Radionica 2 - februar - ZADATAK

[Josephine]

Da li se ovde razglaba o čoveku koji glasa sam za sebe ili o smislu života?

stevo, diskusija o čoveku koji glasa za sebe je diskusija o smislu života

perin se upecao na moje postove jer očigledno ima potrebu da se objasni. čim ima potrebu ima i savest. niče ga je žestoko prevario... doduše, i naciste je

[Perin]

Perine, ima samo jedan problem. Ljudi se vremenom menjaju. Fora je ne činiti danas nešto čega ćeš se kroz 30 godina stideti. To je jako teško.

Naravno. To se, barem po meni, podrazumeva. Mislim da smo stvari potpuno drugačije postavili: osećam se kao na inkviziciji, sudu za nekakav tako gnusan čin, kojeg bi se čak i Vilijem Vilson trebao postideti. Ono što sam ja, još onomad kazao, jeste da ja sebe cenim najviše. Ako sam glasao, i ako se nekome to ne sviđa, to je posve okej, zaista jeste; ali postavljam pitanje: da li je nemoralan onaj koji stoji iza onoga što je uradio, ili onaj koji ne može da se pomiri sa tim izborom pa koristi svaku priliku da ubaci malo otrova u sve što ja kažem? Kažite mi, moralne gromade? Da li je poređenje sa nacistom u redu?

Da li se ovde razglaba o čoveku koji glasa sam za sebe ili o smislu života?

stevo, diskusija o čoveku koji glasa za sebe je diskusija o smislu života

perin se upecao na moje postove jer očigledno ima potrebu da se objasni. čim ima potrebu ima i savest. niče ga je žestoko prevario... doduše, i naciste je

[Josephine]

ma samo ne pominji ničea u kontekstu u kom si ga pomenuo i ne likuj u radionici i biće sve ok

[Džek]

Naravno Harvi da se diže nepotrebna frtutma.
Navališe na Perina samo zato što je izneo svoj lični stav.

Imao je pravo da glasa za sebe, iskoristio ga. Ili ga linčujte ili manite šuplju oko toga. I ja sam glasao za sebe, pa šta? Smatrao sam da je moja priča vredna mog glasa. Verujem da je još dosta glasalo za sebe, ili nije, a ako jeste baš me briga za to. Svako neka postupa po svojim afinitetima, ja nikome ne bi držao moralne pridike jer sam nisam moralno savršen.


Nekima se nije dopalo (pa osuli) što je izjavio da će biti bolji od Bobana.
Pa? To je Bobanu veliki kompliment, jer Perinova ambicija, divljenja vredna, gleda da bude bolja od najboljeg. Smela ambicija, bez dvojbe, hrabro iskazana. Znači da čovek misli ozbiljno a doživljava od dužebrižnika Bobanovog lika i dela, vrsnih spelologa kojima ni jedna pečina nije duboka da umarširaju u nju poniženja, aroganciju i nekakve kvazipsihoanalize.

Ako Perin u tome ne uspe, za 5 god, ili 10, ja ću mu se prvi narugati.
Ako uspe, opet ću se narugati ali ne njemu nego spelološkom pokretu.

[Perin]

ma samo ne pominji ničea u kontekstu u kom si ga pomenuo i ne likuj u radionici i biće sve ok

Da ne likujem? Zato što je lidija, angel, skalop, džek, miljan, svi redom objavljeni autori glasali za moju priču i videli nekakav kvalitet u mome pisanju? Da budem skroman? Ti mora da se šališ. Ali dobro, svakom svoje.

[Mims]

Ja se izvinjavam što se ovako na prepad uključujem u raspravu. Ali, ako sam dobro razumela, bilo je pitanje da li je moralno glasati za svoju priču.

Ja ne bih previše o moralu, s obzirom da je ono što je moralno vrlo diskutabilno, ako uzmemo u obir da je hrišćanstvo u znatnoj meri uticalo na moralne obrazce i predstave koje imamo o moralu. Hrišćanin će možda reći ljubi bližnjeg svog kao sebe samog, ali će možda iskreno moralan čovek reći ljubi sebe samog kao bližnjeg svog.

