Darko Tuševljaković - Senka naše želje (2010)

[Kunac]

Mislim da niko nije pokrenuo topik na ovu temu, bar mi tako kaže search, pa hajde da to ispravimo...



U izdanju Čarobne knjige pojavio se debitantski roman Darka Tuševljakovića. Pazario sam ga na Sajmu, pročitao i prilično sam zadovoljan.

Evo šta piše na back coveru:::

Sećate li se mirisa i boja detinjstva? Vožnji biciklom, pecanja na reci, psa koji trči pored vas? Sećate li se pogleda koje ste stidljivo razmenjivali sa devojčicom iz razreda, napuštene kuće u koju niste smeli da uđete, sna koji vas je progonio sve dok niste odrasli?

Sećate li se svog najvećeg straha? Danijel Isakov je dečak koji mašta o pravoj avanturi. Njegov stric je pre petnaest godina otišao iz grada u beli svet i Danijelu je žao što ne može da pođe njegovim stopama, ako ništa drugo, da bi pobegao od rane jeseni, dosadnih školskih obaveza, večito umornih roditelja i devojke koja mu se ukazuje u prozoru nekadašnje pančevačke svilare. Želi miris morske soli u nozdrvama, topao vetar na obrazima, tropsko sunce na kapcima. Potpuno neočekivano, ukazuju se naznake da će stvari krenuti nabolje jer se u grad vraća davno izgubljeni rođak. Danijel nestrpljivo iščekuje susret s njim nadajući se promeni u svom životu. Ali promene koje ga očekuju nisu onakve kakvima se nadao... Upoznavši nas sa tipičnom pričom o odrastanju u malom gradu, Senka naše želje se transformiše u jezivi roman o silama čiju prirodu ne razumemo, a koje lako mogu zagospodariti našom sudbinom i promeniti je na najstrašniji način.

,,Miris rečnog mulja, vetrovi Banata i duhovi ravničarskog detinjstva... Impresivan i zreo, prvi Tuševljakovićev roman jasno govori da je srpska književnost dobila još jednog velikog mladog pisca."
Goran Skrobonja

,,Gorko-slatki detinji doživljaj sveta odraslih kroz evropski realizam, južnoameričku magiju i severnoameričku jezu. I sve u Pančevu, gde je jedino i bilo moguće. Budimo i mi u toku."
Oto Oltvanji

Neko pročitao; namerava?

[Boban]

eh, kada bi korica knjige izgledala ovako dobro kao na snimku gore.
Listao sam dva primerka knjige i katastrofalno su odštampani, na vrlo lošoj hartiji, vrlo primitivnim ofsetnim postupkom, dakle, neka mala mašina u garaži od pre 50 godina, preslikavanje stranica sa gume kakvo nisam video niti na jednoj knjizi u ovom veku.
Pogledao sam na sajtu Narodne biblioteke i potvrdio svoju pretpostavku da je izdavač sve svoje knjige radio kod renomiranih štampara, osim nekoliko, da l' su proba ili su razlog što manji troškovi, ali vrlo je to dronjavo ispalo. Šteta.

[Lord Kufer]

Na mom primerku plave boje skoro uopšte nema, pošto je sve zatamnjeno do ponoći...

[lilit]

Pazario sam ga na Sajmu, pročitao i prilično sam zadovoljan.

Moze li malo opsirnije?

I jos, da li je roman iskljucivo za odrasle ili mogu i deca da ga citaju?

[Boban]

Zavisi čije dete, tvoje svakako da će moći uskoro.
Moja kćerka je sa tri godine UŽIVALA u Evil Dead 3.
Nekako se to posle ispegla i izgleda da ne ostanu posledice kakve psiholozi predviđaju.

[Lord Kufer]

Deca tu ne vide isto što i odrasli.

[scallop]

Roman je sigurno dobar, jer je Tuševljaković već više godina odličan. Jedino me brinu komplimenti tipa "brzo se čita". Brine me i praksa "brzog tiska", jer dobra knjiga mora da bude i lepa knjiga. Ja ću morati da sačekam ozbiljniju fazu štampe.

