Radionica 3 - mart 2011 - dileme

[Perin]

Imaš opciju "Word count." Dole u donjem desnom uglu... Imaš karakteri i karakteri sa razmacima. Broje se karakteri sa razmacima.

[SuperSynthetic]

...hvala...

[angel011]

Без икаквог претеривања може се рећи, да је Вук Мандушић најбоље Кандидово грло и најбоље грло уопште, које смо досада имали на нашем тркалишту.

U rukama Mandušića Vuka...

[Mica Milovanovic]

Obrati pažnju i na pastuva: Kandid!

[angel011]

Videla sam, mada sam najbolje primetila Zečka, tako mi se zvala jedna od omiljenih igračaka kad sam bila mala.

[Plut]

Uzgred, bobane, kakav je stav? Spremam se da počnem da pišem...

Misliš oko probijanja granice?
5% je OK.
Ma šta ti to vredi; svaka žena na forumu plasirana je bolje od tebe. Osim Plut. A i ona zamalo.

Široke narodne mase ne razumeju prave vrednosti.

[Savajat Erp]

Тако је, иначе би већ тражили да се моја прича увсрти у Антологију српске савремене прозе или нешто такво...

[Mica Milovanovic]

Videla sam, mada sam najbolje primetila Zečka, tako mi se zvala jedna od omiljenih igračaka kad sam bila mala.

A ja sam imao samo zvečku.  

Zečko je divno staro ime za konja: brz kao zeka...  

[angel011]

Zečko je divno staro ime za konja: brz kao zeka...  

To nisam znala, stvarno zvuči divno.

Moj Zečko je bio plišani zec kome su ko zna kad i kako otpale uši...

[scallop]

Progovoriću Ljuštiklinim jezikom: Grrrr...
U mom viđenju kontrolisanog pisanja - nema dozvoljenog foot faul-a.
Kontrolor dozvoli sebi višak slovnih znakova, dozvoli svom ortaku sa bibliografije, naravno da će Sintetik prefurati 30%. A, skoro da ste bili idealno disciplinovani. Sintetik +30%, Boban +5%, dve priče -2%, a sve ostale između 5850 i 6001k.
Sve se da uterati u traženi obim. Moja priča je imala 6345, pa 6227, pa 6042, a ostavio sam 6001, iz zezanja. Čak su i ... mogle da ostanu. Ako u propozicijama imate 6000k, onda je to 6000k. Mića neka sedne da napiše 5000k i sve će biti u redu. Ako krene na 6300k stići će na 6750k. Ili je IN ili je OUT.

[Mica Milovanovic]

E, pa nećemo tako. Nije pošteno.

"Ortak sa bibliografije" je bio vrlo precizan u prvom krugu i nije prekoračio zadatu distancu - to nisi rekao. Ali "Ortak sa bibliografije" nije blesav i ne želi da bude u podređenom položaju u drugom krugu, odnosno da za njega važe jedna pravila, a za druge druga.

Može se smatrati cepidlačenjem, ali broj karaktera kod kratke priče definitivno mnogo znači kod stvaranja utiska o priči. Bio sam predsednik dosta žirija za kratku priču i slobodno mi možete verovati kad kažem da postoji veoma dobra veza između dužine kratke priče i njenog prijema kod čitalaca.

Kada je u pitanju kratka fantastična priča, u kojoj morate vešto da kreirate svet različit od našeg, i da to uradite u 6000 karaktera, svaki karakter znači, trista karaktera o kojim je ovde reč (5%) je jedna scena.

Dakle, broj karaktera vrlo često nije presudan, nije opredeljujući - ali znači. Zato sam hteo da unapred to razjasnimo.

[scallop]

Ne znam šta je pošteno, ali u prošlom krugu je Sintetik bio naivan, a jedino je Boban istrčao sa 5%. Ti sa svojim pitanjem praktično "mutiš vodu".

[Boban]

Radmilo, skrećeš temu sa bitnih na manje bitne stvari.
Sem toga, ti mutiš vodu. Izrekao si mnogo optužbi na moj račun, od kojih nijedna ne stoji, a neke nisam ni shvatio. Duriš se zbog toga što tvoja tema nije prihvaćena, ali iskreno ja jednostavno nemam pojma na šta se odnosi i tek bi to dovelo do potpunog haosa. Ovde imamo ljude od kojih polovina pokušava da savlada elementarne spisateljske stvari i kontraproduktivno je postavljati im zamke tamo gde će sigurno upasti da bi im se pokazalo šta? Kako nastaje priča iz jednog nedefinisanog odseva?

