Časopis Libartes

[Boban]

Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.

[Mims]

Ja bih voleo da Gul odvoji vreme i detaljno izanalizira tekst i pokaže šta misli da u njemu valja, šta ne valja, šta je legitimno, šta je čisto učitavanje itd. Mislim, to bi bilo korisno i za autora i za čitaoce itd.

Meho, ubiću te.

[Josephine]

Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.

I ja sam pomislila isto, ali nisam htela da kažem.

Preživeće.

[Albedo 0]

Oni koji su isticali njenu univerzalnost treba da se sete da je, baš zato što je univerzalna, prijemčivija za različita tumačenja i nikad do kraja protumačena. Hoću reći, silovana.

Izvini, ali kod univerzalnog ne postoje različita tumačenja. Kada se uvode mogućnosti različitog tumačenja, dakle kada se uvodi postmoderni metod, univerzalnost je tek jedno od tumačenja, kojeg postmodernisti čak i napadaju da je totalitarno i tome slično. To što je 21. vijek jedna epoha koja miješa sve i svašta, i povezuje različite stvari u besmislice, to ne znači da rad koji pretenduje na naučnost to može da čini.

[Albedo 0]

Meho, ubiću te.

[Mims]

Daj malo od uvoda, malo od sredine i ceo zaključak (zajedno sa te dve rečenice)?

Evo deo o živom zakopavanju žena. I samo je naglašena dominacija i potreba da se ona potisne. Mislim, zaista mi ne pada na pamet da šaljem ceo tekst da bih dokazivala da je Silovanje kuće slučajna omaška zarad Libartesa posvećenog pornografiji. Ne, samo u originalnom radu nisam imala dovoljno vremena da se posvetim i tome, što ne znači da je taj kontekst manje bitan.

