Radionica 3 - mart 2011 - dileme

[mac]

Kad sam prvi put video T × U = const pomislio sam da se priča o Talentu i Uspehu

[pokojni Steva]

Zašto bih se stideo dobrog dela? Prekardašilo više, stavio sam glavu na panj, sad možete upirati prstom u mene ('i govoriti, njegovog tatu je istukao obični mif!'). Steva divljak, Steva krme, moguće je i to. Nije neki problem odstraniti me. Tvrdim da je svaka reč bila primereno tempirana.

Stipane, vodi je kući ako ti je tvoja Tevtonka dosadila

[Stipan]

E, sad tempiraj opet pa je vrći ovamo.

[Stipan]

I ko je, bre, pomišljao da tebe odstrani?
Jeste li ovde svi poludeli?

[Savajat Erp]

јесмо. уххааахххххаааааааааааааааааааааааааааааа!

[Josephine]

Tako je, Bobane, pisem pricu. Ne bih valjda propustila kladjenje sa tobom?  Wink
Jedino sto vise nemam motiva da pisem po forumu...

Sto se tice proterivanja - navikla sam da mi svakojaki lome prsljenove. Svesna sam ko sam i kakav utisak ostavljam. Nije Steva prvi fizicki jaci covek koji mi je pretio batinama. Ne moze mene nista vise da uplasi, pa ni oni koji bi me tukli iz nemoci da se na drugaciji nacin izbore sa mnom.

Ako sam i lajava, to mi je jedino oruzje protiv frustriranih, iskompleksiranih, nemocnih, nasilnih - svakako ga se necu odreci jer mi je grupa nekih forumasa porucila da sam "nametljiva", nemajuci pojma da je ta kao nametljivost moja zivotna energija, a ne moj izbor.

Do objavljivanja rezultata martovskog kruga...

[Stipan]

Lajava si, nego šta.

[Tex Murphy]

Hoću da znam ko koga ignoriše!

[Mouchette]

Nemam toliko vremena kao Harvester, hoću da znam ko koga ne ignoriše 

[pokojni Steva]

Citiram ja opet, odrastanje u kutiji šibica na auto putu hoće biti pogubno po nedužni okoliš.

[Stipan]

GRRR...

[Savajat Erp]

Down, boy!!! 

[Stipan]

Wuf!

[Plut]

D. vidi, ne možeš ljude stalno da lupaš po glavi, pa makar i jezikom, i da posle očekuješ razumevanje od istih jer si imala loše periode u životu ili ne znam šta. Previše često ističeš da si prošla kroz sito i rešeto, kroz ne znam kako teške probleme koje si pobedila, tuče, borbe i tsl. i kao da misliš da ti to daje puno pravo da ljude omalovažavaš, učiš ih pameti, da im se podsmevaš, vređaš, daješ im kojekakve epitete...

Svačiji život bi mogao biti mnogo bolji, neki su, sigurno, preživeli i gore stvari od tebe, i? Da li to znači da sad svako, u ime toga, može da radi šta hoće ne obazirući se na druge? Ne bih rekla. Nemoj biti toliko ponosita. Ili budi, ali pusti druge da to vide, nemoj im naturati na nos. Ponos jeste vrlina, ali i to treba znati nositi.

U startu si samo propagirala mir, toleranciju, užasavala se i namrgođenog smajlića... a onda, mic po mic i ispade karambol. Toliko mi je sve ovo neverovatno da bih, skoro, poverovala da smo svi deo jednog velikog istraživanja, ali ne... to bi već bio pravi SF.

I još nešto, naglašavanje svega što znamo, što smo čitali i šta radili, pa koliko nas je to obogatilo i uzdiglo iznad drugih, te neprestano vikanje "vidi kako sam samo pametan-a" i sl. neće nam doneti poštovanje, pa čak ni onih od kojih to toliko priželjkujemo. Do toga se dolazi drugim putem.

[Josephine]

Pa vi bas ne mozete bez D.?

