Mina D. Todorović: Vir svetova (2003)

[angel011]

"Vir svetova" Mine D. Todorović je izdat 2003. i doživeo drugo izdanje sledeće godine. Ne znam za prvo izdanje, drugo je u 700 primeraka. 295 strana.

Elem, u pitanju je fantastika za decu. Dva prijatelja, friško penzionisana botaničara, jedan ima psa, drugi mačku, dospevaju u fantazijski svet u kome su ponovo dečaci (odnosno, ljudi tamo znatno duže žive jer je svet čist i nezagađen, tako da su šezdesetpetogodišnjaci tamo deca), i upadaju u gomilu avantura, a sa ciljem da isprave ono što su u neznanju učinili dvojici Nosatih Pisova iz tog sveta.

Trenutno sam na pola knjige (courtesy of Kunac što mi je knjiga uopšte pala šaka), i za sada je ovo simpatično delo. Dobar jezik, zanimljivi likovi, dobro vođeno, nema nikakvih "štucanja" ni brljotina. Oseća se uticaj Tolkinovog "Hobita", ali nije nikakav rip-off u pitanju. Tu i tamo izbije poneki kliše (od dva prijatelja, jedan je krajnje racionalan i uredan, dok je drugi emotivan i brljiv), ali ti klišei funkcionišu i nema preterivanja.

Ovakvu knjigu bih rado poklonila nekom detetu koje voli da čita.

Čitao još neko?

[Kunac]

Sama si napisala, ja sam pročitao. I to još onomad, 2003. godine. Imamo isti utisak. Pitko, čitko, britko. Knjiga za pohvalu i preporuku. NAravno, treba imati u vidu da je VS pre svega namenjen deci.

[lilit]

Ja sam knjigu trazila po knjizarama, ali bez uspeha.

[Kunac]

Kada Angie završi, you could be next...

[lilit]

Hvala. Ja htela za dete.

[Mme Chauchat]

Posle ovoliko preporuka (hvala), uzela "Vir svetova" iz biblioteke. Zbilja je simpatičan roman. Iako se radi o, što reče Angel povodom jedne druge knjige, silno originalnom ,,otvaranju kapije između dva sveta i borbi dobra i zla", i nema većih iznenađenja, ipak nema ni tipičnih mana. Recimo, u odnosu na prvu knjigu Kosingasa (samo sam prvi deo trilogije čitala) znatno je originalnije, bez preslikavanja Tolkina, jezički čistije a povremeno i prilično humoristički inventivno, upravo zbog bliskosti deci. Na primer, u trenutku koji inače dosta podseća na obračun sa Nazgulom, kaže se za nekog da bode nožem kao šivaća mašina... i ode patetika niz vodu, srećom. Meni se dopalo i blago karikiranje primarnog sveta na početku knjige, sa Perom Ložačem. Vidi se da je ostavljeno prostora za nastavak, konačnu borbu dobra sa zlom (ko li bi pobedio?), ljubavne priče... ali nastavka, nažalost, nema.
Mene je ovo  ponajviše posetilo na Školu za vile Zorice Kuburović koja je odlična (iako bi dosta profitirala od jačeg lektorisanja) i koja je takođe bila tek prvi deo planirane pa neostvarene trilogije. Šteta što su se obe knjige pojavile u trenutku koji  nije bio najpovoljniji i bez imalo reklame.
Samo jedna mala zamerka – smetalo mi je što se ime jednog od glavnih likova kroz celu knjigu pominje u obliku Dobricin umesto Dobričin, ajte ljudi, to je bar moglo da se sredi.

[Mica Milovanovic]

A taman sam mislio da poneku knjigu mogu da preskočim...

[Kunac]

Zanimljivo, još nisam  na forumima i stvarnom životu naišao na nekog kome se ova knjiga nije dopala. Moco, slobodno skoči u Vir, samo imaj u vidu da knjiga  više nije lako naći. Ako treba, tu sam da svoj šetajući primerak usmerim ka tebi.

[Mica Milovanovic]

Ma, imam ja odavno tu knjigu, samo nisam verovao da valja.

[Mme Chauchat]

Kunac: mislim da je caka u tome što je knjiga dovoljno retka da je ne pročita niko ko nije unapred dobronamerno raspoložen prema takvom štivu.
(Koji je vokativ od Kunac? Kunče?)

[Kunac]

Zovi me i ćup - samo me nemoj razbiti. Može Kunče, zašto da ne...