Odnosno, ako ceniš sebe i svoje delo (a bilo bi glupo reći da ne može da se proceni delo koje si sam/a napisao/la) mislim da je sasvim ok da glasaš za njega. Mnogo moralnije, nego da, npr. glasaš za neko drugo, samo zato što ne možeš za svoje, iako si apsolutno siguran/na da je tvoje kvalitetnije.

[Josephine]

Naravno Harvi da se diže nepotrebna frtutma.........

ti, po običaju, ništa nisi shvatio. postoje ljudi koji svojim likom, delom i ponašanjem zaslužuju poštovanje, a postoje i oni koji glasaju za sebe. toliko o speleologiji i moralu. samim činom glasanja za sebe i ti i perin zauvek ste sebi ukinuli mogućnost da dostignete tog bobana. ne primarno zato što ste glasali za sebe, niko nije savršeno moralan, već zato što se time dičite i likujete, pominjete ničea i sl.

ako ovde, među nama nema bar nekog stepena fer pleja i etičnosti, onda je ovo društvo stvarno na ivici provalije...

reč je o fer pleju, a ne o moralnosti. ništa nisam rekla o perinovom glasanju dok se nije javio sa likovanjem u radionici (drugi put, perine, likuj na drugom mestu)

[Džek]

Ko si ti, i ko ti je dao prava na aroganciju, da sudiš drugima a da tebi ne sude?
Jebote, koliko je velik moj trn, a koliko prcav tvoj balvan...

[Josephine]

ja sudim samoj sebi. to se zove samokritika. ispadala sam i kučka i nemoralna i neetična, ali nikada nisam prizivala ničea da opravdam sebe. to je jedno.

drugo, možete da pišete šta god hoćete ovde, imate pravo na to. ali ako ne shvatate razliku između radionice i takmičenja, ja ću vam, drage volje, pomoći.

[Džek]

Ti nama pomoći?
Hahahaha...

Nego, aj ti fino skuvaj veš lonac kafe i pristavi sarmu.
Kafa onim silnim pozvanim, a sarmu exclusive za mene i moje prefinjeno ždrelo.
Još ako znaš jufku razvući kako treba, pa da ti čovek oprosti aroganciju

Ćuj, pomoći... hahahahah!

[Josephine]

mislim da je vreme da opet ispadnem kučka. ali to ću kada ti donesem taj lonac sarme.

ostalo je radionica.

[Perin]

D., meni je tebe žao. Majke mi. Nemaš pojma koliko.

Nego, da se dogovorimo: dosta priče o ovome. U svakom slučaju, rezultat je takav kakav jeste. Glas'o, ne glas'o, to je to, kraj priče. Molio bih samo da moje ime ne uzimaš u usta više, ili da me porediš sa nacistima, ili nešto slično. Gde, molim te, vidiš da sam ja tebe uvredio? Stoga, indirektne/direktne uvrede ne želim da trpim.  

[Josephine]

ostalo je radionica.

[Perin]

Slažem se.

[Boban]

ja sam zainteresovan za sarme...

[Plut]

Ne diraj u sarme, pre neki dan su teške reči na tu temu pale. Još malo pa i nešto drugo. Dakle, ni sarme.

[Mims]

Eto, predlog za sledeću radionicu: sarma i karma.

[Džek]

Ja upravo hteo da zamolim da uvije koju u blitvu, napuni malo i paradajza istom smesom a bogme i koji luk, pa kad sve to skuva da poreda u tepsiju (malo dublju, da krkanluk bude do pola potopljena u saftu) i zapeće. Molio bih i mileram uz to jer volim da to konzumiram sa istim.

Belo vino uz to, rashlađeno.
I biću tako fin da donesem sebi kolač, da ne patim domaćicu.