[scallop]

Malo brčkam da se ne zapati sočivica.
Ne durim se, nije uopšte važno da se piše na neku "moju temu", može na bilo koju. Ja ne potcenjujem učesnike radionice, to ti radiš. Posebno me zadovoljila razlika između duela i dvoboja i danima razmišljam kako Francuzi kažu "dvoboj". 

[mac]

... i da li Turci i za kamen za pod glavu kažu jastuk?

[Josephine]

Meni je 5% ok jer se ovde uči. Nije takmičenje pa da propozicije budu stroge. Međutim, ako 5% bude dozvoljeni plus, onda predlažem da se svaka priča koja i za 1 karakter pređe ovu gornju granicu diskvalifikuje.

Ja ću svoju da strpam u 6000k jer mi predstavlja izazov i zato što je prvobitni dogovor takav.

[PTY]

E, pa nećemo tako. Nije pošteno.

"Ortak sa bibliografije" je bio vrlo precizan u prvom krugu i nije prekoračio zadatu distancu - to nisi rekao. Ali "Ortak sa bibliografije" nije blesav i ne želi da bude u podređenom položaju u drugom krugu, odnosno da za njega važe jedna pravila, a za druge druga.

Uz sve rizik da mi sad brecneš preko redakture, stvarno ne mogu da odolim... zaista... ali, koliko je tebi, bre, godina???  

[Josephine]

Mislim da je Mićino pitanje bitno za ostale učesnike radionice. Zašto bi nekome bio tolerisan višak karaktera, ako je neko drugi priču tesao do 6000k i tako ponešto izgubio...?

[mac]

Khm, khm, pošto se još vodi rasprava o broju znakova red je da ponovo pomenem moj predlog: da se oduzme po jedan glas za svakih 1% prekoračenja. Priča od 6001 znaka gubi jedan glas. Priča od 6061 znaka gubi dva glasa. Ako već ljudi toliko gledaju u te glasove daj da ih iskoristimo.

[Savajat Erp]

а дозвољено прекорачење од 5%?

[scallop]

Bre, šta tu nije jasno? Ako je do 6000k, onda je to limit, granica, plafon, nebo... Ako je tema dvoboj, onda je to bitka, tabanje, obračun, sudar, sučeljavanje... A, Savajat bi dozvoljeno prekoračenje. Ej, aut, penal, ofsajd...! Ne nego ćemo da imamo mali ofsajd, ovlaš igrao rukom, Maradona efekat. Svako gledanje kroz prste je balkanska korupcija.

[SuperSynthetic]

...kako ovaj word nemilosrdno broji karaktere...uzas...pa jel moze tih 5% ili sta?...poenta je valda da oko ne mozes da izmontiras ispod 6300 onda ostavi...stigao sam do 5990, a fali mi bar jos 1500...dijalozi trose manje karaktera...

[Boban]

Ne, dijalozi troše isto karaktera ali zauzimaju više mesta, pa imaš iluziju da ti je priča duža.

To me je i zajebalo kod tvoje priče; stala je na 3 strane, a mnoge su bile na četiri i te na četiri su imale dovoljan broj karaktera, a onda tvoju nisam ni pogledao jer mi je delovala da je sigurno ispod limita.

[SuperSynthetic]

...ovaj dvoboj je cool da se radi u slikarstvu na minijaturnom formatu ali u pisanoj reci...ne znam...likovi...zaplet...rasplet...ajde pa sta bude...ne valja kad montaza postane kasapnica...

[Boban]

kada naučiš da se izraziš na malom prostoru, lako ćeš sve ostalo...

[scallop]

...kako ovaj word nemilosrdno broji karaktere...uzas...pa jel moze tih 5% ili sta?...poenta je valda da oko ne mozes da izmontiras ispod 6300 onda ostavi...stigao sam do 5990, a fali mi bar jos 1500...dijalozi trose manje karaktera...