Ma jok, ja i dalje propagiram mir i toleranciju, ali tamo gde je to moguce. Ovde se prvo neizazvana pojavi Lidija da mi kaze da sam nepismena ili sponzorusa, onda se pojavi Andjela da mi prikriveno poruci da su gola ramena i kolena izraz... cega, zapravo, Andjela?; onda se pojavi scallop koji mi opovrgava sva znanja i pogresno shvata skoro sve sto kazem, Stevu necu da komentarisem - njega mi je i dalje zao. Ostalima sam samo rekla ono sto mislim u lice. Doci ce vreme kada cete shvatiti da su vam najbolji prijatelji oni koji vam ono sto misle kazu u lice, za razliku od onih sto vam pricaju iza ledja a u lice vam se smeskaju. Mozda je u mom nastupu i bilo male promene - ali budite uvereni: ja uvek volim one koji mi ljubavlju uzvracaju. Neki od vas su me previse gazili da bih nastavila da propagiram ljubav i mir. Ne isplati se to medju ljudima, pitajte Isusa.

Ne vicem ja "vidite koliko sam pametna", ja jesam pametna. No, to je cinjenica koja smeta najvise, pa me, prosto, vise ne pominjite, molila bih lepo.

[pokojni Steva]

Propagira mir, toleranciju i ljubav u svetu. Pametna? Koliko i prva sledeća wannabe Miss frustracija. Da se ne 'obraćam' kazao, evo turam sebi nogu u usta, reko pa poreko. Zgadija se gazi, ne se mazi po glavu.

[boki77]

Ovo postaje veliki off topic. Sad kad su svi rekli šta misle, vratimo se temi. Martovske ide se približavaju. 

[pokojni Steva]

Evo ga i Antipasta u obliku glasa razuma. Što je najgore, ima pravo.

[Mims]

Ti daješ sjajne savete kako bi trebalo da se razmišlja, ali kada je sama tehnika pisanja u pitanju - ćutiš. Verovatno imaš dobre razloge za to.
Scallop, takođe daje sjajne savete, ali on se nekada pomuči pa izvuče pasus iz Stipanovog teksta i preuredi ga. To nisam prokomentarisao, ali to je zlata vredna stvar. I ko ume da vidi, može svašta da nauči iz tog jednog pasusa.

Nekoliko puta sam nečiji pasus prekucao na svoj način, a onda odustajao.
S jedne strane, ti si u pravu, ali s druge strane, pretamburavanje na moj način bi bilo prosejavanje teksta kroz moj stil pisanja a to nekima ne odgovara, deluje kao prepotentno naturanje svog načina, jer, za razliku od Radmila, ja bih tumbao mnogo više i to često jedva da bi ličilo, a to je onda sasvim drugačiji tekst i može mnogo više da zavede nego da zadovolji.
Takve stvari obično radim mejlom ili porukicom, samo za autora, jer zaista nekome može izgledati kao izdrkavanje ili demonstracija ne znam ni ja čega. I na kraju, često mi se desi da dobijem odgovor od autora da to nije njihov način i da ne mogu da zahtevam da svi pišu kao ja. Zato sam utanjio s tim.