Obećavam da neću podrigivati, ali od samoglasanja ne znam da li ću se suzdržati.
To je jače od mene.

[Džek]

Eto, predlog za sledeću radionicu: sarma i karma.

Ne, ja predlažem esej.

"Interakcija sarme i samoglasanja -društveno socijalni uzroci"

[Plut]

Vino uz sarmu?

[Džek]

Kad je džaba i sirće je slatko. Pivo u plastici se može pit' za sitne pare al' vino -jok!

[Josephine]

Domaćica pravi sarme samo onima koji su ih zaslužili (ima ih ovde par zainteresovanih), a vino pije samo u dobrom društvu.

[Plut]

Nego, stižu li priče? Kakav je score do sada?

[Džek]

Vino piju age Sarajlije...

Ipak, kad bolje skontam, te sarmice bi mi prisele. Pod uslovom da ih zna napraviti kako dolikuje.

Ipak ja ne bi reskirao. Dobre su i one Carnexove a i Plut mi se u Bg previše hvalila svojom umešnosti spravljanja istih...

I da, verujem domaćici da ima zainteresovanih Hahahah...

[M.M]

Bobane, zar negde na forumu ne postoji topik pod nazivom "odlutale diskusije"?

[Perin]

SARMA

U šerpi čame još tri sarme; majka, otac i brat nisu gladni, tako da palim ringlu i podgrevam omiljeno jelo. Stomak krči, brojim svaki sekund, kao zabludeli insomničar što broji ovce ne bi li zaspao. Miris koji se širi ne da mi mira; palim televizor ne bi li skrenuo misli s gladi. Prebacujem kanal za kanalom, zaustavljam se na broju osam.

"Dobrodošli u taj-i-taj šou," govori voditelj. "Večeras je sa nama pacijent koji boluje od iznimno retkog psihičkog oboljenja. Dame i gospodo, predstavljam Vam gospodina Džeka!"

Narod plješće. Isključujem ringlu i postavljam sto. Žurim. Sarma sa kukuruznim hlebom je dobitna kombinacija. Nastavljam sa gledanjem.

"Džek boluje od sarmofobije," veli psiholog koji je došao kao pratnja navedenom pacijentu. "Kad god ode na neku slavu, samo jede sarmu. Ništa meso, ništa supa - sarma, svaki dan, za doručak, ručak i večeru."

"Možete li nam reći kada ste primetili taj problem?" pita voditelj, okrećući se prema Džeku svih zanata.

"Ah...pravo da Vam kažem, bilo je to kod tetke. Mislim, isprva je sve bilo okej - ali nakon trinaeste sarme, ona me čudno pogledala...Osećao sam se baš loše."

"Hm...U kom grmu leži zec, druže psiholo(ž)e?"

"Znate kako," mudro počinje plavooki psiholog. "Džek ustvari ima strah od zamotavanja u lišće. Shvatite, njega su deca dok je bio mali stalno kinjila i bacala okolo u parku, čovek jednostavno jede sarmu čime proždire samog sebe. To vam je, pravo da vam kažem, vid samodestruktivnosti kod ovog pacijenta."

Punih usta slušam ove reči. Stomak je još uvek prazan; nervoza se širi mojim telom, tri sarme jednostavno nisu dovoljne. Kao za inat, tokom emisije puštaju pesmu o sarmi.

"Od sve mi hrane najdraža sarma,
sva ostala klopa joj nije do boka,
mešano meso smota se lepo,
u listove zelja da vidiš veselja..."

Počinjem da se tresem. Ustajem, okrećem broj redakcije.

"Gospodine, ja sam u krizi!" vičem. "Ne mogu više! Želim da se lečim! Sarma mi je došla glave! Gospodine!!!"

"Smirite se," savetuje psiholog. "U čemu je stvar, molim vas?"

"Ja...bolujem od sarmofobije takođe!!!"

