Radionica 3 - mart 2011 - dileme

[Boban]

Da se ja pitam, zadao bih temu koju je predložio zakk: dvoboj, dakle, jedan na jedan bilo kad i bilo gde i bilo kako i bilo ko... bez ikakvih drugih preduslova sem da se priča izvrti oko nekakvog duela... ali pošto sam optužen da prvo smislim priču pa onda zadajem temu, možda da scallop bude taj koji će sada odabrati zadatak.

[Savajat Erp]

двобој не звучи лоше...

[scallop]

Lako je tebe optužiti za svašta i koješta. Evo, i sad si pripisao Zaku ono što bi ti hteo. Međutim, pisaću ja i o Hermanu i Mafredu, meni je izazov da pišem ono što ne bih pisao. Možemo i horor kult, zombi seks ili zašto su Srbi pomorski narod.

[pokojni Steva]

'Pomorski' u smislu genocida ili pljuskanja talasima? U oba slučaja - može.

[boki77]

Dvoboj. Moze. Skalop vs Boban Hocu da kazem da sam za.

[analogdigit]

Zanimljivo je to sa dvobojem, već mi se javljaju neke ideje...

[Boban]

Dvoboj je možda jedan od najkorišćenijih motiva u umetnosti i verujem da su gotovo svi aspekti istraženi. Upravo je to izazov; jer u nečemu što je ovoliko rabljeno, biće u prednosti oni koji domisle kakvu inovaciju; tema je vrlo široka i ne sputava u žanru, pristupu ili razrešenju. Jednostavno: dvoboj kao centralni događaj, dvoboj u najširem mogućem smislu.

[Josephine]

Za. Već imam ideju i pišem...

[Mica Milovanovic]

Ništa mi nije jasno. Što počinjete da pišete kad nije zadato. Ili jeste?

[Boban]

Nije, bre... njoj se javlja da će biti.

[Josephine]

Ma jok. Pišem jer me me je inspirisao nagoveštaj teme za mart. Pisaću i na zadatu temu.

[mac]

Da li je duel isto što i večiti sukob? Da li mora da postoji nekakav klimaks, to jest kraj duela?

[PTY]

Da li je duel isto što i večiti sukob? Da li mora da postoji nekakav klimaks, to jest kraj duela?

ili antiklimaks, tipa pesme boginje Kali...

[Boban]

Otkud znam?
Kako ja to vidim treba da bude neki konkretan slučaj.
Dvoboj čine dve osobe; ne sukobi civilizacija, mišljenja, pravaca...

[angel011]

Ako je to dvoboj između Darta Vejdera i Luka Skajvokera to nije samo sukob dve osobe.

[Boban]

Gledaj, nikada nije sukob samo dve osobe; uvek postoji neka veća priča iza ili iznad.

[Džek]

Verovatno postoji ta priča i u eventualnom dvoboju R2D2 i C-3PO.
Samo je treba napisati... (kontam da je C-3PO dojadio i bogu i narodu svojim davljenjem na nekoliko triliona jezika, pa mu je mali R2D2 skrivenim gedžetom frljacnuo rukavicu u lice, tj, metalnu tintaru.

[Josephine]

Opet ja sam radionicom učenika Z.Živkovića, ali, ako je za utehu, ne bih da nemaju smisla i rezona.

Ovog puta zadatak je pisanje pastiša Artura Konana Dojla i Šerloka Holmsa. Možda nije loše upravo za vežbanje pripovedanja, proznog glasa i stila da Boban izabere delo i pisca za podražavanje...

Postovaću priču ovde kada je završim.

[boki77]

Bez podrazavanja, molim. Suzava prostor.

[Josephine]

Dvoboj na suženom prostoru...

[scallop]

Na brvnu...

[Boban]

Možda ne bi bilo loše pričati malo o načinima kako ko smišlja priču na zadatu temu.
Ja nastojim da se maksimalno držim zadatih okvira i prosto cedim priču iz onoga što imam; ne krećem da pišem bilo šta pa da ga naknadno udenem u zadatak.
Ne tvrdim da ne postoje situacije kada može da se piše slobodnije, ali na ovakvim radionicama ne. Zadatak je zadatak a sloboda je sloboda.
Ajde da malo o svemu ovome popričamo unapred, jer je činjenica da neki ljudi, koji umeju solidno da barataju rečenicom, ne uspevaju da se organizuju i kontrolišu, pa krajnji rezultat ispada dronjav.

[Josephine]

Ni ja ne krećem da pišem bilo šta. Imam ideju zapleta, i u glavi uvek - kraj (punchline). Gradim oko prvobitne slike, ali uvek sa jasnom vizijom svrhe, željenog cilja, efekta i utiska koji priča treba da ostavi.