Ali reći ću vam nešto drugo; nekada davno i ja sam bio mlad i pisanje mi nije išlo lako. Pisao sam priče, slao tu i tamo, uglavnom bivao odbijen; sa 15 godina sam počeo da opsedam Zabavnik pričama ali nikada nisam dobio odgovor; sa 19 godina mi je priča na Andromedinom konkursu bila šesta i zatim objavljena u Galaksiji. Onda mi je Sirius prihvatio jednu priču, a pre svega toga prvenac mi je izašao u Eureci; bili su to SF-ovi Klarkovskog tipa jer se tada tako volelo i želelo. Ali pisanje mi je išlo teško, mučio sam se, prepisivao priču rukom po nekoliko puta, onda prekucavao, pa iznova i iznova. Nekako u to vreme klub Lazar Komarčić je započeo sa radom i ja sam iskoristio poznanstvo sa Zoranom Živkovićem i dao mu prvo poglavlje svog romana na čitanje. On mi je ubrzo rekao da mu deluje odlično i da ako završim do kraja godine roman, ubaciće ga u najavu za Kentaur naredne godine. Bio je jun 1981. godine. Ja sam odlučio da napustim fakultet i da se posvetim romanu. Uspeo sam da ga završim. 325 strana. Prepisao sam ga tačno šest puta za to vreme (pisao, dopisivao), tri puta rukom i tri puta prekucao. Nebitno šta se dalje događalo s tim romanom; ja sam posvetio šest meseci života tom rukopisu, 15 sati dnevno. Samo sam to radio.
Doslovno nekoliko dana pošto sam završio poslednju verziju rukopisa i predao ga ZŽ-u, poslednjeg sastanka kluba LK u 1981. godini, Živković nam je zadao temu za sledeći sastanak: "Nova godina na Marsu". Idući autobusom kući, za nekih dvadesetak minuta mi je sinula ideja, a kod kuće sam seo i za 45 minuta iskucao priču koja je u takvom obliku kasnije pobedila na prvom konkursu Lazara Komarčića za priču, objavljena u Emitoru broj 2, a kasnije i u Zabavniku. Odjednom sam shvatio da je pisanje kao plivanje ili vožnja biciklom; u nekom trenutku tvoje telo i um "ukače" šta se i kako radi i ja od tada nemam nikakvih problema sa samim pisanjem. Imam problema da domislim dobro radnju, da postavim sve kako treba, ali sama izvedba kucanja ide bez problema. U romanu "Poslednji Srbin" koji sam radio 14 godina, radio sam na konstrukciji, odbacivao verzije, pravio drugačiji raspored, premeravao šta gde ide, ali samo pisanje je išlo brzo, siguran sam da sam oko te knjige ispisao 1500 šlajfni, a svega 700 je ušlo u knjigu. Postoje delovi, Hronike Drevnih koje su pisane iz glave, a treći deo doslovno pred štampu sam ubacio, gotovo u sirovom obliku. To je to. Kada imam jasnu konstrukciju, funkcionišem savršeno; ako se vraćam i prepravljam, to je zbog rasporeda detalja i događaja i odnosa, ne zbog samog ispisivanja. OK, volim da malo odstoji i da ga pročitam i uglancam jednom, ne možete da verujete koliko izmena jedne reči ume da preobrazi čitavu rečenicu. Zapazio sam takođe, da kada u jednom naletu ispišem ceo događaj, uglavnom nemam nedoslednosti, ponavljanja i zastajkivanja; kada moram kasnije ili mnogo kasnije zbog dramaturških prepravki da ponešto ubacim ili izbacim, često mi se desi da taj ritam bude narušen. Moj najbolji način je da sve osmislim unapred, izvrtim sam sa sobom, još bolje ispričam nekome celu radnju, jer tek kada pričaš vidiš sve mane; kada zamišljaš u sebi uvek možeš da preskočiš spornu situaciju s idejom da ćeš to rešiti kasnije, ali ako prepričavaš nekoga, nema te komocije i onda te to tera da domisliš do kraja ili ti odmah ukaže na slabo mesto... izgovaraš i čuješ sam sebe da trabunjaš i da to neće ići tako.

To je moja metoda i moja tajna; u nekom trenutku sam uložio ogroman uzastopni trud i vreme da postignem ispisanost; evo drugog primera, Bob crta mišem ne olovkom na grafičkoj tabli. To deluje strašno za većinu, a grafička olovka jedini izbor, no, Bob je jednom u prošlosti rešio da "procrta" mišem, seo je i mesecima, svakodnevno, od jutra do sutra vežbao pokrete, do bezumlja i posrtanja... i sada crta mišem bolje nego 99% ljudi olovkom. Talenat je nešto što imamo ili nemamo, ali rad mora biti veliki, ako želite da izplivate iz žabokrečine; samo zaista retki i raritetni ljudi poput Fipe se rađaju sa stilom pisanja i nikada nisu morali da vežbaju i treniraju. Niko od vas nije Fipa. I niko od nas nije Fipa.

Miljane, ja pomažem piscima u nastajanju decenijama, na načine kako osećam da treba; dok ste skroz malecki ovako pokušavam da vas ili odgovorim ili nateram da ozbiljno prionete na posao, a kada počnete da se uzdižete, onda ćemo da vežbamo druge stvari; nema svrhe da ja na nečiju priču potrošim više vremena nego pisac sam.
Imate 15 dana za pričicu o dvoboju. Potrošite pet dana da smislite dobru stvar. Potrošite pet dana da je napišete najbolje što umete. Potrošite pet dana da je doterujete. Ko uradi tako, biće zaprepašćen rezultatom. Ja ću na svoju priču o dvoboju potrošiti sat-dva, ali mojih sat dva levitira na milionima prethodno utrošenih sati. Zato da bi bilo koliko-toliko ravnopravno, potrošite vi sada neki minut više nego što ste planirali...

Čisto da vratimo topik na pravi put.

Bobane, ovo je super.

Umesto da trošite energiju na nepotrebne stvari, pročitajte ovo još jednom.

