Goran Segedinac: "Iznutra" (2010)

[hidden]

Stize prvenac

IZNUTRA
Goran Segedinac



Izdavačka kuća Vega Medija iz Novog Sada priključuje se nizu srpskih izdavača koji objavljuju dela iz domena fantastike domaćih autora. Do početka Beogradskog sajma knjiga, ova kuća bi trebalo da objavi zbirku priča "Iznutra" mladog novosadskog autora Gorana Segedinca, s čijom kratkom prozom smo već ranije imali priliku da se upoznamo na našem sajtu i posredstvom zbirke domaće kratke SF/H/F priče "Gradske priče 3 – Fantastika" (2008).

Zbirka "Iznutra" sadrži jedanaest kratkih proznih dela od kojih su ranije štampane dve priče: "Sanjar" ("Gradske priče 3 – Fantastika", i časopis "Europa" na rumunskom jeziku) i "Ciklus" (fanzin Emitor), dok je pričom "Nedonošče", Segedinac osvojio prvu nagradu na prošlogodišnjem literarnom konkursu sajta Eniaroyah.

"Iznutra" pretežno čine priče iz domena horor žanra i u manjem obimu naučne fantastike, a listu proznih dela koja će se naći među koricama ove knjige, čine sledeći naslovi:

1. Dug
2. Povratak
3. Ciklus
4. Sanjar
5. Link
6. Major
7. Nedonošče
8. Kolo
9. Iz neba
10. Trougao
11. Iznutra

Da bismo vam još malo približili prozni prvenac Gorana Segedinca, objavljujemo recenziju knjige iz pera novosadskog književnika i žurnaliste Pavela Gatajancua:

"Ovo je knjiga tranzicije u kojoj se priče nižu kao u nekakvom dokumentarnom crno belom serijalu iz našeg neposrednog okruženja. Autor  u pričama prikazuje socijalnu dimenziju urbanog stanovništva posle svih ovih ratova, nedaća i beznađa, tako karakteriše  teme , kao i junake i anti-heroje.

Tu  je grad Beograd sa svojim socijalnim problemima, centar za socijalni rad, povratnici sa ratišta, smrtni slučaj stanara na Grbavici, događaji u Gavranovu, putešestvija sitnih gradskih lopova i ostalog  polusveta, jedna čitava galerija likova  u kojima dominiraju međuljudski (čitaj komšijski odnosi).Tu su ljudi sa zlim sudbinama  čije se životne priće prepliću sa ostalim. Jednom rečju rendgenski snimak naše svakodnevice u kojoj junaci kao da su sišli sa novinskih stubaca  i šetaju i tumaraju  po gradu.

U knjizi su prisutne sasvim kratke priče ali i duže sa većom elaboracijom u kojima se smenjuju razne scene od horora, svesnih i podsvesnih dijaloga gde se nakratko uključuje i sam autor kao drugo ja.

Goran Segedinac se kreće svojim pisanjem između  novinske priče do kratkih literarnih,  ponekad  sa eksperimentalnim sadržajem, gde  autor u formi dnevnika sa određenim tajmingom prikazuje ljude i događaje."

[PTY]

mali sampl zbirke:




CIKLUS
« poslato: 17.02.2010. 20:56:08 »   
________________________________________
,,Smirio se."

Petar poskoči. Zaokupljen mislima nije ni primetio da se Dragana vratila iz dečije sobe. Dok je posmatrao kako se iznureno spušta na stolicu on shvati da se pomalo ljuti na nju. Takva je bila već nekoliko dana, odkad su se javili problemi sa Mironom. Klinac je preterivao.

,,Jesi li ga ubedila?" upita je on

,,Mislim da jesam. Na kraju se i nasmejao."

,,Pa da...dečije bubice."

,,Obećala sam mu da naredne nedelje ne mora ići na službu."

,,Zašto si to učinila?" glas mu je bio ozbiljan ,,Tako ćemo da ga vaspitavamo?"

,,Nećemo...uznemiren je, neka odmori malo."

,,Dragana...ucenjuje nas."

,,Nije, nije takav...stvarno se boji...i mene to brine."

,,Nije to ništa."

,,Ali u Centru nam nisu rekli za..."

