Intervju sa Vampirima

[Džek]

Elem, dok sam bio član SFtim sajta, pravili smo Vektor, ezin ili Fanzin ili kako god.
Neki su prevodili priče dotad neprevođene, neki se bacili na google i pisali članke zanimljive iz pop nauke, a neki, kao moje skromno ja, izmišljali neizmišljeno i davali svoj doprinos Vektoru.

Jedan od tih mojih doprinosa je i ovaj, intervju sa savremenim horor ikonama. Ikonama, po mom kontu.

Napominjem da mi je ovaj intervju, u obliku kratke literarne forme, bio začetak moje ljubavi ka pisanju.
Možda sam otad napredovao u zanatskom delu, a možda i ne.
Moji daljni radovi neka budu sud tome.

Ovo, što vam sada postujem, je napisano pre par godina, sa jedinom ambicijom doprinosa Vektoru.

Ipak, želim da to i ovde objavim, da vam pokušam izmamiti koji osmeh, ali nadasve i kritiku tipa "udri dže sam najtanji"
U stvari, želim da se moj intervju čita.
Znam da mi nećete verovati da sam to odradio, znam da će te misliti "jebote, kako ovaj laže" i sl, al tako je kako je.

Osobama ispod 35 godina, osobama tankih živaca i labilnog karaktera, savetujem da prekinu odmah sada čitanje ovog intervjua.

Ostalima, neka vam je bog na pomoći...

[Džek]

Intervju sa vampirima

Mnogo sam razmišljao kako da uopšte ovo organizujem.
Na kraju sam ipak uspeo, uz tešku muku. Ne pitajte me kako. Morao sam. Ili to, ili otkaz iz Petog Oka.

Rezultat toga je tekst koji sledi.
Naime, odlučio sam da na jednom mestu okupim sve ikone savremenog horora, ugostim ih i obavim kratak razgovor sa njima, sa svakim ponaosob.

Razmišljao sam o lokaciji tog susreta. Favoriti su mi bili kamp ,,Kristalno Jezero", zamak Dr Frankenštajna, zvezdani brod ,,Event Horizont" i dvorac onoga vlad-a Drakule.
Budući da se razgovor trebao obaviti u petak, 13-tog, odustao sam od kristalnog jezera.
Svi znamo šta se tamo, na taj dan, desilo.

Brod Event Horizont mi se činio kao lepa alternativa, ali isti je na žalost kod sudskog veštaka koji treba da utvrdi na šta se tamo zaista desilo. Samim tim, taj inače lep i ugodni brod je za moj naum ostao nedostupan.
Zamak Dr Frankenštajna , u stvari njegova kula mi se činila pomalo neudobna.
U to sam se uverio kada sam je posetio prilikom obilaska eventualnih lokacija susreta.
Atmosfera jeste lepa i jeziva, ali kula je pretrpana raznim aparatima za oživljavanje mrtvih, a i ne bih znao kako bi delovala na jednu od mojih zvanica pošto mislim da i dalje ima traumatična iskustva od te iste aparature.

Ostaje zamak grofa Drakule.
Kada sam mu se javio da tom molbom, njegov portparol mi je ledenim neživim glasom javio da je grof oduševljen idejom, kao i sa izborom zvanica. Jedini uslov mu je bio da se razgovori održe noću. Prihvatio sam.
Ljubazno se ponudio da pošalje po mene kočiju sa kočijašima.
Na moje pitanje kako će izdržati konji i kočijaši toliki put od Novog Sada do Karpata, portparol je odgovorio da mrtvi ne znaju za umor.
Ljubazno sam se zahvalio i odbio ponudu za prevoz!

Mnogo lakše mi je bilo izabrati zvanice.
Lista sadrži par najpopularnijih i najpoznatijih horor junaka u savremenom horor žanru.
Svi redom su pristali da se pojave, sem jednog.
On je morao biti silom doveden, ali se ispostavilo da je podjednako uživao u susretu.
Naravno, pre toga je svaka zvanica potpisala izjavu u kojoj se obavezuje da neće činiti niti pokušavati da čini akcije protiv mog tela i uma, i da će moj integritet biti zaštićen.
Dodatne garancije sam dobio i od grofa, koji mi je čvrsto obećao sprovođenje istih.
Ipak sam za svaki slučaj u ranac spakovao CZ99. beli luk, srebrene metke, par raspeća i bacač plamena. Zlu ne trebalo.
Da ne dužim dalje, pozvao sam Dr Frankenštajnovo čudovište, Nosferatu-a, Džejsona Vorhesta, Fredi Krigera, Majkl Majersa, jednog Zombija, jednog Vukodlaka i jednog Ksenomorfa.

Za ovog zadnjeg, Ksenomorfa, morao sam da angažujem Predatora da ga dovede.
Na pitanje Predatora šta će mi koji đavo ksenomorf, odgovorio sam mu iskreno, i samim tim bi jako razočaran što ga mora dovesti živog.

Ipak se nasmejao i rekao da će se potruditi za neki bolji primerak, i da mi neće naplatiti tu uslugu.


Nakon dužeg razmišljanja sam pozvao i dr Hanibal Lektora.
I pripada na susret, a i ne pripada... ipak, nisam hteo da budem jedino ,,ljudsko" biće tamo.

Dakle, osvanu dan kada sam trebao da krenem na put, put Karpata, Transilvanije.
Dobio sam precizna uputstva, i obećanje da ću u dogledno vreme dobiti pratnju, jer će mi u dogledno vreme u tim vrletima zakazati GPS navigacija, jer, vidite, u svetu mrtvih navigacija ne postoji.

Napunio sam Ladu gorivom, proverio gume, ulje i vodu, bacio ranac na zadnje sedište i pustio sa mp3 Cecu.
Vožnja do podnožja Karpata je bila ugodna i bez stresnih situacija, čak štaviše bila je opuštajuća što mi je dalo volju da formulišem pitanja i provociram odgovore.

Međutim, što sam bio bliže cilju, sve sam jače osećao neku teskobu, a molim vas, ko i ne bi?

Magla i mrak su odavno obavili predeo dok sam terao Ladu preko starih i napuštenih Karpatskih puteva.
Umesto Cece, slušao sam neljudske krike s vana, pomešane jezivim zavijanjem vetra kroz krošnje šume.
Iznenada, komande vozila su otkazale. Lada kao da je dobila novog šofera.
Gazila je kroz maglu sama, terana nevidljivim silama.
To je dakle bilo to... obećana pratnja je preuzela.
Zapalio sam cigaretu i sa zebnjom konstatovao da sam prešao granicu i pošao putem sa kog se niko nije vratio. Zapitao sam se koliko su te garancije bile iskrene.

Vozilo je iznenada izronilo iz magle i parkiralo se pred sam ulaz prastarog zdanja.
Zgrabio sam ranac i izašao.
Ogromna prastara porta se raširila predamnom, i na njima pojavi mumificirani batler.
Mogao sam se zakleti da je svet živih napustio odavno, još u osvit čovečanstva.
Vodio me kroz hol zamka, sve do ogromnih dvokrilnih vrata. Pokazao je osušenom rukom da uđem, sam!
Ponuđeni bakšiš je zgrabio bez reči zahvalnosti i nestao odjednom, bez ikakve naznake da je ikada bio tu.

Ušao sam u veliku trpezariju zamka.
Jedinu svetlost je davao ogromni kamin na drugom kraju sobe, i par baklji sto su otužno visile na kamenom zidu.
Ta igra svetlosti je plesala po prilikama koje su sedele za stolom, čiji žamor je iznenada utihnuo.
Progutao sam knedlu i krenuo prema njima.
Prilike su se počele dizati sa stolica!

Najbrži je bio Fredi Kriger, prepoznao sam ga odmah. Ispostavilo se da je on naj elokventniji i veliki zezator.

Pružio sam mu ruku, koju je prihvatio. Izmenili smo par kurtoaznih fraza, i nisam propustio priliku da mu iskažem divljenje ka njegovom liku i delu.

Iznenada i bez ikakve najave, uhvatio me drugom, slobodnom, rukom, čiji prsti završavaju onim dugim britvama, za vrat, i počeo mi golicati arteriju i obraze istima.

Pitao me kako noću spavam i da se zamislim hoću li se prilikom narednog spavanja uopšte probuditi...
Sledila mi se krv u žilama. Pomislio sam kako glupa ideja. Zažmurio sam i čekao neminovni kraj.

Međutim, umesto očekivanog zarivanja britvi, začuo sam smeh. Prvo stidljiv, zatim sve jači i jači.

Fredi me pustio, prijateljski zagrlio i rekao da su ga momci nagovorili na to, da me preplaše!
Izvinuo se i poveo prema okupljenima. Reče, šala mala...
Zamolio sam za veliku čašu lozovače, razumete zašto mi je bila potrebna.

