u SSAD" i pokušao da opiše koliko je bilo teško raditi na prevodu jedne ovakve knjge. Rad na prevodu je bio naporan iz više razloga a jedan od ključnih bio je taj što se, kada je reč o Kimu Njumenu, radi o izvanrednom piscu, čiji je stil teško verno preneti. Njumen odlično manipuliše jezikom. Kroz sedam priča koje opisuju različite periode dvadesetog veka, on i svoj jezik u tim pričama prilagođava tim epohama – rekao je Jovanović.

Poseban problem tokom prevođenja, za Jovanovića je predstavljao sveukupan osećaj beznađa, atmosfera utučenosti i sivila, koji dominiraju knjigom. Po njegovim rečima, to je bilo veoma teško savladiva prepreka. Posao prevodioca je takav da svaku reč mora posebno da ,,filtrira", pa je i sam doživljaj knjige višestruko snažniji od onog koji ostavlja samo čitanje. Prema Jovanovićevim rečima, ,,Povratak u SSAD" je najupečatljivije delo koje je preveo do sada (a ima gotovo 70 prevedenih knjiga iza sebe).

Govoreći o sadržajnosti i kvalitetu Njumenovog pisanja, Jovanović ističe da i kada Njumen razgrana svoju ideju, ne postoji osećaj inflacije reči, osećaj skribomanije ili bilo kakav drugi vid pada kvaliteta, koliko god da ode u širinu.

Na kraju promocije, publika je imala priliku da postavi dodatna pitanja, a zatim je Goran Skrobonja književno veče zatvorio najavom objavljivanja još jedne kolaboracije Njumena i Judžina za narednu godinu. Reč je o romanu alternativne istorije ,,Britansko pitanje" u kome je opisana Britanija pod nacističkom okupacijom.

03/09/2010 - Dragoljub Igrošanac

[crippled_avenger]

Pročitao sam BRITANSKO PITANJE Kima Njumena i Judžina Berna. Ovo izdanje Paladina karakteriše solidan prevod Ivane Milaković, sa ponekim ekscesom koji je svakako manji od mnogih, možda malo pregust prelom teksta za moj ukus, i činjenica da ova knjiga nikada nije izašla na engleskom. Uprkos već priličnom opusu koji su napravili Njumen i Bern, ova knjiga do sada nije izašla na engleskom govornom području. Štaviše, Paladinovo izdanje je njeno prvo izdanje na svetu, a naravno, inicijalnu ideju šestoknjižja sasekla je u korenu činjenica da BRITANSKO PITANJE nije našlo anglo-američkog izdavača.

Knjiga je velo solidna ali mogu da razumem zašto nije našla izdavača. Naime, ona govori o alternativnoj istoriji, o Velikoj Britaniji koja je izgubila rat protiv Sila Osovine, i sada je okupirana sa kvislinškom vladom na čelu. Njumen i Bern su se opredelili da osmisle "scenario" koji je realističan, tako da njihov "svet" podrazumeva vrlo male promene u odnosu na tipičnu Britaniju, poznavanje britanske fašističke tradcije, Osvalda Moszlija, sestara Mitford, abdiciralog prestolonaslednika itd.

Kada se tome doda da roman po svom zapletu i karakterizaciji više podesća na Grejema Grina nego na Toma Klensija, da nema hrabrih skokova na dirižable u letu, sukoba tenkovima ispred Vajthola i puškaranja na Trafalgar Skveru, da je studija okupacije svedena na "malu priču" koja priča "veliku priču", da se kroz sudbinu jednog sela prikazuje uspon taloga do kog dovodi nacizam, i da je rasplet uzbudljiv na nivou jedne epizode iz dečjeg avanturističkog romana koji izrasta u noar, jasno je da britanski izdavači nisu videli dovoljno aduta za sečenje drveća.

Šteta, u pogledu literarnih kvaliteta ovo je možda i najzrelija stvar koju je Njumen napisao. Naročito, ako imamo u vidu da je čak i britanski film imao strpljenja za ovakve priče kada je svojevremeno proizveo Guptin RESISTANCE, vrlo svedenu i nimalo bombastičnu priču o nemačkim okupatorima Britanije.

Ipak, ono što je meni najzanimljivije jeste poređenje BRITANSKOG PITANJA i KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA. Reč je o romanima sličnog obima i po mnogo čemu slične poetike koji su imali dijametralno suprotne sudbine. BRITANSKO PITANJE nije izašlo na velikom tržištu, a RASKRŠĆE je postalo bestseler. Čak, gle apsurda, RASKRŠĆE je dobilo i englsko izdanje.

U oba romana glavni junak je nacista u potrazi za relikvijom, u oba romana okupirani narod je sam sebi najveći protivnik. U oba romana, glavno poprište spora je mala sredina, ne samo kao lokacija već i kao "stanje uma".

Ne znam da li su Njumen i Bern možda imali priliku da malo prelistaju KONSTANTINOVO RASKRŠĆE, ali sasvim sigurno da su sličnosti prilično velike i da ovi romani zaslužuju uporednu analizu.

Ne samo da su osnovne postavke miljea, junaka i temeljnog zapleta slične, već je sličan taj "četnički svetonazor" da bi otpor u Drugom svetskom ratu bio efikasniji da je bio bez velikih gestova žrtvovanja. Uostalom, na okupiranim britanskim ostrvima, narod se baš tako i ponašao.

Stojiljkovićev roman uvodi niz natrpirodnih elemenata krajnje eksplicitno dočim Njumen i Bern koketiraju sa natprirodnim više u formi nagoveštaja i više kroz neku vrstu autosugestije junaka. To, i činjenica da se radi o "alternativnoj istoriji" zapravo su ključne razlike između ova dva romana.

Štaviše, oba u svom rukopisu imaju mejnstrim uzore, Stojiljković pre svega Selenića, Njumen & Bern - Grejema Grina i još neke pisce.

Šta je dovelo do toga da ova dva romana imaju tako različitu sudbinu? Paradoksalno, možda upravo zakonitost britanskog tržišta gde se status bestselera ili žanrovske knjige koja pretenduje na veliku prodaju između ostalog postiže određenim obimom i oslanjanjem na konvencije. Njumen i Bern su očiglendo napisali roman koji izdavači nisu videli kao mejnstrim ali ni kao žanr i u ovom surovom poslovnom trenutku, ostali su potpuno bez izdavača.

Iako sumnjam, nadam se da će im se situacija promeniti i da će Njumen i Bern napraviti šestoknjižje koje su nameravali.