,,U vatru sa Centrom!."

Ona se trgnu ,,Ne viči na mene Petre!"

Morao je da viče. Zato što je bio muškarac a oni se po svim mogućim učenjima razlikuju od žena. Ona je bila ta koja sme da podlegne osećanjima dok je njegov zadatak bio da drži konce u rukama. A život u centru Beograda visio je o mnogo njih. Ipak, nije želeo da joj se zamera. 

,,Izvini." 

,,U redu je. Čudno je to što nam nisu ništa spomenuli."

Bilo je više nego čudno, ali odbijao je da razmišlja o tome. Centar za socijalnu brigu u Srbiji je bio jedna od vodećih institucija. On i Dragana su pet godina posmatrani dok im nije odobreno da usvoje dete. Pet godina razgovora, učenja i testiranja. Mnogo se puta osećao poniženo dok je odgovarao na škakljiva pitanja socijalnog radnika. Dok Vi brinete o detetu, mi brinemo o Vama, pisalo je u čekaonici, a sa postera se bezbrižno osmehivala porodica iz bajke.

Kao što su socijalni radnici znali sve o vama i vi ste imali pravo da saznate sve o detetu koje usvajate. On i Dragana pročitali su hrpu dosijea o Mironu, od momenta kada je evidentiran pa do trenutka kada je oduzet prethodnim starateljima.. Bio je maltretiran, na sreću bez posledica, kako su zaključili državni psiholozi. Tu je ležao glavni problem. Oboje su se plašili da bi novootkriveni dečakovi strahovi išli njima na dušu, a čekali su ga dovoljno dugo da rastanak nije dolazio u obzir.

,,Veliko je pitanje koliko su zapravo oni sposobni da se upoznaju sa nekim? Ko zna od kada taj njegov strah datira?"

,,Ne može biti dugo..." Ona ga pogleda a zatim žurno doda želeći da izbegne raspravu ,, Na kraju krajeva, zakon je na njihovoj strani."

,,Znam"

,,Mogu da pretpostavim gde su mu napunili glavu tim glupostima."

,,I to znam." odgovori on mršteći se.

,,Hoćeš li ti razgovarati sa njim ili da to učinim ja?"

,,Pusti me da odmorim i saberem misli. Ja ću to obaviti."

   

                                        .

Bešumno je napustio kuću.

Miron i Dragana su još  uvek bili u svojim sobama. Svitalo je tek za dva sata ali na ulicama Beograda bilo je ljudi. Grad nikada nije spavao. Juče je na trgu Velikosveštenik beogradski Sarius najavio pojačanu izgradnju kamenom u naseljima oko užeg centra. Petru se ovo svidelo. Smatrao je da svi zaslužuju jednaku šansu, a grad poput ovoga već jednom mora da shvati da svaki od osamdesetak hiljada stanovnika učestvuje u njegovom razvoju i napretku. Od kada zna za sebe nije mrdnuo iz Beograda. Ali duh jednog mesta čine ljudi a ne zgrade. Bilo krajnje vreme da se povede ozbiljnijeg računa o njima.

Neki momak udarao je po automatu za Vitax. Požuri kući ako se nisi namazao, pomisli Petar, To ti je mnogo pametnije od takvog ponašanja. Nekada je prazan automat bilo nemoguće zamisliti a kamoli videti. Vitax je bio dostupan gde god bi krenuli. Danas si gotovo svakodnevno mogao sresti ljude sa ranama po telu. Umotavali bi ih u zavoje i hodali pognute glave. Ako se ne bi na vreme sanirale širile bi se velikom brzinom i postajale neizlečive. Nekada davno, još pre nego što će se venčati Dragana je otišla na izlet i iz čiste, njoj svojstvene gluposti, nije ponela mast sa sobom. Ostala je bez većeg dela lista na levoj nozi zbog čega je navukla gadan kompleks.

Vlast je tvrdila da je sve u redu i da ne postoje nestašice. Ali pre nekoliko dana, na svu sreću, odbijen je zakon o spaljivanju. Očigledno da je neko smatrao da čovek koga načne sunce ne zaslužuje da živi. Monstruozno, pomisli Petar, Rane nisu prelazne ako se redovno mažeš. Ali šta ako Vitaxa uskoro nestane?