[Kunac]

Pazario sam ga na Sajmu, pročitao i prilično sam zadovoljan.

Moze li malo opsirnije?

I jos, da li je roman iskljucivo za odrasle ili mogu i deca da ga citaju?

Može, Lilit, naravno da može. Za tebe sve!

Što se dece tiče, ne bih rekao da je ovo roman za njih. Glavni junak jeste momčić od 13-14 godina, ali su mu već proradili hormoni tako da ima i (pokušaja) seksa između maloletnika. Ima tu još poneka erotska scena, a tu je i tanatos::: mrtve devojke iskaču iz dubina u potrazi za plenom, glave se odvajaju od tela, radi sekira... Nisam baš siguran da je ovo štivo za osnovce.

Što se kvaliteta knjige tiče, Čarobna knjiga očigledno ima dobar rezon što je objavila Senku naše želje. Ovaj roman može biti zanimljiv širem krugu čitalaca, ne samo onim koji vole žanr. Dobro je napisan, veoma zrelo, mada ima nešto viškova/manjkova i probrema u strukturi, što su gresi koji se mogu lako oprostiti (i ispraviti). Prva trećina mi je bila malo teža za čitanje, manje zanimljiva, ali kad se radnja zahukta... It's all good.

(scallope, ne brini: roman je po obimu znatno kraći od Kičme, Tesle i Srbina - pa je sasvim normalno da za čitanje treba manje vremena - ja sa ga završio za 2 dana - ali nije u pitanju fast food proza. Mislim da će DT dobiti tvoj seal of approval)

Još reč-dve o romanu.

Na početku ide uvod u kome glavni junak Danijel obećava retrospektivu događaja koji su se odigrali devedesetih, dok je kao dečak živeo u Pančevu... Znači, imamo retro ugođaj.

Kako radnja odmiče, postaje jasno da je Senka naše želje je nešto kao Hičkokova Senka sumnje, ali sa horor obrtom. Posle dugogodišnjeg odsustvovanja u mali grad se vraća stric koga maloletni glavni junak nikada nije sreo ali ga idealizuje od kako zna za sebe. Uskoro se ispostavlja da ujka poseduje mračnu crtu, a glavni junak (kod Hiča je u pitanju curica, kod Tuševljakovića bata) kreće da kopa i istražuje...

Kasnije, horor momenat je sve izraženiji. Za početak imamo prikazu udavljene devojke koja želi da se dokopa glavnog junaka (nešto kao srpska verzija japanskih duhova željnih osvete), da bi kasnije roman bio obogaćen još nekim hororičnim (čak veoma egzotičnim!) detaljima koje neću otkrivati. Finale je posebno sočno, baš kako i treba da bude. U globalu, SNŽ me je podsetio (in a good way) na poznata horor dela o odrastanju, kao što su Kingovo To i Simonsovo Leto noć, samo u kamernijoj postavci.

[lilit]

hvala! 

[Boban]

Dakle, i ovde imamo promenu žanra tokom knjige; vidi se uticaj gomile.
Ja se bojim da kada neko blagonaklon, poput Kunca, kaže da je malo dosadno, razvučeno, da ima viškova i loše strukture, to u stvari ispadne preveliki balast knjizi.
Šta tačno znači rečenica mada ima nešto viškova/manjkova i probrema u strukturi, što su gresi koji se mogu lako oprostiti (i ispraviti)? Kada se mogu ispraviti ako je knjiga već izašla?
S druge strane, ima čitalaca koji preko ovakvih stvari ne mogu da pređu.

[scallop]

Mogu se ispraviti između ofseta i konačne štampe. Ne može se ispraviti multi-smulti poližanrovski balkanski ispis. Malo SF-a, malo vukodlaka i vampira, pa onda malo mača i magije...

[Boban]

u ovom slučaju, ofset je konačna štampa, i za ovu i za ostale knjige.