Prvi mi se predstavio Majkl Majers iz Hedonfilda. Nije mnogo govorio, a i ono što je izustio, prigušila je polomljena hokejaška maska koja kao da je srasla sa njegovim licem.
Njegove oči nisu odavale ništa, nikakvu emociju. Čak nijedne iskre života.

Sledeći je bio alien, iz vrste ksenomorfa.
Očito se predator baš potrudio, jer je prisutni do kraja oblikovan, sve sa svoja tri metra.
Bio sam u neprilici za koji krak da ga uhvatim za rukovanje, ali isti je rešio dilemu i sam ponudio jedan!

Sa tim stvorom nisam razmenio ni reči.

Sa vukodlakom sam se baš lepo upoznao, dok me zombi stavio u nepriliku.
Naime, uprkos enormnoj količini dezodoransa, isti je i dalje bazdio na trulež, to jeste na ljudsko mesu u fazi raspadanja.
Uočio je moju nepriliku, uljudno se izvinuo sa obrazloženjem da bolje ne može i povukao se.
Ispostaviće se da je grof zombiju i ksenomorfu odredio najudaljenija mesta za stolom, da mi njihov smrad i slinjenje ne bi pokvarili večeru. Zaista jako uviđajno od našeg domaćina.

Frankenštajnovo čudovište mi je, prilikom predstavljanja, napomenuo da ga jako nervira što ga ljudi zovu Frankenštajn. Kaže, dovoljno je i ,,Monster".
Držao sam se celu noć toga, nije mi na um palo da ga nerviram. Očito je i dalje imao neraščišćenih računa sa svojim tvorcem.

Dr Hanibal Lektor se predstavio ,,normalno", kao pravo ljudsko biće. Ne mogu a da ne spomenem koliko mi je bilo olakšanje rukovati se sa toplokrvnom rukom.

Nosferatu, iz soja vampira mi je prišao poslednji. Gledao sam da izbegnem njegove jako duge nokte prilikom rukovanja, jer, otkud znam kako bi reagovao na pojavu krvave parnice na mojoj ruci. Kao pravi vampir, pročitao mi je misli i blago se nasmešio, otkrivši svoje pacovske zube...

Nakon predstavljanja, okupili smo se kraj kamina, čekali našeg domaćina, grofa Drakulu i opušteno ćaskali.
Smejali smo se grohotom na ksenomorfovu anegdotu o uvlaćenju njegovog sunarodnika sa Nostromo u spasilačku kapsulu, kad su se ogromna dvokrilna vrata rastvorila i kroz ista bukvalno ulebdeo vlad.
Pola metra iznad tla, blago nagnut napred, spustio se metar i po od mene....
Momentalno sam zaključio da je grof Drakula ipak najveća i najpoznatija horor ikona svih vremena.
Pravi plemić, plemićkog držanja. Precizno začešljana kosa unazad, bela košulja sa podignutom starinskom kragnom, crveni prsluk sa zlatnim vezovima, crni plašt, crne ispeglane pantolone i uglačane jahačke čizme su ga činile izuzetno markantnom figurom.

Zaista, grof je najveća legenda.

Pročitao mi je misli i blago se nasmešio, uz naklon glave.
Okrenuo se ostalim zvanicama i ponovio naklon, istovremeno rukom pokazavši na ogromni trpezarijski sto, obasjan svećama sa velikih svećnjaka.
Njegove oči, povremeno na tren osvetljenje svetlošću munja koje su dopirale kroz ogromne lučne prozore trpezarije, nisu odavale ništa ljudsko.

Posedali smo svi na naša označena mesta, grof na čelo lepo i ukusno postavljenog stola, ja do njega odmah i prekoputa mene Dr Lektor.
Na drugom kraju Nosferatu, a levo i desno od njega zombi i ksenomorf.
Ostali su se smestili između nas.

Izvadio sam svoj rekorder i stavio na sto.
Dr Lektor mi je bio najbliži, izuzimajući grofa koji je intervju dao zadnji, i počeo sa pitanjima:

[Džek]

P_ Doktore, recite nam nešto o vašem poreklu?
O_ Pa, rođen sam 1938. godine u Litvaniji. Roditelji su mi bili jako imućni. Otac mi je bio grof, a majka iz čuvene Milanske porodice Visconti.
Na spomen plemićkog porekla, Dr Lektor i grof Drakula su izmenili klimanje glavom.
Plemićka posla, pih...

P_ Koliko je meni poznato, imali ste sestru, Mišu? Gde je ona sada?
O_ Nažalost, umrla je jako mlada, imala je šest godina tada. Pojeli su je nemci, za vreme povlačenja nacističkih snaga.
P_ Strašno... pretpostavljam da ste vi prisustvovali tom nesretnom događaju?
O_ Da, vidite, vladala je opšta glad Banda je ušla u naš letnjikovac gde smo se sklonili i pobila nam roditelje. Tu su se krili i kada je ponestalo hrane, ubili su moju sestru i skuvali je...
P_ Da li je taj nemili događaj formirao vašu svest pravcem da postanete najpoznatiji masovni ubica i kanibal?
O_ Jeste... ali ne odmah. Gonjen osvetom, nakon dugog niza godina sam svakog ponaosob lovio i ubijao, tako da umru u strašnim mukama!

Žamor odobravanja je prostrujao prostorijom. Grof Drakula je podigao ruku i tišina je zavladala trpezarijom.

P_  Doktore, završili ste psihijatriju i otvorili ordinaciju u Baltimoru 1970- te godine?
O_ Da, i ubrzo sam postao uvažen član zajednice. Vidite, svoje pacijente sam lečio uspešno, toliko uspešno da sam pojedine terao u samoubistvo!

Grohotan smeh je prekinuo Doktorovo izlaganje. Grof je opet podigao ruku.

P_ Kažite mi, sociopatsko ponašanje ne uključuje afekciju i ljubav. Međutim, vi ste je iskazali prema FBI agentu Sterling?
O_ Ona mi je posebno draga, u njoj vidim svoju pokojnu sestru.
P_  Uhvaćeni ste 1975. godine od agenta Will Grahama, i ustanovljeno je da ste ubili i pojeli 12 osoba?
O_  Da, to je istina... Jeo sam ih iz poriva osvete ka onim dezerterima koji su mi oduzeli sestru. Osveta nije bila dovoljna.
P_ Još za kraj, doktore, da li ste u tom svom ubijanju i kanibalizmu našli svoj mir?
O_ Nisam...nisam još..
P_ Znači, moguće je da o vama još čujemo, zahvaljujem na razgovoru, Doktore!
O_ Nema na čemu, bilo mi je zadovoljstvo dati intervju, mladi i ukusni čoveče!

Sve oči su bile uprte u mene, u iščekivanju izbora sledećeg ,,ispitanika".
Pogled mi je pao na Fredi Krigera, te odluči da nastavim sa njim.
Grof je sa velikim interesovanjem pratio tok intervjua. Sedeo je ponosno u svojoj starinskoj, izrezbarenoj stolici visokog naslona kao kralj na svo prestolu, i sem očiju, nije pomerao ni jedan deo svoga tela...
Okrenuo sam se Fredi Krigeru i započeo pitanja:

P_ Gospodine Krigeru, pretpostavljam da imate neko poreklo?
O_ O , da. Mit o meni je stvorio režiser Ves Krejven. Inspiraciju za moj lik je dobio iz serije članaka u Nju Jork Tajms-u. Redovno je pratio seriju neprirodnih smrti u kojima su žrtve umirale neobjašnjivo u snu.
P_ Zanimljiv podatak, gospodine Krigeru. Pretpostavljam da je Ves ipak napisao i vaše fiktivno poreklo?
O_ Naravno, matori se pobrinuo i zato. Majka mi se zvala Marija Helena i bila je časna sestra. Nesretnim sticajem slučajnih okolnosti je bila zatvorena u ludaru, i to u posebnom odeljenju gde su obitavali neizlečivi nasilni ludaci, kao ovaj doktor Lektor ovde.

Fredi se nije mogao uzdržati, a da ne pecne svog ,,kolegu" koji je sedeo prekoputa njega.
Doktor Lektor nije reagovao na uvredu, nego se i dalje smešio svojim ledenim osmehom. Mogu samo pretpostaviti koja strašna osveta Frediju mu se motala po glavi.

