Čajanka sa sudbinom Slobodana Nenina

[Boban]

Da li je neko čitao ovo?



Evo uvodnog teksta u knjizi iz pera Dragoljuba Gavarića:

Čajanka sa sudbinom je roman o šari na prelepim maramama. Ona svoje junake, a i čitaoca, uvodi u lavirint želja, ljubavi, mržnje, zavisti, hrabrosti i kukavičluka, namera i pregnuća.. na način već poznat čitaocima knjiga Slobodana Nenina. Zavedeni lepotom šare, junaci Čajanke sa sudbinom, iako nepozvani na Čaj, lutaju tim lavirintom nesvesni da su samo beznačajni delići jedne velike zavere. Oni retki, koji su zavere svesni, zdušno saučestvuju u njoj uvereni da se protiv nje bore...
Smeštena u mitsko doba s početka civilizacije u staroj Kini, ova nadasve filozofski nadahnuta knjiga vodi nas svršetku putem koji je omeđen pitanjima i zagonetkama na koje ćemo tražiti odgovore, ili na njih čekati, čak i kad junaci knjige to ne čine. Da li zapisivači i prepisivači proročkih buncanja samo zapisuju ili tumače prorečeno; da li i sami proriču nesvesni toga? Proričemo li i mi, ili samo tumačimo tuđa proročanstva kojima nas svakodnevni život saleće ne ostavljajući nam vremena da, uz pitanje "Kuda idemo i šta će biti?" postavimo i pitanje "Ko je taj koji ide i pita se?"
To se odnosi i na naizgled banalna pitanja na koja su već toliko puta davani odgovori, ali ne na način Slobodana Nenina. On nas nagoni ne samo da na stara pitanja tražimo vlastite, samo nama dostupne odgovore, već i da postavljamo nova pitanja koja nam do sada nisu padala na pamet. U jednom od ranijih romana on će uz ostalo, reći i "Nije problem u odgovorima. Oni su svuda oko nas, spokojni, neskriveni i strpljivi. Nama nedostaju pitanja koja bi nam omogućila da ih vidimo, makar zapazimo, ako ne i da ih ponovo otkrijemo." Začkoljica je, međutim, u tome što fino tkanje odnosa moćnog imperatora Huang Tija i njegove konkubine, Zapisivača i Učitelja, Izgrickane Grančice i Beznačajnog Sluge... do običnog sveta, vojnika, gluvih i slepih, trgovaca, neposlušnih šegrta i onih nesposobnih, onih poštenih i podmuklih, zabludelih sinova, velikih i malih, zaljubljenih i vlastoljubivih, onih željnih čaja ili duhovnog mira... začkoljica je, dakle, u tome što u lavirintu oslikanom na maramama koje ih povezuju, nema istog izlaza za sve. Svako mora da pronađe svoj ili da ga bar traži. Zato je neizbežno da na Čajanku sa sudbinom zaluta i poneko nepozvan, čak i poneko ko ne pije čaj, niti zna da postoji.
Isto važi i za čitaoce. Niko neće ostati prikraćen makar i za jedan jedini gutljaj. Onaj koji je meni dopao, naveo me je da u lavirintu vlastite duše potražim skrivene kutke do kojih sam, nesvestan da su tu, samo pokatkad svraćao u snovima, budan se pitajući sta sye to zapravo znači. Stoga mi se čini da sam zahvaljujući Čajanki sa sudbinom otkrio mnogo toga što sam već znao, ne odavno već oduvek.
Što se toga tiče, čini mi se da je jedno čitanje dovoljno. Ali, zar nismo svi različiti, zar nije svako od nas jedinstveno i neponovljivo biće koje se stalno menja? Dakle, i ako se ponovo ne latite ove knjige, a ja hoću, ipak ćete pokatkad svraćati na čajanke sa sudbinom, ili je sami prizivati da dođe. Zar nismo svi pozvani?
Samo, Slobodan Nenin nas već na početku upozorava da je svaka misao nešto gorko.
Pročitavši Čajanku sa sudbinom, usuđujem se da zaključim da je sve slatko-prolazno i nestvarno.

[angel011]

Nikad čula... Izdavač? Godina izdanja?

[Boban]

Nikad čula za Nenina ili knjigu?

Pomenuti ima više od deset knjiga, a za jednu je dobio nagradu LK za najbolji roman recimo 1994. godine ili tako nešto.

Izdavač Čajanke: http://www.partenon.rs/index_files/Page734.htm

[angel011]

Za knjigu, ime mi zvuči poznato, mada ništa od njega nisam čitala.

[Boban]

možda ti čajanka u kući mačaka brlja sećanje?

[angel011]

Ime pisca mi zvuči poznato, ne ime knjige...

A i naslov bi me pre podsetio na Čaj sa crnim zmajem.

[Mica Milovanovic]

Ja mislim da imam tu knjigu, ali da je nisam pročitao. Proveriću kad se vratim u Beograd.