[Kunac]

Ja nisam blagonaklon - nego lepo vaspitan. Mislim da nema razloga da bilo koga čerečim i razvlačim mu/joj creva po forumu. Pogotovo ako se radi o domaćem piscu, pa još i o debitantskoj knjizi. Ako mi se nešto ne dopadne - radije se na to delo neću osvrnuti... Čisto da se zna.

Iz ovoga što sam gore napisao proizilazi da mi se Tuševljakovićev roman dopao. Sasvim se lepo uklapa u novi talas srpske fantastične proze. Da imam nekih zamerki - imam. Mogao sam ih prećutati, ali smatram da bi to bila medveđa usluga (o tome sam već pisao u više navrata). Raspomamljeni hvalospevi nikom nisu doneli ništa dobro - bar ne na duže staze.

Opet, ističem, ono što valja u SNŽ je znatno prominentnije u odnosu na eventualne primedbe. Ako sam naveo neke stvari koje su mi zasmetale - to ne znači da mi roman nije legao. Da nije, ne bih o njemu ni pisao, pokrenuo topik... Uostalom, u ovom konkretnom slučaju zamerke se pre svega mogu uputiti na adresu urednika - ako ima viškova u prvoj trećini, on je bio taj koji je trebalo da utegne tekst. Itd.

Što se promene žanra tiče, to jednostavno nije istina i izvinjavam se ako sam nekog naveo na pogrešan trag. Fantastični elementi postoje od samog početka, samo što su prvo diskretni a onda sve izraženiji i izraženiji (što je sasvim legitiman - i efektan - postupak).

Što je najvažnije, Senka naše želje je u našim okvirima jedno sasvim unikatno delo::: uticaje drugih domaćih romanopisaca ja ovde nisam uočio. Tuševljaković je izgradio sasvim dobar i originalan stil - hvala bogu, biće još prilike da ga usavrši i doradi.

[scallop]

Ovaj forum je pun zamena teza. Niko ovde nije stavio primedbu na kvalitet Darkove proze, pa ne moraš ni da je braniš. Stavljena je primedba na "probne tiraže", gde Darkova knjiga nije izuzetak. Ta praksa će morati da rikne, jer su najveći poštovaoci i prijatelji pisaca osuđeni na nekvalitetne primerke. Dalje, primećeno je da su tvoji komentari redovno dualni po oceni. A, to je tačno.

[Kunac]

Scallope, uz sve dužno poštovanje: ti si taj koji meša babe i žabe. Ja sam samo civilizovano odreagovao na Bobanov post i izneo svoje viđenje situacije. O kvalitetu štampe nisam napisao ni slovce - niti ću.

Nego... Šta znači to da je primećeno da su moji komentari dualni po oceni? Šta tačno znači to dualni po oceni? Da sam nabrojao i ono što mi se dopalo i ono što smatram za zamerku? Kako drugačije??? Da li to znači da su jedine 2 vrste komentara koje ti prihvataš čerečenje ili hvalospevi? Izvini, molim te, ali ta podela na crno i belo je davnih  dana prevaziđena.

[scallop]

Zaista me mrzi da sad kopam po tvojim komentarima romana "Konstantinovo raskršće" ili "Kičma noći" ili štagod drugo. I tada sam reagovao na komentare tipa "ovo je sjajno, ali ništa ne valja". To, jednostavno, tako ne ide i nema veze sa "čerečenjem". Kako može da ide zajedno "Dobro je napisan, veoma zrelo, mada ima nešto viškova/manjkova i problema u strukturi..."? Ili je zrelo napisan ili ima probleme sa kompozicijom i strukturom. Meni je Darko u vrhu domaćih mladih pisaca i ne treba mi procena o "teškom čitanju" i "zahuktavanju". Uostalom, videćemo šta je kod tebe "teško" za čitanje, a šta "zahuktavanje" (pun mi je torbak "zahuktavanja"). Teme novih domaćih knjiga na ovom forumu su praćene od strane nekoliko stotina ljubitelja fantastike i treba biti oprezan sa iznošenjem mišljenja. Posebno je nezdravo napisati da se nešto brzo čita ili da je brzo pročitano. Muka me uhvati kad neko napiše da je nešto "dobro za plažu", uskoro ćemo razvrstavati da li je "za voz", za "gradski prevoz", za "veliku" ili "malu nuždu". Sa takvim viđenjima budi oprezan, Kunac, ko zna za koju "brzinu" će tebe proceniti.