On frknu, zgrožen ovom mišlju. Svi trtljaju o smaku sveta. Žuta štampa, prolaznici, dokon svet. Policija redovno hapsi proroke kojih je sve više. Barem je Crkva radila svoj posao. Ali ako je Miron te gluposti pokupio na časovima veronauke, onda ni ona više nije što je nekada bila. Dobro je poznavao oca Maksimilijana, bio je to razuman, društveno odgovoran čovek. Nije mu priličilo da se bavi bajkama.

.

Prekinuo ga je u molitvi. Vrata crkve bila su širom otvorena. Ovaj ga je srdačno dočekao ne skrivajući znatiželju zbog posete u neuobičajeno vreme.

,,Petre moj dobri" smešio se sveštenik uvodeći ga u malu ali funkcionalnu kancelariju. ,,Sedi molim te".

On se spusti na udobnu stolicu obloženu sunđerom.

,,Nadam se da je sve u redu?" upita ga ovaj direktno, kao prijatelja. Dugo su se poznavali i nije bilo potrebe za crkvenim frazama kada su bili sami.

,,Hvala Bogu jeste."  odgovori Petar ,,Hteo sam nešto da te pitam...samo da porazgovaramo u vezi nečega ovako sami...kada nema službe."

Maksimilijan klimnu glavom. Bio je spreman da sluša.

,,Kako ti izgleda Miron...mislim onako...za vreme škole?"

Na sveštenikovom licu moglo se očitati olakšanje. Tih dana bilo je daleko neprijatnijih tema za razgovor od priče o deci.

,,Tvoj Miron? Pa...samo mogu da ti kažem da je on divno dete. Jedan od najbistrijih učenika."

,,U kom smislu?"

,,Kako u kom smislu? Pa u smislu crkvene nauke svakako. Brzo uči... pogledaj njegov obrazovni karton. Umetnost, arhitektura, pravo, teorija razmene..."

,,Teorija društva.", ispravi ga Petar

,,Ne može ih čovek sve zapamtiti." On se osmehnu ,,Dodeljeno vam je sjajno dete."

,,Imam problem sa njim Maksimilijane i nadao sam se da sa tobom mogu da porazgovaram u poverenju."

,,Možeš"

,,Mislim, baš u poverenju. Znaš da je to sa decom osetljivo."

,,Tačno znam šta misliš. Nećeš one ludake iz Centra za vratom."

,,Tako je."

,,Pa pričaj onda. U opisu mog posla je da ćutim o tuđim problemima." 

Mogao je da nasluti o čemu se radi. Petar je verovatno udario klinca ili je vikao na njega i suočio se sa strahom da bi mu mogao biti oduzet. Bili su to osnovani strahovi potkrepljeni intenzivnim kampanjama Centra. Jedva su čekali da nekome oduzmu dete jer je potražnja bila ogromna. To nije bilo dobro jer su njihovi štićenici postajali roba, koja je kružila iz ruke u ruku bez mogućnosti da se u potpunosti naviknu na novu porodicu. Za njih je to predstavljalo izuzetan šok i s vremenom je ostavljalo posledice. Mnogi od njih godinama nisu prihvatili novo znanje. Država ih je upropaštavala umesto da brine o njima i na njima gradi sopstvenu budućnost. On je bio deo te mašinerije i dobro je znao kakvi nesposobnjakovići oblikuju sudbinu naroda.

,,Navukao je neki gadan strah koji počinje da brine i mene i Draganu."

,,Strahovi su svojstveni deci."

,,Ali ovo postaje nesnosno."

,,Hoćeš li da razgovaram sa njim? Čega se plaši?"

Umesto potvrdnog odgovora koji je očekivao, Petar mu samo uputi nem pogled.

,,Čega se plaši Petre? Nije valjda mene?" ponovi on pitanje

,,Ne baš....Plaši se Kucača."

Njegov sagovornik se osmehnu ,,Aaah... bojiš se da sam mu napunio uši biblijskim legendama. Nisam"

,,Molim te nemoj se ljutiti...samo sam mislio..."