"Ma dajte," reče psiholog i odmahnu rukom. "Džek je jedan od milion. Molim vas, prekinite poziv."

Ne znam šta da radim. Telom mi prolaze žmarci, praznina u stomaku čeka da se ispuni. Unezvereno gledam roditelje, čupam kosu, izlazim napolje.

***

"Našli ste ga zamotanog u lišće?" pita policajac, držeći tefter u rukama.

"Da," veli gospođa ta-i-ta i zaplaka.

Bobane, evo ti priča o sarmi

[pokojni Steva]

A šta je to ovde odlutalo? I kome? I gde?! Ne valjda meni u hrizanteme!

[pokojni Steva]

Vidi ovog sad...

[Džek]

Hahaha, jest, Perine, baš tako. Kad je sklepa pre ovako brzinski...

Elem, dadoh ja oglas jednom, al' nije zgoreg da ponovim:

"Besplatno jedem sarme po kućama, pečenje naplaćujem, najjeftinije u gradu! Pozovi odmah!"

[Džek]

A šta je to ovde odlutalo? I kome? I gde?! Ne valjda meni u hrizanteme!

Miljan garant preferira punjene paprike. Ne voli sarme, pa misli da ni ostali ne vole

[Perin]

Hahaha, jest, Perine, baš tako. Kad je sklepa pre ovako brzinski...

Perin je ipak Perin, bio on pijan ili ne

[Džek]

Ode nam domaćica, ode nam veselje!
Dosadno bez nje... nego, šta ćemo crni Perine? Glasat' opet svak' za sebe ili ne?

Mislim da bi jedna podeblja šerpa sarme uz litrenjak, dva belog rezultovalo lobiranjem u vrhu za uvođenje zabrane samoglasanja...

[Perin]

Za mene sve što si naveo, sem vina; kad god sam to pio, gluposti sam radio...Može pivkan

[Džek]

Eto, zadatak domaćici je dat; svaka sarma jedan korak ka iskupljenju... a za pivkana ne znam oće li organizovat', ipak, spomenuo si joj Niće-a...

[Savajat Erp]

наравоученије-don`t mess with bosnian writers! you can`t win...

[Perin]

M'da, ovo je zajebancija. Već u prvom pasusu vidim stvari koje bih ispravio. U drugoj i trećoj rečenici ponavljam "ne bi li." Prvo, trebalo bi ići "Ne bih li"; drugo, u jednoj od rečenica ne bih iskoristio tu frazu, nego našao neku zamjensku. I tako dalje... 

[Džek]

Mogao si priču sa dramom startovati.

Nešto kao:

Na šporetu beše šerpa, a u šerpi sarma!

[Perin]

Naravno; ali pisao sam je 20ak minuta svega...Bilo je to ekspresno, štono kažu Ma, sve je to zezanje, gotiva i tako to Boban reče da hoće o sarmi da priča, pa reko'... 

[Džek]

Odo ja minder pritisnuti, vakat je. Ako ne mognem zaspati, čik pogodi šta ću umesto ovaca da brojim...

[Savajat Erp]

све оне гласове које си досад упутио себи? ах, да, извини, ниси мене питао...

[Mims]

Dok se sarma kuvala u loncu, neki tamo Džek svih zanata je pokušao da lajkuje status na fejsbuku koji je sam napisao. Kliknuo je jednom ,,like", udahnuo, kliknuo ,,unlike", izdahnuo, i tako nekoliko puta udišući miris sarme punim plućima.
Like, or not to like, pitanje je sad. ,,Ako lajkujem svoj status, velike su šanse da ću potvrditi njegovu vrednost, ako ga ne lajkujem, neću mu tu vrednost uskratiti. S druge strane, ako pojedem ovu sarmu, poništiću njeno postojanje, ako je ne pojedem, poništiću njenu svrhu."
Onda je obrisao svoj prethodni status, i napisao sledeće:

Like, or die.