P_ Gospodine Krugeru, molim vas da nastavite izlaganje o svom poreklu, bez provociranja ostalih zvanica.
O_ Naravno... elem, ti isti umobolnici su je silovali na stotine puta. Našli su je danima posle, polumrtvu ali i trudnu... začela je mene.
P_ Interesantno, pričajte mi dalje.
O_ Nakon mog rođenja sam predat na starateljstvo matorom Undervudu. Kreten me zlostavljao na svaki mogući način. Zbog toga, a i zbog mog nadimka ,,sin stotinu ludaka" sam razvio sociopatsko ponašanje. Sa uživanjem sam mučio životinje i voleo sam da fizički povređujem sebe.
P_ Pretpostavljam da se nikad niste rešili svoje agresije i da ste tada postali doživotni manijak?
O_ Naravno, kada mi je matori prekipeo, ubio sam ga, i moram priznati da sam uživao u tome. Mnogo godina posle sam upoznao Loretu, i mi smo se venčali. Dobili smo malu Ketrin i lepo živeli u našem domu, Ulica Brestova br 1428.
P_ Onda ste počeli da ubijate decu iz komšiluka?
O_ Da. Imao sam u podrumu naše kuće tajnu prostoriju gde sam izrađivao one svoje rukavice, čuvao članke o svojim delima i držao razne sprave za mučenje. Nažalost, moja supruga je pronašla tu prostoriju, ali nije smela da kaže ikom išta, valjda iz ljubavi prema meni..HAHAHAHAHAHAH

Žao mi je što sebi nisam ubrizgao antifriza, jer mi je njegov smeh bukvalno ledio krv u žilama. Otpio sam podobar gutljaj loze i nastaviO_

P_ Pričajte nam o vašem hapšenju.
O_ Ne znam kako je do toga došlo, klince sam ubijao na poslu, u lokalnoj elektrani. Tela sam spaljivao tamo... bilo kako bilo, 1966. godine su me uhapsili. Malu Ketrin su dali na usvajanje. Nedugo zatim su me oslobodili, jer smotani panduri nisu ispoštovali proceduru hapšenja. Bio sam opet na slobodi.
P_ Onda su vas roditelji žrtava dograbili?
O_ Da, bio sam na poslu kada su nagrnuli. Nisam imao kud i oni su me spalili živog.
P_ Šta se tada tačno dogodilo i kako ste ušli u svet natprirodnoga?
O_ Tren pre nego što ću otegnuti papke, u agoniji bola, prišla su mi tri demona.
Dogovorio sam se sa njima... vidite, ta tri demona bili su demoni sna, njihov zadatak je da na zemlji nađu najpokvareniju dušu na samrti i ponude pogodbu koja beše da mi daju večnu moć pretvaranja snova u realnost, a ja da im služim u cilju zla. Nisam se ni sekunde dvoumio, dali su mi ono u čemu uživam i u čemu sam dobar-
P_ Uistinu jeste. Još za kraj jedno pitanje, gospodine Krigeru. Da li bi ste pristali da vas doktor Lektor leči psihoterapijom od vaših trauma iz mladosti?

Njegov ledeni smeh je opet odjekivao ogromnom prostorijom.

O_ Naravno, bilo bi zanimljivo. Pitam se samo da li bi cenjeni baltimorski doktor spavao mirno posle toga?

Pogledao sam u doktora Lektora, i video neku iskru u njegovim očima. Izgledalo je da je dobio novog pacijenta.

Grof Drakula je iznenada ustao i po prvi put progovorio dubokim, hipnotičkim glasom najavivši večeru. Nije mi u datom okruženju bilo do hrane, ali Vlad se jednostavno ne odbija.
Ustao je sa svoje stolice i dva puta pljesnuo rukama.
Velika dvokrilna vrata se otvoriše, i tri devojke su ulebdele u trpezariju.
Lica su im bila bleda kao kreda, a raskošne haljine crne boje. Duge crvene kose su im bile raspuštene, ali ipak uredno začešljane.
U rukama su nosile velike pladnjeve hrane. Spustivši jedan oval ispred mene, primetio sam na devojčinom vratu dva mala uboda.

Svaki pokušaj komunikacije sa vešticom je ostao bezuspešan. Na moje ,,hvala" sam dobio ledeni zid ignorisanja.
Ipak, pogledavši u servirani mi pladanj, uverio sam se da je grof  vodio računa o svojim gostima.
Ražnjići, ćevapi, svinjski vrat i teleći medaljoni obilato ukrašeni dinstanim lukom sa pavlakom  su spušteni pred mene. Pogledavši na ostale pladnjeve, servirane ispred ostalih zvanica, smučila mi se ne samo večera, nego i ostatak mog smrtnog života.
Naime, grof je vodio računa o ukusima svake zvanice ponaosob, tako da je pred dr Lektora spušten pladanj sa dinstanom džigericom i flambiranim mozgom.
Po sjaju u očima doktora sam zaključio da njegov obrok nije ni biljnog ni životinjskog porekla, nego ljudskog.
Fredi Krigeru su servirane posude sa vrištećim dečijim dušama, a zombi je već glasno i halapljivo žderao razne ljudske udove i iznutrice,
Vlad i Nosferatu su odmereno i dostojanstveno srkali gustu tamnocrvenu tečnost iz zlatnih dubokih tanjira, a ksenomorfove dve vilice su se opasno tresle od užitka na pogled kloniranog tela male Njut na ovalu, dekorisanog listovima zelene salate, paradajzom i rotkvicama.

Džejson i Majkl su dobili isto što i ja. Maniri za stolom su im bili užasni.
Kao i većini prisutnih.

[Džek]

Frankenštajnovo čudovište je dobilo voćnu salatu, a vukodlak ovčiju glavušu, sirovu.

Naredni ispitanik mi je bio Majkl Majers iz Hedonfilda.
Sreća moja, tokom te odvratne večere, je bila ta što je osvetljenje u ogromnoj prostoriji bilo oskudno, tako da sam bio pošteđen vizuelnog ,,uživanja" u ždranju tih kreatura.

P_ Majkle, molim vas nešto o sebi, ukratko....
Majkl, koji je odgovarao tiho i odmereno, počeo je svoju priču..

O_   Nemam ja vama šta da pričam mnogo. Kada sam imao šest godina, izmasakrirao sam svoju stariju sestru koja je imala sedamnaest.
P_ A zašto ste to uradili, i to baš za noć veštica?
O_ Eto, došlo mi tako. Noć veštica mi se činila baš dobar tajming za to.
P_ Ubili ste svoju stariju sestru Džudit, a poštedeli mlađu, Lauri. Zašto?
O_ Ne znam, bre... Mislio sam da i nju lovim okolo, posle.
P_ Nakon masakra Džudit, mala Lauri je data na usvajanje. Kako ste je pronašli, s obzirom da niste nikad napuštali sanatorijum?
O_ Mnogi se to pitaju... i kako sam uspeo da pobegnem iz sanatorijuma i kako znam da vozim auto i sve to, ali to je moja tajna i ne nameravam da je otkrivam.
P_ Razumem. Ipak, šta vas je nagnalo da nakon petnaest godina pobegnete iz ludare?
O_ Želeo sam da dokrajčim Lauri i sve redom koji imaju veze sa njom.
P_ Poznato je da niste uspeli u tome, ipak, ona je stradala u automobilskoj nesreći.
O_ Kada sam ponovo vraćen u sanatorijum, bio sam u komi, sve do te nesreće. Onda sam se probudio, pobegao i lovio njenu ćerku, Džejmi i njenog sina.
P_ Ranjavani ste, ubijani i spaljivani, čak i sahranjivani, ali ste se opet vraćali u svet živih. Kako?
O_ Rekao sam vam, ne želim da pričam o tome.
P_ Kažite, zašto nosite masku, kada vaše žrtve, kao i vlast znaju ko ste?
O_ Želim time da razdvojim Majkla, brata, od moje druge prirode.
P_ Još za kraj, da li bi ste i vi pristali da se podvrgnete tretmanu doktora Lektora?
O_ Zašto bih to radio? Meni je lepo i ovako. A i kad ona budala doktor Lumis nije uspeo, zašto bi ovaj manijak, doktor Lektor?

Žamor odobravanja, kao i kikot ostalih zvanica je prostrujao trpezarijom.
Zahvalio sam mu se na razgovoru i u sebi konstatovao da je jako neprijatan sagovornik. Nevoljno sam sažvakao par zalogaja hrane, verujući uveravanjima grofa da je meso iz obližnje mesnice.
Zapalio sam cigaretu i pogledao na sat. Pola dva iza ponoći. Imao sam još dosta vremena do svitanja, pod uslovom da ga dočekam živ.
Jedna od veštica mi je prišla i nasula ,,Jelen" pivo u moj pehar. Zaista, grof je vodio računa o svakom detalju.
Na moje ponovno ,,hvala", primetio sam kako me devojčine crne oči fiksiraju. Mogao sam se zakleti da je blago rumenilo obasjalo njene inače kao sneg bele obraze.