[Kunac]

Ovo što si gore napisao prevazilazi moju pamet. Prvo i osnovno, to sve je potpuno netačno, "ovo je sjajno, ali ništa ne valja" je čista konstrukcija. I kakvo sad zahuktavanje? Šta to uopšte i znači?

S tobom je očigledno nemoguće diskutovati zato što vidiš samo što želiš da vidiš (a da najčešće nešto nisi ni pročitao) i tu je kraj svake konstruktivne priče.

[scallop]

Prva trećina mi je bila malo teža za čitanje, manje zanimljiva, ali kad se radnja zahukta... It's all good.

Jesi li ti ovo čudo napisao?

[Kunac]

Jesam. Ali ti po običaju sve vadiš iz konteksta. Ne može se o nečemu raspravljati na parčiće. Pa čak i kada su forumaški postovi u pitanju,

[Kunac]

U krajnjoj liniji, ne vidim ovde materijala za dalje nadmudrivanje. 1000 ljudi - 1000 načina da se doživi jedna knjiga. Nemaju svi iste čitalačke navike, ukuse... Samo bez grča i gorčine i sve će biti u redu.

[PTY]

Ako mi se nešto ne dopadne - radije se na to delo neću osvrnuti... Čisto da se zna.

mmmm... najs of ju.

a sad reci iskreno svojoj tetki Libe; šta očekuješ zauzvrat?

[Boban]

A najnovi City kaže:

[Kunac]

Ako mi se nešto ne dopadne - radije se na to delo neću osvrnuti... Čisto da se zna.

mmmm... najs of ju.

a sad reci iskreno svojoj tetki Libe; šta očekuješ zauzvrat?

Nisi ti tetka. Ti si dama. Bar za mene.

A što se očekivanja tiče... Recimo na nisu dikensovska... Nikada ne treba očekivati previše. Ako očekivanja ne svedeš na minimum, postoji velika šansa da ćeš se razočarati.

[PTY]

To za očekivanja je velika mudrost, Kunac, znam to iz iskustva.

Ali po pitanju ovde iznete dileme - čak i ako je iskrsla iz koječijeg meandriranja – ipak je validno to razmatranje kritičarske objektivnosti.

Mislim, svako može da bude kritičar, ali opet... ne polazi od ruke baš svakome da pri tom bude i objektivan, zar ne?

A svesno i savesno ustezanje od negativnih opaski svakako može da se vrednuje kao nekakva vrlina, ali, čini mi se da je to postignuto uglavnom po cenu objektivnosti.

A bez objektivnosti ni kritika ne vredi, tako da... koliko god je važno skrenuti pažnju na ono što vredi, toliko je potrebno i skrenuti pažnju na ono što ne valja. Bar tako ja to vidim.

[Kunac]

Mudro zboriš. Ako se neko već oduči da govori o nečemu, bitno je da se osvrne na sve aspekte dela: kako pozitivne, tako i negatine. Ali sve to na jedan fin i civilizovan način. To je bar moj stav.

Što se objektivnosti tiče, to je veoma klizav teren. Šta je uopšte objektivnost kada su umetnička dela u pitanju? Na primer, X i Y nemaju iste knjižene ukuse, ili se oni bar većim delom ne poklapaju. X-u se dopadne, na primer, jedan roman. Y-u se ne dopadne. Svako drži svoju stranu, ima argumente itd. Ko je u pravu? Sve zavisi od toga kakav je ukus onoga ko prosuđujue. U zbiru, dominantan stav odnosi prevagu.