[angel011]

Nekada davno, na Screaming Planet konkursima, imali smo zadati detalj (prvog puta to je bilo da neko u nekom trenutku treba da vrisne, sledeći put je trebalo da se u nekom obliku pojavi kokos). Oba puta sam poslala priče koje sam već imala, sa ubačenim detaljem koji u njima ništa nije narušio. Ako je zadat samo detalj, to praktično uvek može da se uradi (te slučajeve pominjem zbog teoretske mogućnosti da u nekom trenutku ove radionice bude zadat samo detalj).

Ako, pak, postoji zadata tema, dati elementi i slično, polazim od njih, oko njih gradim priču, i dajem sve od sebe da ne promašim temu.

Seća li se neko jedinica na pismenom zadatku iz srpskog jezika zbog promašene teme, nevezano koliko je sam sastav bio dobro ili loše napisan?   Trudim se to da izbegnem. Ne samo zbog prisećanja na davne školske dane, već i zbog toga što je takva vrsta omašaja apsolutno najčešći razlog zbog kojeg priča koju pošaljete časopisu ili na konkurs za antologiju bude odbijena (promaši se tema, promaši se žanr ili podžanr, ukratko, promaše se zadati okviri).

[scallop]

Naknadno učitavanje teme je osnovna boljka i Skrobonjinih tematskih zbirki priča. To se lako prepozna i onda čak i za dobre priče imamo konstataciju o stereotipima. Radionice su drugo pitanje. Ranije ili kasnije, bilo ko od pisaca će se sresti sa deonicom u kojoj se ne oseća komforno. Tada dođe do petljanja koje se obavezno primeti u čitanju. Radionice mogu da otklone mučno zaobilaženje nečega što nam ne prija. Humor u priči sam tražio iz tih razloga. U ovo sumorno vreme lako je biti sumoran, a i vicevi su postali zli. Treba primetiti da i u vrlo ozbilnjim TV serijalima obavezno postoje humorne deonice. Još je Umberto Eko naglasio da je Aristotel sigurno napisao i Komediju, jer život je i radost i veselje. Naša radionica je pokazala da ne znamo šta je humor, oni koji čitaju najčešće nisu videli ništa smešno. Na primer, toliko navodimo hintove, a nikog nije privukao moj o "ženskim parovima u klizanju"(vreme je iza našeg vremena) ili "komparacija života i klimave stolice". A, potrošio sam 500k da bi bilo smešno i originalno. Pitam se da li je u pitanju nesposobnost da se vidi ili sposobnost da se previdi.

[Hiperhik]

Pa, uvek je, cini mi se, lakse prevideti nego videti.
Tako smo, valjda, napravljeni.

[Džek]

Ja ne mogu da počnem pisati ako nemam početak i kraj, delimično i sve između.
Nisam od onih koji sednu i pišu pa gde ih put vodi. Ne osporavam taj način, ali ja to ne bih mogao.
Pobnekad mi se desi da, dok pišem, uvidim da je sve to besmisleno, da me priča nije ponela, da jedva vučem prste po tastaturi. Onda je ukinem, stavim u folder "za posle, jednom" i batalim.

Priča koju bi meraklijski napisao, koja bi me vukla da je sa zadovoljstvo ispišem, onako punim gasom, mora mi doći u tintaru iznenada, sveža (ne kuvam staro i crvljivo) i kompletna.
Tokom samog pisanja unapređujem radnju, oživim karaktere i dajem im dušu i ličnosti.

Sve priče koje su mi objavljene su nastale tako. One ostale koje smrde na hardu čeka debelo renoviranje, i to ne sve.

Znači, kad me obuzme ideja, kad je dobro skuvam, sednem i dobro se zabavljam stvarajući svet i likove u njemu. Nikako drugačije ne bih mogao.

Eto, tako ja to deveram

[Stipan]

Ne znam zašto, ali Džek mi je nekako najbliži po shvatanju kako treba pisati - ili bar on to kaže najjasnije. Moram imati kompletan događaj (ili ono što pišem) sasvim jasno pred očima da bih seo i počeo da zapisujem. Obično priče istipkam za vrlo kratko vreme, ali pre toga mi se priča vrlo dugo mota po mislima (dani, nedelje, ponekad i meseci). Shvatam da neko može da piše na osnovu jedne slike, ali u mome slučaju (barem do sada) to proizvodi katastrofalne rezultate.

[Josephine]

Na primer, toliko navodimo hintove, a nikog nije privukao moj o "ženskim parovima u klizanju"(vreme je iza našeg vremena) ili "komparacija života i klimave stolice". A, potrošio sam 500k da bi bilo smešno i originalno. Pitam se da li je u pitanju nesposobnost da se vidi ili sposobnost da se previdi.

Ili ni vi niste duhoviti. 

Ja sam se nasmejala klimavoj stolici. Nemojte tako strogo...

[scallop]

Meni ni u kesu, ni iz kese. Muka mi je što Stipan uči od Džeka. Kao kad bih ja učio od Bobana. Jel' to smešno? 

[Stipan]

Ama Scallope - ne učim ja od Džeka, samo imamo (izgleda) isto viđenje o pisanju. Isto tako sam mislio i pre no što sam došao na ZS.