Živo sahranjivanje
Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava. Kolektivna histerija je pogodovala nastanku senzacionalističke književnosti, te je Po ovu temu radosno dočekao, ali ju je i psihološki produbio.
Živo zakopavanje kod Poa je nekada motivisano osvetom (koja u samom delu izgleda nemotivisano), nekada se javlja kao posledica slučajnog (iako je to retko kada zapravo slučajno), budući da veliki broj njegovih aktera i akterki (ili pasivki) boluje od katalepsije.  Tako vidimo Berenisu koju napada bolest praćena epileptičnim napadima koja je ,,neretko okončana samom obamrlošću – onom veoma nalik smrti, i iz koje se, u najvećem broju slučajeva budila zaprepašćujuće naglo."  Madelin, takođe žrtva živog zakopavanja, boluje od katalepsije. Protagonista priče Prevremeni ukop od preteranog straha da ne bude živ zakopan (takođe kataleptičar), izbegava da izlazi i putuje i na taj način sebe živog zakopava u zatvoren prostor.
Ipak, koji su motivi svesnog živog zakopavanja i ograničavanja prostora?
Bodrijar u radu Vitalna iluzija pominje kloniranje kao evolutivno degradacijski čin čovečanstva. Evolucija se ogleda upravo u svesti o smrtnosti, a do te svesti možemo doći jedino poništavanjem besmrtnosti. Ističe kako neki evolutivno niži organizmi imaju tendenciju da se beskrajno razmnožavaju i šire, a da je upravo poništavanje besmrtnosti, način da život postane potentan i moguć. Svest o smrtnosti nas oslobađa straha od smrti, od života, i mi počinjemo da umirući živimo. U istom eseju, Bodrijar pominje da blizanačka veza ume da oteža proces individuacije, jer da bi se biće oslobodilo, ono donekle mora da poništi sve svoje potencijalne produžetke, u slučaju blizanaca – sve manifestacije jednog bića.  Kada Roderik Ašer pozove svog prijatelja da ga poseti zbog bolesti i teškog stanja u kome se nalazi, nama se ne saopštava od čega on konkretno boluje, iz konteksta saznajemo da nije poznato prisustvo neke organske bolesti, već vidimo da pati od hiperstezije, hipohondrije i anksioznosti. Za razliku od njega, njegova sestra Madelin boluje od katalepsije. Kao da prilikom svakog transa umire, a Roderik u jednom trenutku priznaje naratoru da se ne grozi opasnosti, ,,nego samo njenog stvarnog dejstva – straha."  Ovo bi donekle moglo da implicira i sledeće: Ne bojim se smrti, već njenog trajanja – umiranja.  Madelin ga neprestano podseća na umiranje.  Opasnost i smrt su u ovom slučaju kategorije nezavisne od bića, na biće utiče tek strah, subjektivna konkretizacija opasnosti, i umiranje, produžena konkretizacija smrti. Na pitanje Zašto Roderik svesno zakopava Madelin? imamo nekoliko mogućih odgovora:
a)   Želeo je da se oslobodi straha od smrti, jer nije mogao da neprestano gleda umiranje, koje ga je podsećalo na vlastitu smrtnost.
b)    Želeo je da se oslobodi blizanačke veze, zarad lakše individuacije. Otud i insistiranje da bude zakopana u porodičnoj grobnici dve nedelje pre ,,pravog" ukopa. Porodična grobnica može da simbolizuje i poništavanje potencijalno besmrtnih aspekata duše.
c)    Želeo je da Madelin oslobodi straha od umiranja.  Mada, mi njene strahove ne znamo, nju jedva i da vidimo, jednom u hodniku kuće, u prolazu, jednom prilikom sahranjivanja, i jednom, po povratku iz grobnice. Njoj Po već ograničava prostor na polju karakterizacije. Mi vidimo da je ona fizički slična Roderiku, ali i dalje ne znamo da li je njihova veza i na psihološkom planu u jednakoj meri izražena.
d)   Strah od dominantne žene. Zapravo, mi ne znamo ko je u njihovom odnosu dominantan, ali svakako je da nisu jednaki. Kod Poa je čest slučaj dominantnije žene, što kao posledicu ima želju za osporavanjem te dominacije.
e)   Strah od žene i realizacije seksualne (incestuozne) fantazije. Kao da Poovi junaci zatvaraju žene usled nemogućnosti da se suoče sa njihovom nefiltriranom seksualnošću.
Slično bi pitanje moglo da se postavi u vezi sa Berenisom. Ako se setimo na koji način pripovedač opisuje ljubav prema njoj, videćemo da je on privrženiji verbalnom konstruktu nego biću u prostoru. On ističe da njegova osećanja ,,nikad nisu poticala iz srca" ; da su njegove strasti ,,uvek pripadale razumu". ,,...i ja sam je gledao – ne Berenisu koja živi i diše, nego kao Berenisu iz sna – ne kao biće zemlje, ovozemaljsko, nego kao uobrazilju; ne nešto što se obožava, nego što se posmatra, ne kao predmet ljubavi, nego temu najnedokučivije, premda nepovezane spekulacije."
Liland S. Person  primećuje da se Poovi ženski likovi ,,uglavnom raspadaju; njihove bolesti odražavaju nespokojstvo njihovih kreatora nastalo zbog otelovljenja njihovih bića."
Postavlja se pitanje: da li je i ovde reč o nemogućnosti individuacije subjekta dokle god taj dominantni drugi (u ovom, i mnogim drugim, slučajevima – druga) postoji? Da li je fiksacija za Berenisine zube i fetišizacija istih simbolizuje želju da se Berenisa zaista apstahuje, da se odvoji od smrtnosti i telesnosti (bilo da zube posmatramo kao simbol smrtnosti ili seksualnosti). On je živu zakopava, ali joj vadi zube, i na taj način je dematerijalizuje i pretvara u ideju, u ono što je voleo i pre njene smrti, ali što moglo da se na taj način konkretizuje jedino u smrti.
Person ističe da su Poove junakinje (Morele, Berenisa, Ligeja, Eleonora, supruge u Crnoj mački i Ovalnom portretu) zaista zatvorene u ,,sferu doma", ali da ove pripovetke istovremeno ,,parodiraju željene efekte ideologije udvojenih sfera." Ona razlikuje dve vrste žena – ,,invalidne" (pasivne žrtve) i one koje pre nalikuju ,,Novoj Ženi koju je Frensis Kogan postavila kao legitimnu alternativu Istinskoj Ženstvenosti."
U navedenom eseju, Liland S. Peson navodi da bi Ligeja mogla da se čita i kao parodija ,,domaćih vrednosti i pozitivnih uticaja odvojenih sfera." Između ostalog, navodi različita čitanja ove pripovetke, ističući kao posebno interesantno čitanje Sintije Džordan koja u Ligeji prepoznaje sukob odvojenih sfera i borbu za vlast. Naime, Poove junakinje su neretko eruditivno superiornije od junaka. One se na taj način udaljavaju od ideala Prave Žene (kojoj je mesto u kuhinji) i zauzimaju drugačiju poziciju u ,,domaćoj sferi". Berenisa je voljena kao duh, kao apstraktna forma postojanja. Morela, poput Ligeje, predstavlja eruditivno moćniju, i na taj način superiorniju figuru, u poređenju sa voljenim muškarcem. Pripovedač priželjkuje smrt svoje drage, jer dokle god ona ima verbalnu moć nad njim, on ne može da potpuno živi; on tek nakon njene smrti može da postane svestan svog postojanja. Slično je i sa Eleonorom, koja je svom ljubljenom omogućila kretanje svojom smrću. Morela, ipak, nastavlja da živi kroz neimenovanu devojčicu, kojoj narator možda baš zato ne daje ime – da bi joj na neki način uskratio pravo na individualnost i da bi, donekle, sebi osigurao dominantnu ulogu.
U Padu kuće Ašer i Ovalnom portretu, žene uopšte ne govore. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo svog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji.
Dama iz Ovalnog portreta predstavlja istovremeno i pasivni i aktivni princip, i život i smrt, slobodu i neslobodu. Umetnik svoju dragu ubija i istovremeno stvara. To je hiperrealnost realnosti. Kao što su ruski formalisti naglašavali da u umetnosti kamen zaista postaje kamen, tako i ovde život postaje život u umetnosti, uprkos činjenici da je taj život posledica smrti. Ali, da bi je stvorio, onako kako on želi (jer, ipak, koliko god to hiperrealno bilo, prolazi kroz njegovu vizuru), mora da je ubije i deemancipuje, da je živu zakopa u okvire rama.