,,Da je crkva mesto gde je mogao saznati o takvim glupostima i isprepadati se do iznemoglosti." dovrši sveštenik.

,,Molim te ne ljuti se."

,,Ne ljutim se."

,,Hvala ti."

Maksimilijan uzdahnu.

,,Otkriću ti jednu tajnu, pošto dugo godina nisi dolazio na službe. Ne pamtim kada sam te video na propovedanju. Uvek se srećemo u drugim prilikama."

Petar je posramljeno gledao u pod.

,,U crkvi već dugo ne predajemo o takvim stvarima kao što su Kucači. Strah je pronašao tvog sina na nekom drugom mestu, što naravno nije nemoguće. Ustvari, najmanje je verovatno da će mu se to servirati u Božjem Domu. Optužuješ nevine."

,,Nisam hteo nikoga da optužim. Najlakše mi je bilo da tebe pitam. Molim te, preklinjem te, izvini ako sam te uvredio."

Sveštenik odmahnu rukom.

,,Uveravam te da nisam ljut niti uvređen. Trebalo bi da znaš da učenje Biblije traje od momenta kada je Isus boravio na Zemlji i temelji se na znanju koje je preneo Apostolima a oni nama. Crkva ne priznaje legende o čudovištima. Govorimo samo o Jevanđeljima zato što su u njima sadržane sve one vrline koje treba negovati kako bi društvo bilo dobro i produktivno. U njima nema Kucača."

,,Onda mu je neko napunio glavu."

,,Sasvim sigurno. Živimo u kriznim vremenima a ljudi su skloni da u takvim uslovima beže u fantaziju.Da duševni bol leče maštom. Svaki dan maknemo po jednog proroka sa ulica. Ne bi mi verovao kakve nam gluposti serviraju kada ih ispitujemo."

,,I šta da radim sa klincem?"

,,Za početak ga prati u školu i nakon nje. Ne daj mu da šeta sam. Imamo razloga da verujemo da u gradu deluju neke sekte, organizovanije nego što smo pretpostavljali. Vrlo je moguće da presreću decu."

Petar klimnu glavom. Nadao se da će njegove brige prestati nakon posete Maksimilijanu, ali stvari su izgleda bile komplikovanije.

,,Moraću. U svakom slučaju hvala ti na razgovoru."

,,Tu sam za sve što ti bude trebalo. Zapamti samo da se, ako ti priđe neko sumnjiv, ne upuštaš u diskusiju već da mi ga odmah prijaviš."

,,Hoću."

                                        .

Dragana nije bila zadovoljna ishodom. Ako nisu hteli da kopaju dalje i priznaju društvu da imaju problem, morali su da se pomire sa činjenicama. Probleme sa Mironom moraju rešavati samostalno.

Na sreću njegovo stanje se popravljalo. Tako se barem činilo. Ona je bila ta koja ga je umirivala uglavnom u prvim satima po zalasku sunca. Taj glupi strah je i dalje bio prisutan ali definitivno u manjem obimu, tako da je nakon par dana Petar sa zadovoljstvom zaključio da je čitava stvar u svojoj završnoj fazi.

A onda je policija uhapsila njegovog kolegu Marka i bujna Mironova mašta je za njega potisnuta u potpuno drugi plan.

On i Marko decenijama su zajedno radili na sortiranju pošte. Bio je to jedan od najpametnijih ljudi koje je poznavao. Kleo se u sistem i činjenica da se ogrešio o isti bila je neverovatna.

Čitava firma brujala je o tome. U početku se pretpostavljalo da je u pitanju neka greška, zatim da se radi o pljački a onda je njihov direktor dobio i zvaničan dopis od crkve.

Marko je bio odmetnik, sektaš.

Pomišljao je da ponovo ode u posetu Maksimilijanu, da se detaljnije raspita o svemu, kaže neku lepu reč o prijatelju i pokuša da mu doturi kakvu pomoć. Međutim nije smeo da rizikuje. Plašio se da je ipak ostavio loš utisak na sveštenika. Preispitivati crkveno lice bilo je hodanje po tankoj liniji, mešanje u istragu moglo je opasno da dolije ulje na vatru. Nije želeo probleme, pogotovo ne sa državom.

