Pavle Ćosić: Leposava (2007)

[Loni]

    Šarmantno, interesantno i duhovito, bile bi prve asocijacije nakon čitanja ,,Leposave'', satiričnog prikaza futurističke antiutopije.
    Spadam u one, koji filmično zamišljaju ono šta čitaju.
Već posle prvih par strana, likovi, koje sam na početku zamislio kao relistične, naglo su se animirani.
   To nije nikakva mana. Naprotiv!
   Moderna, apstraktna animacija bila najpogodnija za ekranizovanje ,,Leposave''. Nešto između ,,South Park'' i ,,Edit i ja'' fazona.
Razlog za animaciju ,,Leposave'' u mojoj glavi bio je preplet odličnog humora sa ekstremnim paradoksom, koji je efektan samo u crtaćima (uz izuzetak Monti Pajtona), dok u igranom filmu mnoge asocira na naivnost.
   Ćosić je autor kom originalne ideje prilikom futurističkih konstrukcija ne nedostaju. Umesto sestre od krvi i mesa, junakinja dobija robotivoanu sestru iz Japana. Izumi junaka, mladog naučnika su: lopta za prelaženje ulice, dongl za isključivanje tv-a prilikom reklame za pivo, daljinski za političare s vlasti, mašina za povraćanje po arhitektima i advokatima itd.
   Osmišljavanje paradoksalnih komičnih situacija, a da se zadrži ozbiljna poenta, nije lak zadatak. Ćosiću to uglavnom uspeva, ali ima trenutaka kad pretera. Kažnjavanje zbog prljavih gaća ili kazna brakom s debelom političarkom, ma koliko zvučale simpatično, jesu isuviše šećera u slatkišu, koji tako može izgubiti status ozbiljnog kolača.
Srećom u ,,Leposavi'' to nije čest slučaj.
    Kad smo već kod poente, u romanu ih ima nekoliko.Teofil Pančić je kao glavnu učitao autorov podsmeh prema političkoj korektnosti. Mislim da greši i da Ćosić nije generalno protiv polikora već protiv ekstremističkih interpretacija polikora, kojima pribegavaju pojedinci. Sam polikor je nešto u biti vrlo pozitivno. Niko normalan ne bi se bunio protiv toga da i slabiji pol, stariji ljudi, nacionalne, verske, rasne i seksualne manjine uživaju osnovno dostojanstvo i poštovanje.
    Međutim postoji nešto drugo, a to je ekstremizam pojedinaca prilikom interpretacije istog.
    Iako se i sam zalažem za političku korektnost, slušajući gostovanje ekstremnih feministkinja u jednom mediju, došlo mi je da polupam tv.
Dale su pravo da nazivaju fašistima sve one, koji i konstatuju postojanje razlike između muškaraca i žena, strejt i gej ljudi, u boji kože. Negirale su ikakav značaj genetike.
Dakle nije problem u političkoj korektnosti već u tome kako će je ko interpretirati.
Normalno je da čovek sme da knstatuje razliku između ljudi, ali ne i da osuđuje nosioca nevoljne razlike.
Polikor ekstremi sebi su dali za pravo da osuđuju čak i one, koji samo konstatuju razlike ili izreknu svoj lični sud o tome da li im je privlačnija crna ili plava kosa, mršava ili deblja žena itd. Stiče se utisak kao da te savremene Amazonke (ma kog pola bile) jedva čekaju da neko u govoru pogreši i kaže nešto nekorektno, da bi mogle da ga ujedu ko hijene.
To je ono, što na duhovit način kritikuje Pavle Ćosić u pasusima o brkatim ženama.
Tako se Ada Ciganlija u budućnosti zove Ada ravnopravnih građana, a za ženu tamne boje kože i kosih očiju mora se reći ,,građanka indoazijskg porekla''.
Bila bi to poenta, u kojoj Pavle Ćosić ima moju podršku.

Poenta, koju ne bih nikako mogao da podržim je autorovi ismevanje samo jedne političke opcije, a to je prozapdna orijentacija.
Moje iskustvo govori da su svi, oni, uključujući i ekstremne polikor feministkinje, iz gornjeg primera, upravo antiglobalisti – komunisti.
Ne sećam se da sam sreo srpskog evropejca, koji će da negira značaj genetike u razvoju ličnosti, dok će skoro svaki komunista da kaže to nije korektno.
Mana u smislu poente je što autor stoprocentno i nedvosmsileno staje na stranu antiglobalista.
Ismevaju se samo B92, nevladine organizacije i NATO intervencija, ali nigde jagodisnka televizija Palma Plus, klerodesničarske organizacije, domaćinski model političara – nacionaliste, patrijarhalca, homofoba i neobrazovanog čoveka, niti borbardovanje Sarajeva, Vukovara ili Dubrovnika.
U Leposavinoj budućnosti Beograd je osuđen na kaznu ,,civilizovanja'' zbog izume prelaska ulice pomoću lebdećih lopti.
Ako je cilj bio da se povuče paralela s 1999. onda je cilj vrlo pogrešan jer Miloševićev režim nije dobio bombe zbog prelaska ulice već zbog proterivanja milion pripadnika druge nacije.
U ,,Leposavinoj'' budućnosti, koja je pratila tok evro integracija, ističe se da su granice zatvorene. To je takođe pogrešna poenta jer to jednostavno ne stoji. Čak je i obrnuto.
Evrospka Unija je ta, koja svim građanima svojih člčanica omogućava kretanje, život i rad bilo gde na svojoj teritoriji, dok se iz antiglobalističke Severne Koreje ne može izaći, ako nisi istaknut član partije ili sportske organizacije.