[Josephine]

To što je 21. vijek jedna epoha koja miješa sve i svašta, i povezuje različite stvari u besmislice, to ne znači da rad koji pretenduje na naučnost to može da čini.

Čudno, s obzirom da na svom blogu obaška koristiš isti metod.

Ako se poštuju određena pravila naučnosti, jedan rad svakako može da se bavi prikazanim tumačenjem.

@Hvala, Mims.

[Perin]

Bem ti repu, ala ste osuli drvlje i kamenje. Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Što se Poa tiče, za njega nije bilo uzvišenije teme od smrti lepe žene. Ja, kada bih analizirao njegove storije, pošao bih od te postavke (doduše, to nema nikakve veze sa pornografijom, ali ono...i ja naglas razmišljam) 

[Albedo 0]

Čudno, s obzirom da na svom blogu obaška koristiš isti metod.

da, to znaš jer čitaš moj blog redovno i s pažnjom

[Джон Рейнольдс]

Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava.

Hmph. Prva rečenica i već vidim, da je ovo Vikipedija, posle ovog "praksa živog sahranjivanja" i "česta pojava" bilo bi dodato [citation needed].

[Mims]

Bem ti repu, ala ste osuli drvlje i kamenje. Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Što se Poa tiče, za njega nije bilo uzvišenije teme od smrti lepe žene. Ja, kada bih analizirao njegove storije, pošao bih od te postavke (doduše, to nema nikakve veze sa pornografijom, ali ono...i ja naglas razmišljam) 

Da, meni je aposlutno fascinantna ambicija da se moj tekst doživi kao nešto preambiciozno. Ali, dobro, zabavno je posmatrati količinu energije koju prosečan Sagićanin utroši da ti dokaže da nemaš pojma itd. Lovely.

[Mims]

Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava.

Hmph. Prva rečenica i već vidim, da je ovo Vikipedija, posle ovog "praksa živog sahranjivanja" i "česta pojava" bilo bi dodato [citation needed].

Jups, čak mislim da mi je Vikipedija pomogla oko te prve rečenice. Oko sokolovo.

[Albedo 0]

da, toliko si neambiciozna da si zajebala i mene po drkadrkađon diskursu. Za jednu studentkinju jezika, vrlo nečitljiv ti je rad.

[Mims]

Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.

Hm hm, nema mnogo prostora za ostavljanje prostora.

Mislim, učila sam i ja u školi da je najlakše kritikovati kritiku. I čak kao zadatak kritikovala kritiku nikad pročitanog dela; interesantno iskustvo.

Usput nek' mi odgovori ZAŠTO Roderik svesno zakopava Madelin. Može i slikom.

[Josephine]

da, to znaš jer čitaš moj blog redovno i s pažnjom

Pa još na početku našeg druženja rekla sam ti da mislim da su ti tekstovi autistični i da "povezuješ stvari u besmislice".


Ne daj da te uhvate u mašinu, Mims. Tako to oni, na brzaka i na ta-taaa! 

