Kratak uvod u teoriju japanskog stripa

[ridiculus]

Ne ovde. Ovde će slediti vrlo kratki uvod (maltene blurb!) u kratki uvod u datu temu. Zamišljeni tekst će imati mnogo hiljada karaktera i biće objavljen negde drugde.

Izbegavao sam ovu temu do ovog trenutka usled neizmerne količine sekundarne literature i dokumentarnog materijala o japanskom stripu. Ali sada, kada sam uspeo da nabavim neke studije, imam bolju predstavu o celokupnosti fenomena - formalno-estetskim, kulturno-istorijskim, društvenim, psihološkim i čisto popularno-trivijalnim (ne u negativnom kontekstu, već kao akumulaciju "trivije") pogledima na medij.

Dakle, svi koji žele da znaju više o ulozi bezvremenosti, histeričnog vremena (prelaska hronosa u kairos), neodređenosti frejmova, osnovnom rečniku simbola (keiyuu i onyuu), tripartitnoj strukturi mangi, karakternim simbolima (kyara), višeslojnosti, razlici između stripa i filma, uticaju izdavačko-distributivnog modela na kreaciju sadržaja, pogledima na istoriju medija i još mnogo drugih stvari, neka se strpe još malo.

Jedina mana koju sam našao u ovim teorijama je njihova hermetičnost, tj. više (ako ne potpuno) se odnose na japanski strip nego na medij uopšte, za razliku od McClouda, koji je, uprkos tome što mu (s pravom) zameraju mnogo štošta, pokušao da inkorporira sve vrste stripova (pardon, sekvencijalne umetnosti). Ali, čak i tako, ovde se može naći mnogo izvanredne "hrane za misli".

[Meho Krljic]

 

Kakav si koktizer.... Dobro, pratićemo.

[Stickowsky]

Hoće li tekst biti pristupačan na internetu ili će se objaviti u nekoj pisanoj formi?

[ridiculus]

Mogu reći da će gotovo sigurno izaći na UPPS-u do kraja meseca, u potpunosti, iako će verovatno biti podeljen na dva ili više delova. A možda će izaći malo izmenjen i u pisanoj formi.

Ovde ću samo da dodam i nešto što neće ući u tekst, a to je nekoliko zamerki upućenih teoriji Scotta McClouda. Da ne ulazim sad u detaljna objašnjenja, ali (za one koji nisu upoznati sa istima) McCloud je postavio 6 vrsta "tranzicija" između kadrova, tj. načina na koji se naracija razvija kroz kadrove, i koje svi oblici sekvencijalnog pripovedanja koriste, neke u većoj, neke u manjoj meri.

Prva zamerka je usmerena na pogrešnu McCloudovu pretpostavku da "tranzicija" postoji uvek i samo između dva susedna kadra.

Druga zamerka bi bila da nije uvek lako i sa sigurnošću moguće prepoznati o kojoj vrsti promene se radi - recimo, prva i druga kategorija ("moment-to-moment" i "action-to-action") su teško razlučivi u mnogim slučajevima.

[Stickowsky]

Slažem se sa drugom zamjerkom. Inače, već me je zainteresovalo a UPPS ionako često posjećujem pa mi ostaje samo da sačekam.