Ovaj događaj kao da je uneo dozu ludila u njegovo preduzeće. Svi su pričali o sektašima, o užasnim stvarima koje oni rade i propovedaju. Još uvek nisu padale međusobne optužbe, ali sudeći po tenziji koja se osećala, Petar je bio siguran da će i taj dan uskoro doći. Ovakva atmosfera stvorena je sa ciljem, mislio je, Država nam nešto skriva. Izmišljanje neprijatelja kako bi se odvratila pažnja od stvarnih problema bila je strategija stara koliko i samo čovečanstvo. Ipak, ljudi su to stalno zaboravljali i upijali ono što bi im se serviralo. Bio je čvrsto rešen da gleda svoja posla, i ne učini niti jedan korak koji bi njemu i njegovoj porodici mogao da ugrozi stabilnost.

A onda su dobili neočekivanog gosta.

                                        .

Već po Draganinom pogledu mogao je da zaključi da nešto nije u redu. Ušao je zabrinuto pomislivši da se nešto dogodilo Mironu. Onda je ugledao Lidiju, Markovu suprugu. 

,,Lidija." pozdravi je kratko. Ona stidljivo pogleda kao da ispituje da li je dobrodošla u njegovom domu. Mora da su joj mnoga vrata poslednjih dana bila zatvorena. Iako bi bio daleko srećniji da se nije pojavila nije imao nameru da joj uskrati gostoprimstvo. Imala je povijenu ruku. Primetivši ga da gleda u nju posramljeno je skloni ispod stola.

,,Ne daju joj Vitax." besno progovori Dragana ,,Danima nije dobila sledovanje."

,,Nemoguće." 

,,Ne daju mi." progovori po prvi put Lidija ,,Mislila sam da je samo privremeno ali ne daju mi. Izgleda da nisam više podobna. Prvo je počelo iznad zgloba ali sada se proširilo na čitavu podlakticu. Živa trunem!"

,,Smiri se Lidija" reče on ne želeći da stvara buku i uznemiri malog koji je bio na spratu. ,,Dragana daj..."

,,Već smo namazale."  reče ona ,,I dala sam joj malo da ponese. Samo otišlo je duboko..:"

,,Kako ću da radim ako ostanem bez nje? Oni namerno hoće da mi se ovo dogodi! Zbog Marka!" žena je bila histerična.

,,Lidija molim te da se smiriš. Neću galamu u ovoj kući!" 

Ona ućuta, pa doda za nijansu tišim glasom ,,Nisam ni htela da vam smetam. Ali nisam više znala kome da se obratim. Ne daju mi ni da priđem automatu, a oni kojima se približim uglavnom su prazni."

Zaista, primetio je da kraj mnogih automata stoji policija. To se ranije nije praktikovalo. U početku je mislio da se radi o slučajnim patrolama ali očigledno su postavljali straže. Bilo je to direktno kršenje ljudskih prava.

,,To je u suprotnosti sa zakonom."

,,Ma nemoj!" odgovori mu Dragana ,,Maltretiraju je i ponižavaju od kada je Marko uhapšen."

Ova poseta je na njegovu ženu očigledno ostavila dubok utisak.

,,Kako je Marko?" upita on i oseti se malo posramljeno zbog toga. Ovo je bio prvi put da zaista pokušava da se raspita o prijatelju. Lidija ga prostreli pogledom.

,,Ne znam. Ne znam ništa o njemu još od momenta kada je odveden!"

,,Kažu...na poslu kažu da je..."

,,Sektaš i državni neprijatelj." Odvrati ona otresito pa nastavi ,,Marko je oduvek bio istinski vernik, današnja crkva je duboko zastranila. Ona vlada poput pravoga tiranina! Kraj je zaista blizu!"

,,Ne želim takve priče pod svojim krovom Lidija!"

,,Petre!" uzviknu Dragana. Očigledno joj je smetalo njegovo ponašanje, ali ovde su važila njegova pravila. Kao da je očekivala ovakav odgovor Lidija mirno ustade sa stolice, gurnu svoju obolelu ruku pod mišku i pođe ka vratima. 

,,Neka nam je Bog svima u pomoći." 