Sledeći na redu je bilo doktor Frankenštajnovo čudovište, ili monster, kako je sam preferirao.

P_ Monster, vi ste jedna od najstarijih horor ikona?
Njegovi odgovori su bili tihi i spori:
O_ Da, mene je izmislila književnica Meri Šeli, u svojoj gotskoj noveli Frankenštajn ili Moderni Prometej, 1818. godine. Koliko je meni poznato, inspiraciju je dobila nakon jednog košmarnog sna...
P_ Ipak, postali ste najpoznatiji po filmu Frankenštajn?
O_ Da, verzija iz 1931.godine me proslavila, na žalost.
P_ Vi niste ni za šta krivi, ali ipak ste važili za negativca?
O_ Za to je kriva filmska verzija, u kojoj ima velikih odstupanja od originalne novele
P_ Pojasnite nam to, moliću..
O_ U noveli, doktor me stvorio i ja sam pobegao. Lutao sam divljinom pitajući se ko sam i odakle sam. Naišao sam na jednu kućicu, i u njoj slepog starca. Taj matori me prihvatio kao svog rođenog, naučio me govoriti. pisati i tako...
P_ Čuj slepac vas naučio pisati, svašta! Pa zašto onda krvavi pir?
O_ Kada je stigla njegova rodbina, prepali su se mog groznog izgleda. Doktor me sastavio od raznih delova tela koje je iskopavao na mesnom groblju.
P_ U filmskoj verziji ste dobili mozak mrtvog kriminalca?
O_ Tako je, i verujte da mrzim taj deo filma o meni. U stvari, mrzim ceo film.
P_ Nastavite sa novelom, molim vas
O_ Kao što rekoh, prepali su se mog izgleda i oterali me. U odeći koju mi je navukao doktor prilikom mog oživljavanja sam pronašao neke zabeleške o njemu.
P_ I vi ste pošli da ga nađete?
O_ Naravno, i usput sam nailazio samo na ljudsku zlobu, svi su me mrzili zbog onoga šta sam. Ranjavali me i gonili kao zver!
P_ Onda ste rešili da se osvetite doktoru?
O_ Da, jer među zabeleškama sam našao i deo koji opisuje moje stvaranje.
P_ U filmskoj verziji sjajno vas je odglumio Boris Karlof. Šta mislite o njemu?
O_ Ja protiv njega nemam ništa... mislim da je sjajno preneo moje emocije, beznađe i zbunjenost, kao i moj bes.

Preko puta mene, dr Lektor se oglasio, ponudivši čudovištu da dođe u Baltimor na terapiju. Monster je to odbio i istakao da samo želi da se vrati među mrtve i u svoje spokojstvo.
Skoro sve zvanice redom su se ponudile da izađu u susret njegovoj želji.

Zahvalio sam se čudovištu i na tren se zamislio, iskapivši pehar sa ,,Jelen" pivom.
Frankenštajnovo čudovište je izgleda jedini prisutni ovde koji nije rođen, pardon, stvoren zao, nego ga je ljudska zloba učinila takvim.
Ona ista veštica je dolebdela i dopunila pehar. Opet su nam se oči susrele, i ovaj put se uz crvenilo u obrazima pojavio i smešak. Konstatovao sam da je poprilično zgodna, uprkos svom bitisanju između živih i mrtvih. Sa žaljenjem sam zaključio da pripada grofu i da nije pametno čačkati mečku, ili najmoćnijeg vampira sveta.

Okrenuo sam se Džejsonu Vurhesu, legendi Kristalnog jezera.
Svojom mačetom je divljački seckao servirano mu meso, iako nije bilo potrebe za tim.
Milioni ljudi širom sveta, kada uoče da je petak 13 ti, pomisle baš na njega i njegovo divljanje u kampu na spomenutom jezeru.

P_ Džejsone, vi ste jedan od velikana horora. Kako ste dospeli na tu listu?
O_ Ubijao sam kampere na jezeru ovom svojom mačetom.
P_ To nam je poznato, videli smo filmove. Kažite, šta vam je dalo taj nagon za ubijanjem?
O_ Svetio sam pokojnu majku, onda mi se to dopalo i nastavio sam.
P_ Majka vam se zvala Pamela, koliko nam je poznato. Kažete, osveta da je u pitanju?
O_ Da, jadnica nikad nije prebolela to što sam se udavio u jezeru. Krivi su bili vaspitači.
P_ Kako, vaspitači krivi?
O_ Nisu obraćali pažnju na mene, niko nije. Ni ostala deca, a ni oni.
P_ A zašto?
O_ Zato što sam rođen sa psihičkim i fizičkim deformitetima. Nisam lep prizor.
P_ I zato se vaša majka svetila svima koji bi dolazili na Kristalno jezero u letnji kamp?
O_ Da, ubila je nekoliko likova pre nego što joj je ona prokleta Elis odrubila glavu.
P_ To je ona glava koju ste sačuvali u vašoj kolibi u sred šume i ukrasili masakriranim telima, okolo?

Aplauz prisutnih je prekinuo naš razgovor. Zapalio sam cigaretu i otpuhnuo. Ako me ove kreature do jutra ne raščereče, lako može da se desi da skrenem s uma od ovolike grozote!
Nakon što je grof umirio prisutne oštrim pokretom ruke, Džejson je nastaviO_

O_ Da, sačuvao sam maminu glavu kao dragu uspomenu. Vidite, dok se ona svetila, ja sam i dalje bio mrtav. Tek nakon njene smrti sam vaskrsnuo sa dna jezera i počeo svoje aktivnosti.
P_ U prvom delu filma vi se niste ni pojavljivali, fizički mislim.
O_ Da, pojavljivao sam se samo kao majčino sećanje i halucinacija one kučke Elis. Tek kada sam vaskrsnuo, pojavljivao sam se fizički u filmu.
P_ U jednom od niza vaših filmova sukobljavate se sa ovde prisutnom Fredi Krigerom. Borba je bila žestoka i surova. Izašli ste kao pobednik, skrativši Fredija za glavu. Da li ste zadovoljni tim uspehom?
O_ Da, ne mogu vam opisati koliko sam uživao skraćujući tu nakazu za tintaru!

Sve zvanice su prestale da žderu... Čak je sam Vlad Drakula podigao jednu obrvu u znak interesovanja na provokaciju.
Glave su se polako okretale ka Frediju, koji se tresao od besa. Pomislio sam da sam preterao. Moja prokleta znatiželja i dugi jezik će mi konačno glave doći. Fredi je skočio sa stolice i raširio svoje britve na ruci, spreman da napadne Džejsona.
Vlad je ustao i uhvatio ga za rame, sve to u milisekundi. Zamolio ga je da sedne, a Džejsonu ukazao na njegovo neprilično ponašanje.
Mene začudo nije oslovljavio... mora da su ga zabavljala moja provokativna pitanja i reakcije prisutnih na njih.

Džejson se samo nasmejao i nastavio da secka mačetom meso na pladnju.
Sa njim je razgovor bio završen.

Za stolom je vladala napeta tišina, koju je Vlad prekinuo tražeći od vukodlaka da započne svoju priču.

O_ Ja sam predstavnik vrste likantropa. To je naš pravi naziv. Izraz vukodlak se koristi lokalno, u kulturi i mitologiji datog jezika. Naši koreni se spominju još kod starih Grka. Mit o nama je poslužio kao inspiracija za mnoga književna i filmska ostvarenja.

Dok je vukodlak govorio, nisam mogao a da ne primetim određeno vučije režanje u njegovom glasu...

P_ Kažite nam, kako se to postaje likantrop?
O_ Na različite načine u različitim delovima sveta...
Najčešći razlog zbog kog se normalni ljudi pretvaraju u likantrope su kletve.
Zla sila, kao što je recimo veštičija, baci na normalnog čoveka kletvu i on se pretvara u likantropa sa prvim punim mesecom.Nakon zalaska istog, vraća se u svoj normalni ljudski oblik.
P_ Na koji još način može da se postane likantrop?
O_ Svojom voljom postajete takav ako opašete oko sebe vučiju kožu i napijete se vode iz traga vuka....sve to kada je pun mesec.
P_ Prilikom metamorfoze osećate bolove?
O_ Da, jake i nezamislive bolove. Menja se kompletna struktura kostiju.

[Džek]

P_ Da li je istina da vam srebreni meci mogu nauditi?
O_ Da, alergični smo na srebro.
P_ I dok ste u fazi vuka, javlja vam se žeđ za krvlju?
O_ Naravno, najslađa nam je ljudska krv i meso.