[pokojni Steva]

Ko nije 'pročitao' prvi put, slabe vajde mu ponavljati.

[Tex Murphy]

Ima vajde, ja ovo nisam vidio prvi put.

[Boban]

pa kada juriš samo tamo gde je valjanje u blatu...

[Stipan]

Da pitam stručnjake (mada se bojim da će opet da mi se obije o glavu)
Šta mislite o ovakvom početku novele :

   Bio je to beskonačni pad ; jedan od onih koji se doživljavaju u snovima. Tlo jednostavno nestane ispod nogu i padate, padate, padate, bez ičega za šta biste se uhvatili. Bez ikakve nade da ćete se ikada zaustaviti. Uprkos tome, potpuno ste svesni da je negde ispod vas stena o koju ćete udariti i da će boleti, boleti, boleti...

[Boban]

Batali bre pisanje u drugom licu jednine. Nemoj da mi se direktno obraćaš kroz tekst jer to ne volim. Nađi drugi način da me uvučeš u svoj svet.

[Stipan]

O.K.

[boki77]

Ako je to jedina zamerka, znači - stručnjaku se sviđa

[Boban]

ma jok bre, nisam stigao dalje od toga da pobegnem od drugog lica jednine...

[Stipan]

Ćuti Boki!
Sad će da ospe paljbu po meni.

[boki77]

hehe. A bobane, je l bi te pisanje u drugom licu i ovde odbilo:

Ameri su definitivno otkačena populacija. Šizofreničari. Baš dvostruke ličnosti. Treba da poživite godinu-dve među njima pa da shvatite da sve što ste mislili da znate o njima, njihovim
navikama...

[Boban]

Ali ajde da ne bude da samo palamudimo.
Bio je to beskonačni pad ; "beskonačni" je preteška reč ovde; možda je bolje: "Bio je to pad istegnut u beskraj, poput onih u snovima" ili "Bio je to pad bez kraja, kao što samo u snovima biva"...

Tlo jednostavno nestane ispod nogu ... a odakle će da nestane, sa tvog uveta? "U jednom trenu tla više nema i padate, padate, padate... bez ičega što biste videli i za šta biste se uhvatili, bez nade da će tome ikada doći kraj. Kroz sve to, ipak provejava misao da vas negde na dnu čeka stena i da vam susret s njom neće prijati.

Suština je ovde kakav je ton priče, zajebantski ili ozbiljan, od toga zavisi izbor reči, dužina rečenica i još gomila toga...

[Boban]

hehe. A bobane, je l bi te pisanje u drugom licu i ovde odbilo:

Ameri su definitivno otkačena populacija. Šizofreničari. Baš dvostruke ličnosti. Treba da poživite godinu-dve među njima pa da shvatite da sve što ste mislili da znate o njima, njihovim navikama...

Naravno. To je vrlo loš početak za jednu dobru knjigu.

[Stipan]

Eto zbog čega si ti ono što jesi, a ja početnik.
Ajd' sad sve ispočetka...

[boki77]

Naravno. To je vrlo loš početak za jednu dobru knjigu.

Iskreno, meni nije. Ja sam ga lako iščitao, ranije (u e-izdanju; ovih dana planiram da kupim knjigu, pa ću te kontaktirati).
Ali, kad smo već tu - evo pitanja: kako si prešao preko tog lošeg početka? Zašto?

[Boban]

čekaj, bre, otkud tebi e-izdanje knjige?

Prvo poglavlje je napisano 1995. godine, za neki konkurs, praktično je ostalo nepromenjeno, pa i sam početak. Nešto me je vuklo da ne menjam, a promenio sam ne zna se šta sve posle i okolo, a to je ostalo, uprkos primedbama pojedinaca i mom povremenom osećaju da bi trebalo da reorganizujem. No, imao sam neku viziju kada sam to počeo da pišem, krenuo sam iz jedne tačke i razvio ceo svet i naprosto mi se činilo da ta prva tačka treba da ostane nepromenjena, a to je ta netipična za mene rečenica, potpuno različita od mog uobičajenog ispisa.

[boki77]

Iskreno, meni nije. Ja sam ga lako iščitao, ranije (u e-izdanju; ovih dana planiram da kupim knjigu, pa ću te kontaktirati).
Ali, kad smo već tu - evo pitanja: kako si prešao preko tog lošeg početka? Zašto?