Prostorijom zavlada tišina. Nije mogao da zna šta su njih dve pričale dok je bio odsutan, ali se nadao da se njegova žena nije upuštala u polemike vezane za vlast. Pogledao ju je upitno, očekujući kritiku i više nego spreman za svađu. 

,,Nije ponela melem."

                                        .

Demonstracije su počele spontano i u roku od tri dana kulminirale u totalno ludilo. Prvog dana bilo ih je svega stotinak. Mirno su tražili od Vlade da podnese ostavku. Petar je to čuo za vreme pauze, dok se opuštao leđa prislonjenih uz zid, gledajući u zamišljenu tačku. Nisu imali nikakve rekvizite, stajali su na trgu i pričali, uz povremeno uzvikivanje parola. Uglavnom muškarci. Policija je stigla predveče po nalogu crkve i pohapsila polovinu, dok se druga polovina razbežala.

Sutradan ih je bilo preko tri hiljade. Lomili su automate, tukli se sa policijom i na vrhuncu pokušali da podmetnu požar pred centralnim hramom. Tog dana na sastanku, Zakonodavci su doneli strašnu odluku: ustanovljava se preki sud, a učešće na protestima kao i svaki aktivizam uperen protiv države kažnjava se spaljivanjem. Nije se moglo odrediti odakle dolaze, pošto protest za razliku od prethodnog dana nije bio koncentrisan na jednoj lokaciji. Borba je imala nekoliko frontova. Pred kraj radnog vremena stiglo je saopštenje da svi savesni građani nastave sa svojim svakodnevnim aktivnostima i da policija drži stvar pod kontrolom. Izluđivala ga je pomisao na to da mu je porodica nezaštićena dok on radi. Imao je vezane ruke jer je rizikovao da ukoliko napusti radno mesto bude optužen i spaljen kao demonstrant. U povratku je jedva zaobišao podivljale grupe. Dragana je bila van sebe od brige. Duž čitave ulice pa i na njihovoj fasadi neko je ispisao parole: Dole vlada! Kraj je blizu! Hoćemo rat. SMRT izdajnicima! Da li je bilo moguće da su to sektaška zagovaranja? Da su toliko brojni?

Shvatio je da je moguće trećeg dana kada su ga uniformisana lica nedaleko od kuće poslala nazad uz obrazloženje da je grad blokiran i da je Vlada podnela ostavku.

,,Mi smo nova policija. Vratite se u svoju kuću dok Vas ne obavestimo o daljim aktivnostima." rekao mu je jedan od njih. Poslušao je ne razmišljajući o suprotnom. Prvi put u svom dugom životu doživeo je prevrat. Ali ka čemu? Šta je to došlo prošle noći i da li treba da se plaši ili raduje? Stari sistem imao je mnoge rupe, da li novi dolazi da bi ih začepio ili izbušio još neku? Dragana je bila smirena i dan je protekao u razgovoru. Pomogla mu je da se sabere i uverila ga da nemaju razloga za brigu. Bio je običan, neupadljivi građanin, čistog obraza i mirne savesti. Nije imao čega da se plaši.

Tako su dočekali i noć. Bilo je vreme da Miron ode u svoju sobu. Petar je pošao za njim u želji da malo popričaju, onako, kao otac i sin. Valjda će ako ništa drugo, ta nova vlada doneti rasterećenje zakona koji se tiču usvajanja i oduzimanja dece. Nadao se da ih u čitavom haosu nije mnogo stradalo. Njihov broj nije bio veliki a smrt svakog mališana uskraćivala je barem tuce parova za mogućnost roditeljstva.

Obojica su bili u mraku. Petar je pokušavao da napipa prekidač na noćnom stoliću kako bi upalio svetlo kada oseti udarac u potiljak i nešto krcnu. U isti mah se začu prasak iz prizemlja. Dete vrisnu. Krajem svesti on dovrši započeto i prostoriju ispuni svetlo.

Odozdo se čulo komešanje i buka. Nešto je pravilo gadan lom. Koliko god mu je bilo teško da poveruje sopstvenim očima znao je i šta.