Više nisam imao šta da pitam vukodlaka. Sa žaljenjem sam zaključio da iako su jedna od najstarijih horor ikona, likantropi,  i najdosadniji. Možda ga i nije trebalo pozvati na susret.

Ubrzo, veštice su raspremile sto. Pogledom sam pratio onu meni dodeljenu. Konstatovao sam da je zaista lepa devojka. Samo da su okolnosti drugačije, pomislio sam...
Mora da mi je grof čitao misli. Ustao je sa stola i pozvao prisutne zvanice na kafu i konjak uz kamin, gde je udobna kožna garnitura fotelja i troseda mamila svojim komforom, dok je vatra veselo pucketala.
Jedna po jedna, kreature su se uputile tamo i zauzimale slobodna mesta.
Frankenštajnovo čudovište se izvinilo i odmaklo se dosta od kamina. Očito mu je vatra ostala u traumatičnoj uspomeni. Razumeo sam ga potpuno, jer verujem da živ izgoreti nije baš prijatno iskustvo.
Fredi Kriger, koji je prošao isto iskustvo nije sa tim imao problema. Čak je dodao par cepanica na vatru i prodžarao je nekoliko puta.
Seo sam u veliku, udobnu fotelju i zapalio veliku kubansku cigaru koju mi je ,,moja" veštica na tacni ponudila. Spustila je konjak i kafu na stolić kraj mene.
Zatim mi se nasmešila svojim hladnim, ali ipak ljupkim osmehom.
Pomislio sam da bi bilo najbolje zombija sledećeg intervjuisati.
Predstavnici ove vrste ionako nemaju mnogo šta da kažu o sebi, baš zato što nisu jedinstveni. Njegov smrad mi je golicao nozdrve i okretao mi želudac kao centrifuga veš mašine.
Vlad je, nadam se, pročitao moje misli i kao pravi domaćin će ga nakon razgovora udaljiti na sigurnu razdaljinu.

P_ Vi kao predstavnik zombija sigurno imate o svojima nešto da kažete?
O_ Naravno... samo izraz zombi je nesretno izabran, i ne odgovara našoj prirodi.
P_ Kako to?
O_ Pojam zombi potiče iz crnačke vudu relgije, afričke, a mi smo ipak nastali na američkom kontinentu. Naš otac i stvoritelj, Džordž A. Romero, nas je u filmovima prikazao na američkom i evropskom kontinentu, nikako afričkom.
P_ Pa koji izraz bi vaša sorta preferirala?

Nisam mogao da se suzdržim... morao sam se malo narugati ovoj spodobi. A i zaudarala je sve jače.

O_ Radije bi o sebi čuli kao o ,,inficiranima".
P_ Čini mi se da ste vi inficirani najslabiji predstavnici horora. Snage imate kao običan čovek, i ranjivi ste. Ali uspeli ste u nekoliko dela da pokorite ceo svet. Kako to?
O_ Lepo, mi jesmo slabi, spori i bez mozga, ali naša snaga je u našoj masovnosti. Gde god izbije infekcija, širimo se kao šumski požar.
P_ Znate da se svaki požar ugasi?
O_ Nažalost, to je tačno. Kada nam nestane hrane, žderemo sami sebe. Na kraju, odumiremo.

U prostoriji je zavladao žamor gađenja na zombijevu izjavu. Samo su se Vlad i doktor Lektor uzdržali. Vlad iz pristojnosti domaćina, a doktor iz razumevanja za kanibalizam.

P_ Kažite nam nešto o toj infekciji?
O_ Infekcija napada brzo i žestoko. Raširi se po telu najdalje za par sati i preuzima vas totalno. Mozak i ostali organi odumiru i ostaju samo primarne motoričke radnje. Osećate samo glad, i ništa drugo.
P_ Glad za ljudskim mesom?
O_ Da, ali u nedostatku toga može i bilo koje.
U to se javi Majkl Majers i reče mu da su inficirani najveća bagra u horor svetu i da samo brukaju žanr, da smrdi užasno i, da nije domaćina, davno bi završio u kaminu kao gorivo.
Ostali su odobrili Majersov stav. Čak je i Džejson preteći zamahnuo sabljom. Grof ih je sve umirio i naredio da se poštuje primirje i gostoprimstvo.
Strasti su se stišale i svi su seli na svoja mesta.
Nisam znao kako da završim razgovor sa odvratnim zombijem, pa sam mu postavio banalno pitanje

P_ Kažite, kad bi bio napravljen serum, da li bi ste se dobrovoljno podvrgli tretmanu i postali ponovo čovek?
O_ Nisam siguran... mislim da bi većina nas to želela, ali nisam siguran.
P_ Zahvaljujem na iskrenim odgovorima.

Nakon toga, Vlad ga je ljubazno zamolio da sedne što dalje od nas.

Ksenomorf je odbijao guste dimove iz havane i čačkao čačkalicom svoje impozantno zubalo, vadeći deliće male Njut iz pokvarenih šupljina.
Sit i zadovoljan, pušeći cigaru izvrsnog kvaliteta, smatrao sam da je sada najbezbednije da mu postavim par pitanja.
P_ Ksenomorfe, kažite nam nešto o svom poreklu.
O_ Ne bih vam mogao tu pomoći, ja sam samo običan radnik u našem društvenom ustrojstvu.
P_ Hoćete da kažete da ne znate sa koje ste planete potekli?
O_ Zaista ne znam. To bi trebalo da pitate neku kraljicu-majku.
P_ Onda nam nešto otkrijte o vašem društvenom ustrojstvu?
O_ Pa vidite, najadekvatnije bi bilo poređenje sa vašim teranskim pčelama.
Imamo kraljice, koje upravljaju i polažu jaja, kastu radnika i kastu ratnika.
Svi su sa pažnjom slušali izlaganje tuđina, jer je bio jedino strano biće ovde...
P_ A vaš životni ciklus? Deluje jako interesantno.
O_ Da, on se odvija u nekoliko faza. Kraljica polegne jaja. Iz njih se u datom momentu izlegne ,,mali" čija je jedina svrha bitisanja da nađe organskog domaćina.
P_ I šta dalje, kada ga nađe?
O_ Čvrsto se veže za njega i ovlada njime. Zatim polaže embrion u njega. Tu je njegova životna uloga završena.
P_ I šta biva onda sa malim?
O_ Odumire. Nije više potreban.
P_ Jasno, a zar se ,,mali" ne može odstraniti sa domaćina?
O_ Nemoguće. Repom se čvrsto obmota i jednim svojim delom uđe u njegov organizam i zatim nastavlja odatle snabdevanje kiseonikom ili sličnim gasom. Prekida mu dovod vazduha i stavlja ga u svojevrsnu komu. Svaki pokušaj fizičkog odstranjivanja ,,malog" bi samo rezultovao puštanjem njegove krvi - kiseline koja bi fatalno delovala na domaćina.
P_ U svakom slučaju domaćin umire.
O_ Tačno.
P_ Molim vas nastavite priču o ciklusu.
O_ Kada embrion napusti telo domaćina, raste u jedno od te tri kaste, zavisno od jajeta.
P_ Jasna nam je namena kraljica-majki, objasnite nam namene ostale dve kaste.
O_ Ratnici služe da pronalaze domaćine i eliminišu svaku pretnju našem poretku. Radnici opslužuju ratnike i kraljice.
P_ U koju kastu vi spadate?
O_ U kastu radnika.

Pomislio sam da se Predator baš i nije potrudio, doveo mi je običnog fizikalca.
Mada, kad sam bolje razmislio, i bolje što je tako. Ovaj primerak je delovao jako zastrašujuće. Kako bi tek delovao ratnik??

P_ Još za kraj,  kako ste se odlučili na put ovamo?
Nisam se mogao uzdržati a da ne iskažem svoje gađenje i prezir ka tom parazitu.

O_ Predator kog ste poslali bio je, kako da kažem, vrlo ubedljiv. Ali nisam se pokajao, ipak je čast biti pozvan na ovakav veličanstveni skup i verujem da će kraljica-majka biti oduševljena što ste našu vrstu uzdigli u najveće horor ikone Tere. A sam čin obedovanja male Njut, makar i klonirane, će me jako uzdići među mojom kastom, a ratnici ima da puknu od zavisti.
P_ Ksenomorfe, vi ste verovatno svesni da mi se jako gadite i da bih vas sada najradije spalio vatrom?
O_ Osećanja su uzajamna, Teranine...
P_ Ipak, hvala vam na dolasku i jako edukativnom razgovoru.
O_ Nema na čemu, uživao sam u svakom momentu. Mljac.