[PTY]

Pa, po pitanju književnih afiniteta svakako mogu da budem maksimalno tolerantna. Ja ne krijem da se moj ukus formirao na stranim delima, tako da tu mogu da ponudim tu i tamo nekakav ustupak, čak i kad za to ne vidim razloga. Ali ne vidim zašto bi trebalo da ustupke nudim na nekim osnovnim aršinima koje svako izdanje mora da ispoštuje;  na kvalitetu tiska i opreme, recimo, i na minimalnim uslovima lekture i korekture. Mislim, nečuveno je, ali zaista nečuveno, da se prodaje ARC deo tiraža. To nije prodaja, to je uvaljivanje, da se razumemo, to stavlja ono "A" u celu ovu jadnu i kukavu amatersku produkciju.

[Boban]

Dominantan stav je bitan za opšti utisak, ali svako ima svoj pojedinačni stav oko nekog dela i on ne bi trebalo da bude diktiran većinom nego sopstvenim ukusom.
Dakako, ima ljudi koji sopstveni ukus formiraju na osnovu mišljenja većine, ali nećemo valjda njihov sud uzimati za ozbiljno.

Nekada davno, u početku, Darko je bio dobar u kraćim formama i specifičnoj atmosferi koju gradi; no, lako je otklizavao u patetiku i deonice sa praznim hodom, a koliko vidim, to rado radi i dalje. Posledica druženja sa tapšačima po ramenu i zanemarivanja onoga što mu govore ljudi koji zaista žele da uspe.

[Kunac]

Amanda, moraćemo o stazama i bogazama srpskog izdavaštva da raspravimo uz jedno pivo.

Nadam se što pre.

Bobane, pročitaj roman.

[angel011]

Pa, po pitanju književnih afiniteta svakako mogu da budem maksimalno tolerantna. Ja ne krijem da se moj ukus formirao na stranim delima, tako da tu mogu da ponudim tu i tamo nekakav ustupak, čak i kad za to ne vidim razloga. Ali ne vidim zašto bi trebalo da ustupke nudim na nekim osnovnim aršinima koje svako izdanje mora da ispoštuje;  na kvalitetu tiska i opreme, recimo, i na minimalnim uslovima lekture i korekture. Mislim, nečuveno je, ali zaista nečuveno, da se prodaje ARC deo tiraža. To nije prodaja, to je uvaljivanje, da se razumemo, to stavlja ono "A" u celu ovu jadnu i kukavu amatersku produkciju.

Pošto slabo dolazim u dodir sa novijim stranim knjigama, kako one stoje po pitanju osnovnih aršina koje pominješ?

Za jedan od romana (dvanaesti iz serijala o Aniti Blejk) Lorel Hamilton, na čija bi izdanja trebalo da se pazi pošto izdavaču donosi pare, se priča da je pravopis bio na toliko očajnom nivou da je pirat koji je to skenirao i potom pustio preko interneta taj pravopis ispravljao, pa je piratsko izdanje imalo znatno bolju lekturu od zvaničnog, dok je u jednom od romana nakon toga, u zvaničnom izdanju, bilo grubih grešaka (poput pogrešnih imena sporednih likova), samo što ovog puta nije bilo pedantnog pirata koji bi to ispravljao.

Da ne bude zabune, ne mislim da, ako negde napolju prave takve greške, treba da ih prave i ovde, samo pitam imaš li uvid kako stvari po tom pitanju stoje (i drugi koji kupuju dosta novih stranih knjiga su dobrodošli sa svojim zapažanjima).

[Melkor]

S vremena na vreme primetim poneko propusteno slovo i, jedared, pogresno ime lika. Ali, to je toliko retko da me i to jedno slovo neprijatno iznenadi.

[Mica Milovanovic]

Anđela, to što pokušavaš da porediš je neuporedivo.

[Gaff]

S vremena na vreme primetim poneko propusteno slovo...

Da, imam slična iskustva.

[Nightflier]

Ja sam čak u nekim kolekcionarskim izdanjima Sub. Pressa nalazio ispuštena slova ili znake interpunkcije, pošto ih imam nekoliko, i veoma sam se razočarao. Jedino što me sprečava da ih prodam su potpisi autora. U ARCovima češći slučaj su viškovi nego manjkovi. Na primer, da se rečenice ponavljaju, mada je i to jednom ili dvaput u čitavoj knjizi.

[angel011]

Anđela, to što pokušavaš da porediš je neuporedivo.