[Mims]

da, toliko si neambiciozna da si zajebala i mene po drkadrkađon diskursu. Za jednu studentkinju jezika, vrlo nečitljiv ti je rad.

Ma, nisam ja studentikinja jezika. Ali, za jednu studentkinju teorije književnosti, rad je prihvaćen uz pohvale relevantne mentorke.

[Boban]

Mims, nije valjda da ćeš više vrednovati mišljenje relevantne mentorke nego Gula?

[Josephine]

Pogotovo kada je to mišljenje izraženo u slikama.

[Boban]

Imam predosećaj, da kada se Gul o ovom tekstu bude izjasnio rečima, da ćete poželeti da to nije nikad uradio i da je ostao na frljanju sa slikama...

[Josephine]

Nisu svi strašljivi kao ti, Bobo.

[Boban]

Za strah ne znaju ludo hrabri i glupaci...

[Josephine]

Pa neka ga, neka se izjasni. Možda nešto naučimo, možda lepo prodiskutujemo. Ne pravi famu oko svega.

Svi znaju za strah. Samo je pitanje kako ga podnose.

[Mims]

Nego, da se pozabavimo malo i ostalim tekstovima.

Uzgred, da dodam da se tekst o plakatima ne bavi dovoljno opscenim na tim plakatima (što bi trebalo da sugeriše pominjanje pornografije), to jest da ja nemam problem sa političkim tonom teksta koliko sa nedovoljnom obradom zadate teme.

Mislim da je ovde reč o primenjenoj pornografiji, ili kako autor u uvodu kaže:

Webster-ov rečnik ga definiše na tri načina: prvi, kao grafički opis eksplicitnog erotskog ponašanja koji kroz narativ (likovni ili verbalni – za primer možemo uzeti određene slike Francois Boucher-a i većinu romana Markiza de Sada) za nameru ima izazivanje seksualnog uzbuđenja: drugi, materijal koji faktički jeste prikaz takvog ponašanja (fotografija ili film), i treći, senzacionalistički opis, lišen narativa, koji za nameru ima brzo izazivanje snažnih osećanja, ne nužno čulnog karaktera. Ova treća definicija se katkad naziva i «pornografija nasilja».

Dakle, nije nužno da se tekst bavi i zabavi erotski opscenim.

Što se tiče Johnovih opaski povodom istog teksta, naravno, mislila sam da ih ne komentarišem pošto ne kapiram šta ne kapira, ako vidimo da je autor izneo sva moguća značenja reči od bukvalnog do arhetipskog.

[Mims]

Ne mogu da kažem precizno šta želim, to je ipak hrpa teza pa možda neka od njih i ima težinu. Ali osnovna teza je da je pornografija već mejnstrim kultura pa se pitam da li treba i da ima takav (kritički) tretman i šta bi nam to kao društvu donelo.

Da, o ovome sam i razmišljala čitajući tekst Da li je pornografiji potrebna kritika. Odnosno, koji bi kriterijumi bili za ocenjivanje (estetskog?) i da li bi se u tom slučaju analizirali samo pornići koji imaju neku usputnu priču ili i oni bez takvih pretenzija (u kojima bi se možda u gro vagini ogledao ribnjak, ko zna?)

Činjenica je da je dosad pornografija bila predmet teorije, ali ju je ova koristila za vlastite potrebe i otud pitanje da li bi sada teorija mogla da se oduži pornografiji i da se na njenom tlu pozabavi njom samom. Tako ja čitam ovaj tekst.

[Ghoul]

http://ljudska_splacina.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

[Josephine]

Da, nije vredan analize, a odradio si ga u tren oka.

Videćemo šta će biti...

[Anomander Rejk]

Kada bi Gul išta umeo da analizira sa objektivne, gotovo naučne distance, možda i ne bi bilo toliko demotivišuće. Ali to kod njega nikada ne ide bez ruganja. Što je ponekad inspirativno (i duhovito), a ponekad nije.

D. preteruješ. Ghoul ume biti zajedljiv i ima oštar jezik, ali što se tiče horora niko mu ne može osporiti stručnost. Dokazuješ stručnost nekome ko je u toj stvari jednostavno stručniji od tebe, bez uvrede.

[Josephine]

Anomandere, aposlutno ništa nisi shvatio, bez uvrede.

Ja apsolutno poštujem Gulovu stručnost. Čitam ga, pratim ga.

Jednom sam mu na blogu ostavila komentar koji se tiče nedostojanstvenih ruganja u njegovim tekstovima. Po mom ukusu, to prosto unižava i podetinjuje njegove tekstove.