Veštica mi je prišla tiho i neprimetno, nudeći me novim konjakom.
Zapazio sam promene na njoj. Presvukla se u svetlu, izazovnu haljinu, skupila crvenu kosu u punđu, našminkala se. Ostale dve veštice se nisu promenile. Stajale su kao dva kipa u uglu sobe i na svaki mig služile goste.
Ipak, na devojčinom vratu su jasno ostale dve vidljive rupice od ujeda vampira, koje uprkos pokušaju nije uspela sakriti puderom. Osetio sam njeno telepatsko dozivanje, ali nisam znao kako da reagujem na to. Bojao sam se grofa. Ipak je ona njegovo vlasništvo. Nisam mogao prikriti činjenicu da je baš zgodna vampiruša-veštica. Baš moj tip.
Sabrao sam se i odbacio te misli. Trebalo je odraditi posao i otići živ odavde.

Još su mi ostali vampiri, Nosferatu i sam grof Drakula.
Pogledao sam na sat. Pola četiri posle ponoći.

Okrenuo sam se ka Nosferatu-u i iza njega ugledao vešticu. Gledala je u mene i stidljivo obarala pogled.
Otrgao sam se njenim lepim, hipnotičkim očima i započeo razgovor:

[Džek]

P_ Nosferatu, vi ste jedan jako stari vampir?   
O_ Da, ja sam u stvari nusprodukt orginala. 1921. godine je snimljen film o vampiru. Murnau, njemački režiser, nije mogao dobiti autorska prava pa je malo izvrnuo celu priču. Inače, moje ime je grof Orlok. Umesto vampir preferiram izraz nosferatu.
Šta da vam pričam o sebi, sve se zna. Moj put je identičan onom cenjenoga grofa Drakule.
P_ Zanimljivo... vi ste se pojavili na platnu odavno, u vreme nemog filma. Ipak ste postali jedan od klasika horora.
O_ Jeste, njemački glumac Maks Šrek je uradio odličan posao, kao i sam Murnau, režiser.
P_ Ne smeta vam što je vaš kolega, grof Drakula, ipak preuzeo titulu kralja svih vampira?
O_ Naravno da ne, pa vidite kako izgledam, kao nakaza... a cenjeni grof Drakula je baš lep primerak soja. Drugo, ja nisam imao za film sredstava i produkciju kao on...

Grof Drakula se bledo nasmešio svom plemićkom kolegi i klimnuo glavom, na šta je grof Orlok uzvratio, podigavši blago pehar sa onom gustom tamnocrvenom tekućinom.

Opet ona njihova plemićka posla, pomislio sam.

P_ Napravljen je i rimejk Nosferatua.
O_ Da, 1979. godine, čuveni njemački režiser se latio posla i napravio ,,Nosferatu: The Vampyre".
P_ Koliko se sećam, uposlio je poznate glumce?
O_ Mene je igrao Klaus Kinski, a Lusi je tumačila Izabela Ađani.
P_ Gledao sam davno to remek delo, i smatram ga najuspelijim vampirskim ostvarenjem, ali na poseban način. Grofa su u rimejku preimenovali u Drakula, ali ipak su mu ostavili groteskom kao pojavu.
O_ Znam, žalosno. Grof Drakula i ja smo imali ozbiljne i duge razgovore na tu temu, ali šta vredi kada mi ne odlučujemo o tome.

Grof Orlok, uprkos svojoj odvratnoj pojavi, se pokazao kao sjajan i kulturan sagovornik.

P_ Grofe, nakon ovog kratkog ali izuzetnog razgovora sa vama, imam želju da opet pogledam jedan od Nosferatu filmova. Koji biste mi od ta dva preporučili?
O_ Dragi moj mladi prijatelju, oba dela se svrstavaju u horor umetnost... izbor je isključivo na vama. Mada, ako vam Vlad Drakula ljubazno dozvoli da se poslužite njegovom bioskopskom salom, ne sumnjam da bi vam odluku olakšala naša lepa mlada vampirica koja neskriveno pokazuje afekciju ka vama. Smatram da će gledanje bilo kog filma o meni u njenom društvu ostaviti lepu i trajnu uspomenu na ovu noć...

Mlada vampir-veštica je bila zatečena. Zbunjeno je gledala u skupoceni ćilim. Sva krv joj je jurnula u blede obraze... barem ono malo krvi što joj ostade u telu.

P_ Grofe, dajte se uozbiljiti... Zahvaljujem vam na divnom razgovoru. Ova noć će svakako ostati trajna i upečatljiva uspomena!

Ako je preživim, pomislio sam....

Ostale zvanice su za počele neobaveznu i tihu konverzaciju, dajući mi vremena da se mentalno pripremim za najbitniji intervju ove noći.
Opet sam bio ponuđen konjakom, ali sam ga odbio. Zora se bližila, a samim tim moj neizvesni povratak u Novi Sad.
Sumnjam da bi mi saobraćajna policija poverovala zašto vozim pod dejstvom alkohola ...
Ipak sam zamolio za jednu jaču kafu, koja mi je donešena jako brzo, natprirodno brzo.
Okrenuo sam se grofu Drakuli. Njegove tamne oči su plamtele crvenom bojom... izgledalo mi da je jedva dočekao svojih pet minuta!

P_ Grofe, recite nam o sebi, svom poreklu?

Žamor konverzacije se prekinuo, i sa velikim interesovanjem su se sve glave okrenule ka nama.

O_ Mladi moj gospodine, odakle da krenem? Znate da sam vekovima star, toliko star da se čak ni ne sećam svog smrtnog imena. Počeću od svoga izučavanja tamnih znanja!
P_ Ta znanja, tamna znanja kako ih vi zovete ste stekli za vreme svog smrtnog života?
O_ Da, pohađao sam tamnu akademiju Scholomance u ovim istim karpatskim planinama.
P_ Ko je bio upravnik te mračne i tajne akademije?
O_ Onaj čije ime se ne spominje.
P_ Tamo stečena znanja ste iskoristili da se dokopate ovog zamka i vaskrsnete nakon svoje smrti u vampira?
O_ Da, utvrdio sam svoju strahovladu u ovom regionu i lepo živeo sa svoje tri krvožedne supruge ovde.
P_ A gde su vam sada supruge, Grofe?
O_ Poslao sam ih na tradicionalni bal vampira. Verujte, te kučke bi samo smetale ovde.
P_ Žao mi je što neću stići da ih upoznam... u svakom slučaju, prenesite im moje iskrene pozdrave!
Po zapisima Van Helsinga, dosadilo vam je ovde i hteli ste da proširite svoju dominaciju na Britaniju i  London. Da li ste zato pozvali onog mladog advokata?
O_ Da, hteo sam da kupim nekretninu tamo, i taj mladić je bio kao poručen za to. Ipak, nisam hteo da kao beskućnik dođem tamo.
P_ Van Helsing vam je zadavao puno problema?
O_ Jeste, ali rešio sam to na vreme.
P_ Nije vam uspelo uspostavljenje dominacije u Londonu.
O_ Nije, mladi čoveče. Smrtnici guraju nos u stvari koje ih se ne tiču...

Upozorenje je bilo jasno. Grof nije želeo da priča o svojim neuspesima.
Morao sam krenuti drugim pravcem, ako sam mislio krenuti put Novog Sada, ikad!

P_ Grofe, vaše moći su zadivljujuće. Da li bi ste nam neke otkrili?
O_ Sa zadovoljstvom. Na spomenutoj akademiji sam izučio levitaciju, kao što ste videli. Takođe sam stekao moć da vladam hipnozom, delimičnim čitanjem misli i usput drevno umeće izazivanja oluja. Takođe mogu i da upravljam sitnim životinjama, kao što su slepi miševi i pacovi.
P_ Kad spomenuste slepe miševe, možete i da se pretvorite u jednog?
O_ Da, to sam zaboravio. Mogu i u oblak magle da se pretvorim, kao i u vuka.
P_ Zaista impresivno, grofe. Verujem da vam zato treba mnogo energije. Odakle je crpite?
O_ Iz krvi smrtnika. Ne toliko radi same krvi, nego životne energije iz nje!
P_ Sveža krv vas i održava u ,,životu" stolećima, zar ne? 
O_ Da, a istim procesom hranjenja pretvorim ponekog u vampira, kad mi treba osoblja za razne poslove širom sveta...
P_ Priča se da ne možete nigde ući ako niste pozvani?
O_ To je na žalost istina, ipak, taj problem rešavam hipnozom, tako da uvek uđem gde želim.
P_ Zašto se toliko plašite raspeća i svete vodice?
O_ Nisam se nikad s time pozabavio, ali mislim da to ima veze sa akademijom i njenim upravnikom.
P_ Da li je istina da sunčeva svetlost deluje pogubno na vas?
O_ I to je na žalost tačno...Vidite, ne deluje pogubno samo na mene, nego i na celi vampirski soj. Naše ćelije ne mogu da podnesu sunčevu svetlost.
P_ Sad razumem zašto vas zovu ,,bića mraka" Recite mi kako doživljavate ove novokomponovane vampire, sigurno skidate filmove sa interneta?
O_ Naravno da skidam, kao i svi mi. Ovi novokomponovani mi se iskreno gade. Sem prisutnoga grofa Orloka, svi ostali ne vrede ničemu i predstavljaju sramotu za vampirski rod.
P_ Zašto mislite tako? Čini mi se da ima baš simpatičnih likova...
O_ Simpatičnih? Gospodine mladi, smatrao sam vaš ukus profinjenijim.
P_ Dragi grofe, vaš dominantni položaj kralja vampirskog  roda, kao i svih ovde prisutnih horor junaka će još dugi niz vekova biti osiguran.