Pošto sam ja digao ruke, frljni meni na šišanje i kolmovanje. Da turiš nogu 44 u 43 treba samo nokte da odsečeš.

[SuperSynthetic]

...pa hajde kad zavrsim za neki dan...hvala...

[Boban]

Bilo bi zanimljivo videti vašu kolaboraciju; s jedne strane tehnički proračunat um, s druge raspusno polje nagriženo aktivnim supstancama svih vrsta i profila.

[angel011]

5% dozvoljenog viška mi deluje ok.

I u profesionalnim časopisima, gde imaju striktnih razloga za limit, dozvoljeno je malčice prekoračiti (naravno, priča mora zaista da bude izvrsna da bi to bilo prihvaćeno).

[scallop]

A, da ja stavim neki "moj dvoboj", van konkurencije, da se ljudi zabave dok pišu? Bilo bi ispod 6000k.

[pokojni Steva]

...pa hajde kad zavrsim za neki dan...hvala...

Ja ovde u 8 reči vidim 6 karaktera viška. Šta misliš koliko je to na 100 reči?

Potpuno se slažem da ne bi trebalo biti milosrdnih 5% bonusa. Ako su tih pedesetak, ili koliko već, reči baš-baš bitne za priču, sigurno ima i onih koje klamći - mole da ih se odstrani.

[Boban]

Ali dečko samo pokušava da se upiše na faks i mora da prati savremena kretanja u srpskoj književnosti:

http://www.kcb.org.rs/Programi/Knji%C5%BEevniitribinskiprogram/2010/PornoliturgijaArhiepiskopaSaveDamjanov/tabid/1029/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

Čitate li vi nešto?

Možda postoji razlog za ovakvo ponašanje. Ako ti Bog uzme dete od deset godina, ona je sasvim prirodno da se posereš u svakoj crkvi koja ti se nađe na putu.

[Savajat Erp]

Potpuno se slažem da ne bi trebalo biti milosrdnih 5% bonusa. Ako su tih pedesetak, ili koliko već, reči baš-baš bitne za priču, sigurno ima i onih koje klamći - mole da ih se odstrani.

5% је читавих 300 карактера, што и није за подцењивање...мислим, ја дељем ражањ прерано, пошто нисам још написао ни словца...

[pokojni Steva]

Dobro ajde, nek bude i čitavih 60 reči. Zvuči veliko u karakterima, ali nije to baš nešto.

[analogdigit]

A, da ja stavim neki "moj dvoboj", van konkurencije, da se ljudi zabave dok pišu? Bilo bi ispod 6000k.

To bi bilo super! Isčekujem priču o "dvoboju"...

[Josephine]

A, da ja stavim neki "moj dvoboj", van konkurencije, da se ljudi zabave dok pišu? Bilo bi ispod 6000k.

To bi bilo super! Isčekujem priču o "dvoboju"...

Slažem se, ali se i pitam: zašto van "konkurencije"?

[Boban]

blam ga da bude poslednji...

[Josephine]

Možda ga je blam da te pobedi?

[Boban]

mene još niko nije pobedio ovde, rekao bih...

[Josephine]

to je zato što glasaš za sebe.

[Perin]

To je zato što sam ja odustao  

Šalim se, naravno

[Josephine]

Nedostaje Džek...

[analogdigit]

blam ga da bude poslednji...

Mislim da to ne bi trebalo nikoga da brine, bar u ovom krugu, jer ovaj put i ja šaljem priču...

[Boban]

ma ovo je tema gde će žene da propadnu jedna po jedna...

[scallop]

Evo, ovo je otprilike 5900k, da ne mislite da će da poginete dok skuckate u 6000k.

ZAMALO DVOBOJ

Neko me je gurnuo, neko podmetnuo nogu, očešao sam se o jedno sečivo, posrnuo kao da zaista padam i zaklonjen plazmatičnom pseudomorfnom hrpom bez gostiju odabrao u arsenalu svog kožnog prsluka. Kriogen i impulsni blaber. Blab, blab... Tiho šišti sublimisani led sa statua zamrznutih u borilačkim pozama. Imam pravo na takvo dejstvo kada napad nije najavljen. Kod ovih bića krv ključa na suviše niskim temperaturama i čudo je da su uspeli da odrastu. Tražiti šansu u pajzlu je ludost i sve je isplaćeno.

