Treba li Srbija da traži izlaz na more i gde?

[Loni]

Posle onoga, šta je Čile ponudio Boliviji, sve je moguće.

A evo o čemu se radi.

U ratu, koji se vodio 1879-1883. za teritorije bogate rudama i mineralima između Bolivije i Čilea, Čile je pobedio.
Bolivija nije ostala samo bez teritorija bogatim rudnicima.
Pošto su to bile teritorije na Pacifiku, Bolivijci su ostali i bez kompletnog izlaza na more, koji su imali u dužini od oko 200 km.

Bolivija od tada postaje daleko siromašnija zemlja.
Umesto ekspolatisanja ruda i trgovine na Pacifiku, Bolivijci se okreću uzgajanjem kokaina, marihuhane i drugih opojnih sredstava.

Od tada do danas ove dve države nemaju diplomatske odnose.
Bolivija smatra da obala treba da im se vrati, ali za to Čileanci, koji su izgradili gradove na tom mestu ne žele ni da čuju.
Uzgred Čile ima toplo more baš na tom severu, dok na većinu ostatka obale uticaj ima hladna struja sa Antartika, te je kupanje moguće baš na severu, najbliže Ekvatoru.

  Inspirisani veštačkim ostrvima u Emiratima,
 

Čileanci su radi južnoameričkog pomirenja došli do sledećeg rešenja.
Bolivijcima neće prepustiti ni pedalj svoje teritorije, ali će im ponuditi sledeće:

  Bolivija da izgradi tunel ispod granice Perua i Čilea.
Tunel da vodi sve do mora, a tamo gde se tunel završava, Bolivija da, jednog dana, kad bude imala novca kao Dubai izgradi veštačko ostrvo.

   

   Bolivija trenutno nema novca za to, ali bitno je da Čile i Peru imaju želje da im ustupe taj deo mora oko njihovih granica radi latinoameričkog trajnog mira.

   Pored Emirata, veštačka ostrva grade još i Japan, ali i Rusi na Crnom moru. Ovo rusko ostrvo na kome će moći da letuje 20 000 najbogatijih ljudi zemlje i inostranstva, koštaće oko 4 milijarde evra.
   Evo kako će izgledati.

   
 
   
  Okeana na planeti Zemlji je puno. Može se mnog otoga veštačkog sagraditi. Japanci tako sanjaju da će im država za par vekova postati najveća država na planeti.

   A ako je već tako i Srbija bi mogla na nekom delu teritorije da zatraži da izgradi veštačko ostrvo.
   Od koga tražiti?

   Najprirodnije bi bilo da to bude na ušću Dunava, između Ukrajine i Rumunije. Tako bi se od Beograda moglo isploviti do srpskog morskog ostrva, ali to je samo Crno more, koje je loše i nelekovito, a i samo zatvoreno na Bosforu.

   Između Crne Gore i Hrvatske bi možda bilo bolje rešenje.
   Ali i između Albanije i Grčkje je Krf, a tamo je srpska plava grobnica.

   Između Crne Gore i Albanije je Ada Bojana, koju bi nanošenjem veštakog kopna moglo da se produži ka moru za 50.ak kilometara.

    Albanija bi i imala neku moralnu dužnost da ustupi taj mali deo za izradnju ostrva s obzirom da su Albanci ipak dobili Kosovo.

[Boban]

Srbija je najpostojani izlaz na more imala preko Golog otoka.

[Loni]

Inače posle ogromnog uspeha i zarade Jagodinskog Akva Parka,
čak 6 lokacija su konkurisala za izgadnju akva parka na svojoj teritoriji.

1) Batajnica - 25 km od Beograda
2) Bački Petrovac - 18 km od Novog Sada
3) Niška Banja - 9 km od Niša
4) Banja Januković - predgrađe Apatina
5) Vrnjačka Banja
6) Zlatibor

Neće baš svi dobiti sredstva, ali negde će se zaplaviti sigurno.

[Cornelius]

Srbija ima dva izlaza na more - jedan je Jokohama, a drugi je Milvoki. Srbija do Tokija, preko Milvokija! Šta bi ti hteo više - Australiju, Brazil, Tahiti...? Čekaj malo, to ćemo u drugom naletu.

[Mark]

Pa bila je ona epizoda sa kratkotrajnim srpskim izlaskom na more kod Skadra. I tada je Stbija odstupila samo zbog pritiska Austrougarske. Dakle, jednog dana, ko zna ...

[Loni]

Inače taj izlaz na more ništa ne bi značio u smislu jer je tu more jako plitko.

Ko se kupau u Ulcinju zna kakvo je more tamo.
Tek posle 20.metra zemlja ti je do kolena.
Oko 70. metra ne možeš da staneš.

Ceo sever Albanije je veliki plićak, nepodesan za gradnju luke,
osim ako se brod zaustavi na 70 metara od mora,
mali čamci prevoze putnike do 20. metra,
a ovo ostalo putnici prepešače kroz vodu.