[Mica Milovanovic]

Ma, nije previše retka. Ja malo-malo, pa naletim na nju. Pogledaću, možda čak imam i dva primerka.
Naprosto, oprema knjige i sve ostalo vuče na često bezvrednu omladinsku literaturu. A u trenutku objavljivanja nije bilo nikakvog pozitivnog prikaza. Sva sreća da sam se u Kratkom prilogu... uzdržavao od sudova.

[lilit]

Mico,
ako imas dva primerka, vodim te u specijalni, novootkriveni, restoran kad prihajes u imperiju. mislim, ja bih to ionako, al sad bas imam razlog.

[Boban]

dajte ljudi da napravimo desetak primeraka za zainteresovane.

[Kunac]

Sledeće nedelje bi trebalo da idem na kafu sa autorkom pa mogu da pitam da li ima neki primerak u šteku. Mislim da je Vir svetova sazreo za treće izdanje (ovoga puta sve sa ilustracijama) ali, naravno, ostaje pitanje da li je neko od izdavača zainteresovan za tako nešto.

[Mica Milovanovic]

Izgleda da je ipak samo jedan. I to od kume deci, sa posvetom. A sve sam mislio da imam dva. Ako naletim negde, uzeću ti. Mislim da ipak nije toliko retka knjiga

[Boban]

Biće je sada na sajmu sigurno; brojni takvi naslov kruže po bizarnim mestima i na čudne načine dospevaju na Sajam, u prodaju.

[Dacko]

Knjigu mi je preporučila bibliotekarka u dečjoj biblioteci kao nešto što će se dopsati mojim đacima. I mada je knjiga zaista namenjena deci i sasvim podesna i za mlađi uzrast, potpuno sam se raznežila kad sam je pročitala, moja pedesetogodišnja mama još i više, pa sam morala da nabavim primerak da joj ga poklonim, ali ga nigde nije bilo. Onda sam srećnim slučajem došla do autorkinog mejla i dobila od nje knjigu na dar, ali sam želela da i svi drugi kojima sam je hvalila mogu da je nabave. Toliko sam navijala za to da neki veći izdavač izda Vir svetova, po mogućstvu lektorisan, da sam izgnjavila Minu da nosi knjigu Alnariju i Laguni, no nažalost, iako je umela da napiše divnu knjigu, i iako je divna osoba onako privatno, nije uspela da se snađe u tim pregovorima, mada su oba izdavača bila načelno zainteresovana. Hm, možda divan karakter i poslovnost i ne idu zajedno. A zaista verujem da bi se knjiga odlično prodavala.

[Kunac]

Za sve one kojima se dopao Vir svetova, a vidim da vas ima, evo jedne priče Mine Todorović. Ova priča nema nikakve veze sa književnošću za decu, ali sam u istoj podjendanko uživao kao u romanu - ako ne i više.

U pitanju je priča Cigarete u kojoj Mina Todorović pruža svoju varijaciju priče o fatalnoj ženi.

Baš me zanimaju utisci...

[armadillo]

Priča je zaista odlična. Sem možda kraja. Ali svako od nas ima neke svoje "bubice".

[Kunac]

Armadillo, drago mi je što ti se dopala priča. O kraju se se može diskutovati...

[armadillo]

Ma, pošto se meni dopala, a ja zaista ne volim takvu vrstu priča, onda je toplo preporučujem svima. Po meni, dobra priča je dobra priča, bez obzira na žanr. Ova je svakako za mene bila veoma pozitivno iznenađenje. "Vir svetova" sam nažalost prerastao, počeo sam iz radoznalosti pre par meseci, ali odustao sam od čitanja posle čini mi se tri poglavlja. "Cigarete" su već nešto sasvim drugo...

[Kunac]

Eto, priča ima 2 tople preporuke... Nemojte se ustezati da joj date šansu.

Definitivno ogromna promena u odnosu na Vir svetova. Meni se Vir dopao, ali u pitanju je svakako roman koji je pre svega namenjen deci.

Cigarete prikazuju Minu D. Todorović u jednom sasvim drugom svetlu.

[M.M]

Priča je jako dobra. Kraj je odličan... 

[Boban]

Cigarete prikazuju Minu D. Todorović u jednom sasvim drugom svetlu.

Ali zašto je čudno da su pravi pisci u stanju da pišu različite stvari na različite načine?

[Kunac]

Meni nije čudno.