Morao sam mu malo sujetu hraniti. Bolje hvalospevima, nego svojom krvlju. Ipak, nisam bio daleko od istine.

P_ Šta mislite o Blejdu?
O_ Za tog izdajnika ću se vremenom ja lično pobrinuti. Koliko god da su jadni ovi novokomponovani vampiri, moram se za svoje pobrinuti. Očito su nesposobni. Nadam se asistenciji grofa Orloka..

Grof Orlok mu je opet podigao pehar, na šta je Vlad Drakula klimnuo glavom.
Opet to njihovo plemićko ,,ono"

P_ Grofe, da promenimo temu. Kako stojite sa finansijske strane, ako nije tajna?
O_ Jako dobro i nikad bolje. Vekovno iskustvo me naučilo kako i gde da investiram, mada, ne krijem da se pomalo pomažem i svojim moćima...
Novac meni nije primaran, mladiću ...kao što znate, ja ne posećujem javna mesta, tako da mi materijalna bogatstva ništa ne znače... za razliku od ovih novokomponovanih.

P_ Kakvi su vaši odnosi sa suprugama?
O_ Kada ste vekovima oženjeni istim ženama, kakvi bi mogli da budu odnosi?

Nasmejao sam se, prvi put te noći. Ostale zvanice takođe, sem doktora Lektora.
On je spavao u svojoj fotelji. Moram mu priznati da ima natprirodno jake živce.

[Džek]

P_ Kako vidite spoljnopolitičku situaciju u svetu i šta mislite o mojoj zemlji, Srbiji?
O_ Nikad se nisam bavio politikom, preferirao sam tamne nauke. Ali da vam odgovorim: Verujte, sve je kratkotrajno i neće ostati ovako kao sada. 
A o vašoj zemlji imam najlepše mišljenje, za razliku od zemalja ovde prisutnih. Velika nepravda vam je načinjena, ali biće vremenom ispravljeno i osvećeno.
Takođe, Srbija je puna predivnih mitoloških stvorenja tame, kao i pripadnika moga roda. Srbija je naša kolevka. Za njih istinski smatram da su zadržali tradiciju i čast vampirskog roda.
Pozdravite ih mnogo od mene.

,,Baš ću da jurcam po Srbiji jureći vampire da ih pozdravljam"
To sam pomislio posle, nisam smeo odmah.

P_ Grofe, za pola sata će zora, ja bih da krenem a i vi zasigurno želite u svoj kovčeg.
O_ Naravno, mladi moj prijatelju. Nadam se da je sve bilo u redu, da ste dobili odgovore na svoja pitanja i da ste bili ovde dočekani domaćinski.
P_ Ne mogu vam iskazati dovoljno zahvalnosti za vaše gostoprimstvo i organizaciji susreta. Bila mi je velika čast i zadovoljstvo upoznati vas lično.
O_ Zadovoljstvo je moje, i,  zaista se divim vašoj hrabrosti.
Ni jedan smrtnik ne bi ovo smeo da odradi. Osvetlali ste našu hrabru i vatrenu krv, balkansku!

,,Nemoj je se samo napiti, molim te", pomislih.

Ustali smo svi redom. Ksenomorf je prodrmao doktora Lektora.
Pozdravljanje je teklo srdačno. Svi redom su ostavili svoj individualni utisak na mene, a izgleda i ja na njih.

Dok mi je svaka zvanica poželela ,,doviđenja", ja sam odgovarao sa ,,zbogom".
Izašao sam ispred zamka da sačekam prve zrake sunca....

Dok sam palio cigaretu, osetio sam neko prisustvo iza sebe.
Znao sam da je ona. Gledali smo se u tami. Pomilovao sam je po obrazu.
Pustila je ledenu suzu i predala mi kesicu sa sendvičima za put.
Sekundu pre prvog tračka sunca, pretvorila se u oblak magle koji je nestao u pravcu zamka...

Seo sam u Ladu, uključio motor i polako krenuo.
Vozeći polako kroz napušteno selo ispod zamka, razmišljao sam o protekloj noći.
Zaključio sam da nisam normalan što sam se upustio u to. Još da muvam vešticu-vampiricu? Zaista nisam dobro sašiven, baš kao doktor Frankenštajnovo čudovište.... Nasmejao sam se, odvrnuo Cecu do daske, pripalio cigaretu i pomislio:
,, Idemo dalje...".

[Džek]

Eto, to bi bilo to.

IzvinjaJem se auditorijumu na sitnim gramatičkim iliti tehničkim greškicama, ipak je to bio onomad neki moj početak pokušaja proze... i zahvaljujem se na vremenu koji isti auditorijum odvoji za ovaj, kako da kažem, intervju za koji mi niko ne veruje da ga obavih, al ko ne veruje, nek ga.
Ima ona stara bosanska, koj glasi ovako:

"Pita, krempita i šampita, al tulumba ima dva lica"

Hvala unapred, radujem se vašim kritikama.
Pripremio sam i podmornicu da me nađe ispod vaših dobronamernih i konstruktivnih pljuvanja.

[Vampirella]

Napreskokce sam citala, pa se unaprijed ispricavam ako provalim glupost. Ne shvacam koja je potreba za ovim tekstom, ti si iznio opcepoznate podatke u formi intervjua, za ovo nisi trebao trositi benzin do Krapata. Mislim, OK je za nekoga tko nema pojma o Lectoru, grofu Draculi... I, za ime bozije, gdje je Pinhead?!?!?

[Džek]

Pinhead je nusprodukt vrean prezira.
To mi je sam Vlad u sms-u napisao, prilikom ugovaranja tog cirkusa.

Elem, ponavljam, ovo sam napisao za Vektor, jerbo je isti manjakao za hororom.
A ja ko ja, da mu ga dam po hororu...

[Vampirella]

Momak, pazi sto pricas, because...

we'll tear your soul apart

[Džek]

Momak, pazi sto pricas, because...

I šta?

Imam bre ekipu, zaleđinu... stekao sam intervjuom... pa, vanvremenska prijateljstva... 

Mislim, ko je Pinhead... simbioza svih horor ikona, nusprodukt pokušaja nove ikone krajem 80 tih godina.

Kako god, dovedi igloglavog, a ja ću svu svoju ekipu sa intervjua... 
Pa da vidimo pošto musa jarca dere... 

[Vampirella]

Bas me briga sto ti pricas, Pinhead je taaakooo zgodan...

[Džek]

Oš da ti sredim "intervju" sa izbodenim?  

Možda sa zadrškom, pošto se naljutio što ga ne zovnuh na interjvu kod prve krvopije sveta... al, Sal sve sredi, samo kaži!  

[Vampirella]

Moze, kao nagrada za diplomu. Diplomirat' necu skoro, taman dok ti izgladis situaciju s Igloglavim.

[Eriops]

A ja sam se nado da ćeš sa Majklom Majersom prozboriti koju.. ipak je on neprevaziđena legenda horora..
Ništa, sredi meni intervju s njim, ali da na intervju dođe obavezno bez noževa, satara, igala, i bilo kakvih ubodnih predmeta  .

[Džek]

Šta misliš, ko je tom pokušaju strave i užasa pozabadao igle u tintaru?
A?

I zašto?

[Džek]

A ja sam se nado da ćeš sa Majklom Majersom prozboriti koju.. ipak je on neprevaziđena legenda horora..
Ništa, sredi meni intervju s njim, ali da na intervju dođe obavezno bez noževa, satara, igala, i bilo kakvih ubodnih predmeta  .

Veruj mi, druže, ne želiš to....

[Vampirella]

Šta misliš, ko je tom pokušaju strave i užasa pozabadao igle u tintaru?
A?

I zašto?

Valjda zato sto je otvorio kutiju. Ne znam da li na to pitanje postoji odgovor... :zbunj:
Kako god da je, ti ces mi reci.