Ne pokušavam da poredim, samo pitam koliko toga ima napolju.

Kad smo već kod grešaka, juče sam konačno dovršila DeLiloovo "Podzemlje" (odličan roman), izdanje Geopoetike, jednog od naših najozbiljnijih izdavača (valjda), tu i tamo sam se spoticala o slovne greške, permutovana slova, ispuštena slova i slično.

[Perin]

Ne pokušavam da poredim, samo pitam koliko toga ima napolju.

Kad smo već kod grešaka, juče sam konačno dovršila DeLiloovo "Podzemlje" (odličan roman), izdanje Geopoetike, jednog od naših najozbiljnijih izdavača (valjda), tu i tamo sam se spoticala o slovne greške, permutovana slova, ispuštena slova i slično.

Čudi me to. Barem je Geopoetika bila dosledna svojoj ozbiljnosti, lekturi i tako tome. Bolje rečeno ja nisam nalazio nekakve greške u njihovim knjigama.

[zakk]

Ja samo da konstatujem da imam savršeno odštampan primerak (a nisam ga birkao ), nažalost još uvek bez potpisa — to moram da ispravim prvom prilikom.

Naslovnica ne izgleda kao na slici koju je Kunac okačio, to je jedna od varijanti koja nije na kraju prošla a eto pliva internetom. Knjiga ima naslov na vrhu, pa onda dođe ovaj noćni leptir nad vodom.



I da, pratite Darkov sajt: http://www.darkotusevljakovic.com/, ima novosti:

Izdavačka kuća Alma redovno organizuje konkurse za minijaturu, nekad sa dodelom prvog, drugog i trećeg mesta, nekad bez, uvek sa pratećom zbirkom. Priče od petnaestak redova su kolačići koje je zadovoljstvo progutati u jednom zalogaju, kao i izneti na sto pred druge. Do sada je bilo devet takvih konkursa, devet zbirki, u nekima od njih i mojih priča.

Na ovom poslednjem, tek završenom, dospeo sam na prvo mesto, što je lepo, ali je još lepše to što se zbirka zove po nagrađenoj priči ["Kuće u vazduhu"].

Takođe tamo možete naći i prvo poglavlje romana: http://www.darkotusevljakovic.com/price/glava-prva/

[Boban]

Alma je izdavač sa najviše domaćih knjiga godišnje.
Gotovo 50 u proseku.
Ali nisu dobili štand u glavnoj hali, što naizgled deluje neprirodno ako zaista imamo takvog promotera domaće književnosti.
No, većina njihovih knjiga (domaći romani) rađena digitalno u nekoliko desetina primeraka i nikad ne doživi novu desetinu primeraka.
Klasičan izdavač za prijatelje i rodbinu. I to naprosto svi znaju i ne nasedaju na tu priču.
Što naravno ne umanjuje Darkov uspeh, njega vole nagrade za kratku formu, njegov sladnjuva stil odgovara kratkoj formi.

[Melkor]

glede stranih knjiga:

According to Peter V Brett Towers of Midnight is full of typos: On page 530 of Towers of Midnight. It is decent so far, but there are tons of typos. You can tell it was rushed through production.

ocigledno postoje stvari kao Jordan, Hamiltonova u kojoj izdavac izvaga pros & cons i zakljuci da nece to raji previse smetati...i da ne davimo vise 

[scallop]

Što naravno ne umanjuje Darkov uspeh, njega vole nagrade za kratku formu, njegov sladnjuva stil odgovara kratkoj formi.

Da li tebi odgovara ičiji stil osim sopstvenog?

[PTY]

Anđela, to što pokušavaš da porediš je neuporedivo.

Ne pokušavam da poredim, samo pitam koliko toga ima napolju.

Kad smo već kod grešaka, juče sam konačno dovršila DeLiloovo "Podzemlje" (odličan roman), izdanje Geopoetike, jednog od naših najozbiljnijih izdavača (valjda), tu i tamo sam se spoticala o slovne greške, permutovana slova, ispuštena slova i slično.