[Midoto]

Samo jedna mala zamerka – smetalo mi je što se ime jednog od glavnih likova kroz celu knjigu pominje u obliku Dobricin umesto Dobričin, ajte ljudi, to je bar moglo da se sredi.

Dobar dan!
Greška je namerna, jer je više u duhu našeg jezika. Zamislite narodne pesme u kojima čitate umesto: Milicine duge trepavice - Miličine...
Ili: Mladi Mesec, brat Daničin - namesto blagog, pevljivog i zvučnog: Danicin.
Da ne govorim da novo pravilo mora samo sebe da odbaci u rečima vučicin (zaista, ko bi mogao i da kaže: vučičina jazbina).
Znam, pravopis mora da se poštuje, no nekada valja i oslušnuti kako govore ljudi u čijim porodicama je neka Danica, Milica, Jelica... To su imena stvorena da, sama po sebi, budu tepanja. Odakle potreba da se ogrube?

Stoga je i u romanu, uz druge vrednosti koje smo "prerasli" (savest, na primer), zadržano i to staro pravilo.
Nadam se da, ipak, ne smeta previše.

[Boban]

Pa ja koliko znam u vlastitim imenima nekih promena nema.
Ili sada po novom ima?

[scallop]

Pravila, pravila, samo da bi gnjavila. Ima izraza koje nikad neću prihvatiti po "novim pravilima". 

[Mr. Hyde]

U gramatici srpskoga jezika - udžbenik za 1,2,3 i 4 razred srednje škole, u izdanju zavoda za udžbenike, koji inače koriste studenti za spremanje ispita iz savremenog srpskog jezika piše ovako:
   "Ispred sufiksa -in suglasnici na kraju tvorbene osnove k, i c alterniraju sa č: majka - majčin, banka - bančin; krtica - krtičin, iako se u mnogim slučajevima dopuštaju dubletni oblici: bančin i bankin, školjčin i školjkin; Zoričin i Zoricin, drugaričin i drugaricin; neće se menjati c u pridevima sa -in: igračicin, krojačicin, devojčicin i  sl., u kojima se ispred c iz osnove nalazi i neka druga afrikata (č, dž, ć, đ), osim u retkim primerima (domaćica - domaćičin); suglasnik g s kraja tvorbene osnove uopšte se ne zamenjuje: agin, slugin, Grgin, zadrugin, kao ni h: snahin, Mehin, strehin".

E sad, sve to ponekad padne u vodu, npr. na školskom takmičenju (ili prijemnom) đak napiše "Milicin" a oni mu to ne priznaju .

[Plut]

U gramatici srpskoga jezika - udžbenik za 1,2,3 i 4 razred srednje škole, u izdanju zavoda za udžbenike, koji inače koriste studenti za spremanje ispita iz savremenog srpskog jezika...

  Više nemaju drugih knjiga??? Mislim, za studente.

[Midoto]

... iako se u mnogim slučajevima dopuštaju dubletni oblici: bančin i bankin, školjčin i školjkin; Zoričin i Zoricin, drugaričin i drugaricin;
...osim u retkim primerima (domaćica - domaćičin);

Jedna vrlo prijatna osoba, a i odličan lektor, uverila me je da je nužno koristiti one - čin nastavke. I kod Klajna to stoji, a zaista i deci tretiraju kao grešku ukoliko napišu nastavnicin, umesto nastavničin.
Hvala, Mr. Hyde, bilo bi mi neprocenjivo da napišete ime autora ili izdavača pomenute gramatike, koja će mi poslužiti kao pokriće da i nadalje istrajavam na oblicima: Dobricin, čarobnicin, prijateljicin...

[Mme Chauchat]

Dobar dan, Midoto
Ne bih sad da zapodevam svađu, jer kao što sam rekla, knjiga mi se svidela, ali moram da Vam se usprotivim. O tome šta je u duhu našeg jezika dalo bi se raspravljati, kao i o ličnim ukusima. Mogu sad ja da kažem da mi je Milicin i Danicin ciktavo i neprijatno, a Miličin i Daničin zaobljeno i mekano. Ali prilično sam sigurna da se nigde u narodnoj pesmi ne pominju Milicine duge trepavice, a i da je autor "Rata za srpski jezik i pravopis" sebi odabrao prezime Daničić a ne Danicić - dakle, uzmimo da je pravilo bar toliko staro, i dodajmo da je on valjda znao šta radi.
Ja sam ipak za to da se pravila poštuju, inače će sutra ljudi početi da pišu avijon i fijoka uz opravdanje da je njima, eto, tako lepše i bolje odražava govor.