Zatim se okrenuo ka sarmi i rekao: To važi i za tebe, sarmo.
Rešio je da ubuduće izlajkuje sve što napiše. Bilo je nekih nesuglasica sa ostalim članovima plemena, ali je znao da će uvek imati blagoslov Svetog trojstva – Sarme, Karme i Farme.

[Josephine]

Ivica je car, džentlmen i igrač. Moje poštovanje.

[Perin]

све оне гласове које си досад упутио себи? ах, да, извини, ниси мене питао...

Hej, mora brojati i moje, ne može samo govoriti "Jedan, jedan, jedan," praktičnije je "Jedan Džek, dva Perin, jedan Džek, dva Perin."

Dok se sarma kuvala u loncu, neki tamo Džek svih zanata je pokušao da lajkuje status na fejsbuku koji je sam napisao. Kliknuo je jednom ,,like", udahnuo, kliknuo ,,unlike", izdahnuo, i tako nekoliko puta udišući miris sarme punim plućima.
Like, or not to like, pitanje je sad. ,,Ako lajkujem svoj status, velike su šanse da ću potvrditi njegovu vrednost, ako ga ne lajkujem, neću mu tu vrednost uskratiti. S druge strane, ako pojedem ovu sarmu, poništiću njeno postojanje, ako je ne pojedem, poništiću njenu svrhu."
Onda je obrisao svoj prethodni status, i napisao sledeće:

Like, or die.

Zatim se okrenuo ka sarmi i rekao: To važi i za tebe, sarmo.
Rešio je da ubuduće izlajkuje sve što napiše. Bilo je nekih nesuglasica sa ostalim članovima plemena, ali je znao da će uvek imati blagoslov Svetog trojstva – Sarme, Karme i Farme.

Superkul ideja

[Mims]

Pa kad je već topic 'radionica' da malo i piskaramo   

Kad je bal, nek' je i sarma!

[pokojni Steva]

Imam reešenjee! Svak' ko se oprosti maternjeg jezika u pisanju za Radionicu, tačnije iz ijekavice pređe u dadakavicu, i obratno, ima pravo da glasa sam za sebe. Ha?! I to odvolje mu kol'ko puta. No miš speed limit! A tamo negde na proleće (kad ojuži i zasmrde leševi) ćemo se posvetiti, neutralno, crnogorskom ŠJuškanju. E, tad nema autoglasovanja, čojstva radi.

[Boban]

rekao bih da su ovde neki već dali priče i sada zagovaraju i zamajavaju one koji nisu... posle će đavo da vam bude kriv.

[Josephine]

Ja i tražim nadahnuće za humoresku ovde...

[pokojni Steva]

Da imam živaca, sad bi' prebrojao koliko puta se posle Kalifovih postova podvlači Kalif umesto Kalifa.

[Džek]

U sivilu zore, brod se spusti na obronak planine. Ne bi to velik brod, sa moćnim motorima i teškim naoružanjem, nego mali istraživački brod obojen u crveno sa belim pegama po oplati. Ratne nemani ostadoše čekati u orbiti lokalnog satelita.

,,Komandante, legende su očito tačne...", obrati se prvi oficir vođi.
,,Dabome da su. Onaj čije ime se ne spominje obitava tu u blizini!"
Svi prisutni na mostu se prekrstiše na pomen zla čije ime bi odvratno za spomenuti.
,,Skeneri ga upravo lociraju. Još malo i zver će odgovarati za svu bol i patnju koju nanese našem narodu!"
I svi prisutni na mostu zarežaše. Komadant ih prekide, te nastavi:
,,Kada smo bili mali, plašili su nas njime. Kako smo odrastali i stasavali, postajali smo svesni grozota tog, tog..."
Svi na mostu pljunuše na pod.

Komandant nastavi, drhtave brade:
Uzgajanje našeg naroda za njegove potrebe više ne bi mit, ni legenda, nego surova istina koji naši psihoanalitičari na daljinu potvrdiše! Zver uzgaja pripadnike našeg naroda da ih jede! Proždire!"