Da ga ne cenim, ovakav komentar nikada i ne bih ostavila.

Dakle, njegova stručnost nema veze sa njegovim stilom pisanja.

[Alexdelarge]

http://ljudska_splacina.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

bravo, maestro !!!

[Джон Рейнольдс]

Što se tiče Johnovih opaski povodom istog teksta, naravno, mislila sam da ih ne komentarišem pošto ne kapiram šta ne kapira, ako vidimo da je autor izneo sva moguća značenja reči od bukvalnog do arhetipskog.

Ma kako da ne. Čim ti nešto ne odgovara, samo odbaci sa "taj je glup, ne kapira". Odbijaš da ukapiraš da dotična parola, ako na parolu uopšte misliš jer su ti komentari po običaju smuti-pa-prospi, nema "sva moguća značenja", već ono što ti zoveš "bukvalnim" značenjem, ta "rodna majka" prosto ne znači ništa. Родина na ruskom znači otadžbina, domovina i nema akrobacije kojom bi Родина-мать bila nekakva "rodna majka, dakle majka koja te je rodila (sa uskličnikom)". Sama činjenica da autor mora slalomom da dođe do zaključka (ispravnog, doduše, ali to je i pisalo da je bilo pročitano kako treba) govori o elementarnom nepoznavanju značenja parole. Pa Englezi (a to je jelte i najvažnije) Родина-мать prevode kao Mother Motherland.

A, veruj mi, mogao sam napisati više od dve rečenice zbog autorovog insistiranja na reči "zloupotreba". Naravno, kada god budem blag, posle zažalim. 

[Джон Рейнольдс]

Која ли би "буквална" значења, хајде да чујемо ми "што не капирамо", имале ове пароле:

[Stipan]

Don't fuck with Ghoul...

[Josephine]

@Bejbe

Vidim, krenulo ti je baš lepo...

[Meho Krljic]

Fino se Gul potrudio. 

[Josephine]

Džon je bejbe, da ne bude zabune.

[Josephine]

Fino se Gul potrudio. 

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze...

[Stipan]

Bolje nemojte...

[Meho Krljic]

Ma ja čekam da se neko osvrne na moj drugi tekst i napadne me što sam Gombroviča uporedio sa Džonom Galianom 

[Boban]

Fino se Gul potrudio. 

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze...

Najbolji potez u ovakvoj situaciji je pokriti se ušima i pustiti da život ode dalje.
Mimsin esejčić koji je delovao potpuno loše i pre Gulovog čerupanja, sada zaista dobija dimenziju uvrede za samog Poa.

[Meho Krljic]

Ili može da kritički pročita svoj esej i promisli šta u njemu sada misli da stoji a šta ne i kako će se to odraziti na njena dalja pisanja. Mislim, fidbek u kome se osećaš samo oduševljen što te hvale ili žalostan što te kude nije koristan. 

Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?

[Tex Murphy]

http://ljudska_splacina.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

bravo, maestro !!!

Kissass!

[Mims]

http://ljudska_splacina.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

My god, pa ovo je silovanje silovanja!! Upravo ONO što se u Kući Ašer dešava!!! Tekst preko teksta preko teksta.

Mislim, naravno, ja sam počastvovana što jedan od relevantnih poologa u zemlji napisao nešto o mom tekstu, mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu. I to je ono što sam iz svega ovoga naučila - ljudima moraš da naglasiš da nisi isključiv da ne bi bili isljučivi i sami.

Što se kontrole kod Poa tiče i njegog večitog osporavanja, ona nije prisutna samo u pričama koje se bave živim zakopavanjem, i takvom vrstom nametanja kontrole (a Gul se pita - Ko tu zapravo pokušava da bude kontrolor? Pa, zaboga, šta radi Roderik u trenutku kada zakopva Madelin živu? To radi iz ljubavi prema njoj? Da bi se sa njom SPOJIO? Ili iz straha što ne može da se do kraja spoji?), već je ima i u kontroli radi sigurnosti (Maska crvene smrti - Prospero i njegov uzaludan trud, a na kraju smrt ipak uspeva da uđe u prostoriju i odradi svoje), u Eleonori koja ne želi da umre da se njen dragi ne bi ponovo oženio itd itd. Sve to implicira kontrolu kretanja, koja, naravno, ne mora da ima veze sa bilo kakvim bdsm igrama i  priznajem da je ovo jedan od manje bitnih aspekata priče, samo mi je bilo zanimljivo da se Kuća Ašer provuče i kroz tu prizmu.
Što se tiče dominantnih i potčinjenih uloga, ništa nije novo izmišljeno za potrebe teksta, toga baš ima u samom tekstu, i ukoliko se pozivate na close reading, setite se Berenise i njene superiornosti (da, na eruditivnom planu) i protagoniste koji jedva čeka da ova umre. Zato što ima lepše zube?
I, naravno da je "poslednja reč" značila "poslednje delo", i odnosila se na scenu u kojoj Madelin pada na Roderika i osporava njegov pokušaj nametanja dominacije.