@ Mr. Hyde
Postoji i Pravopis Matice srpske, koji kaže:

Od imenica na -ica, izuzimajući one koje pred tim sufiksom imaju č, prisvojni pridev se završava na -ičin (...)
ali (da bi se izbeglo udvajanje sloga či):devojčicin (..) uz napomenu da se 'neprirodni' fonetski sklopovi (i sa -čicin i sa -cicin) izbegavaju (spontano) upotrebom genitivnih i drugih konstrukcija.

Edit: Vidim i novi post, i samo da dodam, nije mi namera da budem gruba ili svađalica, ali pravilno pisanje mi je, šta ću, priraslo srcu.

[Midoto]

Nadam se da nije izgledalo da sam ja zamerila ovu primedbu. Zapravo, u nastavku sam, posle intervencije, pisala po - zaobljenim i mekanim pravilima, koja su, opet, činila da se žacnem dok čitam napisano.
A budući da su i Vuk i Vučići koristili upravo - cin (Milica Stojadinović Srpkinja je vodila obimnu prepisku sa prvim, a ima to dosta nezgodno i ciktavo ime), činilo mi se da neće toliko neprijatno biti ni Dobricin.
Ipak, ako Pravopis nalaže - ja ću se povinovati (ili će dobar lektor sve zameniti kao što treba da bude).
Meni je, normalno, mnogo bitnija vaša pohvala od primedbe. Samo sam želela da se opravdam.

[Kunac]

Ali prilično sam sigurna da se nigde u narodnoj pesmi ne pominju Milicine duge trepavice...

Ne. Ali ne pominju se ni Miličine.

[Boban]

Problem sa pravopisom je što se stalno menja, zbog tog jebenog pravila "piši kao što govoriš", a govor se menja i mi maltene svakih deset godina imamo nova pravila.

[Mica Milovanovic]

Problem je u tome što svako odstupanje od pravopisa skreće pažnju čitaoca. Umesto da uživam u tekstu, ja počinjem da se pitam šta je to što pisac pokušava da mi saopšti time što menja ustaljena pravila jezika - da li ta izmena ima smisla, itd. itd.
Zato, u principu, takve stvari treba izbegavati. Moje mišljenje...

[Alexdelarge]

http://www.pravopas.rs/

[scallop]

Problem je u tome što svako odstupanje od pravopisa skreće pažnju čitaoca.

Odstupanje od pravopisa ogromnoj većini čitalaca ne skreće pažnju. Sve se na kraju svodi na jednu englesku igru reči o bitnom u jeziku, odnosno, da li je nešto affluently ili fluently. Tačno ili tečno, pitanje je sad.

[Plut]

Problem sa pravopisom je što se stalno menja, zbog tog jebenog pravila "piši kao što govoriš", a govor se menja i mi maltene svakih deset godina imamo nova pravila.

Apsolutno se slažem. Da li je baš zbog tog pravila, nisam sigurna. Sklona sam da verujem da neko ima neutaživu potrebu da neprestano pametuje i izmišlja nova pravila.
Sećam se priče mog bivšeg profesora. Kaže, kakva je to gnjavaža bila početkom 60-ih godina prošlog veka (mislim) kada su se našli na jednom simpozijumu u Sarajevu gde su se dogovarali da li će iza dr da stavljaju tačku ili, ipak, neće. Em što nam je dežela tada bila veća i svako je imao svoj razlog zašto treba ili ne. Muka.

[Mr. Hyde]

Jedna vrlo prijatna osoba, a i odličan lektor, uverila me je da je nužno koristiti one - čin nastavke. I kod Klajna to stoji, a zaista i deci tretiraju kao grešku ukoliko napišu nastavnicin, umesto nastavničin.
Hvala, Mr. Hyde, bilo bi mi neprocenjivo da napišete ime autora ili izdavača pomenute gramatike, koja će mi poslužiti kao pokriće da i nadalje istrajavam na oblicima: Dobricin, čarobnicin, prijateljicin...

Autori knjige su Živojin Stanojčić i Ljubomir Popović (ovaj drugi je profesor na fakultetu) a izdavač je zavod za udžbenike. Tačno je da i kod Šipke i u Pravopisu Matice srpske piše Miličin i to pokazuje da nam pravopisi nisu usaglašeni.