Ratni pokliči, izmešani sa psovkama se prolomiše komandnim mostom.

,,Spremaj delegaciju, tri najhrabrija oficira, za suočenje sa sudbinom"

I delegacija se teleportova u samo stanište zveri, u srce pakla.


* * *
 
Jedva pogađam ključem bravu. Otvaram vrata i strovaljujem se u hodnik.
,,Jebem ti rakiju..."; isplivava mi, u svesti, misao kroz alkoholnu maglu. ,,Idući put nek' je sam peče...hik!"

Dovlačim se do kompjutera da pregledam poruke na forumu. Lepo mi se slova na ekranu oblikuju, čitam ih sa lakoćom. Ne igraju mi pred očima u paru.
Vidim, privatna poruka a u njoj poziv na kafu.
,,Mrš!" Izderavam se na monitor.
Listam teme i pišem u njima, smejući se sam sebi. Iznenada, osećam žeđ koja me odiže sa stolice i tera u kuhinju. Znam da ima piva u frižideru, piva koji gasi požar rakije u ždrelu.
Zastajem na vratima kuhinje. Trljam oči ne verujući im.
Na stolu četiri sarme, podeblje. Stoje nemo, uspravno. Skoro ponosito.

,,Garant ona moja sreća došla pa mi ostavila..." Razmišljam, nikako da prihvatim činjenicu da ona nema ključ, da bi sarme trebale biti u šerpi.
Piskutavi zvukovi se pojaviše od njih. Kao da nešto pričaju, na nekom nepoznatom jeziku.
Mogu se zakleti da se pomeraju, kao da prete!
,,Joj što drma ova prepečenica, bog te..."

Sarme se i dalje gegaju i ljuljaju a stomak mi počinje krčati. Sem ono malo meze ništa ne pojedoh od jutros.
,,Ma jebaću vam mamicu sada..."

Zgrabih viljušku i nabadam prvu. U dva zalogaja završi u stomaku. Druga i treća takođe a četvrta se dade u beg, cvileći.
Bacam viljušku kao koplje za njom. Viljuška je proburazi, ona pade. Uzimam je i odižem ka sijalici, razgledam je na koplju pa spuštam na jezik prepuštajući je zubima.

* * *                                                            

Sarme na komandnom mostu, pred velikim ekranom, zanemeše od užasa. Dva minuta niko glasa da pusti. Zatim padoše na kolena i stadoše se moliti bogu, da ih sačuva od palog anđela Džeka koji na njihove oči proždra komandanta i tri hrabra oficira.
Nakon molitve, brod poleti i naređenje bi izdato.
Moćna flota se pokrenu, naoružanje se zagreja i sveopšti napad na pakao započe.
Združene snage punjenih paprika sa ćuftama i pasuljem napadoše zapadnu poluloptu pakla. Rase Gulaša, Sarme i Krompir Čorbi istočnu i pakao Zemlja sa zlim Džekom nestade u oblaku svemirske prašine.  


The End

[Stipan]

Bez ikakve želje da se mešam u rivalitet Perina i D., moram ih podsetiti na njihove reči kada sam prvi put pomenuo da sumnje u regularnost glasanja neće doneti ništa dobro. Kad kažem ništa dobro mislim na Perinovu odluku da ne učestvuje u februarskom krugu.
Perine, ti si rekao da vi stvarate napetu atmosferu oko svega (ili bilo čega), nije li tako?
Pa, ako je tako, odakle sad najednom tolika ogorčenost da si doneo odluku da ignorišeš dalje učešće u celoj igri?
D. ti si mi prebacila da igram ulogu dežurnog spočititelja, zar ne?
Pa, koju igru sada ti igraš, možeš li mi to razjasniti u tri kratke reči?
Slušajte, oboje ste napisali dobre priče i ne vidim razloge za toliku netrepeljivost, izuzev jednog jedinog - da ste OBOJE dobri u pisanju.