[Džek]

Ne, nego ću sada, iz ovih stopa, poslati kumu  Vlad-u faks, u kome ću mu iskazati na taj propust.

A ja znam šta će mi kum (ipak sam se oženio a i razveo od njegove, opisane veštice-vampiruše) odgovoriti...

"Pošalji mi Ellu, kume, samu..."

[Vampirella]

Odgovore na ta pitanja ne znam, tko zna neka javi. Nesto podrobnije o njemu ima u 4. dijelu, prije Pinheada je bio englski vojnik, to je jedino cega se sjecam. Gledala sam samo prva cetiri nastavka, i to je bila velika zrtva.

[Džek]

Pita Vlad koja si krvna grupica....

[Vampirella]

Bit ce sretan: 0+

[Džek]

E šipak. Voli samo univerzalnu 0-.

Ipak, ni plusevi mu nisu strani.
One AB i ostale nusprodukte primarne smtra švarcvald tortom, ili japanskim vetrom...

[Boban]

Zašto vampir pišeš velikim slovom?

[Džek]

Ti da si Vampir, zar ne bi voleo da te pišu velikim V?

[Boban]

ovo bre nije nemački gde se sve imenice pišu velikim slovom, ovo je srpski gde se mnoge stvari pišu malim slovom.

[Džek]

Oš Ti u EU, ili Ne?


Pa daj bolan i lektori da zarade na nama intervjuistima svoj HleB, ili Brot.
Šalu na stranu, zezanciju pred sebe... jesam li ja to podmornicu džaba iznajmio? Niko da lansira šlajmaru na moj davni pokušaj animacije kroz neku prozu?

[Boban]

vidiš, ponekad, ne znam da li je to ovaj slučaj, pišem napamet, dakle, ponekad kada je pokušaj toliko slab, niko se ne oglasi...
Ja mrzim vampire, vampirske teme i sve u vezi s vampirima...pomodna papazjanija meni zanimljiva koliko i beskrajni epski serijali...

[Džek]

To, buraz, takvog te volim!

Jebeš Stefani Majersovu, šta će krampa... gric gric, ljub ljub, i enorman keš keš u džep džep....


Elem, ozbiljno sada.
Zaista misliš da se tek tako treba odreći vampira, naše gore lista faca?

Vid sad, ne laprdam o svom pokušaju proze, možda i jeste priča za drugu temu, al koji klinac mi da negiramo krvopije, kada su naši?

Malteški šišonja je meni previše politički korektan.
Delo lepo, zabavno, al nigde orgina vamp soja.

A i niđe ni H od horora.

[Boban]

da je vampir srpska reč to je urbana legenda, nema veze sa životom ni stvarnošću.
To ti je kao što je prvi srpski fudbalski klub Bačka iz Subotice iz 1901. godine.

[Džek]

Meni je servirano da je to naša reč, naš izraz za nemrtvu krvopiju.
A inače, vampiri, bilo čije gore lista da su, nemaju veze sa životom i stvarnošću.

Ali imaju itekako veze za animiranjem publike kroz lepo napisanu reč i priču.

[Mica Milovanovic]

Niko da lansira šlajmaru na moj davni pokušaj animacije kroz neku prozu?

Nisam čitao, naravno, ali kao ideja ne deluje kao vredno pljuvanja... 

[angel011]

Sal, da li si kojim slučajem čitao roman "Drakula"?

[Eriops]

Pomodno i u trendu možda jeste, ali ipak pisanija o vampirima imaju dugačku tradiciju, i nisu baš juče nastala. Stvar ličnog ukusa, neko voli a neko ne, ali činjenica je da postoji brojna publika koja to voli.

[angel011]

Da li si primetio da je Boban rekao da je reč o pomodnoj papazjaniji koja je njemu nezanimljiva koliko i beskrajni epski serijali?

[Eriops]

Naravno- njemu, zato i kažem, stvar ličnog ukusa.

[Boban]

eh, boban se oduvek precizno izražava i srećan je što se tu i tamo poneko nađe da to zapazi...

[Mica Milovanovic]

Teši se... da nema tebe angel bi teško mogla da opravda svoj nadimak...

[Džek]

Sal, da li si kojim slučajem čitao roman "Drakula"?

Nope.    Ja sam više Alan Ford tip.
I zašto svi furaju da sam piso o vapirima, kad nisam. Drakula je tu bio kao jedan od poznatih horor likova, a i domaćin celog cirkusa.

[angel011]

Možda zato što si celu stvar nazvao Intervju sa Vampirima? I zato što si samo od vampira imao komada 2?

Pitam da li si čitao originalnu knjigu jer je ono o vampirima koji ne podnose sunce izmišljotina nastala u Holivudu, što bi ti tvoj vrli domaćin i rekao.

[Džek]

Aha. Napravio sam teh grešku.
Ali samo u odnosu na jedno delo.

[Boban]

jao bre Sale pa ti si kao pao s Marsa; verovatno misliš da je CocaCola izmišljena osamdesetih...

[Džek]

Ne, bre. Elem, dnevno svetlo uništava vampire, uprkos što u orginalu ne piše tako.
Ipak, kompletan mit je modifikovan zarad masovnost konta da su vampir -noćna bića.

I sad ja da ispravljam krive Drine koje sasvim lepo teku?


A za koka kolu.... hmmm, znam samo da su osamdesetih, kad su rusi ofarbali mesec u crveno, ameri preko toga zviznuli "Coca Cola".

Nekako tako vic ide...

[angel011]

U nekim delima ih uništava, u nekim ne.

Samo me je interesovalo da li si uopšte svestan kako je u originalu.

Pisac bi trebalo više da čita knjige.

[Savajat Erp]

симпатична је идеја, али  реализација је баш поклимава и стил ми је некако сиромашан (може ли  за стил да се каже да је сиромашан или је то резервисано за речник? )...надам се да си стврано напредовао у међувремену.

[Džek]

Angel, pisci bi verovatno i trebali da čitaju mnogo više, ali, ja nisam pisac. Pisac u pokušaju, možda, ali sebe ne smatram takvim. A kamoli ondaK. Tako da se radije uhvatim Alana Forda i njegovih budalaština (ako misliš pobediti, ne smeš izgubiti) negoli krvopiju sa rej ban cvikerima.

Intervju mi je među prvim "delima", i sad ga gledam sa kritičke strane. Vidim da ga treba doraditi, proširiti, stilski oblikovati i obogatiti. Al mi se ne da. Pisan je za Vektor, i tu se moj kontakt sa Intervjuom završava. Ionako se mnogima ne sviđa priča kao priča...

Savajate, koliko sam i da li napredovao, imat ćeš priliku, nadam se uskoro, sam videti. Za sebe ne bih niš' rekao, to bi bilo pretenciozno sa moje strane. 

[angel011]

I pisci u pokušaju bi trebalo da čitaju. Puno. Ukoliko žele ikakav uspeh u tom pokušaju.

Ne savetujem prepravljanje i dorađivanje intervjua, nema 'leba od toga. Čuvaj ga takvog, poređenja radi sa sadašnjim delima, i kao podsetnik kako ne treba.

[Džek]

Jel' to neko pravilo, nepisano ili samo tvoj savet?

I ako trebaju, šta da čitaju? Dok Henri Holideja, Mešu Selimovića ili Ahmeda Bosnića?

Ili, ono što ja upražnjavam, čitam šta volim (isključivo fantastiku), kad mi se da i kad imam vremena.
Smatram "čitanje na silu" bespotrebnom, kotraproduktivnom, a i depresivnom rabotom. Barem mi na mene delovalo tako.

[angel011]

Heh, i ja čitam kad mi se da i kad imam vremena. Doduše, kad vremena nemam, potrudim se da ga nađem, ako ikako mogu. Uživam u čitanju.

Mislim, može to, sporadično čitanje, i sporadično pisanje. Onda pisanje bude na nivou hobija, što je meni sasvim okej ako je i tebi to okej.

Što se tiče toga šta čitati, čitati majstore. Domaće majstore pisane reči, da vidiš kako to rade (Kiš, Andrić, Selimović, Crnjanski... Nek' me dopuni neko). I strane majstore, u dobrom prevodu. Čehov i Mopasan što se priča tiče, na primer.

Naravno, čitaš i ono što voliš, u originalu, u prevodu, makar prevod bio i katastrofalan... Ali ono što nisu pisali odlični pisci ne pomaže u učenju zanata, osim da tu i tamo vidiš šta i kako ne treba. Ili da pomisliš kako ti garant možeš bolje od toga i kako to sigurno znači da si mnogo dobar.

To je moje mišljenje, sa kime se neki slažu, neki ne, i koje tebi može nešto da znači, a ne mora da ti znači apsolutno ništa.