Lagano sam ustao i dotakao plazmu. Dok se oblikovala u sto za ljude, jednim okom sam pratio kako se primiču gorile pripravljene za uklanjanje naivnih i neopreznih. Bio sam već spreman da sednem na pseudomorfa, kada između senki pridolazećih opazih i kraj žute mantije. Jedan analogonopoklonik će održati propoved. Pričaće o obračunima u salunima, izazovima i potezanju kolta, kockarskim uvredama i niklovanim pljuvaonicama, namenjenim isključivo za navođenje na potezanje onih koji oklevanje i strah objašnjavaju samoubeđenjem u ličnu opreznost. Nekada su mi analogonci dragi, ali, ovoga puta, trtljanje bi mi pokvarilo apetit. Žutak je dobar kao aperitiv isto kao i dižestiv i zato nakrenuh bocu. Klokotanje utrnu pred odlučnim glasom:

"Zaustavio si blaberom i kriogenom naivne igrače, kenjatoru, i zato ti se najavljujem!"

Letim pogledom po njemu. Obrijana glava i neobrijano lice. Neprepoznatljivo. Čovek. Čudno za jednog Analogonca. Žuta mantija ne visi na njemu. Da li je prvi nasrtaj bio samo priprema? Ne sećam se da su Analogonci pljačkali. Ovo je morao biti nesporazum. Ta prokleta kožna jakna. Toliko je imitatora da se pravi više ne vide. Svaka šuša dograbi kožnjak sa otpada i misli da može da se kreće među Spoljnima. Ovaj mudonja preda mnom misli da sam jedan od njih. Skembao arsenal oružja pod pazuhom i čekao izazov da se ovenča slavom u nekim salonima gde bi kasnije prepričavao masakr. Suviše sam bio odsutan i neke su se stvari promenile. Sledeći put ću na sebe staviti indijansko perje i totem Krezubog Vuka. Da svi znaju odakle sam se ispilio. No, to za sledeći put. Ako bude sledećeg puta. I žuta mantija je izgledala poput mog kožnog prsluka. Maska za nešto veće. Šteta što je lice bilo izvrnuto premeštanjem dlaka - možda sam već imao prilike da ga vidim.

"U moje vreme se znalo šta je samoodbrana..." pokušao sam razgovorom da odvratim pažnju. Čim počne priča, nema ništa od batina. I mala analogija za Analogonca, ukoliko on to zaista jeste.

"Samoodbrana? Sve što počinje tim prefiksom analogija je samozadovoljavanja. Drkanje, drkadžijo! Ne nasedam na tvoju priču!"

Idi! Ovaj je shvatio. I analogonska tumačenja. Krvi mu Belonine, moraću da odložim klopu. Otkopčao sam prsluk i skinuo ga. Sve moje oružje ostalo je u njemu. Spuštenom na sto, koji se ugnuo kao da je u pitanju lakat.

Njegov triko je bio žut kao i mantija. Nema zezanja, Analogonac od glave do pete. Nasrnuo je čim sam ustao. To nije bilo sasvim fer, pa sam, čiste savesti, zatukao lakat u njegovo grlo. Dogodilo se nešto neobično. Iako je udarac zadržao svoju spoljnu razornost, dodir na mom laktu bio je poput pera. Kompenzovan. Nevidljivo uzmicanje zbog obmane. Zavaravanje da sam postigao prednost i ponuda za lakomisleni nasrtaj. E, nećeš, brajko! Svaruk Hening je završio sve škole. Prsti leve ruke ostali su mi zariveni u popustljivu ivicu stola, a kolena blago povijena. Razmak među nama tek nešto više od metra.

Negove oči kupale su se u ogledalu mojih. Ista zbunjenost i iznenađenje. Zamke i zavaravanja neiskorišćeni. Spoljni uglovi očiju su mu se namreškali, ispitivački. Moji, takođe. Traganje za sećanjima. Pitanje i odgovor u jednoj borbi su kao legitimacija. Otisci prstiju. Postoji nešto što je neponovljivo kod svakog ko je imao priliku da više puta, mnogo puta, preživi i ponovo stane na liniju. Na crvenu crtu koja premošća¬va do aktivnog sećanja na prve borbe praiskona, otimanje iz zagrljaja džinovskih sipa, puzanja i batinu praskozorja čovečanstva, prvi udar snajperskog metka koji je iznenada dospeo iz nepojmljive daljine, nevidljivi otrovni oblak i nekontrolisano lučenje i grčenje dok enzimski spojevi otkazuju svoje funkcije. Ovaj je znao. Analogonac. Imao spremne sve slike napada i odbrane.