Ali vidi, neke stvari se ne mogu tako gledati; ako mi kažeš kako domaća produkcija ne može da parira stranoj na nekim drugim poljima – kvalitet opreme, recimo, ili marketing, promocije, reklame, distribucija i tako to – ja ti mogu dati za pravo, ali da izvlačiš olakšice na bazi redakture...eh. Uostalom, od svega gore navedenog, redaktura je tu najmanja finansijska stavka, a ujedno je možda najbitnija, jer na njoj počivaju neki sigurno najvažniji utisci. Bez problema  mogu da zažmurim na kvalitet paira ili lepka, ako mi tekst to zaseni svojim kvalitetima, ali kad bude zamerki na sam tekst, onda...

Druga stvar, ne treba zaboraviti da strani izdavači mnoge stvari rade s razlogom, pa tako i izvesna zabušavanja u cilju smanjenja troškova. To ovisi o njihovoj proceni ciljne grupe, i ako dođu do "za koga je- dobro je" zaključka, to ne bi trebalo ovde uzimati kao nekakvo pravilo po kom se mi ovde možemo ravnati; kad izdavač i sam dobro zna da objavljuje knjigu koja spada u "pročitaj & baci" kategoriju, sigurno ne očekujem da pljune krv i novce na njenoj redakturi. Tako da... zaista nisu u pitanju nikakve paralele.

[PTY]

Amanda, moraćemo o stazama i bogazama srpskog izdavaštva da raspravimo uz jedno pivo.

Eh, Kunac, bogami se nadam da nećemo... ja računam da nam za takvu priliku sleduje neka opuštenija i zanimljivija konverzacija... o zombijima i filmovima i o zombijima u filmovima, recimo...   

[Lord Kufer]

Kakva publika - takve knjige!

[scallop]

kad izdavač i sam dobro zna da objavljuje knjigu koja spada u "pročitaj & baci" kategoriju, sigurno ne očekujem da pljune krv i novce na njenoj redakturi.

A d se malo uzdržiš kad bljuješ svoju averziju prema srpskoj domaćoj fantastici? Mogla bi, za promenu, da se pozabaviš Bušmanima. Ili zađi po hrvatskoj ovogodišnjoj produkciji, pa vidi šta se tamo da doterati.

[angel011]

Amanda, rekoh da ni ne pokušavam da poredim, samo pitam kako je drugde. Shvati to kao oftopik oftopika, ako hoćeš.

[Mica Milovanovic]

Da bi od rukopisa postala knjiga mora da se prođe određena procedura. Nažalost, iz raznoraznih razloga, danas se sve više preskaču određeni koraci. Ili neke od koraka rade neobučeni ili nedovoljno kvalitetni ljudi. Svet je danas mnogo voluntarističkije mesto nego što je to bio ranije.

Da li iko ovde može da zamisli da su prvi moji tekstovi za Emitor, jedno šapirografisano glasilo udruženja dvadesetak ljudi, redovno prolazili kroz ruke lektora? Danima sam strepeo od Škrbine lekture. Danas ljudi izdaju knjige koje nisu prošle lekturu. O korekturi i da ne govorimo.

[Boban]

Zato je naša generacija malo postigla; mnogo smo se osvrtali oko sebe, prepravljali, doterivali, usklađivali, proveravali... danas ja jedva da znam neku osobu koja nije izdala knjigu.

[Plut]

A možda ti se samo sužava krug poznanika.

[Boban]

možda bi tačnije bilo reći "koja ne pokušava da bude pisac."

[Plut]

Da, ipak je krug malo širi.

[Lord Kufer]

Šta se čudite? To ide u skladu s opštom genetskom demutacijom.
Reče li neko: Idiocracy?
Sad već svaka budala može da pravi svoj film. Srpski film je dokaz za to.
O televiziji da ne govorim.
O sportu, takođe.
O svemu, ako ćemo pravo.
U Srbiji ne umeju više ni hleb da naprave kako treba. U mojoj pekari svakog dana kupim drukčiji hleb. Nemaju recept, ništa ne znaju. Improvizuju, a ni to ne umeju.