[Albedo 0]

Lomljavino, jesi li ti ikad čuo za brzovezujući beton? Mogu da grade 5000 metara u moru ako hoće, nevažno je ako je prvih sto metara plitko.

Ja sam glasao za Hrvatsku i Crnu Goru iz par razloga:

prvo,  tu je Herceg-Novi, srpski grad, i mogu se povezati privredno

drugo,  tu je Republika Srpska, a u slučaju nekog mirnog razlaza u BiH RS bi dobila i dio teritorije kod Neuma, nekih deset kilometara obale, i nekim dogovorom sa Hrvatskom mogli bi da se prosto zamijene i spoje teritoriju, dobiju 20-30 kilometara obale i grade luku.

treće, ako bi autoput i pruga išli kroz istočnu Srpsku to bi dodatno ojačalo privredu Srbije, pa onda i same Srpske. O drugim važnijim vezama da i ne govorim.

[džin tonik]

izmedju kine i sjeverne koreje, na pacifik. sta ce vam more? ocean, srbski ocean! kako to samo dobro zvuci!

[Loni]

Bato, ddakle ti to da bi Srpska u slučaju razlaza s Kantonijom dobila 10 km kod Neuma?

Sama obala Neuma je 20 km, lučki potpuno nefunkcionalnog zaliva (dobrog samo za tromesečno kupanje i to je to).

Ali to je deo F BiH i ne bi imala dužnosti u raspadu da da Srpskoj pola Neuma.

Silne zemlje su se raspale, pa kontinentalni delovi ne dobiše izlaz na more.
Etiopija je odlaskom Eritreje izgubila ceo izlaz,
Srbija odlaskom Crne Gore, a i ni Kuš (Južni Sudan), koji će proglasiti nezavisnost od Sudana u julu, neće imati more.

[Anomander Rejk]

Lomi, u kom ti svetu živiš ? Biće da ti ipak  samo zezaš.
Albanija ima moralnu dužnost da ustupi deo za ostrvo... Albanci će ako budu u prilici, da uzmu još teritorija na Balkanu- Preševska dolina, dobar deo Makedonije i CG.
Kakvo ustupanje teritorija.

[Loni]

Dobro, to već jeste bilo zezanje.

Ja inače imam problem s forumima jer uživo ljudi tačno po izrazu lica znaju kad
prelazim iz real-a, u zez, dok se to u pisanoj formi ne vidi.

No opet Albanija bi mogla da ustupi taj sprud za veštačko ostrvo u zamenu
za neku drugu teritoriju. Preševo, Bujanovac...
Uz zamenu za prećutnu saglasnos' oko Kosova.
Svašta se istrgovati može.

[pokojni Steva]

Skadar su zauzeli Crnogorci (Ok, uz pomoć Srbije), Srbija ostatak buduće severne polovine Albanije. 'Ustuknulo' se po diplomatskom histerisanju Londona (i Rima), ne Beča. Toliko.

[scallop]

Šta će nam more? More dolazi sa globalnim otopljavanjem. Do Obrenovca koji će onda da radi na plimu i oseku. Beograd ima da se zove Sv. Stefan.

[Mark]

A sta mislite otkud Madjarskoj onoliki stepen samoubistava?!

[scallop]

Ne znaju da plivaju?

[Mark]

Ma sta je drzava bez mora?! Nisu li i Cesi imali ideju da sebi naprave tunel do (believe it or not) hrvatskog primorja onomad dok su jos bili pod sovjetima?

[Boban]

Srbija i Mađarska, dve države bez mora, imaju najbolje vaterpoliste na svetu.

[Джон Рейнольдс]

Zato što se igra u slatkoj vodi, pa ovi što su navikli na slanu lakše tonu i ne mogu da se snađu.

[Loni]

Zavisi da li je prioritet na lukama i brodovima ili na kupanju i plažama.

Ako je naglasak na kupanju u moru, onda je Irska (mada je ostrvo) u goroj poziciji nego i Srbija i Mađarska i Makedonija.

Čak i u avgustu more oko Irske ima sam 18 stepeni.
Pri tom Irska i Britanija nemaju klimu pogovnu ni za otvorene bazene ili jezera.
Niti im je leto toplo, niti im je zima hladna.
Za razliku od Irske, Britanija i Holandija ipak imaju topla mora, ali sam ozahvaljujući ostrvima po okeanu, koja su na 3-4 000 km udaljenosti.
(Britanija - Bermudu, Turks i Kojkos ajlands, a Holandija - 3 antila).

Mnogo je bolje imati Balaton, Ohridsko jezero ili Srebrno/Savsko/Palićko/akva parkove u  toplom području nego onoliko Irsko more u hladnijem moru.

E ali ako je naglasak na lukama, morskoj trgovini onda je to nešto sasvim drugo.

[Джон Рейнольдс]

Zašto onda Albanija ima slab vaterpolo?

[mac]

Zato što nema Kosovo.