Problem kod antiglobalizma je taj što se zna protiv čega su, ali ne i zašta su.
Tako su antiglobalističke zemlje i komunistička Severna Koreja, Kina i Kuba, a i Indija, u kojoj i danas postoji surovi klasni i kastinski sistem. Antiglobalističke zemlje su i Iran, u kome mladi, koji odbiju ugovoren brak, gejevi ili žene preljubnice, bivaju kažnjavani kamenovanjem, robijom i smrtnom kaznom, prilično konzervativna i danas vrlo kapitalistička Rusija ali i Brazil, u kome su najveće gej parade na svetu.
Svaka zemlja različita od druge, da im maltene i zapad dođe kao tačka na pola puta, a ipak svi antiglobalisti i složni, ali samo kad treba srušiti postojeći poredak u kom dominiraju SAD, EU, Kanada, Australija, Japan i Južna Koreja.
Tek kad se antiglobalisti dogovore o jedinstvenom sistemu vrednosti, ljudskim pravima, onda će se nešto i postići. Dok svaka antiglobo zemlja vuče na svoju stranu, od pobede ništa.
Ne treba zaboraviti da i među zapadnjacima ima onih, koji kritikuju anomalije zapadnog društva.  Kad je srpska porodica iz Kalifornije, kažnjena oduzimanjem dece jer su snimali golu u kadi, srpske roditelje su upravo preko B92  podržali predstavnici upravo ,,druge Srbije'', na čelu sa sociologom Žarkom Koraćem, zapadno orijentisanim političarem, ali koji se usprotivio protiv besmsilene paranoja od pedofilije, koja je zadrmala Ameriku. Ako smo protiv nekih stvari na zapadu, ne znači da smo protiv svih zapadnih tekovina.
   Društvo i politička orijentacija ne zaslužju toliko prostora u jednoj književnoj kritici, ali ovde je to bilo nužno jer sama knjiga vuče tenedencioznu političku poentu.
    Samo zbog tog roman ocenjujem ocenom 9, ali je zato sam talenat autora za desetku. 
Prognoza je da će Ćosić u narednim romanima prevazići ,,Leposavu'', tek ponuditi mnogo tog maštovitog, duhovitog i interesantnog, a da će mane u smislu isticanja preteranih paradoksa i tendenciozne političke poenta biti izbegnute. 

[Джон Рейнольдс]

Jedva čekam da ponedeljak dođe i da se dokopam ove knjige.

Uzgred, "Ako je cilj bio da se povuče paralela s 1999. onda je cilj vrlo pogrešan jer Miloševićev režim nije dobio bombe zbog prelaska ulice već zbog proterivanja milion pripadnika druge nacije." je teška izmišljotina, Šiptari su organizovano počeli da se povlače u Albaniju po početku bombardovanja, a bombardovanje je počelo posle propasti neravnopravnih tzv. "pregovora" u Rambujeu.

[crippled_avenger]

E ja imam jednu super anegdotu za Pavla Ćosića. Johne dobijaš je na PP.

[Loni]

Jedva čekam da ponedeljak dođe i da se dokopam ove knjige.

Uzgred, "Ako je cilj bio da se povuče paralela s 1999. onda je cilj vrlo pogrešan jer Miloševićev režim nije dobio bombe zbog prelaska ulice već zbog proterivanja milion pripadnika druge nacije." je teška izmišljotina, Šiptari su organizovano počeli da se povlače u Albaniju po početku bombardovanja, a bombardovanje je počelo posle propasti neravnopravnih tzv. "pregovora" u Rambujeu.

To je naravno verzija Slobinog RTS-a, al' to sad nema veze.
A slično mi je odgovorio i sam Pavle Ćosić.

Na to mu ja rekoh: - Je l mogu ovu svoju kritiku da pastujem na jedan forum, na kom su me njih desetorica žestoko pljuvali što sam prozapadno orijentisan.
Pošto je tamo masa u antiglobal fazonu, i u sukobu sa mnom oko tog pitanja, nemaš bolje reklame za knjigu, nego da ja tamo stavim svoju kritiku.

I Ćosić se složio.
Čime pokazuje da je u duši demokrata, a simim tim u nekoj meri ipak i globalista.

[Джон Рейнольдс]

Nije to nikakva "verzija Slobinog RTS-a", nego istina. Navodni masakr u Račku - Rambuje - NATO agresija. Eno imaš i na engleskoj Vikipediji (ako se Slobinčići nisu i tu infiltrirali, zeznuta je to sorta).

[Loni]

Za političke teme su druge rubrike.

[Джон Рейнольдс]

Da, a 50% tvog prikaza knjige su zapravo tvoja politička razmišljanja.

[Loni]

Zato sam i napisao prikaz, duplo duži od ,,uobičajenog''.
Polovina je korisna čitaocima, a ostalo ,,za moju dušu''.