Seo sam na pod. Skrstio noge. Pokušao pogledom da doprem do sopstvenog pupka. Boli me za njegove razaračke namere.

Dugo uuuuuuh u sali i ostalim salama koje su se vizijski povezale. Eeeej, uuh-nje- eeem! Znam za taj jadac. Analogonac više ne zna šta da učini. Stoji iznad mene i prebira po memoriji u bezuspešnim pokušajima da prizove sliku odbrane od sedećeg lotus položaja ili napada na ko-te-zarezuje stav. Jedino mi je žao što ne mogu da vidim njegov blesav izraz lica i stostruke poglede iščekivanja unaokolo. I uuuuh i auuu-uuh bilijarsko odbijanje glasova u svim separeima. Pauza je potrajala dovoljno dugo da budem siguran u uspeh.

Sada se moja desna ruka blago podigla i obrazovala prav ugao. Uvreda za neke svetove, ali se na goloj podlaktici lako mogla uočiti krvava brazda načinjena sečivom pre nego što sam se prihvatio blabera. Krv je još lagano curkala i moralo je da izgleda impresivno. Tajac postade pomalo mrmljav; i sa strane su već primetili. Ako Analogonac nije običan slepac i on je do sada morao da primeti. Krv nikada ne može da bude zanemarena i koliko god bio naivan napad mojih pređašnjih protivnika, razlog za odbranu crveno je bojio svesti unaokolo. Kaži, Analogonče, kaži!

"Nisam video krv..." kazao je.

Nisam odgovorio. Samo sam zavukao slobodnu šaku u lakatni pregib desne ruke.

"Dobro, de", njegov glas postao je pomirljiviji i prepoznatljiviji. Negde sam ga već čuo. Slušao. Sporio se s njim i slagao se. Zašto te dlake umeju tako da sakriju lice? Sazvaću pet i dvanaest da potamanimo i takve. "Treba li da kleknem?"

"A, ono, drkadžija?" bio sam neumoljiv.

"Pa, zna se," oklevao je, "prva ljubav zaborava nema..."

[analogdigit]

Meni se nekako više dopao taj Analogonac, deluje kao neki iskonski ratnik, poznaje sve tehnike borbe, vole bih da je on pobedio, ali šta je tu je... um caruje, snaga klade valja

Zanimljiv obrt u jednom dvoboju.

Nego nadam se da ćemo videti i neki dvoboj u fazonu "Um caruje dok snaga ne popizdi!"

[angel011]

Evo, ovo je otprilike 5900k, da ne mislite da će da poginete dok skuckate u 6000k.

5900k, 6000k?

[Boban]

Radmilo, pa ti uopšte ne umeš da postaviš atmosferu iščekivanja; krećeš iz sredine, ne zna se ni ko je ko ni ko kome, čitalac se bori da pohvata konce i to odvlači koncentraciju, onda se kao nešto dogodi i to je to... Čitanje tvoje proze nalikuje rešavanju testa inteligencije gde postoji samo jedna nagrada: spoznaja šta je bilo u glavi pisca.

[scallop]

Razumem ja izdavače koji me nisu provalili, a objavljivali mi knjige. Ne razumem izdavača koji shvata da pišem koještarije, a uporno me objavljuje. Izgleda da si bibliomazohista i objavljivaćeš me dok jednom ne prokljuviš šta će da se dogodi na kraju, odnosno, kad rešiš test inteligencije. 

[Boban]

Pošto sam još na početku shvatio da su svi pametniji od mene, odabrao sam da objavljujem sve što iole liči na nešto, ne bi li tako spasao srpsku scenu svog pogubnog uticaja.
Zato sam ja dobar urednik, ne objavljujem svoj ukus, čak i ne pišem po svom ukusu; objavljujem ono što mi daju, pišem ono što umem.