[Boban]

Koliko sam ja upućen, u ovom trenutku, postoje otprilike tri pravopisa srpskog koja se bore za prevlast.
Takođe, treba da znate da Srpska akademija nauka ne priznaje Klajna kao velikog znalca, dapače, osporavaju mu mnoga rešenja. Čovek jeste medijski napravio ime i mnoge stvari koje preporučuje bliske su pameti, ali za štošta jedino pokriće mu je njegovo slobodno mišljenje.

Recimo, on tvrdi da treba govoriti "kapučino" a ne "kapućino" jer je ovo prvo odlika školovanih italijana sa severa. Većina sveta govori "kapućino", dakle, u nekom trenutku prestaje da bude bitan koren reči, već se prihvata usvojeni princip, a "kapućino" govore mnogi narodi, to čujemo po američkim filmovima, španskim serijama... jednostavno, neprirodno je naturati celoj naciji rešenje koje nikada nije bilo u opticaju zato što je to izvorno pravilnije. Ali on je romanolog, tako da stalno pokušava da nam učita italijansko-francuska rešenja i zbog toga ima ozbiljan problem sa vodećim srpskim leksikografima.

[Midoto]

Proučiću sve vladajuće struje gramatike - pa može da se probere.
Moram samo još ovo da dodam: gramatika bi da bude egzaktna, ali joj se ne da, jer se temelji na jeziku, koji to nije.

Na kraju ispadne ovako:
Prezent se gradi od prezentske osnove na koju se dodaju nastavci (navedeni redom).
Prezentska osnova se gradi kada se od 2. lica jednine prezenta odbije š.

Ovo istinski deca uče, pa se nađu u čudu, definišući prvo preko drugog i obrnuto.
A sad - što baš drugo lice, a ne treće, koje je identično osnovi, teško da bi iko mogao da objasni.

Neću više o gramatici, bila je i ostala najdosadnije područje onoga što se uči pod terminom: srpski jezik i književnost.

[scallop]

Ma, piši. Moraju i lektori nešto da rade.

[Boban]

Evo, Ameri sada prevode Marka Tvena sa engleskog na engleski; izbacuju sve neprimerene izraze XIX veka (crnčuga) i ubacuju društveno prihvatljive... kada opet predsednik Amerike ne bude Crnac, verovatno će da vraćaju na staro.

[lilit]

Evo, Ameri sada prevode Marka Tvena sa engleskog na engleski; izbacuju sve neprimerene izraze XIX veka (crnčuga) i ubacuju društveno prihvatljive... kada opet predsednik Amerike ne bude Crnac, verovatno će da vraćaju na staro.

Neće da vraćaju, sad je valjda moderno biti ultra politički korektan. Jedan od razloga za cenzuru su bile i navodne izjave roditelja koji deci ne mogu da objasne zašto u tamo nekoj knjizi milion puta piše crnja. Umesto da sednu s tom decom i objasne im o čemu se radi.

A tek što hoće da vade iz konteksta istorijski period u kom je delo nastalo i da ne pominjem lik Marka Tvena koji je, po onome šta je govorio i pisao, bio sve samo ne rasista. Jbt, mnogo su me iznervirali.

[Kunac]

Ma, to su sve gluposti. Ta "politička korektnost" već svima izlazi na nos.

[Kunac]

Vidi se da je ostavljeno prostora za nastavak, konačnu borbu dobra sa zlom (ko li bi pobedio?), ljubavne priče... ali nastavka, nažalost, nema.

Nastavak Vira svetova je uveliko u pripremi... Imao sam tu čast da čitam jednu od ranih verzija i moram priznati da sam izuzetno zadovoljan pričom i potencijalom koji poseduje. U pitanju je zrelija knjiga, mračnija, sa nekoliko prilično krupnih iznenađenja. Nadam se da će konačna verzija biti završena u najskorijem roku.

[Lord Kufer]

Najviše me nerviraju oni koji kažu: u tačci

[Змај]

Овако, као прво, некако сам успео да налетим на овај форум и тему укуцавши "Ne mogu da se branim adekvatno sa da ili ne" на Гуглу. (Иначе, да ли се пише великим или малим словом?  )
Вероватно бар неко од вас зна шта сам тражио.
Извор оног вица о Шешељу

Као друго, не могу да верујем да сам успео да налетим на "Вир светова"! Обожавам ту књигу. 
Направио сам налог само да бих овде могао да питам:

Када отприлике излази наставак? Видим да га спомињете...