[Mme Chauchat]

Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?

Eto, trenutno pokušavam da odvratim misli od krasnog jaoija (tako li se transkribuje?) i da radim nešto smisleno. Potrajaće.

[Mims]

Fino se Gul potrudio.  

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze...

Najbolji potez u ovakvoj situaciji je pokriti se ušima i pustiti da život ode dalje.
Mimsin esejčić koji je delovao potpuno loše i pre Gulovog čerupanja, sada zaista dobija dimenziju uvrede za samog Poa.

Ovo nametanje nekog tunjavog osećanja koje treba da me prožme zbog Gulovog osvrta je zlobno i jadno.

I naravno, da je Po rođen u XVII veku, kao što ti kažeš, možda bi bio osetljiviji i podložniji uvredama, ovako - ne bih rekla.

[Meho Krljic]

Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?

Eto, trenutno pokušavam da odvratim misli od krasnog jaoija (tako li se transkribuje?) i da radim nešto smisleno. Potrajaće.

Možda... nije trebalo da pominjem Jaoi... 

[Джон Рейнольдс]

mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu.

Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je neko ruši/siluje. Tome ide u prilog i pominjanje pukotine koja nas navodi na zaključak da kuća nije pala odjednom, tortura nad njom (ali i njena tortura) traje već neko vreme.

Edit: boldovano "cela"

[Mims]

mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu.

Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je neko ruši/siluje. Tome ide u prilog i pominjanje pukotine koja nas navodi na zaključak da kuća nije pala odjednom, tortura nad njom (ali i njena tortura) traje već neko vreme.

[Albedo 0]

Ghoul i nije baš čerupao koliko je mogao, ali to je valjda zbog toga što je više pisao o novim načinima tumačenja (koje btw ne razumije) nego što je kritikovao Mimsin tekst.

Pa još na početku našeg druženja rekla sam ti da mislim da su ti tekstovi autistični i da "povezuješ stvari u besmislice".

Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

[Stipan]

Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

Kako nije? A priče sa radionice?

[Джон Рейнольдс]

Ovde sam u dva navrata spominjao, ali ne i gurao pod nos, ono ključno - incest. Po veli ovako...

Ja sam ipak saznao da je njegova veoma stara porodica bila poznata od davnina po preterano osetljivoj naravi, koja se ogledala kroz niz stoleća u mnogim delima uzvišene i neobične umetnosti, a u poslednje vreme pokazala se u ponovljenim delima štedrog ali nenametljivog milosrđa, a isto tako i u strasnoj naklonosti za muziku, i to više za njena zapletena pitanja nego za njene obične i lako shvatljive lepote. Doznao sam, takođe, i veoma značajnu činjenicu da stablo Ušerovog roda, ma koliko starinsko i slavno bilo, nije nikad dalo nijednu dugotrajnu sporednu granu, bolje rečeno, da je cela porodica bila u neposrednoj liniji nasleđa, a takva je sa veoma neznatnim i veoma prolaznim razlikama uvek bila. Taj nedostatak, razmišljao sam, dok sam preturao u mislima kako se savršeno održala nedeljivost poseda kao i naročite karakterne crte kod ljudi, i dok sam mudrovao o mogućem uticaju koji je u dugom toku stoleća jedna od te dve stvari mogla imati na drugu – bio je to nedostatak, to odsustvo, možda, sporednog potomstva i stoga dosledno neskrenuto prenošenje od oca na sina kako imanja tako i imena, i to se polako slilo jedno u drugo i tako izjednačilo, da se prvobitni naziv poseda utopio u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću.

O tome je Gul pisao, kao i o padu loze, ne silovanju kuće, ribnjaka i koječega. Ovo gore je taj četvrti pasus koji spomenuh i koji nagoveštava ono ključno što na kraju i dovodi do pada. Ovde se čak vidi da nije samo Roderik osetljiv, već mu je porodica takva "od davnina". Loza. Pad kuće (kako kaže Po gore: u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću) je pad "porodice", loze. Kraj.