Dve prilike jesu izgledale kao ljudi, ali samo po obliku.  Njihova koža bila je bleda, na licu gotovo ružičasta umesto prirodno siva. Mironova soba nije bila naročito veika i mogao se zakleti da oseti ono što se moglo čuti samo u pričama za plašenje dece. Zračili su toplotu.

Obe prilike izgledale su kao muškarci. Na sebi su imale zelenkasta odela nalik uniformama. Jedan od njih držao je veliku cev uperenu u njega dok je drugi pokušavao da savlada Mirona. Instinkt je bio jak i Petar potrča da pomogne sinu. Cev prasnu i on ustuknu na trenutak. To mu je probilo torzo ali nije načinilo veću štetu, barem ne na prvi pogled. On preskoči krevet i baci se na Mironovog napadača. Bez problema ga je prostim potiskom oborio na zemlju, a zatim udario u lice. Bio je neočekivano slab ali je njegov pratilac iskoristio priliku i obuhvatio ga sa leđa. Osetio je pritisak a zatim ugledao oštricu kada mu je sečivo probilo vrat. Nije smeo dozvoliti da ostane bez glave. U toj gužvi Miron se obrušio na spodobu sa poda i bez mnogo muke uspeo da joj zagrize vrat. Crvena tečnost briznu iz rane. 

Bili su to Kucači. 

Petar povi leđa pokušavajući da obori svog napadača. Ovaj se čvrsto držao i pokušavao da izvuče oružje iz njega. Morao je delovati brzo. On učini krajnji napor, i sam začuđen snagom koju je ispoljio i Kucač izgubi ravnotežu. Pri padu je udario glavom u zid i ostao da leži.

,,Pregrizi mu grkljan i ostani u sobi!" naredi sinu gledajući njegovo crvenilom umazano lice ,,Ne izlazi odavde dok se ne vratim po tebe!"

Borba u trpezariji imala je tragičan ishod. Našao je samo obezglavljeno truplo, od Draganine glave nije bilo ni traga. Na jadnicinim rukama bilo je crvenila. Uspela je da ih ozledi. On riknu od bola i izjuri iz kuće. Kucača nije bilo na vidiku, ali su mnogi ljudi poput njega lutali ulicom tražeći osvetu.

                                        .

Dok je stajao na trgu među ruljom, čekajući instrukcije Petar ugleda Maksimilijana vezanog na još neupaljenoj lomači. Pripadnik stare izdajničke vlasti. Prišao mu je ne tako siguran da će ga ovaj prepoznati. Od poslednjeg napada glava mu je stajala pod čudnim uglom, još uvek nije našao dovoljno vremena da je fiksira.

,,Petre moj dobri..."progovori ovaj ,,Apostol se vratio..."

,,Vratili su se i Kucači. Hoće da nas istrebe oče. Ubili su mi Draganu..."

Sveštenik obori glavu

,,Istina je oče. Došli su po svoje."

,,Ne zovi me oče, zovi me po imenu Petre... Šta će biti sada?"

,,Sada? Biće ono što je zapisano oče. Vi ste sveti čovek, vi to treba da znate..." Petar se podrugljivo osmehivao

,,Sudnji dan..." tiho reče Maksimilijan i obori pogled.

,,Armagedon." Ispravi ga Petar a potom ne skidajući osmeh sa lica reče jednoj od žena koje su stajale u blizini ,,Nađite vatru i zapalite ovog čoveka! Neka se ne muči više vezan!"

Na trenutak mu se učini kao da će sveštenik opet da progovori, međutim on samo još više  pognu glavu.

,,Neka ti Bog oprosti grehe." reče Petar, a zatim se okrenu i nestade u masi.

[hidden]

Da, to je verzija sa Anime. Kasnije je sređena pred objavljivanje u Emitoru.

[PTY]

Da, ostavila sam link u naslovu. (Sećam se još jedne tvoje priče sa te radionice, ali ta mi se učinila slabijom od ove.) Isto tako, sećam se da si na radionici bio prilično otvoren za savete i predloge, a to je svakako hvale vredan stav.

[hidden]

Knjiga je od juce postala stvarna, pa molim administratora da, ukoliko je to moguce, prebaci ovaj topic u objavljene knjige.