Eeeee, nabavio MA zezam se; nije knjiga, već ona dva poglavlja (boldovao sam ga - odnosi se na odlomak)

[scallop]

Mda. Kad bi to bilo drugo lice jednine.

[boki77]

Da; i Stipan i Boban su koristili 2.l. mn. Eto

[Mica Milovanovic]

Egzibicije sa pripovedanjem u drugom licu su mnogo komplikovane, mada ima primera da se to može uspešno raditi. Naučite prvo dobro pripovedanje u trećem i prvom licu, pa onda eksperimentišite.

[Boban]

Mda. Kad bi to bilo drugo lice jednine.

Tebe toliko okupira traganje za dlakom u jajetu da ti uglavnom cela jaja izmiču...

[angel011]

onda se pojavi Andjela da mi prikriveno poruci da su gola ramena i kolena izraz... cega, zapravo, Andjela?;

Ne vicem ja "vidite koliko sam pametna", ja jesam pametna. No, to je cinjenica koja smeta najvise, pa me, prosto, vise ne pominjite, molila bih lepo.

Zamolila si da te ne pominjemo, ok; samo da odgovorim na ono što si me direktno pitala, pošto je u pitanju nesporazum.

Ništa ti ja time nisam poručila. Rekla sam da ja ne idem golih ramena i kolena, ne da smatram lošim kad to neko drugi čini (što se mene lično tiče, majice na bretele mi loše stoje pa ih zato ne nosim, minić je neudoban, a šorts mi je za plažu, ne za grad - što ne znači da mi smeta kad se neko drugi tako oblači, obično ni ne primetim kako je neko obučen; što se mene tiče, ljudi mogu da idu unaokolo i goli, ja ću ionako pre da primetim neku simpatičnu mačku ili psa nego njih).

Na putovanjima sam, prilikom obilaska znamenitosti, naučila da u religijske objekte (crkve, džamije i slično) neretko ne puštaju osobe golih ramena i/ili kolena, to se smatra nepristojnim i neprikladnim, i poštovala sam to. Zato me je zbunilo što bi neko uopšte pokušao da uđe u crkvu golih ramena ili kolena. I opet, tu nije bilo nikakve osude, ni prikrivene poruke, samo sam se pitala otkud to.

[Boban]

Kad devojka ima divno telo, poput D. ona ga rado izlaže u javnosti; što je sasvim normalno, poželjno i podržano.

[M.M]

Iskreno, više volim kada me žensko telo podstakne na razmišljnje o tome kako ono izgleda bez ičega na sebi; čega tu sve ima ispod odeće, odnosno, čega nema; nego kada mi je sve na izvolte.

[Boban]

ogoljeno rame ili tesna suknjica taman daje dovoljno podstreka...

[Plut]

Di sam ja  na kojoj, beše, temi? 

[scallop]

Eh, da samo znaš na šta sve više ne obraćam pažnju kad je tvoje pisanje u pitanju. Samo kad nađem nešto "retko i raritetno".

[pokojni Steva]

Gosn Miljane, i vi ste tragač za 'retkim i raritetnim'?

[analogdigit]

Evo kako počinje moja priča za dvoboj:

I onda je dvoboj počeo.

Onda jedan deo iz sredine priče, čisto da naslutite dramatične momente:

...klang, dum, dam, zvrk, klang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrkklang, dum, dam, zvrk

A onda završnica u visokom stilu:

A onda se dvoboj završio!

[M.M]

Gosn Miljane, i vi ste tragač za 'retkim i raritetnim'?

Uvek bio .

[džin tonik]

Bio je to beskonačni pad ; jedan od onih koji se doživljavaju u snovima. Tlo jednostavno nestane ispod nogu i padate, padate, padate, bez ičega za šta biste se uhvatili. Bez ikakve nade da ćete se ikada zaustaviti. Uprkos tome, potpuno ste svesni da je negde ispod vas stena o koju ćete udariti i da će boleti, boleti, boleti...

ovako se pise:

pad. pad u rupu. bez dna? kao u snu? napusta me posljednji tracak jave, trgnem se. padam. nema oslonca. traje. budan sam a traje. sta je ovo? ima li dna? traje. ponor. dolje stijenje? pakao? raj? commodusova toljaga? dvanaest razgolicenih djevica? dize mi se. padam.

[SuperSynthetic]

Sanjam. Nema patosa. Padam. Jurim sve brze i brze. Razbicu se o dno.