[scallop]

Na to sam i mislio.

[Stipan]

Eh, Scallope, da tebe nema...

[scallop]

Ti bi pobedio?

[Stipan]

Polako, Scallope, polako. Ima još krugova...

[Džek]

Joj što volim ove ambiciozne...  U stvari, ja bih trebao od njih da učim, jer meni još nije ambicija proradila. 

[Stipan]

E, nije mi dosta što me Scallop zafrkava.
Samo si mi još ti falio... 

[scallop]

To ti je paket aranžman. Što ne dobiješ na mostu, dobiješ na ćupriji.

[Džek]

E, nije mi dosta što me Scallop zafrkava.
Samo si mi još ti falio...  

Ne zezam te, nego ti ozbiljno govorim.
Ako pišeš da budeš objavljen, postaneš slavan i družiš se sa Kingom, batali odmah jer od tog pisanja nema ništa.

A ako pišeš da se zabavljaš i uživaš u tome, ako imaš potrebu da stvaraš svoje svetove i neke face u njima, onda ima nade da igraš bilijar u Mejnu.


(eto, gotovo, počeo i ja savete deliti. E ququ šta ova Sagita uradi od mladog i naivnog Džekice...)

[Stipan]

(eto, gotovo, počeo i ja savete deliti. E ququ šta ova Sagita uradi od mladog i naivnog Džekice...)

Dobri saveti, čini mi se...
Problem mi je što počinjem nekontrolisano da mislim kao Džekica.
Je li to početna faza šizofrenije?

[Džek]

Polako, ima i za tebe vremena...

[Stipan]

Valjda ima, ako ti tako kažeš...

[Mims]

Uglavnom imam nešto s čime počinjem: ideju, neki osnovni zaplet, možda likove koji bi bili zanimljivi, a onda kud nas put odvede.

[Boban]

Treba gledati i učiti od boljih od sebe.
Najlakše je svađati se i držati do svojih principa.
Evo, recimo Angel. Ona je profesionalac u pisanju i to od one racionalne vrste; ne piše više nego za koliko je plaćena. Ako traže pola šlajfne ona im uradi pola šlajfne. Otud je njena priča na prvoj radionici bila kakva je bila i pobrala šta je pobrala.
Sada je iznela trik kako može da se bilo koja priča ubaci u bilo kakav okvir ako je zadat samo jedan detalj. Neko će reći da to nije fer, ali to je vrlo racionalno i praktično. To treba znati.
Početnici moraju da shvate da im predstoji savlađivanje osnovnih stvari da bi se bacili na literarne visove.
Ništa lakše nego pljuvati mene, ali ajde imajte muda pa me volite malo.
Perin i D. su nestvarno slični i čini mi se na sličnom stadijumu pismenosti i odnosa prema pisanju, ma kako takva izjava zvučala jeretički. Skoncentrišimo se na pozitivne stvari, ne lovimo tipfelere, propuste i gluposti kod drugih da bismo se izrugivali oko toga nego pogledajmo šta je dobro, posebno kod priča koje su dobile veliku podršku.

[Josephine]

Boban traži ljubav...

Pa istrpi malo zezanja, sujetni.

[Boban]

Ajde bre, zar postoji igde u svetskim okvirima tolerantniji vlasnik foruma od mene?
Mene je lako ne voleti ali hoću da kažem da se time mnogo gubi jer se energija rasipa na pogrešnu stranu.

[Josephine]

Da, čim zezamo tebe, hidrogenska energija se rasipa na pogrešnu stranu...

[Boban]

A propo da se ne bi čuli borbeni avioni; da li ste malopre čuli u više navrata prelet aviona nad Beogradom? Ja sam jedan čak i video.

[Josephine]

Mora da su pohitali na neku dojavu...

[scallop]

Konačno da postajemo suvisli u komentarima. Pored drugih elemenata potrebnih za dobro pisanje, neophodno je raspolagati i određenim tehnikama za prevazilaženje deonica u kojima se ne snalazimo najbolje. Verovatno je bolje učiti od Bobana o minimalizmu u savlađivanju prepreka. Ako bolje zagledate, videćete da posle ređanja figura ima puno prostora za detalje. Može s njima i da se razbacuje. Kad ja zajebavam ponešto, ne znači da je pogrešno, već samo da funkcioniše izvan mog pristupa. Ako ćemo krojački, ja mnogo fircam, a on pažljivo kroji. To ne znači da ne treba krojiti, ali ne znači da ne treba fircati. Oni koji se odluče da prate njega, moraće debelo da razmišljaju unapred, oni koji kod mene vide više mogućnosti, moraće da imaju više koncentracije. Ili će raditi na neki drugi način.
Bilo bi zanimljivo da Mims sad pokuša da smesti "Veselo vreme" u sličan kontekst kao "Ušće". Tek da se vidi razlika u postupku.
Jel' bilo dojave?